INTERVJU – Zdravko Mamić: Vidim svoj život u Hariju i Megan, ja sam tvorac modernog fudbala u Hrvatskoj

„Zdravko Mamić nije broj“.

Rekao je sam za sebe odlučnim tonom pred kraj intervjua. Već je bio i umoran od svega što je ispričao tokom dva i po sata razgovora za Mozzart sport. Ali i odlučan u stavu da će ostati to što jeste i što je bio ceo život.

U vreme kada se od ljudi zaista prave brojevi, Mamić ne želi da se menja i hoće da ostane svoj iako je sateran u čošak. Država, hrvatsko podzemlje, FBI, gerilski pokret iz Splita, dojučerašnji saradnici u Zagrebu, Bed Blu Bojsi, hrvatski mediji... Svi su ga opkolili i žele ga u lancima. On se i dalje batrga i galami kada ga napadnu.

Mamića ili obožavaju ili organski ne podnose. Mnogo veću popularnost ima van Hrvatske gde ipak nisu do detalja upoznati sa njegovim likom i delom. A možda je pogled sa strane često bistriji od onog subjektivnog ispred nosa. Možda i najbolji opis Mamića je dao najveći hrvatski sportski novinar, pokojni Tomislav Židak. Svađali su se njih dvojica, prozivali, mirili, Zdravko je klečao pred Tomom ali imali su jedan identičan hromozom, modro plave boje iz kojeg je kuljala ludačka strast za Dinamom. 

Majstor pisane reči iz Maksimirske šume je postavio tačnu dijagnozu kada je opisao Dinamo pre i posle Mamića.

„Godinama je Dinamo krasio atribut gospodskog kluba, ulickane zagrebačke pudlice, čiji se direktori ’nikome nisu hteli zameriti’, koji su bili navikli na poraze kao magarac na batine. Bilo je tako sve do pojave jednog sesvetskog razbojnika, Zdravka Mamića, koji je u bivšem životu verovatno bio ’nemački ovčar’, čiji je lavež ružan, koji je shvatio da život nije san, već ’dribling, lažnjak i uklizavanje...’ Život je i psovka, šaka u lice i noga u jaja, život je sve samo ne plemenita veština...

Možda nije u redu da jedan sumnjivi poluintelektualac, sin šustera iz Vugrovca, piše o čoveku čije je vizije ne tako davno napadao i prezirao, jer su moje metafore priproste i huliganske. Moja publika nisu salonski intelektualci, koji sve te lamentacije čitaju kroz naočare sa zlatnim okvirima, moji crteži su uglavnom zadimljeni i crno-beli, moja publika su huligani s Dolca, luzeri koji piju po kvartovskim ćumezima, pa čak i robijaši po kaznionicama. I svi mi već 40 godina čekamo nekakvog Godoa i svake jeseni, kad gospodin Godo ne dođe, vadimo mast “maksimirskom Luciferu”, od navijača sa severa do salonskih šprehera i proglašavamo ga serijskim ubicom hrvatskog fudbala. Želite li dobiti blagonaklonost i simpatije široke publike ili njenog elitnog dela, najsigurniji je način pljunuti na Mamićevu sirovost, prostakluk, odnosno njegov “der Mangel an Erziehung”...

Nije im smetao kad je, Tuđmanu u inat, gradio spomenik poginulim BBB-ima na maksimirskim vratima, kad je ratovao sa Zlatkom Canjugom, tada njegov vulgarni rečnik i neuglađenost nikome nisu bili knedla u grlu. Kada je deci kupovao klavire, sirotinji stanove i plaćao skupe operacije u Beču da bi ljude spasao od raka, tada su fenomenolozi govorili da Lucifer samo pere nečistu savjest“, napisao je Židak jednom prilikom.

Židak je umro 2017. godine, godinu dana kasnije je Mamiću izrečena presuda u Osijeku kada mu je odrezano šest i po godina zatvorske kazne jer je navodno oštetio Dinamo. Tako je Mamić zajedno sa bratom Zoranom završio u BiH kao begunac od hrvatskog pravosuđa uprkos izjavama svedoka poput Modrića i Lovrena i uprkos tome što je Dinamo tvrdio da ga Mamić nije oštetio. Skoro šest godina Mamić živi u Hercegovini otkako je počeo proces iza kojeg je stajao FBI. Iz senke je na daljinu vladao Dinamom sve do pre nekoliko meseci kada su ga izdali najbliži saradnici.

Već mesec i kusur dana traje igra prestola u borbi za najuspešniju hrvatsku kompaniju. Zagrebački Dinamo. Mašineriju iz koje je nastao najsupešniji hrvatski brend – fudbalska reprezentacija.

Iza Dinama i hrvatske reprezentacije stoji rukopis Zdravka Mamića, svidelo se to nekome ili ne. Na koji način i kako, to je već druga stvar. Ali Mamić ne greši kada sebe naziva ocem modernog hrvatskog fudbala. I zbog čega je često u Srbiji idealizovan.

O hrvatskom i srpskom fudbalu, transferima i veštini pregovaranja, politici i navijačima, sudskom procesu i presudi pa čak i o Hariju i Megan, sa Mamićem smo razgovarali u Mostaru sredinom januara.

U intrevjuu za koji sam kaže da mu je životna ispovest, nije birao reči u pojedinim opisima, padao je u vatru i tonuo u apatiju, ali je bio baš ono što jeste i na kakvog smo ga navikli. Zdravko Mamić.

U Srbiji postoji konstatacija da kada god Zvezda i Partizan prodaju nekog igrača, odmah stigne komentar da bi ga Mamić prodao za duplo više?

„Hvala na komplimentu, čuo sam ja za tu sintagmu. Ne bih rekao da Crvena zvezda i Partizan nešto lošije prodaju igrače od Dinama. Nemam takav utisak, ali ako vaši čitaoci tako misle, onda mogu da zahvalim na komplimentu. Možda kod vas još nije došlo vreme da prodajete kao Dinamo, ali doći će. Svedoci smo da su u poslednjih pet godina Crvena zvezda i Partizan u kooperaciji prestigli koeficijent hrvatskih klubova. Nažalost, u Hrvatskoj samo Dinamo vuče koeficijent, nije se pojavio drugi klub kao u Srbiji. Do pre pet godina Crvena zvezda nije mogla da bude šampion, a kamoli da dođe do grupne faze. Moramo priznati da su napravili ozbiljan pomak i moramo priznati da je period koji sada dolazi pred Dinamo, Zvezdu i Partizan taj koji može dodatno da pomeri granice. Dobro su pozicionirani, imaju jak koeficijent za kvalifikacije, domar imidž. Možda Zvezdi i Partizanu treba, da se tako izrazim, više pregovaračkih mogućnosti. Ne bih želeo da sad ovom rečenicom sebe uzdižem. Ne znam šta je tačno Srbiju determiniralo u poslednjih nekoliko godina, imala je odlične igrače.“

Koja je tajna tih pregovaračkih veština?

„Kada god su me pitali o tajni prodaje igrača, govorio sam da je potrebno reći dovoljno puta – ne. Ali ne smeš da se zaje... i da preteraš. Dinamo ima problem, pretpostavljam Zvezda i Partizan, da moraju da prodaju igrače kada ne bi to hteli. To je jako loše za postizanje ciljeva. Ako neprijatelj ili tržište zna da si ti prisiljen da prodaješ igrača, onda to ne valja. Mi smo, nažalost, još prisiljeni da prodajemo igrače da bismo preživeli. Pitanje je trenutka ko koliko može da izdrži da ne proda najboljeg igrača. Napravili smo sjajne poslove sa Jakićem u Frankfurtu, prodali smo Olma, Gvardiola, Majera... Da smo ih držali još godinu ili dve dana prodali bismo ih još jače. Meni je uvredljivo... Znao sam da će Gvardiol biti ova klasa, ali smo morali da ga prodamo za 18.000.000 evra da bismo mogli da živimo. Da smo finansijski mogli da izdržimo kao Lajpcig... Oni su dobili ponudu od Čelsija za Gvardiola od 90.000.000 evra. Imali su luksuz da to odbiju i sada će da dobiju preko sto miliona, možda i 120.000.000. To su te razlike.“

DANIJEL LEVI MI NAPLATIO CENU PET DRESOVA OD MODRIĆEVOG OBEŠTEĆENJA

Zdravko Mamić (©Mozzart Sport/Rastko Šurdić)

Kada je bio taj trenutak kada ste se etablirali ili, da budemo jasniji, koji transfer je pokrenuo točak?

„Lakše mi je da me drugi hvale, ali mi smo napravili čuda. Sećam se 2007. godine sam prodao Ćorluku u Mančester Siti za 13.500.000 evra. Dakle, možete da zamislite koliko je to bilo para u tom trenutku. U tom trenutku Čarli je odigrao 44 utakmice za Dinamo. Ja mislim da je to čudo, kao danas da ga prodate za 60.000.000 evra. Potom smo prodali Eduarda u Arsenal za 15.000.000 i Modrića u Totenhem za 22.500.000 evra. Dakle, to su sume koje su i danas vrlo jake. Jednostavno sam držao do naših igrača, nisam bio lak pregovarač, držao sam do granice bola. Sećam se kada sam išao da završim posao za Eduarda i Arsenal i onda smo dobili ponudu od Šahtjora za Modrića od 20.000.000 evra. Odbili smo je u dogovoru sa Modrićem. On nije hteo, drugi bi išli naglavačke. Imali smo viziju... Luka se ljutio na mene što ga nisam prodao u Njukasl ili Mančester Siti koji je bio slabiji nego danas. Čekao sam pravu priliku, smatrao sam da je za njega bolje da ide u Totenhem. Ja sam tako voleo, nije mi bio cilj da prodam prvom ponuđaču, nego da prodam u dobar klub da bi se igrač razvijao.“

Dobro vam je to išlo...

„Modrić i Ćorluka su bili dobri prijatelji. Prodao sam ih u Siti, odnosno Totenhem i onda sam sve učinio da Vedrana prebacim kod Luke u Totenhem. Onda sam tako stvorio sjajne odnose sa predsednikom Levijem, došli smo do toga da moj sin zahvaljujući tome proda Kranjčara u kijevski Dinamo iz Totenhema. Tako upoznajete te ljude, stičete odnose i relacije.“

Danijel Levi važi za jednog od najtvrđih pregovarača u svetu fudbala. Kako su izgledali ti kontakti sa njim? Čuli smo razne anegdote, između ostalog da ste ustali od stola kada je rekao prvu ponudu za Modrića?

