INTERVJU – Tomislav Sivić: U Nišu sam mogao i zastavicu da stavim na gol, Neško i dalje trener Lučana

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Pazara)

Kojom rečenicom početi priču o Tomislavu Siviću? Iz kojeg pravca, a da to već nije neko napravio krenuvši upravo od te tačke. Nimalo jednostavno u vreme modernih tehnologija, posebno jer se trenerski vuk iz Subotice na privremenom radu u Novom Pazaru istakao efektnim nastupima u podkastima, ekranizovao trenerske podvige u Mađarskoj, a njegove rečenice pre i posle utakmica u Mozzart Bet Superligi uglavnom prevazilaze kliše i gotovo da svaka daje atraktivan naslov. Zavarniči malo ponekad s nekim od kolega, ali za novinare – milina!

Dobrog raspoloženja otišao je popularni Toma iz Pazara na kraći odmor, samo do 3. januara. Posle pobede nad Mladošću u Lučanima od 3:1 i Božić ima šmek po meri, pa još u društvu najbližih na severu Bačke. Ćerka Marija je tu, sin Miloš ostao je u Budimpešti. Oboje su završili studije u prestonici severnih suseda, s tim što je Marija trenutno poslom vezana za Suboticu.

I pre tri, četiri decenije poklanjali su fudbaleri ljubav glumicama, estradnim umetnicama, lepoticama sa pečatom žirija, manekenkama… Tomislav Sivić izabrao je sugrađanku, plus vrhunsku sportistkinju. Oženio je nekadašnju prvakinju SFRJ u umetničkom klizanju Miru Delić.

"Pa, dobro, klizačice su sve zgodne i lepe. To je igra slučaja, ali... Naučio sam dosta i o klizanju – šta je dvostruki aksel, a šta luc. Sve sam to savladao", sa osmehom počinje Sivić priču za Mozzart Sport.

Dakle, Sivići juniori imaju sportski DNK. Otac je bivši fudbaler, majka uspešna klizačica. 

"Znate već kako mogu da budem direktan i konkretan, nekada i neprijatan. Svom sinu rekao sam da ide iz fudbala, da nije talentovan. On je čovek umetnik, majstor za grafite i tako to. Uvek sam pošten, kako prema sebi, tako prema drugima, iako to neki put baš i nije prijatno. Miloš je otišao u svet umetnosti, a ćerka probala sve i na kraju završila fakultet. Ništa od sporta. Žao mi je jer sam voleo da se moja deca bave sportom, ali talenat ne može veštački da se ugradi. Zajedno smo kad god se nađe minimum vremena. Nije lako. Tačnije, to mogu samo jaki, a mene je život ojačao. Od samog početka sam imao neki svoj put, uvek bio svoj. Tako sam se formirao, prolazio kroz mnoge nepravde i bol. Lepo kažu da što te ne slomi, to te ojača. Ja sad mogu gde hoćete – u Zanzibar, Kinu, Afriku, kamo god. Prošao sam žestoke stvari potpuno sam".

Rođen u Subotici, a nije trenirao Spartak. Nije baš da je iz kategorije "mili bože čuda velikoga", ali zvuči neobično. Malo vremena provodi u rodnom gradu, posao diktira tempo života.

"Volim Suboticu, to je moj grad. Inače, Zvonko Bogdan i ja smo najpoznatiji Bunjevci od ovih što su trenutno na sceni", kroz osmeh će 58-godišnji stručnjak.

TOMISLAV SIVIĆ FUDBALER NE BI IGRAO KOD TOMISLAVA SIVIĆA TRENERA

Nije vodio Spartak, ali tu je počeo da se bavi fudbalom. U to vreme je možda logičnije bilo izabrati odbojku pri istom sportskom društvu, s obzirom da su Miodrag Gvozdenović, Akoš Budinčević, Dobrivoj Koledin i drugovi postali šampioni nekadašnje države, bolji od Partizana, zagrebačke Mladosti i Vardara, potom završili kao treći u Evropi. Tih godina su fudbaleri Spartaka mirisali drugoligaški barut, čak nakratko ispali i u treći rang. 

