Italijani i Englezi za istoriju i slavu: Lepe priče se nikada ne završavaju

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Italijani žive svoju novu renesansu. Azuri su u finalu Evropskog prvevnstva, Mateo Beretini je prvi Italijan u finalu Vimbldona, Mario Dragi je najbolji i najkredibilniji premijer u Evropi, Maneskin su pobedili na Evroviziji, Italbasket je stigao na Olimpijske igre preko Srbije, a imaju i čak dvojicu sprintera, Filipa Tortua i Marsela Džakobsa, koji trče sto metara ispod 10 sekundi.

Već je upisan 11. jul zlatnim slovima u italijansku istoriju. Tačno pre 39 godina Dino Zof je dizao novu verziju “Zlatne boginje” na Santjago Bernabeu posle trijumfalnog marša Azura u kojem su pred njima padali Maradonina Argentina, Brazil Falkaa, Sokratesa i Zika, Bonjekova Poljska i na kraju Rumenigeova i Brajtnerova Nemačka. Legende Azura iz ’82 su poslale veoma dirljivo pismo podrške svojim naslednicima uz vibrantno finale: “Lepe priče se nikada ne završvaju”.

Modni kreator Đorđo Armani koji je skrojio odela za nacionalnu selekciju Italije inspirisao se odelima koji su nosili izabranici Enca Bearcota. To je i poslužilo da se ovo izdanje Azura apsotrofira kao “genenracija 11. jul”, pored već ukorenjenog “genercija Vembli”.

Takođe, Azuri večeras imaju priliku da naprave podvig koji će retko ko dostići, odnosno da kompletiraju veliki poker na terenima najvećih rivala: bili su prvaci sveta u kući Francuza, Španaca i Nemaca, večeras mogu da postanu prvaci Evrope u engleskom dvorištu.

Englezi imaju prednost domaćeg terena, ali Italijani znaju kako izgleda pobediti reprezentaciju Tri lava na Vembliju. Učinili su to već u dva navrata i što bi rekao Dostojevski, ono što se dogodi dvaput dogodiće se sigurno i treći put. Fabio Kapelo je bio stelac pobedonosnog gola na Vembliju 1973. godine, a Đanfranko Zola je izvadio kartu Azurima za Mundijal 1998. godine upravo u hramu engleskog fudbala zabivši gol Englezima.

PRELAZZI: Nije ovo taj dan, Đorđo

Tradicija je, u to nema sumnje, na strani Italije. Naše prekomorske komšije su izgubile samo dva puta od Engleza i to u prijateljskim odmeravanjima snaga. Na velikim smotrama Italijani su uvek izlazili kao pobednici: na Evropskim prvenstvima 1980. i 2012. godine, na Mundijalima 1990. u borbi za treće mesto i 2014. godine u grupnoj fazi.

Na strani Engleza su veliki brojevi i uverenje da je ovoga puta došao red na njih. Osim što im je ovo prvo finale Evropskog prvenstva, oni su, kao što je poznato, osvojili samo jedan Mundijal i to na Vembliju 1966. godine. Kraljica Elizabeta je bila na Vembliju per 55 godina, sinoć je poslala pismo podrške selektoru Sautgejtu, a nju će na stadionu predstavljati unuk Vilijam.

Selektor Engleske Garet Sautgejt ima, pojedinačno gledano, kvalitetnije igrače od onih na raspolaganju Robertu Mančiniju. To se pogotovo odnosi na one koji će sedeti na klupi, međutim Mančini je konstruisao Italiju kao tim u kome nema pojedinaca koji štrče, dok je Engleska skup odličnih igrača. Drugim rečima, Engleska igra kao reprezentacija, Italija igra kao klub, zato je Mančini zvezda italijanske selekcije, a Sterling i Kejn engleske.

(3.00) Italija (3.05) Engleska (2.80)

Obe selekcije neće moći da računaju na po jednog povređenog fudbalera: Spinacolu i Fodena. Mančini je ostavio van spiska igrača za finalni meč Kastrovilija i Raspadorija, dok je Sautgejt odlučio da ostavi u odelima Koudija i Vajta.