„Evo, recimo, primer iz 2008. godine. Trčao sam po Tuškancu u Zagrebu kada je jedna osoba došla do mene i rekla mi da me predsednik Totenhema čeka u hotelu Vestin. Brzo sam obukao trenerku, otišao u hotel. Upoznali smo se, rekao sam mu da sam čuo za njega i on je rekao nešto tipa ili ćemo se danas dogovoriti, ili me više nećete videti. Demonstrirao je snagu, odgovorio sam mu da ga izuzetno respektujem, ali sam imao spreman odgovor: ’Ili ćete dati ono što Dinamo traži ili ćete otići praznih ruku’. To je bio uvod. Dogovorili smo se za 22.500.000 evra. Video sam da u svakoj sekundi ima asistenta u Londonu koji čeka pomak u našim pregovorima. Isti čas je odštampao ugovor na recepciji, odmah sam izvestio Modrića da dođe u hotel. Potpisali smo transfer između klubova, Luka je dogovorio lične uslove i potpisao ih. U jednoj i drugoj varijanti tu je bio moj sin koji se u tom trenutku već bavio menadžerskim poslom. Sutradan su bili u Londonu... Kod Levija bih istakao da je nemoguće tvrd pregovarač.“

Objasnite?

„Kada sam došao u London, poželeo sam pet Lukinih dresova. Nisam razmišljao o tome da li da platim ili ne platim, meni je logično bilo u Dinamu da to poklanjam. Kada je, na kraju, došao novac u Zagreb bila je oduzeta cena pet dresova. Druga situacija je bila još interesantnija. Kada je Bejl prodat za 120.000.000 evra, nagovorili smo ga moj sin i ja da investira jedan deo u igrače Dinama. Reč je Haliloviću i Jedvaju. Našao se sa nama, verovao je mom sinu, seli smo u novi Totenhemov kamp koji je izgledao svemirski. On je tada angažovao direktora Baldinija iz Rome, dakle na sastanku smo bili nas četvorica. Poslužili su nas čajem i predsednik Levi se obratio mom sinu: ’Reci svom ocu da ću mu dati deset miliona evra u kešu za tu dvojicu’. Razumeo sam toliko engleskog, preko sina sam mu poručio da mu se zahvaljujem i da ga pitam da li mogu da popijem čaj do kraja ili odmah da se dignem i odem. Moj sin nije hteo to da prevede. Ja mu kažem – prevedi. Mario odbija. Onda sam počeo da dižem glas, na kraju sam rekao: ’Prevedi, pič.. ti materina i tebi i njima’. Oni su shvatili moj govor tela i psovku, na kraju smo završili na 25.000.000 evra. Potpisali smo ugovor, obavestio sam roditelje Halilovića i Jedvaja o tome. Bili su oduševljeni. U slučaju Halilovića je tri brata trebalo da idu u Totenhemovu akademiju. Dakle, Alen i Tin je trebalo da dobiju platu milion evra, za još dvojicu iz porodice Halilović bi organizovali najbolje škole i koledže, za oca su bili spremni da ga zaposle u Totenhemu. Mislio sam da je posao gotov, dogovorili smo se da krenemo za London kada budem imao vremena. Kada je došao taj trenutak, Halilović je rekao da ne pristaje na raniji dogovor, tražio je da ima procente od Dinamovog obeštećenja. To je bilo uobičajeno, zbog toga su mi namontirali ovaj proces, jer ljudi nemaju pojma kako se radi ovaj posao. Mogao si i da daš menadžeru procente, sve do 2015. godine kada je ukinuta treća strana.“

I posao je propao...

„Naljutio sam se, jer sam smatrao da sam napravio nebesko čudo, da sam dva klinca utopio za 25.000.000 evra, da sam njima osigurao plate od milion evra sa 16 godina, plus perspektivu u velikom klubu. Nisam pristao da dajem od Dinamovog dela, naljutio sam se i posao je propao. To je moj najgluplji potez, jer sam zajebao Dinamo, sina, ti igrači nisu dostigli tu cenu. Loš posao smo napravili za klub zbog mog inata i razočaranja. Nisam mogao da verujem da hoće novac iz Dinama. Da sam mu to dao, danas bi me optužili i za to delo. Uglavnom, sećam se sedi Levi i njegov advokat i Baldini. Vidim stalno nešto udaraju po telefonu sa dve ruke, pitam sina šta oni rade. Upoznao me je da oni svaku moju rečenicu komentarišu između sebe na blekberiju, savetovali su se gde da me zaskoče, kako da me pitaju. To je čitava mašinerija, direktor, advokat i predsednik Jevrej, spektakularan trgovac. A sa druge strane – ja sam. Bio sam dobar, lako je dogovoriti se sa njim za neki transfer, ali je u stanju da tri sata pregovora o jednom evru. Prosto, neće ti dati. Impresionirao me je, on je najveći predsednik koga sam video u životu. Niko se ne može ravnati sa njim. Naravno, on ima vlasnika iznad sebe koji živi u Americi, ali je od Totenhema napravio mašinu“.

SVE SAM UNEO U DINAMO, IZDALI SU ME KAO ZADNJE SMEĆE

Pomenuli ste Halilovića, činjenica je da Dinamovi vunderkindovi koji vas nisu slušali, poput Brodića, Murića, potom i Halilovića, nisu napravili karijere koje su svi očekivali?

„Žao mi je zbog toga. To je takva istina. Svi oni koji me nisu slušali – nisu dobro prošli. To je čitav paket. Psihologija, razvoj, individualni treninzi, prehrana, vitaminizacija, učenje kako se sedi, razmišlja. Ja sam imao ceo aparat ljudi iza sebe, bio sam bolje pripremljen od Zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka zajedno. Govorim o vremenu kada sam počeo da se bavim menadžerstvom 1999. godine. Sve te stručnjake sam ja imao na raspolaganju u agenciji. Imao sam 100 igrača u agenciji, već 2001. godine sam prodao Boška Balabana za 40.000.000 maraka. Bio je transfer 20.000.000 plus plata isto toliko. U sekundi mi je došlo na račun u švajcarskoj banci deset miliona evra. I onda ja ovakav, ja kreten, sve sam te igrače uneo u Dinamo i sav taj novac sam uneo u Dinamo. To je bio klub u raspadu, oni nisu mogli da od poslovne banke dobiju jedan jedini evro. Bio sam lud za Dinamom, nas trojica braće smo tu igrali. Dinamo mi je bio iznad života. To je bilo 2001. godine, uneo sam 12.000.000 evra u klub. Beskamatno sam im pozajmio, bez garancije, bez drugih uslova. Dapače, kada bismo dobili kredite od banaka koja sam ja iskreirao, onda bih zadužio celu porodicu. Tata, mama, deda, pradeda, bivša žena, sadašnja žena... Svi su mi davali imovinu za kolaterale koje je koristio Dinamo. Ovo je nebeska nepravda šta su meni uradili u Dinamu i Zagrebu. To je bio klub u stečaju, digao sam ga iz pepela. Nije to ovaj današnji Dinamo, sad dolaziš u najlepšu priču. Mi smo bili 700 metara ispod zemlje, sve sam ja to izmenadžerisao vlastitim resursima. Dinamo se raspao, bez ijednog igrača... Tada smo došli predsednik Barišić i ja, on je bio veliki privrednik u Simensu, a ja jedan ludak i entuzijasta. I počeli smo da gradimo klub. I kada sam sagradio monstruma, koji pobeđuje i osvaja trofeje, sada kada je 29. klub u Evropi, potpuno nam je normalno da igramo Ligu šampiona ili Ligu Evrope, napravili smo posledično vicešampiona i treću reprezentaciju sveta... Dobio sam kao vođa cele te priče da sam prognan, da mi je montiran sudski proces. I svi to znaju u Hrvatskoj i niko se za mene ne bori. Izdat sam kao zadnje smeće.“

NAPRAVIO SAM „ORUŽANU PLJAČKU“ SITIJA U DINAMOVU KORIST

Zdravko Mamić (©Mozzart Sport/Rastko Šurdić)

Pitamo vas iz perspektive ljudi iz Srbije, u Hrvatskoj je verovatno sve poznato, ali za šta ste vi tačno osuđeni?

„Ma, prijatelju moj pošteni... To je naučna fantastika. Oni mene ne terete za utaju poreza, ja bih rezao ruke onom ko ne plaća porez. Oni meni nisu natovarili pranje novca. Oni tvrde da su provizije koje su naplaćene u slučaju prodaje Modrića, Ćorluke i Eduarda fiktivan posao. I da je iz Dinama neopravdano iznesen novac. A kako ja da vam to opišem... Evo 2007. godine mi smo u Kapfenbergu na pripremama, Ćorluka neće da igra, da trenira. Hoće da ide u Dortmund za dva miliona evra. On i njegov otac. Mi to znamo, ali mu ne možemo ništa. Hoće da nas stavi pod pritisak, to igrači rade. Onda se igra poker, ko prvi popusti. Mene zove Slaven Bilić iz Londona: ’Zdravko, slušaj me, hoće da te vidi moj prijatelj Džerom Anderson. On je jedan od najpoznatijih agenata na svetu, doveo je tajlandskog premijera Šinavatru koji je kupio Siti’. Posle mu je Šinavatra dao sto miliona evra da dovede trenere i igrače. Onda Anderson dolazi do mene, ja uzimam privatni avion gde me on pita da li imam desnog beka. Upalila mi se lampica, kažem da je Ćorluka i bek, i štoper, i zadnji vezni. Na kraju je to manje važno. Mi se dogovorimo, onda odlazimo na stadion Mančester Sitija, odakle ja zovem Ćorluku. Pitam ga: ’Čarli, je l’ bi išao u Englesku’. On mi odgovara: ’Šefe, zajebavaš me’. Kažem mu da pozove oca, da sednu na privatni avion i da ih čekam u Londonu. I tako je bilo. Mi na kraju u Mančester Sitiju, prazan klub osim direktora Mekintoša. On je danas direktor Fulama. I sada Anderson diktira Mekintošu uslove, tu su pored mene sin Mario i brat Zoran. Dakle, transfer 13.500.000 evra, za igrača ugovor na pet godina od 20.000.000 evra. I ti vidiš kod tog Mekintoša da mu seva krv u očima, da traži tvrd predmet kako će nas sve opaliti u glavu, jer pljačkamo klub. On rezonuje: ’Who is fucking Ćorluka?’ Frajer odigrao u životu 40 utakmica u nekoj Hrvatskoj, a 35.000.000 evra ode u sekundi. Ali ne sme ništa da kaže... Ugovor je na stolu i da vas sad nasmejem. Ćorlukin otac Jozo kaže: ’Ja ovo neću da potpišem’. Traži da mu se prevede na hrvatski. Kada sam ja skočio dva metra od zemlje, rekao sam Čarliju na terasi da ima tačno 15 sekundi da potpiše ugovor. On mi je rekao: ’Ma naravno, šefe’. Znači, napravio sam oružanu pljačku Mančester Sitija u korist Dinama i sada to imam na sudu. Jer je isplaćeno 10 posto od tog transfera kao menadžerska provizija. Oni kažu da je to fiktivni posao. Čarli jeste posle postao svetski igrač, pokazao da je za najbolje klubove, ali u tom momentu on nije bio za Surdulicu, da mi ne zamere tamo.“

To je legalna provizija, ali...