"Falilo mi je malo centimetara u vis za odbojku. Inače sam odlično igrao košarku, koja je u Subotici postala jako popularna devedesetih, a i sada je. Drago mi je da se vratilo vreme košarke. Ipak, uvek se tražio fudbal. Kad smo ušli u Prvu livu, igrali su pokojni Zoran Čava Dimitrijević i Dragan Miranović, Žile Slijepčević, Zoran Kuntić… Redovno je bilo po 7-8.000 gledalaca. I to je posljednje da pamtim da sam se u Subotici baš fudbalski osećao".

Ako se neko slabije seća Sivića sa fudbalskog terena, stiže foto-robot.

“Bio sam jak na lopti. Nisam je gubio, mnogo sam je voleo i retko se odvajao od nje. Imao sam taj kvalitet da je ne gubim, da sam pokretan i da lako rešavam 'jedan na jedan'. Teško da bih danas mogao da igram jer sam malo više 'carinio' loptu. Fudbaler Tomislav Sivić ne bi igrao kod trenera Tomislava Sivića".

Kao fudbaler se znatno duže zadržao u insotranstvu, u Francuskoj, na Islandu i posebno Farskim ostrvima, nego što je pikao loptu među Golubovima.   

"U Spartaku sam ostao do svoje 15. godine. Bio sam najbolji igrač kadetskog prvenstva Jugoslavije i otišao u Crvenu zvezdu. Sa Zvezdom sam 1982. godine bio u Španiji. Milan Simeunović je branio, a najozbiljniju karijeru napravio je Dragan Punišić. Tamo sam se zadržao tri godine. Lepa su sećanja, ostala su prijateljstva. Uvek je to najveće bogatstvo. Sa Simeunovićem se i danas čujem, živi u Švedskoj. Inače sam iz redova crveno-belih veoma blizak sa Vladimirom Petrovićem Pižonom, iako smo se upoznali mnogo kasnije radeći u reprezentaciji. Kao igrač sam se 1986. vratio u Spartak, kad se klub plasirao u Prvu ligu. Dragan Džajić je imao ideju da me pošalje u GOŠK Jug na pozajmicu, a ja sam želeo u Siboticu i vratio sam se. Debitovao sam protiv Dinama u Zagrebu – oni prvi, mi poslednji. Rado se sećam, završilo je 1:1 na Maksimiru. Ipak, deo moje ličnosti je da se ne mirim sa statusom rezerve. Nisam se ja puno bunio. Ako se izborim za mesto – igram. Ako ne – idem. Tako je bilo do kraja. Onda sam otišao u AIK iz Bačke Topole, pa Francuska, Island i Farska ostrva".

S PROBE U LIONU U TRENERSKE VODE I EVROPU

Kao trener KI Klaksvika protiv Crvene zvezde (©MN Press)

Francuska je mogla da bude bingo, bez obzira što se radilo o klubu iz trećeg ranga. Gradić Forbah je na samoj granici sa Nemačkom, praktično do Sarbrikena.         

"Znači, mnogo dobro sam igrao tamo. Jedna baš lepa epizoda. Dao sam deset golova kao vezni i odmah me svi traže. Otišao sam na probu u Lion, iako me je predsednik Forbaha molio da ne idem nikuda. 'Ako odeš, nemoj da se vraćas ', tako je rekao. Odem ja u Lion na probu i povredim se. Teška povreda. Ubrzo sam shvatio da neću više moći da igram na prethodnom nivou, pa sam ubrzo upisao trenersku školu. Bilo je perioda kada sam bio igrač-trener, malo specifična uloga. Prvih pola sata sam sve nameštao drugima, a onda bih se setio da i ja treba još i da igram. Posle sam se namestio, šest godina sam to radio. Nije to malo", vraća film Sivić.

Brzo su stigli i prvi rezultati trenerskog rada.

"Bio sam šampion sa klubom B36 Torshavn, igrao kvalifikacije za Ligu šampiona, pa kvalifikacije za tadašnji Kup UEFA. Bilo je tu ozbiljnih međunarodnih utakmica. Protiv Ankaragudžua smo izgubili dva puta po 0:1. Pre dvadeset i kusur godina, to je na Farskim ostrvima bilo jednako pobedi. Potom sam preuzeo KI Klaksvik i išli smo na Crvenu zvezdu dok je vodio Slavoljub Muslin. U Beogradu smo izgubili 0:2 (kući 0:3). Respektabilno, pošto Marakana primi gledalaca koliko Farska ostrva imaju stanovnika".