U redovima Azura ne bi trebalo da bude promena u odnosu na formaciju koja je počela meč sa Španijom u utorak. Istini za volju, od sinoć kruži priča među italijanskim kolegama da bi Mančini inspirisan Luisom Enrikeom mogao da se odluči da igra sa tzv. lažnom devetkom. Čiro Imobile nije bio na visini zadatka ni na jednoj utakmici nokaut faze: ne samo što nije postigao nijedan gol, već je bio previše nervozan, dekoncentrisan i grešio je čak i u jednostavnim odigravanjima. Kandidati da igraju u poziciji, uslovno rečeno, netipičnog centarfora su Insinje (u tom slučaju Berardi bi igrao na desnoj strani, a Kjeza bi bio premešten na levu) i Bernardeski, Mančinijev pretorijanac.

Sautgejt je za razliku od Mančinija koji je uvek igrao u postavci 4-3-3, menjao tokom turnira formacije od 4-3-3 preko 3-4-3 do 4-2-3-1 koja je egzaltirala najviše kvalitete Sterlinga i Kejna. Promene formacijskih postavki Engleza nisu znak slabosti, naprotiv, one su pokazatelj velikog izbora kvalitetnih igrača koji omogućavaju Sautgejtu da prilagođava sastave protivnicima. U tom kontekstu neće biti iznenađanje ako vidimo “Tri lava” u ogledalu Azura 4-3-3 sa Mauntom u veznoj liniji pored Filipsa i Rajsa.

Gazeta delo sport je danas objavila intersantno komaparativno poređenje između startnih sastava i rezultat je u perfektnoj ravnoteži: 4-4-3. Po Gazeti, Donaruma, Bonuči, Kjeza i Žoržinjo su bolji od Pikforda, Stonsa, Sake i Rajsa. Englezi Volker, Šo, Kejn i Sterlnig su iznad Di Lorenca, Emersona Palmijerija, Imobilea i Insinjea, dok su u ravni Megvajer i Kjelini, Verati i Filips, Maunt i Barela.

Brojevi kažu da bi Lorenco Insinje i Rahim Sterling trebalo da budu varijabile koji će odlučiti meč. Kapiten Napolija je igrač koji je imao najviše akcija u protivničkim šesnaestercima na Evropskom šampionatu (14), dok je Sterling napravio ubedljivo najviše driblinga (50) od kojih sedam u kaznenom prostoru protivnika, od kojih je jedan i rezultirao iznuđenim penalom protiv Danske.

Italijani se ne boje ni Engleza, a ni punog Vemblija, samo malo sudija

Čeferin poručio: Ovakvo EP nije pošteno, neće se ponoviti

Karakteristika oba tima je da dozvoljavaju malo udaraca u okvir gola protivničkim timovima i primaju malo golova. Englezi su na celom šampionatu dozvolili najmanje šuteva u okvir gola Pikforda, tek 2,2 po utakmici, odmah iza njih su Italijani sa 2,3 udarac u ram gola Donarume.

Najveći deo komentatora smatra da će se ključna bitka voditi na sredini terena i da će naslovu prvaka Evrope biti bliži tim koji ostvari premoć u veznoj liniji, zato se Azuri smatraju delimično favoritima jer su Verati, Žoržinjo i Barela potkovaniji “loptaši” od Filpsa, Rajsa i Maunta.

Večerašnji meč će imati posebnu težinu za dvojicu selektora, Sautgejta i Mančinija. Staro izdanje Vemblija je bilo mesto najtežeg poraza u igračkim karijerama dvojice trenera. Sautgejt je promašio penal u polufinalu Evropskog prvenstva 1996. godine protiv Nemačke koji je koštao Engleze finala, Mančini je izgubio finale Lige šampiona sa Sampdorijom proitv Barselone. Pobednički gol za Barsu je postigao Holanđanin Kuman i poslednje što bi Mančo želeo je da ga večeras jedan drugi Holanđanin, arbitar Kujpers, zaustavi na korak od željenog vrha.

Na Vembliju će u okeanu zastava Svetog Đorđa biti i 12.000  Italijana, uključujući i predsednika Druge republike Serđa Matarelu koji je pripremio špil karata da kao njegov prethodnik Sandro Pertini odigra u avionu, na povratku kući, šampionsku partiju briškule. Pertini je bacao karte sa Bearcotom, Zofom i Kauzijom, Matarela je zakazao partiju sa Mančinijem, Kjelinijem i Insinjeom.

ITALIJA 4-3-3: Donaruma - Di Lorenco, Bonuči, Kjelini, Emerson Palmijeri - Barela, Žoržinjo, Verati - Kjeza, Imobile, Insinje

ENGLESKA 4-3-3: Pikford - Volker, Stons, Megvajer, Šo - Filps, Rajs, Maunt - Saka, Kejn, Sterling