„Pa naravno da je legalna, platio je Mančester Siti 10 posto i Dinamo 10 posto. To su podelili Anderson i moj sin...“

SIN KAO POSREDNIK - MORALNO UPITNO, ALI LEGALNO

Dobro, često pominjete sina Marija. Da li je to bio sukob interesa da on radi na tim transferima?

„Mogu vam nešto reći... Teoretski da se ne lažemo, to je moralno upitno da neko postavi sina da radi kao posrednik. Ali nijedan trener na svetu, direktor, predsednik... Takav ne postoji na svetu gde neki član porodice nije uključen u biznis. Posebno tamo gde su velike pare. Nema posla od 10, 20 ili 30.000.000 evra na svetu gde on sebe nije ugradio. Mislite da neko razmišlja drugačije? Evo ti si pametan, spojio si dva predsednika i daće ti deset posto. Ne, frajeru. Centriraće svog advokata, agenta i reći da možeš sa njim da radiš. Tu nema slučaja. Bitno je da je posao zakonski napravljen. Dinamo je u poslednjih 20 godina moja vladavine napravio 2.000 dolazaka i odlazaka igrača. Zašto je 1.950 u kojima nije učestvovao moj sin legalno i niko ih ne preispituje, a samo su upitni ovi gde je moj sin uključen. Ma ljudi su uzimali... Da ne kažem sad. Ja sam mogao da napravim da od Modrića u klub uđe dva miliona evra, a da meni dođe 20.000.000. Niko me nije mogao iskontrolisati, kao što ne može nijednog predsednika na svetu.”

Zašto se nije ranije povela priča o tome u Hrvatskoj?

„Ma sve komisije, sve inspekcije na mesečnom nivou smo prolazili. Ja ću vama sada reći. Dinamo je najčistiji klub na kugli zemaljskoj. I tada, i sada kada ja sa vama sedim. Ne postoji klub koji je tako čist. U ovom trenutku su klubovi zaduženi od pet miliona evra do milijardu evra. Jedino Dinamo nema evra duga, to ne postoji takva urednost. Po pogledajte šta se dešava u ovim igrama prestola kako ste ih vi nazvali. Da li je neko imao službeni auto na korišćenje ili nije? Da li je neko kupio deterdžent preko jedne ili druge kompanije? Ali Dinamo troši i privređuje 60.000.000 evra godišnje. Prodajemo usluge i fudbalsku utakmicu. Dinamo, to nema ni na jednom fakultetu, ni na Harvardu ni u Londonu“.

Upoređuje Mamić situacija u Dinamu i sa beogradskim večitim...

„Pazite, da ne pričam sad o Dinamu samo. I ovi iz Zvezde su Koperfildi. I ovi iz Partizana. Teško je izgenerisati toliki novac. Vi na početku morate da doneste u bilo kom preduzeću studiju izvodljivosti. Onda kažete imate prihode na ulaznicama, događajima, suvenirima, TV pravima... A sa čime startuju Zvezda, Partizan ili Dinamo? Startujemo sa pet odsto prihoda, ostalih 95 posto je u magli. Da li ćeš da stvoriš igrača, da li ćeš da ga prodaš, da li ćeš da napraviš rezultat? Sve je varijabila. Najveći ludaci su u svetu sporta. Da nema ludaka kao što je Mamić, ili ludak kao što je Terzić, ili neki drugi ljudi da njemu sada ne podilazim. Da nema Dragana Džajića, mog uzora, ili ovih što su bili u Partizanu... Kako bi to sve izgledalo? Bilo je tu devijacija, nisam ja njihov advokat. Ali za Dinamo tvrdim da je najpošteniji klub, kao i za sebe. Ja u životu nisam dobio opomenu da nešto platim. Kada dobijem kaznu za brzu vožnju, odmah platim. Mom mozgu je nepoznato da neko neće da plati porez. Meni su morali da izmisle“.

MISLILI SU, AKO LIKVIDIRAJU MENE, DA ĆE HAJDUK ZAUZETI DINAMOVO MESTO

Zdravko Mamić (©Mozzart Sport/Rastko Šurdić)

Ali zašto posle X godina?

„Zato što sam bio snažan i što imam simpatije. Za mene ne postoje nacije. Samo dobri ljudi. Kod vas u Srbiji ili ovde u Bosni znaju da sam ja ludi Hrvat, volim zemlju, Hrvatska mi je iznad života. Ali neću da povredim Srbina ili Bošnjaka. I zato ja imam komfornu situaciju u Bosni. Ja ne mogu da vam opišem ovu količinu ljubavi. To je nemoguće. Ja u Srbiju da dođem nosili bi me ljudi na krkačama.“

Možda bi vam dali da dođete u Zvezdu?

„Me ne... Ja sam Dinamovac, to treba da se respektuje. Ne verujem da bi se navijači složili. Imaju Zvezda i Partizan svoje ljude, mi se moramo uvažavati. Kao što se i uvažavamo. Od jedne budale što propagira četništvo ili ustaštvo, mi od njega pravimo heroja. Šta radi ceo civilizovani svet kada golać uđe na teniski meč ili utakmicu u fudbalu. Pa ignorišu ga. A mi ćemo tog kretena da promovišemo. Volimo da promovišemo idiote.“

Svesni ste sigurno da vam je imidž u Srbiji mnogo bolji nego u Hrvatskoj?

„To je žalosno. Svestan sam toga. Tako je u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji. To je zato što ti ljudi nisu zadojeni mržnjom prema meni iz niskih strasti. Uvek ste u svom selu najmanje priznati, jer je onaj prvi rođak ljubomoran na vas ako imate bolju ogradu ili auto. Znate, one priče nije imao kao klinac pare za patike, a sad se on nešto tu kao kurči. U Hrvatskoj postoji jedan veliki klub kao što je Hajduk, kao što u Srbiji postoje Zvezda i Partizan. Hajduk i ljudi oko njega su navijači. To su gradonačelnici, ministri, premijeri, šefovi službe... U jednom trenutku im je dosadila dominacija Dinama. Energija ljudi koji navijaju za Hajduk, plus njihove funkcije... Oni su to iskoristili za obračun sa mnom. Smatrali su da će, ako likvidiraju mene, Dinamo pasti i da će oni zauzeti to mesto“.

HAJDUK IMA 500 PUTA VEĆU SNAGU OD DINAMA

Da li ste razmišljali da malo spustite gas, da Hajduk uzme tu dugo čekanu titulu?

„Ma takvog nema... To u mom mozgu ne postoji. Evo vam jedan primer. Radi se o sezoni 2004/2005. Dinamo je otišao u stečaj, bio je deoničarsko društvo. Nema ništa. Mi nastavimo kao udruženje građana, jer je Dinamo bio toliko veliki klub da se niko nije usudio da ga ugasi. Te 2004. godine igrao se plej-of i plej-aut. Mi smo završili u plej-autu, zvali smo je ’liga za bedaka’. To su nam iskreirali rukovodioci Hajduka gde su bili predsednik Grgić, direktor Fiorentini i Igor Štimac. Bili smo mi slabi, ali oni su nas malo još gurnuli da ne pričam kako. E, sledeće sezone je Hajduk u još težoj situaciji. Nema šanse da ne budu u ’ligi za bedaka’. Tada je premijer bio Ivo Sander, veliki navijač Hajduka. On meni kaže: ’Zdravko, pustite tu utakmicu Hajduku, nema smisla da igramo plej-aut, napravite sve’. On razmišlja kao političar, iz Splita je, navija za Hajduk, u Dalmaciji mu je biračka baza. Odgovorio sam mu: ’Šefe, ja majku rođenu ne puštam’. Ali nisam toliko bahat, ima tu nastavak. Dodao sam da nije lako namestiti utakmicu, da to pričaju samo budale, šarlatani i kriminalci. Zamislite ja koji pričam igračima da se bacaju glavama na kopačke, a sada treba da im kažem da skinu gaće i puste Hajduk. Pa kako ja onda da dođem pred njih? A, budite sigurni, igrači su kvarljiva roba, kada ga prvi put ne bi zadovoljio, on bi pričao kako sam ga terao da namesti meč...“

Kako se to završilo?

„Da skratim, rekao sam mu da neću pustiti Hajduk, ali pustite mene da ja to napravim na svoj način i da mu garantujem da Hajduk neće završiti u ’ligi za bedaka’. Razišli smo se, pružili ruku jedan drugom. Igra se posle utakmica u Splitu. Pada malo kiša, iskoristim uticaj na službena lica da se utakmica odloži da dobijem na vremenu. Naravno, uključi se mašinerija i Hajduk ne završi u ’ligi za bedaka’. Ja ispunim cilj i obećanje, mi odigramo zaostalu utakmicu protiv Hajduka i krknemo ih sa 1:0. I svi zadovoljni. Ja nisam neprijatelj Hajduku. Oni su sve napravili da me uguraju u ’ligu za bedaka’, ja sam ih izvukao od sramote. Kupovao sam jednog igrača Hajduka da bi oni finansijski mogli da premoste jednu situaciju. Neću da govorim o kome je reč, prevelika je osoba. Ja Hajduk respektujem, ali volim da ga pobedim više nego išta. To je normalno, bio sam korektan prema njima. Oni su me spremili u zatvor. Ne kao klub, ali ta njihova najveća snaga. Oni imaju 500 puta veću snagu u Hrvatskoj od nas.“

Objasnite?