Pazarci su ga kao trenera prvi put šacovali u proleće 2012, kao debitanti u probranom srpskom društvu. Sivić, koji je u međuvremenu radio sa mlađim selekcijama Srbije, a vodio još Smederevo, Voždovac i Kečkemet, umalo da ih ekspresno vrati među drugoligaše. Milan Bubalo pobrinuo se za rani šok na Gradskom stadionu, ali su Irfan Vusljanin i Admir Raščić preokrenuli. Plavi su odahnuli. 

“Jeste. S druge strane bio je Dragoljub Bekvalac. Bila je to žestoka utakmica. Na 1:0 za nas idemo tri puta sami na golmana (Vladana Đogatovića). Onda je to nisam shvatao, ali sada potpuno razumem kolegu, koji je bio temperamentan i svakojako mi se obraćao. Ja sam već tada imao svoj stav i dosta konkretno sam ga pokazao, ali završilo je 2:1 za Novi Pazar".

MAĐARSKA ČUDA, MOĆNI NEPRIJATELJI I VITLANJE SAKOOM

Pre toga period iz snova u Mađarskoj, pa opet odlazak iz Kule u najbliže mu inostranstvo i nova senzacija. Prava filmska priča.

"Ja sam to i napravio zbog svoje dece, da njima ostane. U današnje vreme dosta je teško doći do nivoa da ljudi samo priznaju sve što si uradio, a to su ogromne stvari i nisu ispraćene adekvatno. Ja sam, ipak, iz Subotice, a Beograd je centar zbivanja. To razumem, ali nije mi prijatno jer nije ravnopravno. Uvek se favorizuju neki momci iz prestonice sa lobijem jačim od od Koka Kole i Mekdonaldsa, a njihova dostignuća to nisu ispratila. Ja sam imao rezultate i hteo sam da to ostane zabeleženo. Zaista sam u Mađarskoj pravio neverovatne stvari. Najpre sam u debitantskoj sezoni uveo Kečkemet u elitnu diviziju, gde nikada nije bio za 97 godina postojanja. To je bilo prvo veće čudo, a još je veće servirano uz podatak da je te godine i Ferencvaroš zajedno s nama bio drugoligaš. To je nezamislivo, kao da Crvena zvezda ispadne. Još više je nazamislivo da ih ostavimo 13 bodova iza nas. Dva puta smo ih pobedili – 4:0 u Kečkemetu i 2:1 u Budimpešti pred 12.000 ljudi na starom stadionu Ferencvaroša. Prvi veći uspeh kluba, a moj najveći, bez obzira što sam ranije uzeo titulu na Farskim ostrvima. Sledeće čudo je s tim istim Kečkemetom. Osvojili smo Kup Mađarske na 100. rođendan, slavili smo protiv Videotona (sadašnjeg Fehervara) pod patronatom premijera (Viktora Orbana). Da ne povredim nikoga, ali to je otprilike kao da Jedinstvo iz Uba tri godine po premijernom ulasku u našu najjaču ligu osvoji Kup Srbije pobedom u finalu nad Crvenom zvezdom. Videoton već prvak, igrali su za duplu krunu. Dobili smo finale sa 3:2, u šta niko nije verovao. U 11. minutu vodili smo 2:0. Ne verujem da će ikad neko ponoviti senzaciju u takvim okvirima", sa zadovoljstvom premotava Sivić.

Bilo je vreme za novi izazov na istom podnevlju, pa se preselio u Diožđer. Trebalo je potvrditi da stvari sa Kečkemetom nisu bile slučajne.