„Uvek su govorili da Dinamo ne može da bude prvi u staroj Jugoslaviji zbog Zvezde i Partizana – laž. Neću reći da beogradski klubovi nisu bili malo privilegovani, jer i to bi bila laž. Vlast je bila u Beogradu, vojska uz Partizan, politika i policija uz Zvezdu. Jedino Dinamo nije bio privilegovan, ali, uprkos tome, kada smo bili kvalitetni – sve smo pomeli. Kao u vreme Ćire Blaževića. To je bilo 1982. godine. Mogli smo i godinu dana kasnije ponovo da budemo prvaci, ali smo sve upropastili zbog Blaževićevih akrobacija. Sećam se i perioda kada je Dinamo imao pet bodova prednosti – u onom periodu kada je pobeda vredela dva – a Dinamovo rukovodstvo čestita Zvezdi osvajanje prvenstva. Bili su kukavice i slabići. Meni se to ne bi dogodilo nikad. Dakle, da se vratimo. Hajduk je stvorio energiju da sam ja krivac što oni nisu dugo šampioni. Broj ne znam koliko ih se tamo promenilo, oni nisu videli problem u sebi. Novinari koji pišu za Hajduk, takvih je bar 99,9 posto. Pa ti ljudi se bacaju na bombe. Ne kažem da tako treba. Napravili su tako da u svakoj redakciji imaju aktiviste koji su kao talibani. Spremni su da idu na bajonet i bombu.“

PROGONE ME KAO LEJDI DI, NA MAMIĆA JURIŠAJU KAO NA ISUSA

Da se vratimo na transfere. Da li je neko kolokvijalno opljačkao vas kao vi Mančester Siti, odnosno da li ste nekada pogrešili u proceni?

„Ne sećam se takvog primera. Bilo je krivih procena, ali ništa drastično. Morao bih da osvežim sećanja, nisu svi moji potezi bili odlični. Mene ko god upozna kaže mi kako su mislili da sam ja divljak. Čudili su se, imali su percepciju najgoru moguću. Ali to sam ja. U trenucima borbe za interese Dinama ja sam se borio svim sredstvima. Nisu bila uvek civilizovana, dešavalo mi se da psujem. Pričali su da sam gej, na kokainu, da sam alkoholičar i lopov. Samo da bi me ocrnili. Ja ne pušim, ne pijem kafu, nekada popijem alkohol zbog drugih ljudi radi raspoloženja. Drogu nisam video u životu, čak sam išao dobrovoljno na testiranje, jer su ljudi pisali elaborate. Čak i moji poznanici. Oni kao analiziraju moje ponašanje, ja ih posle sretnem, vidim nekog profesora i pitam ga kako ga nije sramota. On mi se pravda kako su ga pitali. Pa pitali su te p... ti materina da bi tvoje ime bilo u novinama. Ti sebe sad tu promovišeš, parazitiraš na mom imenu.“

Sledi zanimljiva paralela...

„Gledam sad jednu seriju o princu Hariju i Megan. Bože kako vidim svoj život. Ceo život sam progonjen u Hrvatskoj i Zagrebu, jer sam uspešan. Tako je i ta Lejdi Di, majka princa Harija, toliko su je proganjali mediji i tabloidi dok je nisu ubili. Znamo da su je oterali u ludačku vožnju u tunelu. Pre toga sam gledao Krunu, seriju od pet epizoda o engleskom dvoru. To je nemoguće koja je to laž i obmana, koliko su to iskrivljene vrednosti i drugačija slika. Eto, sad proganjaju Harija i Megan, a oni se bave humanitarnim radom. Tako i ja. Ja sam bio fanatik što se tiče fudbala, jer sam igrao fudbal. Meni je Dinamo više od života, došao sam u taj klub sa 11 godina, a sada imam 62. I sada te niske fukare, taj ološ, taj što nije napravio višak vrednosti za svoju porodicu... Oni parazitiraju na mom imenu. Neki vaš kolega, ako želi da bude popularan, samo treba da razguzi Mamića. Iako je početnik, on će odmah dobiti posao u bilo kojoj redakciji. To je neverovatno kakav je ološ od urednika i novinara isplivao na mojim leđima. Ne znaju se potpisati. Ali su oni bili ti koji su jurišali na Mamića, kao na Isusa. Razapni ga. Ubij ga, neka ga ubije rulja.“

Hoće li se to promeniti?

„Aposlutno to ne očekujem. A da li biste vi poželeli svojoj deci da im kamera bude u krevetu? Zato sam pomenuo Harija i Megan. To je postao rijaliti. Ja sedam i po godina nisam potpisao ništa. Dao sam ostavku, sada sam niko. Fizički sam pet godina u drugoj državi, a vi kada otvorite ovu spravu (pokazuje na mobilni), ide Mamić ovo, Mamić kriminalac, pljačkaš. Ja imam decu, unučad... To nisu normalni ljudi. Ja im poručujem, vi niste normalni ljudi, vi ste zveri. Vi novinari ste zavisni, jer radite za vlasnika. Postoje interesi, ili ste levo ili desno. Nemoj da se lažemo, nezavisno novinarstvo ne postoji. Postoje politički i finansijski lobiji. Ili u Americi što se promoviše oružje. Sa kovidom su nam okrenuli život, sad se to promoviše kao nova normalnost. Do juče smo imali normalnu komunikaciju među porodicom, prijateljima. Sad se povlačimo, gledamo sebe, fućka nam se za onog drugog. Raskopali su porodice i društvo.“

NISAM DOVEO ANTOLIĆA IZ POLICIJE, VEĆ SA ULICE

Da se vratimo na Dinamo, koliki je vaš uticaj zapravo bio veliki svih ovih godina?

„Bio je veliki do pre tri-četiri meseca. Kod svake odluke. Ali formalno sam bio savetnik, a posle prijatelj kluba. Nisam mogao da nestanem. Ljudi u Dinamu su hteli da prime moju pomoć i naravno da sam ja učestvovao u 99 odsto odlazaka ili dolazaka igrača. Nije moj deda. Ne treba omalovažavati ljude, ali oni to ne znaju da rade. Šta će moj predsednik koji ima 80 godina? On ima problem kako da preživi, ali iz poštovanja zbog onog što je dao klubu držali smo ga kao predsednika. On je 17 godina već u penziji, ne može da iskreira 100 kuna. Imamo tog Antolića koji je frontmen borbe protiv mene. Njega sam ja doveo sa ulice u klub da bude čovek koji se bavi bezbednošću.“

Vi ste ga doveli iz policije?

„Nije iz policije. Sa ulice. On je bio u policiji, ali je dobio otkaz. Dao sam mu hleb, da radi sa navijačima, bezbednost... Kada se dogodila ova moja nesreća, stavio sam njega i dve moje sekretarice u klupsku upravu. I sada su oni prebacili. Poludeli su... Antolić hoće da bude Mamić puta pet. Vlast ga je pokvarila, on je poverovao da će taj posao da radi bolje od mene. Neprijatelji su to iskoristili, gurnuli su im priču da ako se odreknu mene, da nemaju kontakt fizički i telefonski, da će dobiti mogućnost da grade stadion. Oni su popušili tu priču, hoće da budu slavni. Oni ne mogu da izgrade ni kokošinjac.“

Pa je l’ realno da dobiju stadion?

„To je totalna laž. Nema stadiona u Srbiji i Hrvatskoj, Mađarska ih ima. Orban je napravio 25 stadiona. I to ne samo sebi i narodu. Napravio ih je u Topoli, u Rumuniji, Levandi, Osijeku, Češkoj i Slovačkoj. Na jedan način, Orban pravi veliku Mađarsku, samo kreteni to ne razumeju. Da li će se ona stvoriti u granicama Mađarske, to ne znam. Ali on kolonizuje države u okruženju, stvara glasačku bazu preko mađarske zajednice. Kupuje preduzeća, zemlju, vodu. To bi slepac prepoznao. Ne donosi ti neko 50.000.000 ili 100.000.000 evra u Osijek iz humanitarnih razloga. Nego da bi dobio glasače iz te baze i da bi ostvarivao ekonomske interese. Da bi došao do voća, povrća, plina, da bi stigao do Jadranskog mora. OTP Banka je pod njegovom kontrolom.“

O STADIONIMA U BEOGRADU I ZAGREBU PRIČAJU FRAJERI KOJI SU BILI OSLOBOĐENI FIZIČKOG VASPITANJA

Da vas vratimo na temu što Hrvatska kao fudbalska sila, pa i Srbija nemaju stadion. Ko to blokira?

„Hajde da spustimo loptu na zemlju, nemoj da me preskačete da bi čitaoci mogli da me razumeju. Kažem glasno i jasno. U Srbiji i Hrvatskoj ne postoje dovoljno kvalitetni ljudi, vizionari, koji će građanima dati uslove da budu konkurentni Evropi kada je u pitanju sport. Početak i kraj. Nekada u našoj mladosti su to bile partije, komiteti, gradonačelnici koji su davali društveni novac za gradnju. To je vreme prošlo. Pase. Nema tog čoveka koji će se danas usuditi da klubu gradi stadion. Dok građani prevrću po kantama, toga nema više. Ko se to usudi, odmah će izgubiti vlast. Ljudi bi odmah rekli šta će mi stadion kada nemam vrtić, školu, bazen... Šta se konkretno može? Oni lažu i petljaju. Prvo UEFA. Oni imaju sedam glasova iz naše bivše države. I onda vas izmanipulišu, predsednik UEFA i njegov asistent Zvonimir Boban. Izaberu dvojicu jeftinih novinara i fukara, mentalno siromašnih i pozovu ih u Ženevu da ručaju sa njima. Onda ova dvojica srećna: ’Jaooo, ugostio nas Čeferin, Boban, Savićević...’ Ne znam ko sve ne. UEFA će da nam pomogne, daće nam novac. Ma neće oni dati ničiji novac, nije to Čeferinov i Bobanov novac. To je novac koji mi svi stvaramo u Evropi, oni sa tim plaćaju projekte koji su namenska sredstva. Ne koriste se za gradnju klupskih stadiona. Da li u gradskom budžetu grada Zagreba ima jedna lipa za Dinamo? Ne postoji. Da li HNS i UEFA mogu da ulažu u klubove? Ne mogu. Lažu narod, a narod to puši. I onda sedam glasova iz bivše Jugoslavije damo Čeferinu. Prodali su nam bozu za dva dolara i gotovo.“

Pa kako Dinamo onda da napravi stadion?

„Jedan, jebeni običan papir... Zove se pravo građenja. I onda je završena priča, niko više ne pita ni Zagreb, ni skupštinare o stadionu. I onda grad mora da ima svoju inspekciju koja to prati, dali su vredno zemljište na koncesiju. To je normalno, možda se klub sutra privatizuje, pa grad može da bude suvlasnik. Šta ide iza potvrde? U Hrvatskoj nema znanja, kapaciteta i novca da se izgradi stadion. Dalmatinci imaju dobru rečenicu: ’Daj dite materi’. Šta to znači? Napraviš međunarodni tender u Fajnenšel tajmsu, doći će deset inostranih grupacija i ponuditi gradnju stadiona po principu ključ u ruke. To su frajeri koji su izgradili 80 stadiona. Kao Nemci, bio sam sa njima. Oni su građevinska firma koja ima podizvođače koji rade događaje, sadržaje... Oni kažu daćemo vam ključ u ruke za stadion, cena je po stolici. Napravićemo sadržaj da igraju dva kluba u Zagrebu, jer će dva kluba plaćati ratu kredita, kao i hrvatska reprezentacija. Napravi se studija o koncertima i sadržaju na stadionu. Oni potom odu u svoju banku, zatraže kredit za stadion od 100.000.000 evra. Daju garancije, uzmu novac, naprave stadion koji na kraju sam sebe izdržava. Stadion može da izgeneriše toliko novca da može sam sebe da isplati i još ti ostane za poslovanje. Samo ne postoji pameti, jer frajeri koji pričaju o stadionima u Beogradu, Zagrebu su bili oslobođeni fizičkog vaspitanja. Nemaju pojma, nisu dve kune iskreirali kao višak. Ne znaju gde su šuplji. Ne vređam nikoga, nego sam besan, jer vas lažu 30 godina, a igrate po oranicama. Nas lažu u Zagrebu, nemamo projekat. Sve bleferi. Da su me pustili na miru, napravio bih do sada dva stadiona. Sutra da se vratim u Zagreb, za četiri godine bi stadion bio gotov. Samo da mi ne smetaju.“

IGRAMO RUSKI RULET VEĆ 20 GODINA

Zdravko Mamić (©Mozzart Sport/Rastko Šurdić)

Ovo vam je baš bolna tema?

„Ma ja sam u viziji. Kada sad razgovaram sa vama, ja krvarim. Da se sada skinem videli bi ljudi da krvarim, nego neću da budem go. Ja sam u samrtnom ropcu, ne znam šta će biti sa mojim Dinamom za tri meseca. A kamoli šta će biti sa Dinamom za tri godine. Ili 2024. godine. Ja sam već tri godine u 2024. Sada ćete me vi pitati zašto.“

Dobro, zbog većih prihoda u Ligi šampiona?

„Znao sam to pre tri godine. Da ide reforma. Liga šampiona će se igrati tako što će devet klubova u grupi igrati svako sa svakim. Znači imaš osam utakmica, a do sada si imao tri. Drugo, posle toga imaš dodatne kvalifikacije. Ovog časa, dok vodim sa vama ovaj intervju, znam da je potpisano mnogo ugovora. Nagrade će biti 65 odsto veće, do 2024. godine će biti duplo. Zamislite srpski predstavnik, ukoliko bude zadržao bodove, koliko će biti u prednosti.“

Koliko je Dinamo održiv sistem ako ne uđe u Ligu šampiona?

„Nije održiv ako napravimo grešku. Mi već 20 godina igramo ruski rulet. Bili su u Dinamu bivši ministri, gradonačelnici, veliki hrvatski ljudi... I tako bi oni meni kao Izvršni odbor došli malo nadobudno na početku godine. Traže finansijski plan prihoda i rashoda. To je prvi čas fakulteta. Plus i minus. Ja se samo nasmejem. Rashod vam mogu u pet posto projektovati, kako ćemo potrošiti 60.000.000 evra. A prihod imamo pet miliona evra. Oni su se čudili, jer ne znam da li ćemo prodati igrača i kakve ćemo rezultate imati. To je sve varijabla. Mi igramo rulet. Jednu godinu kada Dinamo ne bude imao ovakve rezultate, neće postojati. Isto Zvezda i Partizan. Ljudi pomalo misle da će doći neki gradonačelnik ili Vučić, pa će on narediti da se daju pare. To ne postoji. Postoji fer-plej, možeš da potrošiš samo ono što si prihodovao. Može tvoj vlasnik da ima sto milijardi.“

MEĐUSOBNO SE UBIJAMO I VREĐAMO, A STRANCIMA LIŽEMO CIPELE

Koliko je tu bitna škola i koliko je moguće da u zemlji sa manje od četiri miliona stanovnika pronalazite nove bisere?

„Baza je sve manja, deca su se okrenula kompjuterima. Na to ne mogu da utičem, ali možemo da iskoristimo sposobnosti da odemo na druga tržišta. Dovedemo mlade igrače i onda ih afirmišemo. Ali lako je biti predsednik nekog kluba u Evropi. Ti samo treba da raspodeliš novac. Ja u Dinamu mogu da potrošim samo ono što ja donesem. Dinamo ima 450 ljudi koji primaju platu i plaćaju porez. I ti igrači. Svih 60.000.000 se potroši u Hrvatskoj. Ja sam sa svojim timom doneo milijardu evra, a onda mi namontiraju sudski proces i proteraju me u drugu državu kao psa. Znate šta bi meni Jevrejin uradio? Oni kada im umre kupac ili dobar radnik, brzo idu u mrtvačnicu da mu daju veštačko disanje. Samo mi, idioti, ljude koji su nešto napravili hapsimo i progonimo. Mi ne znamo koliko smo sjebani. Kada ovde nekome spomeneš strano ime, odmah ližemo cipele. Samo ubij Srbina, Hrvata, Bošnjaka, jer nije primereno da on ima nešto. Ne, on je primeren da služi stranom okupatoru. To mi kreteni sebi radimo. Navijač Dinama bi radije prihvatio najvećeg četnika, samo da ne bude Mamić. Ne svi. To je neverovatno, zamena teza. Oni će sad da polemišu kada vide ovo, i budu čitali, kao u čije ime on to priča. Ali mogu se ljutiti koliko hoće, to je istina. Daj đavola, samo nemoj domaćeg čoveka. Sve je postavljeno tako da nam uzmu ime i prezime, rod i porod. A mi se međusobno ubijamo i vređamo.“

ZDRAVKO MAMIĆ JE TVORAC MODERNOG FUDBALA U HRVATSKOJ

Da se vratimo na lepše teme, Hrvatska je jedna od najlepših priča u svetu fudbala, Dinamo je veliki deo toga, proizveli ste 14 igrača za nacionalni tim?

„Meni je to smešno. Vi treba da pišete o meni, da pravite filmove o meni, a ne da me titulirate kao kriminalca i begunca. Vrlo je jednostavna stvar. Od kada sam ja u Dinamu, igramo stalno Ligu Evrope ili Ligu šampiona. Našli smo formulu da imamo kontinuitet. Isto i hrvatska reprezentacija ima kontinuitet. Ako to neće niko da kaže, evo ja ću: Zdravko Mamić je tvorac modernog fudbala u Hrvatskoj. Ja sam u bazi Dinama, a Dinamo lokomotiva razvoja reprezentacije. Početak i kraj. Ne znam što je to problem priznati i napisati, pozvati me na fakultet da držim predavanja. To nema u knjigama. Ako smo shvatili da je Dinamo prihodovao milijardu evra, a da za tri meseca može da ne postoji. To mogu samo mađioničari. Šta onaj predsednik tamo, vlasnik mu obezbedi milijardu evra i on samo raspoređuje. Ovde u Dinamu, zatim u Zvezdi, Partizanu, OFK Beogradu, Napretku, može samo da bude neki ludak, jer na tržištu ne možete da opstanete. Onda tog ludaka iscrpite ili on sam puca sebi u čelo, pa dolazi novi ludak. Kod nas je samo presija.“

Čujete li se sa svojim bivšim igračima, koji su sada svetski priznati?

„Nikada ni sa kim. To mi je fenomen, deca moja koju sam ja učinio milionerima. Možda sam jednog zaboravio, ali mi nijedan od njih nije poslao dres ili kartu. Fudbaleri su ti najsebičniji ljudi na kugli zemaljskoj. Sebičniji su od popova i advokata, samo sebi grabe. Eto, pominjem i moju porodicu. Nas tri brata smo fudbaleri. To su najpokvareniji ljudi, ne postoji davanje. Sad ljudi koje sam ja izmislio u Dinamu, dao sam im ime, prezime, slavu, hleb idu po stadionima Mančestera, Bajerna, Juventusa. Ljudi su me prodali kao Juda Isusa, na najprostačkiji način. Da su bar to neki veliki kapaciteti. To je neverovatno kako su me prodali. Ja takav slučaj, u takvom omeru koji ima napakovano delo iznošenja novca iz Dinama… Ja za takav slučaj nisam čuo.”

AKO SAM UZEO OD DINAMA ŠTO MU NISTE VRATILI KADA SAM DAO 7.000.000 EVRA?

Igrači vas nisu optužili?

„Pa to i jeste problem. Od 100 svedoka, niko me nije optužio. Oni su protiv Modrića i Lovrena, koji su govorili istinu, podigli optužnicu za lažno svedočenje. Dešava se Rusija gde oni osvajaju drugo mesto na svetu i naravno tamo im politika obeća da će ukinuti proces. I ukinuli su im, a meni se i dalje sudi. Ali meni se i dalje sudi jer su oni rekli istinu da nisam napravio to za šta me terete. To je takav kupleraj, da to nema nigde na svetu. Oni su ušli u postupak da sam ja oštetio Dinamo i pravosnažno mi presudili. Pustimo to što je namešteno suđenje... Ali ja sam zvanično osuđen i i onda ja platim štetu od sedam i nešto miliona evra i oni to uzmu u državni budžet?! Ako je sudski dokazano da je to Dinamov novac, onda vrati klubu pare. Ima li to igde na kugli zemaljskoj? Kako to može biti tvoj novac majku mu j...m kad je to Dinamov novac?! To je jedini put u istoriji da je neko kome je presuđeno izmišljenom presudom platio sedam miliona evra. A ja sam to uradio da mi porodicu ne valjaju po blatu. Prijatelji su posudili novac mojoj ženi, ona je platila štetu samo da bi se prestalo sa maltretiranjem. Umesto u Dinamo, novac ode u državni budžet. Zato ja sâm u ovom drugom procesu u Osijeku vršim pritisak da se Dinamo uključi i pojavi u tom procesu. Iako su svi njegovi organi doneli odluku da ja nisam oštetio Dinamo. Sad ja jurim Dinamo da naplati obeštećenje.“

Sad ti ljudi kažu da jeste oštetili Dinamo.

„Kako vetar puše... Svima im želim dugo zdravlje. Ali oni su smeće i izdajnici koji izdaju i ruše sve što sam ja gradio u Dinamu. Neće imati mira jednog dana kad budu umirali.“

Do kada će trajati ta vaša borba sa njima?