"Diožđer jedne godine ispadne, druge se vrati u mađarsko krem društvo. Imaju strašnu publiku. Dva finala sam igrao. Prvo Liga kup, opet sa Videotonom. I ponovo ih pobedimo, bilo je 2:1. Opet kategorija senzacije 100 na skali od jedan do 100. Taj Videoton je možda imao najjači tim u deceniji njihove dominacije. Čak i jači i od šampionskog pod vođstvom Marka Nikolića. Portugalac Paulo Sousa bio je trener, nasledio ga zemljak Žoze Gomeš. Imali su jednog Ze Luisa, koji i danas igra, a nastupao je u Ligi šampiona sa Lokomotivom iz Moskve, takođe Marka Kaneiru sa 200 utakmica za Valensiju. Vratili su kapitena Anderlehta Rolanda Juhasa. Mnogo jak Videoton i 2:1 za nas. Bilo je svega i svačega na kraju, što meni nije baš puno koristilo".

Osetio je momenat da pritisak s leđa njegovih momaka prebaci na sebe i omogući im da završe posao. Krenula je "operacija sako".

"Ja to radim stalno. I dan danas! Zameraju mi ljudi što me dovoljno ne poznaju. Ispadnem ja ovakav i onakav, ali to ću uvek da radim zarad interesa i uspeha ekipe koju vodim, bez obzira kako se zvala. Sve dajem za pobedu, a cena je velika, ogromna. Nikada mi to nisu oprostili, pošto je Videoton bio klub od premijera. Ne znam da li je i sada, ne pratim. Da ih pobedim u dva finala, to je veh previše. I još s malim klubom. Sako? Ljudi su napravili biznis od toga. Štampali su majice s mojim likom kako vrtim taj sako. Da objasnim onima što ne znaju. Ostalo je najviše pet minuta do kraja, a ja sam izvršio sve tri tada moguće izmene. Ne iz 16 metara, nismo mogli da izađemo iz peterca koliko su nas stisnuli. Vidim ja da moram nešto da uradim. U trenutku skinem sako i počnem da vitlam njime. Svi, ceo stadion, njihova klupa, svi krenu na mene i dođe do opšte tuče. Nije se znalo ko koga udara. Tu mi dođemo do vazduha i Viktor Kašaj, njihov najbolji sudija, pusti još minut, dva i svira kraj. Morao sam nešto da preduzmem, sve u korist svoje štete. Stalno sam to radio. Podigao sam i taj pehar, dosta pehara sam podigao. Sve sam dao za uspeh, ali sam sebi napravio dosta ozbiljnih i moćnih neprijatelja. Oni to ne praštaju. Iskreno, sutra bih ponovo sve isto. Zvuči malo poražavajuće, ali ne možete da se menjate. Možda ne bi baš sve izjave bile kao tada, ali ja sam uvek tako počinjao utakmicu. Neki put bude ovako, neki put onako. Moja je procena bila šta i kako treba da bih podigao moju ekipu i kako da bocnem protivničku. Sve je zarad rezultata, ništa drugo nije bilo u pitanju. Mislim da bih to sada radio malo finije, sofisticiranije".

GOLMANI ĆE ME SAHRANITI! NENAD MILOVANOVIĆ JE “TRENER SVIH TRENERA“

Sivić kao trener Radničkog (©Starsport)

Postao je potom selektor mlade reprezentacije Srbije, koju je poslao na finalni turnir Prvenstva Evrope, ali je ranije smenjen. Onda nekoliko meseci u mađarskim klubovima Mezokoveždu i Pakšiju. Dugo je bio bez pravog posla, da bi se pojavio srpskoligaš Tisa. Tamo, u Adorjanu, radio je pre dolaska u Novi Pazar početkom 2022. Na istoj lokaciji momentalno gazi drugi mandat. Vratio se na scenu, trenirao je i niški Radnički, sedao, odlazio i vraćao se na klupe pančevačkog Železničara i Mladosti iz Lučana.           

Često je znao da istakne kvalitet tretmana u Nišu. Na Čairu je mnogo toga prohujalo s vihorom u dalekoj završnici, pa i Evropa. Nije najzadovoljniji kako su ga slušali golmani Marko Drobnjak i Filip Dujmović.