„Do marta, kada mora biti redovna ili vanredna skupština. Naravno, ti bolesnici ruše Dinamo i carstvo koja sam izgradio sa mojim dragim zaposlenima. Ta đubrad to ruši iz sebičnih razloga. Pa evo, održala se skupština, a predsednik je pozvao Izvršni odbor koji mora provoditi odluke skupštine da odbije njenu odluku?! Pa to nema u Zimbabveu, Nikaragvi... Nakon toga traži poništenje skupštine koja je održana. Posle toga 45 delegata – što je skupštinska većina – potpisalo je zahtev za vanrednu sednicu i predsednik je obavezan na to. Ali on njima nađe neku proceduralnu grešku kako bi se sprdao sa skupštinom. Onda je tih 45 ljudi ponovo potpisalo zahtev za dnevni red. I oni opet neće da zakažu. Sad znam tačno šta će napraviti. Kad bude krajnji rok, sazvaće redovnu skupštinu. Dovedeni su pred svršen čin. Žalosni su ljudi i predsednik kluba koji komuniciraju putem medija i vode ratove. Iznosi se prljav veš, a klub trpi. Ti ljudi nisu dostojni da pređu prag Dinamovog stadiona. To je zadnji šljam. Nema tu dinamovštine. Pa oni su bili ’mamićevci’! Svi! Nema nijedne osobe ili organa u klubu koje ja nisam doveo. Samo bi ovi sada da se odmetnu i da budu junaci koji će graditi stadion ovo i ono...“

VLATKA, VEČERAS SMENI TRENERA, A JA ĆU DA TI JAVIM KO JE NOVI

Šta se dešava sa timom za to vreme? Otišao je Oršić, niste doveli malog Belja iz Osijeka... Da li je to pokazatelj da gubite moć u Hrvatskoj?

„Naravno da jeste. Mi smo već tri godine u slobodnom padu. Nismo ni približno što smo bili. Od škole pa nadalje. Samo se to kamuflira rezultatima A tima na koji sam ja u izgnanstvu bio fokusiran. Evo detalj. Taj pametni Antolić koji je ’antimamićevac’ podvali kukavičije jaje celom klubu i instalira Željka Kopića za trenera. Dobar čovek, dobar trener, ali sigurno nije kapacitet da u tom trenutku vodi Dinamo. On preuzme Dinamo i mi počnemo da tonemo. Stalno me predsednik i uprava kluba pritiskaju da pripremim i dam novog trenera. Lagali su da se sa mnom nije komuniciralo. Svakodnevno smo se moj brat i sastajali sa trenerima iz Evrope. Jedan od njih je Darko Milanič koji je trebalo da postane trener Dinama.“

A zašto nije...

„Pokušavamo se dovući do kraja prvenstva bez smene trenera... Pet kola pre kraja smo izgubili u Splitu i Hajduk nam je došao na dva boda. Vatra samo takva! Zovem odavde predsednika, ne javlja mi se na telefon. Zovem predsednicu uprave koja čeka u belom salonu i kažem joj ’Vlatka, večeras smeni trenera, a ja ću ti javiti ko će biti trener’. Isto sam rekao i predsedniku. Smenjen je trener uveče i ja zovem sadašnjeg trenera Čačića. Znam da je frajer iskusan, da ima jaja, ali i da će prvo mene odj...ti. Takav je tip. Ne j..e nikoga ni dva posto. Tvrdoglav. Ali za tu kriznu situaciju mi treba baš takav koji će svlačionicu dovesti u red. A ja sam ga ranije postavio i za selektora Hrvatske i u Dinamo dva puta, i u Osijek, i u Lokomotivu, i u Belupo, i u Maribor... Pitam ga može li da u ime starih vremena dovede brod do prvog mesta i mirne luke, ali da ne pita ni za ugovor, ni za novac. Pristao je, osvojio titulu i sve ostalo je istorija.“

Milanič?

„U dogovoru sa predsednikom i upravom sam pripremio Darka Milaniča da bude novi trener. Bio je ovde kod mene i brata, dogovorili smo se, čak je gledao poslednju utakmicu u sezoni u Zagrebu... Da vidi igrače. E onda taj Antolić pošalje ljudima sliku Milaniča sa dresom Partizana i kreće priča kako Mamići hoće da četnik vodi Dinamo?! On i taj neki njegov Leopard su od gospodina Milaniča napravili da je četnik i da četnik ne može voditi Dinamo. Ja sam i dalje bio snažan i mogao sam ga postaviti za trenera, ali kako sam video tu bezočnu laž i šta ona znači, odustao sam. Onda je Čačić došao ovde u Mostar i dogovorili smo da ostane. A sad su svi protiv mene! Tamo gde je uspeh, isključivo su oni zaslužni. Tamo gde je problem, to je onda Mamić. Predsednik koji je dolazio kod mene u Banjaluku mrtav hladan kaže ljudima u klubu da nema nikakav kontakt sa mnom već dve godine. A on lično dolazio kod mene u Banjaluku pre tri meseca. Kako da se borim protiv takvih laži?“

KAKO SE NE PRODAJE IGRAČ NA PRIMERU MISLAVA ORŠIĆA

Oršić?

„Zove me Hucika, Oršićev agent i kaže mi da će doći ponuda za Mislava. Čovek me nazvao radi reda i običaja. Kažem mu da je to lepo sa njegove strane, ali da ja u Dinamu trenutno ništa ne odlučujem i pitam ga kolika je ponuda. On kaže da je 4.000.000 evra. Na to ko pristane, taj nije normalan... Ja Oršića nikad u životu ne bih pustio, ali ako bi ga ipak pustio, onda to ne može ispod 10.000.000 evra. Oršić nema cenu! Odigrao je za Dinamo 214 utakmica, dao 91 gol i namestio 40. Njegovi golovi nisu na utakmici protiv Šibenika ili Surdulice već protiv najvećih timova Evrope. E, zato nema cenu. Dok sam ja bio na vlasti, imali smo Barnlijevu ponudu od 10.000.000 evra, svi su hteli da ga prodam ali sam rekao ’samo preko mene mrtvog’. Zvali su me tada Oršić, agent, ljudi iz kluba... Ali nisam dao. Da Oršić tada nije ostao, Dinamo ne bi bio prvak i ne bi igrao Ligu šampiona.“

Ipak, evo sada je otišao...

„Ja im i ovaj put pošaljem signale šta mislim i predsednica uprave je odbila ponudu. I onu drugu od 5.000.000. Sautemtpon je onda povećao na 5.750.000 fiksno i 2.000.000 kroz bonuse. Tu je došlo do granice i tada je predsednica rekla da može da ide. A ključna stvar je da je trener Čačić bacio Dinamu bombu pod noge u slučaju Oršića. Kako? U momentu kada ponude nije ni bilo, on ga nije pozvao na pripreme jer su mu to tražili agenti znajući da će doći ponuda. Kada najboljeg igrača ne povedete na pripreme, nema tu onda pregovora više. Nego skini gaće, naguzi se i uzmi koliko ti ja dam. E to radi trener kojem su dali da vodi sportsku politiku. I zato je Dinamo napravio loš posao. A Oršić i njegov agent su mi rekli da im je Čačić još u Kataru pred 10 ljudi rekao da mu Mislav nije potreban i da može da ide. Trener za svog najboljeg igrača kaže da mu ne treba i da može ići! Pa koju si poruku ti poslao?!“

NISAM SIGURAN DA SE DINAMO MOŽE SPASTI ČAK I AKO JA POMOGNEM

Oršić je insistirao na transferu?

„Normalno je da je insistirao kad zna da ga trener ne želi i da su mu tamo bolji uslovi. Ali nije on socijalni slučaj, niti je Dinamo socijalna ustanova. Može Oršić da insistira na čemu hoće, ali u Dinamu je igrao za 1.200.000 evra godišnje i pre šest meseci potpisao novi petogodišnji ugovor. Onda mu lako možeš reći: ’Oršiću, zaboravi! Ne pojavljuj mi se više, idi na teren i radi posao’. Pa to su priče za malu decu da je tu neko nekoga zadužio. Dobiješ novi ugovor na pet godina i zaboravi na odlazak. Ali kad mu trener kaže da može ići, priča okolo i ostavi ga u Zagrebu, šta mu drugo preostaje nego da ide?!“

Beljo je otišao u Augzburg...

„Znate kada sam sa izaslanikom Osijekovog vlasnika Mesaroša dogovorio transfer Belja? Pre tri meseca! Zbog ovih budala nisam realizovao njegov transfer. Sad je otišao za sramotnih 2.800.000 evra u Augzburg. Dete nije krivo i priča kako je impresioniran jer su ga frajeri prevarili. Mogu misliti kakvu smešnu platu ima tamo. Takve su plate imale moje čistačice. On je sad ushićen što je doživeo da klub po njega pošalje privatni avion. Pa ja sam pre 30 godina po čistačice slao privatne avione. Ja bih njemu u Dinamu ponudio takvu priču da bi peške došao iz Osijeka. Jer Dinamo je 100 puta veći klub od Augzburga. Ali ovi sada to ne znaju da iskoriste...“

A zašto bi Beljo mogao da bude toliko bitan Dinamu, Mamić otkriva kroz sledeću konstrukciju.

„Sada se provlači priča da bi možda mogli doći do transfera Petkovića. On je važan igrač, ima 28 godina, još samo sezonu i po ugovora i biće ga sve teže kontrolisati. Njemu ako sad dođe ponuda, on će svim silama navaliti da ode vani. A Dinamo ne može pustiti Petkovića jer nije doveo adekvatnu zamenu. A bilo je logično da dovede Belja i proda Petkovića. Stvaraš ekipu za danas, ekipu za leto koja igra Ligu šampiona i ekipu za 2024. koja je godina svih godina u istoriji kluba. To je šira slika i ja to vidim jer sam 52 godine u Dinamu. Vi ostali to ne vidite. Da to ostali vide, onda bi Hajduk koji ima 100 puta bolju energiju prevazišao Dinamo. Ali Hajduk nema Mamića. Nisam više siguran da se Dinamo može spasti čak i ako mu ja budem pomagao.“

Zašto tako?

„Kada samo stvarali Dinamo od ’lige za bedaka’ i spasavali ga stečaja, gradili smo mašinu koja se zahuktava i melje. E sad je taj sistem toliko dobar da on ide u obrnutom smeru i pada. Ali vi to ne vidite.“

KO JE PRODAO GVARDIOLA? PA „TATA“ GA JE PRODAO

Šta je sa Dinamovom školom?

„Nije to ni senka škole koja je bila. Sada se može prodati Šutalo, a i za njega sam morao narediti treneru da ga stavi u tim protiv Hrvatskog Dragovoljca. Ima još jedan mali. Martin Baturina koji je rang Modrića ili Olma. Vreme će pokazati da li je bolji ili lošiji jer treba i sreće. Mi smo stajali iza Modrića i Olma i zato su napravili to što su napravili. Ovaj mali je bio bolji od njih dvojice u tim godinama, ali mi smo kao klub napravili sve da se on ne razvija. Nije bio nijedan razlog da u prošloj sezoni ne bude standardan i da ne odigra 70 odsto utakmica. A on je odigrao 10 odsto mečeva. Danas bih tog Baturinu prodao za 30.000.000 evra. Levom rukom.“

Joško Gvardiol?