"Pa, to je jedini klub u Srbije u kojem nisam imao rezultate u ovoj, novoj eri – post festum. To mi je najžalije jer je tamo igran najbolji fudbal. To su svi videli i registrovali. Međutim, golmani će me stvarno sahraniti. Bilo je 'sačuvaj, bože', slično kao sada u Pazaru (za koji brane Stefan Popović i Ađija Jakub). Da sam u Nišu stavio korner zastavicu između stativa, možda bi je lopta pogodila i ne bi ušla u gol. Zaista se tako potrefilo. To su neke stvari na koje ne možete utičete. Žao mi je zbog toga jer je gospodin Ivica Tončev sa mnom bio izuzetno korektan. Mnogo ga poštujem i na neki način sam mu ostao dužnik. To je život. Drago mi je da je našao mladog trenera (Nikolu Drinčića), koji je napravio iskorak i učinio više od svih nas koji smo tamo bili, a nismo uspeli. Želim im uvek sve najbolje. Jedino tamo nisu se složile kockice. U drugim klubovima sam ispunjavao postavljene ciljeve".

Mladost zatvara vodeći kvartet u Mozzart Bet Superligi. Skoro svi fudbaleri iz trenutnog saziva bili su u četi iz Moravičkog okruga i dok je strukom rukovodio Sivić u dva navrata, s obzirom da ga je po spuštanju zavese na takmičarsku 2023/23, a zaključno sa 11. kolom sezone 2023/24 "menjao" Igor Savić. Specifikum je što klub iz Lučana pripada dugogodišnjem treneru Nenadu Nešku Milovanoviću.

"On je i dalje trener. On je trener svih trenera, ali da se bavimo činjenicama. Kad sam prvi put došao u Lučane - oni ispadaju. Govorio je pred svima da je pogrešio, da je doveo pogrešne igrače, da ćemo probati zajedno da ostanemo u ligi i da je zbog toga doveo mene. Tako je bilo na predstavljanju. Potvrda da je ova Mladost nešto što sam ja postavio stigla je ove jeseni, mada to jako teško pada gospodinu Milovanoviću. On nikada nije igrao u formaciji 3-5-2, a ja sam mu rekao da je u tom trenutku to najbolje. Doveo me je da lično ne bi snosio krivicu ako ekipa ispadene, nego da ja budem krivac. Ja ili bilo ko, pošto je to njegovo i može mu se. Kad je frka i ne vidi nikakav izlaz, pusti vas. Tada nije video ništa. Odlučujem se za 3-5-2 jer su Aleksandar Varjačić i Žarko Udovičić prototip za tako nešto. To je bio najveći kvalitet i doneo nam je opstanak bez baraža, u šta Milovanović nije verovao. Kad sam pričao da nam u sedam mečeva treba pet pobeda kako bismo izbegli baraž, kapiten Ivan Milošević je rekao: 'Šefe, ali mi imamo četiri pobede u čitavom prvenstvu'. I ostvarimo mi to. Ovo govorim da gospodin Milovanović ne pripisuje to sebi, kao što svuda priča. To nije istina, a ovo su činjenice. Sledeće sezone je ekipa spasena od sigurnog ispadanja stigla do plej-ofa. Ne bih ništa dodavao, brojke govore sve. Taj je sistem, ti su igrači, možda uz dva pojačanja. Prati on sve to s premijama i ostalim, možda je i najbolji u Srbiji da to postavi kako treba. Zaista zna to da radi".

Podseća Sivić na transfere Nikole Jojića u Stouk siti, Uroša Sremčevića u Crvenu zvezdu i Marka Veličkovića u Vojvodinu.

"Nisam ih ja doveo u Mladost, ali dok sam bio tamo Sremčević je dao sjajan gol na Marakani glavom za 1:1 glavom. Sutradan Zveda zove i hoće tog klinca. Nekoliko procenata sam sigurno doprinao da se to desi. Isto za Veličkovića, koji je supertalentovan i samo ga je trebalo namestiti za naš sistem da bi došao do punog izražaja. Potom dolazi do razlaza, a gospodin je zaboravio da plati što je trebalo. Od tog momenta nemamo komunikaciju i saradnju, niti ćemo je imati ikada. Nikada nisam tražio nešto što nije moje, a za moje i pošteno zarađeno – idem na metak. Koristio je i ružne reči, ali ja ne pristajem na ucene. Razišli smo se kad mu više nisam bio potreban. Morao sam da idem, jer opet je on sve najbolje znao. Pita se, odlučuje, dugo je tu i dosta je moćan u našem fudbalu. A, tu ste s parama danas mnogo moćni i jaki".