„Da li ste videli igde prezime Mamić u svim tekstovima o njemu? Niste. To je u Hrvatskoj zabranjeno. Mamići nisu ništa pravili, oni su lopovi i kriminalci. A istina je sledeća... Četiri i po godine sam u Međugorju. Svake godine na kamp u Međugorju dolaze četiri generacije Dinamovih klinaca do 16 godina da se pripremaju i igraju turnire. Gledam pre četiri godine te klince, oko mene 20 ljudi iz Dinama i pitam ih ko je onaj mali. Oni mi kažu Gvardiol. Pitam ih koliko godina ima, oni kažu 16. Pa šta radi tu?! Uzmem telefon i nazovem brata Zorana koji je tada bio direktor. Kažem mu: ’Buraz, video sam bisera ovde. Odmah kad se vrati u Zagreb, bacaj ga u prvi tim’. Zoran je dogovorio sa trenerom Blejicom da se priključi prvom timu, ali Bjelica je tada pravio velike rezultate i nije bio sklon mladim igračima. Stavio ga je u dve utakmice po par minuta“.

Potom je Zoran Mamić zamenio Nenada Bjelicu na mestu trenera...

„Moj brat ga je gurnuo u B tim kod Jovićevića koji je danas trener Šahtjora. Da bi dete igralo. Moj brat je za par meseci nasledio Bjelicu na klupi. Igrali smo kvalifikacije za Ligu šampiona protiv Ferencvaroša - tada se igrao jedan meč - Gvardiol je kao poslednji igrač pogrešio, Dinamo ostao bez Lige šampiona i svi su napadali mog brata što je stavio mladog igrača. Ali Zoran je svaku narednu utakmicu stavljao Gvardiola na levog beka jer je tu jedino bilo prostora. Kao što je kasnije na levog beka stavljao Franjića koji nije levi bek. Ali mi smo ga tu ciljano gurali za prodaju. Kao i Rahmanija ranije. I sve smo ih prodali. Govorili su nam da smo budale a mi smo tu jedino imali prostora da gurnemo igrača kako bi ekipa mogla to da iznese. I ko je prodao Gvardiola na kraju? Pa ’tata’! ’Tata’ ga je prodao. Tehnički su transfer odradili drugi ljudi, ali ’tata’ je prodao Olma, Gvardiola, Franjića, Jakića...“

Da li je istina da ste vi tada savetovali Gvardiola da izabere Lids umesto Lajpciga?

„Istina je. Moj sin je prijatelj sa vlasnicima Lidsa. On ih je upozorio na čudo zvano Gvardiol. I doneo je zvaničnu ponudu od Lidsa tešku 27.000.000 evra. Ali Gvardiol i njegovi agenti nisu hteli da ide u Lids iako bi Dinamo puno bolje prošao. Smatrali su da bi za njegov razvoj puno bolji bio Lajpcig. I bili su u pravu. Čestitam im na tome. Ja sam u tom slučaju gledao interes Dinama i kako da klub dobije što više novca. Ovde su dobili menadžersku proviziju od Lajpciga, Dinama i igraču su našli bolji klub za razvoj. Ali istina je da smo tada sudarili dva kluba i izlicitirali bolju cenu. Kada je Lajpcig video da Lids plaća toliko, krenuli su i oni. Uvek se najviša cena postiže kada sudariš dva ili više klubova. E tu sam ja majstor. Da se vratim na Modrića i Totenhem. Kada sam ga prodavao, prešao sam celu Englesku. Razgovarao sam i sa Mančester Sitijem, Njukaslom...“

Neku lažnu sliku ste tada napravili?

„Pa naravno. Bio sam sa Eriksonom, Ančelotijem, Vengerom... Prošetao sam sve i sudarao ih dok nisam došao do cene koja je dobra za Dinamo i Modrića. Ali kome ja to sada da pričam kada to nikoga zanima niti žele da čuju istinu.“

ZORAN MAMIĆ JE BIO DINAMOVA FABRIKA NOVCA

Zoran Mamić (©Reuters)

Da se sve ovo sa vama nije desilo, gde bi danas bio vaš brat Zoran?

„Ej, prijatelju moj... Bio bi multimilioner na krovu sveta. Kao igrač, trener i direktor Dinama je učestvovao u osvajanju 28 trofeja. Bio je trener najvećih azijskih klubova Al Hilala, Al Aina i Al Nasra. Al Hilal ga je otkupio od Al Aina sa kojim je bio vicešampion sveta posle pobede nad River Plejtom. Al Hilal ga je onda smenio posle mesec i po dana jer je u Saudijskoj Arabiji bio prevrat. Za mesec i po dana rada je dobio 10.500.000 dolara otpremnine. Bio je i u Al Nasru gde je sada Ronaldo. Arapi su znali za noć da mu poklone po dva lamborginija. Danas ima 50 godina, uništili su mu život... Niti je dovodio, niti prodavao igrače. Ja sam ga sj...o jer nije bilo potpisnika u klubu pa mu kažem da potpiše da posao ne bi čekao.“

Onaj Dinamo koji je izbacio Totenhem je ipak bio njegov trenerski rukopis.

„On je znao Dinamovu doktrinu i bio je hrabar. On je prvi stavio Olma, on je izmislio Mora, Benkovića, Sosu, Ćorića, Halilovića, Brekala, Franjića, Gvardiola... Moj brat je bio fabrika para za Dinamo.“

On vam je doveo i Oršića?

„Oršić je igrao za Ulsan u Koreji i igrao je Ligu šampiona Azije protiv Zoranovog tima. Zoran ga je video i rekao mi da će kupiti jednog Hrvata. Ja ga pitam koji je to Hrvat i da li je stvarno toliko dobar. Kada je rekao da jeste, tražio sam mu da ga skrene u Dinamo. I tako je Oršić došao u Dinamo. Mater im svima j...m. Đubretarsku.“

Mamić se opet vraća na aktuelnu situaciju u Dinamu.

„Obične fukare i čistači ulica falsifikuju istoriju Dinama. Evo, Zvonimir Boban i ja nismo u dobrim odnosima. Boban da dođe sutra i da hoće da bude predsednik Dinama, Zdravko Mamić će biti njegov najveći navijač i prostreti mu crveni tepih od Međugorja do Zagreba. Jer je on kompetentan. Pitajte Bobana o Mamiću i javno će reći da me ne poznaje i da sam suspektna osoba. Privatno to neće reći. A ja ću se takvoj osobi pokloniti jer ima kompetencije. Ali takvih su dvojica-trojica na svetu koji mogu voditi Dinamo. Pa Dinamo je 111 godina star. Hajduk isto. Zvezda i Partizan su stari... Pa što ne naprave kad je to tako jednostavno? Evo u Zagrebu se može kupiti klub za jedan evro, pa se niko ne bori za njih. Zato jer treba stvoriti nešto. A ja sam svojevremeno uzeo Lokomotivu, postavio ljude tamo i od četvrtoligaškog napravio evropski klub. Ja čega god se dotaknem, ja to pozlatim.“

JA SAM DINAMU VRATIO IME, ALI ONO JE FALSIFIKAT KOMUNISTA

Bitan faktor su i navijači Dinama sa kojima je Mamić godinama u sukobu, a čuvena je rečenica „Neće meni ulica voditi klub”.

„Svi nastupaju populistički, a ja uvek govorim što mislim i osećam. Načinom na koji ja mislim da je dobar, sviđalo se to nekome ili ne. Radi istorijske istine, moram ovo ispričati. Godina osnivanja Bed Blu Bojsa je 1986. E, ova budala ovde je te ’86. u odelu vodila navijanje Dinama. Ne sa pirsingom u nosu, gubici ili uhu, već u najboljem ’loro piana’ odelu. Imam slike kako stojim na ogradi i u onom kavezu vodim navijanje u Splitu. Imam slike iz ’87. godine kada sam dovodio Škora iz Sarajeva i Čavu Dimitrijevića iz Partizana. Mog brata Čavu! Bio mi je najbolji prijatelj, pokoj mu duši. Tada sam sa istoka vodio navijanje Dinama protiv Zvezde, a Škoro postiže gol za 1:0. Kasnije me je šef obezbeđenja Bogunović prebio jer se tadašnjem predsedniku Vrhovecu nije svidelo što sam vodio navijanje protiv Zvezde.“

Kaže Mamić i jednu stvar koja se sigurno neće svideti najvatrenijim pristalicama Dinama...

„Tuđman je ukinuo ime Dinamo, a imao je pravo na to! Nama je Dinamo nametnuto ime od komunističkih vlasti koje su ukinule tadašnji Građanski. To što su moja generacija i navijači živeli s imenom Dinamo, to je ipak falsifikat. Ali nam je to sraslo, mi znamo samo za Dinamo i njegove pesme. I onda se deci j..e što su komunisti promenili ime. A vraćala su se imena ulica, trgova, oduzeta imovina... I potpuno je prirodno da se Dinamu vrati ime Građanski. Ni tada se nismo mogli složiti i tako je došlo ime Kroacija. Tuđman je bio u pravu, a ja sam vratio ime Dinamo. Kada je Tuđman umirao, a Canjuga bio predsednik, organizovao sam jednu večeru. Kasnije je Canjuga rekao na skupštini da mu je to Tuđman tražio na samrti, ali to je laž. Ja sam ga prisilio na to. A onda je Zeko (Velimir Zajec op.aut.) izašao na balkon i rekao navijačima da je vratio ime Dinamo. Kakav Zeko, kakav k...c, nema veze... Ja sam sve organizovao.“

Ne biste valjda opet menjali Dinamo?

„Nije to bitno... Da me ne provocirate. Da se vratim na navijače. Ima li čoveka na kugli zemaljskoj koji će objasniti da je normalno da Dinamo, Zvezda, Partizan igraju pred praznim stadionom zbog divljana, pirotehnike, nasilja... Šta sam ja tu pogrešno branio? Posebno sam ponosan što je Dinamo jedini klub na ovim prostorima kojem navijači nisu menjali upravu kluba. Svima su jednom ili više puta navijači menjali predsednike, direktore, trenere... To u 21. veku nije primereno. I zato Dinamo jeste takva mašina. A ja više volim Bed Blu Bojse i poštujem nego oni sami sebe. Ali nisu mi dali šansu da to pokažem. Mogu mene pojedinci proklinjati ili prizivati moju smrt, ali moje delo i zaostavština je da su zahvaljujući meni išli na stadione Bajerna, Arsenala... Mogu se pogledati u ogledalo, a nisam siguran da oni mogu“.

O PIKSIJU, SRPSKOM FUDBALU I ALEKSANDRU VUČIĆU...

Dragan Stojković Piksi (©Starsport)

Da se malo vratimo na Srbiju i njenu reprezentaciju. Kako biste je ocenili i da li biste sačuvali Dragana Stojkovića Piksija na klupi?

„Apsolutno. To nije tema. Kada god sam poredio hrvatsku i srpsku reprezentaciju ili Zvezdu i Dinamo, uvek sam govorio istinu i to se pokazalo na terenu. Konkretno u slučaju Zvezde sam dobro prognozirao šta se treba napraviti i šta su kasnije Vučić, Terzić i Džajić napravili. Znate kakve je Zvezda imala dugove i da je to bila bezizlazna situacija. Dolaskom Vučića, ove uprave, Gasproma i ostalih se omogućilo da se ta uprava razmaše. Danas Srbija može imati dva kluba u Ligi šampiona. Što se tiče reprezentacije, Srbi nemaju lošije igrače od Hrvata. Štaviše, Srbi imaju puno veći broj igrača u Evropi u svih ovih 30 godina od Hrvatske. Jednostavno, duplo ste veći. Ali Srbi nemaju atmosferu i nisu imali lojalnost zemlji i reprezentaciji. Ne može se reprezentacija voditi po kafićima i ne mogu je voditi menadžeri. Što se u Srbiji radilo. Selektori su određenim grupacijama agenata radili usluge da bi zajedno radili transfere. Mora doći osoba koja će biti nezavisna i ja sam tada pominjao Piksija. Ne znam ga lično, ali moj sin ga zna. Ovo je bio jedan od retkih puta da ste promarširali grupom da biste došli do Mundijala. Naravno, bila je teška grupa, ali niste bili pravi. To kažem kao dobronameran prijatelj.“

Šta ste zapazili u Kataru?

„Prvo poluvreme protiv Brazila je bilo fantastično. Imao si favorita za titulu gde ste vi prvo poluvreme igrali fanatično zgusnuto, borbeno i vrebali svoju priliku kao što je Dinamo znao da vreba u Evropi i kazni favorita. I onda se to posle sve raspalo. Da li kroz seks aferu, ovo ili ono, tu nije bilo nikakve taktičke uređenosti. To nisam ranije video kod Piksija. Očigledno su mu stvari izmakle kontroli kroz te naslove i sukobe. Niste bili koncentrisani fanatično kao što je bila Argentina. Oni su insistirali da budu u nekom studentskom smeštaju i to je bila prva poruka. Idemo biti Argentina! Idemo biti nemoćni, gladni, žedni... Ponosni Argentinci. I postali su prvaci sveta. A šta ste vi napravili? Svi tabloidi sveta su pričali ko je bio s kim i ko je koga prevario. Piksi nije kriv i nije mogao staviti sve pod kontrolu. On je privilegija srpskog fudbala.“

Ali i Hrvatska je dugo čekala na ovakve uspehe. Od svetske bronze 1998. do osmine finala na EP 2016. samo je jednom kod Bilića prošla grupu na velikim takmičenjima...

„U svetskim razmerama, mi smo jedno selo. Ovo što mi Hrvati radimo u fudbalu je bajka. To je nemoguće. Hrvatskim fudbalerima treba u svakom gradu i selu dati po jednu ulicu. Mi smo šaka ljudi. Kao i Srbija koja ima puno bolje uslove da postigne uspehe. A to može samo kroz zajedništvo, nezavisnost, klimu, medije... I onda ćete biti na svakom prvenstvu. Dajte, budite strpljivi i sad se borite za novo evropsko prvenstvo. Pa nisu Piksi i igrači sve zaboravili preko noći.“

Da li vam je žao što je Šerif pre dve godine sprečio dvomeč Zvezde i Dinama?

„Nije mi žao. Ja se uvek protivim utakmicama Dinama i srpskih klubova. Kao i utakmicama naših reprezentacija. Isključivo jer to pobuđuje niske strasti. Nek Zvezda i Partizan izbace svoje protivnike, mi ćemo svoje i zajedno da igramo u Evropi. Ja svaki put čestitam kad Zvezda prođe. I oni meni čestitaju.“

S kim se najviše čujete?

„Sa Terzićem najviše. Ali i nekim drugim ljudima kao što su Žarko Zečević, Božidar Maljković, Moka Slavnić, Dule Savić... Pa mi na telefon daju Kićanovića. Ja sam bio njihov navijač. To je moja mladost. Ovu priliku bih iskoristio da pozdravim svog najvećeg uzora Dragana Džajića. Imali smo dobar odnos. I sa Cvetkovićem, Bjekovićem, Ćurkovičem... Sad najviše kontaktiram sa srpskim agentima“.

Ko je od njih najtvrđi?

„Više direktno sa njima sarađuje moj sin. Tako ih i ja vidim. Znam bar 50 srpskih menadžera.

Pomenuli ste i Vučića. Šta njega interesuje u sportu, o čemu pričate?

„Pa dobro, nismo mi baš prijatelji. Sreli smo se u Mostaru gde mi se obradovao kao bratu i gde mi je kao ultras Delija čestitao na svim uspesima Dinama. I zvao me da dođem u ’našu Zvezdu’. Meni je to bio kompliment. Drugi kontakt je bio kada me je tražio na telefon u Međugorju i rekao mi da je u restoranu u Beogradu i da će se potruditi da me ugosti u tom restoranu, a da će mi moji i njegovi prijatelji objasniti kako će doći do tog susreta. Tako da imam njegov otvoreni poziv da budem njegov gost u Beogradu. A ne postoji hrvatski zvaničnik koji se susreo sa Vučićem, a da on nije pitao za mene ili me pohvalio. Ja ne mogu ništa loše reći za njega.”

Priča se da je vaš sin kao menadžer pomogao da Aleksandar Dragović dođe u Crvenu zvezdu.

„To je tačno. Kao što je tačno da sam pomogao da i Luis Ibanjez dođe u Zvezdu. Kao što je i Samir trebalo da dođe u Zvezdu. Mi se čujemo, razmenjujemo informacije... Moj sin je do sada prodao 50 igrača srpskim trenerima.“

Kojeg dostupnog srpskog igrača biste doveli u Dinamo?

„Nemam pravi uvid u kvalitet srpskih igrača jer manje pratim. Nekoliko puta sam pokušao dovesti srpskog igrača. Jednom je to bio Kežman. Onda sam hteo Grujića što je otišao u Liverpul. Pa ono desno krilo što je išao po Evropi... Pa sam hteo onog Bošnjaka, Adema Ljajića. Pregovarali smo, ali nisam uspeo. Pa Komnena Andrića sam doveo u Dinamo. Da sam vlast u Dinamu, vrata kluba bi mu uvek bila otvorena. Kad god mu u životu nešto bude trebalo, a porodica Mamić može da mu pomogne, neka se javi. Odavde sam ga doveo u Dinamo, nismo se fizički ni upoznali, a najviše je za mene napravio. On je lepšim rečima govorio o meni i Dinamu nego Hrvati. Vidite da može. Ali mi stalno promovišemo divljake koji žive na sukobima.“    

UMORAN SAM I RAZOČARAN, UBILI SU ME

Zoran Mamić (©Reuters)

Da li verujete da ćete na kraju pobediti u borbi za Dinamo?

„Zavisi šta ko smatra pobedom... Siguran sam da će otići ovo društvo koje sada u Dinamu. To će se dogoditi najkasnije u martu. Da li ću ja biti u Dinamu u bilo kojoj formi u budućnosti, nisam siguran. Umoran sam i razočaran. Sada je 0 odsto da neće više učestvovati u radu Dinamu. Umoran sam, izdan, osramoćen... Od zadnjeg šljama za koji sam ja kriv i koji sam napravio milionerima. Takve fukare su me izdale. Ovo što sad radim za Dinamo, radim da se klub ne bi urušio.“

Koliko vam nedostaje da kročite na Maksimir?

„Uopšte ne. Da nije Dinama, ne bih znao da Hrvatska i Zagreb postoje. Adrenalin su mi neke druge stvari. Pratim fudbal svaki dan, navijam za Dinamo i Hrvatsku, ali ubili su me.“

Da li to znači da je kraj ere vašeg Dinama i početak Hajdukove?

„Ne znam. Ovo su zadnji trzaji da se dočeka nova ekipa ljudi. Jer ovi bi ga srušili za šest meseci.“

Koliko će još Hajduk čekati na titulu?

„Bojim se da su jako blizu.“

Kako je moguće da vam je pobegao Marko Livaja koji je bio u Dinamu?

„Ne treba od toga bežati, nije to plod neznanja. Boban i Modrić su bili na probama u Hajduku, ali u tom trenutku se nisu posložile kockice. Ako baš hoćete, ja sam otkrio Livaju i doveo ga Dinamo. Ali ljudi koji su tada bili u Dinamu plus oni oko Livaje, nisu se dogovorili da on ostane u Zagrebu. Ja sam ga prepoznao i doveo ga iz privatne škole u Dinamo. Hajduk ga nije prepoznao i otišao je. On se u Hajduk vratio kao posledica svojih igara u Evropi. Ovo što su dobili u njemu, nisu ni oni očekivali. On je zaista najvažniji igrač Hajduka.“

Ko vam je najdraži igrač? Fudbalski i ljudski?

„Igrački se niko ne može izmeriti sa Lukom Modrićem. To je holivudska priča o kojoj treba snimiti nekoliko filmova. Ne znam kako ti režiseri već nisu krenuli da snimaju. Da bude primer celom čovečanstvu. Dečak kojem su dedu zaklali na kućnom pragu i koji je bio izbeglica. Tada sam ga upoznao, nisu imali kuću. Za njega ništa ne postoji ni fudbal. On voli porodicu, a oni svi žive za njegov fudbalski uspeh. A ljudski je najbolja osoba koju sam sreo Mateo Kovačić. Sviđa mi se i Dejan Lovren. On je samo srčan i pošten čovek. Nahranio bi i pomogao svakom ovome kojem se diže kosa na glavi od njega. Izražava stavove na način koji nije populistički. A on je pravi muškarac. Ima srce kao Velebit. Toj trojici igrača se divim.“

A o danima u Hercegovini, muzici, tamošnjem fudbalu, Balaševiću, Čorbi, ljubavnim pesmama, medijima, hrani, rekama, brdima, vazduhom, lajkovima, filmu o Tomi, Lepoj Breni, Tozovcu, Dugi, Šabanu, posluštajte u skoro trosatnom razgovoru na našem Mozzart TV-u.

Pišu: Darjan NEDELJKOVIĆ i Aleksandar GLIGORIĆ