KAD TO U PAZARU NIJE TEŠKO? ZVEZDA I VOJVODINA ME SKORO PA UBILE

I kao trener Novog Pazara (©MN Press)

Dve epizode ima i serija pod radnim nazivom Železničar Pančevo. 

"Samo što sam doneo tvrdu odluku da se više nikad ne vratim u Lučana, javio se drugi put Železničar. Neverovatno, ne znam kako drugačije da kažem. Desilo se u danu kad sam skroz poludeo, što nije znalo mnogo ljudi. Zovu me i pitaju da li ima mesta za razgovor, ja kažem da ima. I odatle sam prethodno ne baš lepo otišao. Biili su na minus devet od mesta što vodi u Mozzart Bet Superligu i ja ih dovedem na plus pet. Izgubio sam tri utakmice. Bilo je svega i svačega, povreda i nekih nesrećnih okolnosti. Ta treća utakmica mi je bila malo čudna jer neki ne igraju, neki su povređeni. Dobijem otkaz dok su na poziciji što vodi u elitu. To je bio cilj postavljen ispred mene i ja sam ga ispunjavao. Nije mi bilo jasno, mislim da nikada nisam ništa loše uradio. Međutim, treba to da poštujete. Godinu dana sam čekao svoje pošteno zarađene pare. Morao sam da potražim pomoć Sindikata. Na kraju sam dobio. Posle svega toga, zovu me ponovo da probam nemoguće i ja prihvatam. Naučio sam kroz život da sve ima svoju cenu. Dođem i ponovo uradim posao zbog kojeg su zvali i opet ne nastavimo saradnju. Neko bi možda pokrenuo temu trenerske organizacije, zašto ne postoji onako kako bi trebala da postoji i da zaštiti svog člana. Da pita: 'Čekajte ljudi, kako, zašto, šta je problem'? Ako sam ja neki problem da to rešavamo ovako i onako. Međutim, nismo ni pregovarali. Oni su dogovorili iza mojih leđa s dečkom što je došao posle mene (Markom Savićem). Sve to je legitimno, imaju pravo na to. Platili su ovog puta sve što smo se dogovorili, što je, nažalost, suština našeg posla. Sve se svede na to. Toplo su me pojedinci dočekali nedavno u Pančevu. Mnogo je dobrih ljudi tamo u klubu, koji su sve to prepoznali. Opet, oni koji odlučuju, imaju pravo da odlučuju. Ovima što nisu zaboravili, hvala na lepom gestu i poklonu", završava Sivić pančevačko poglavlje.

S Novim Pazarom je 2021/22 izborio opstanak u društvu najboljih, nakon čega dve strane nisu imale identične poglede na cenu rada u narednom periodu. Došao je, ipak, taj period na red dve godine i neki mesec kasnije, kada je obznanjen rastanak sa Nikolom Trajkovićem. Beše težak momenat.

"Da vas pitam nešto, kad to u Pazaru nije teško? Prvi put teško, sad još teže. Kraj februara 2022. i borba za opstanak. Prežaljeni! Isto kažu ljudi što su me doveli da radim, da su dosta toga promašili i da neće da me menjaju jer sam četvrti trener u toj sezoni (posle Milana Milanovića, Kenana Kolašinca i Dragana Radojičića). Nismo slavno počeli, izgubili smo kući 0:1 od Radničkog 1923 iz Kragujevca. Interesantna utakmica, gde je na poluvremenu trebalao da bude 4:0 za nas. To je fudbal. Ne iskoristite šanse i protivnik kazni. Potom 5:0 za Zvezdu na Marakani. Loše je startovalo. Međutim, momci su bili sjajni, radili izvaredno. Na kraju smo počeli da igramo mnogo dobar futbal. Zasluženo smo izborili opstanak, istina kroz baraž sa IMT-om (3:1, 0:2). Dosta smo bili u zaostatku, ali cilj je bio opstanak i ostvaren je. Igrali smo i za klub istorijsko polufinale Kupa Srbije. Nismo dogovorili dalju saradnju i otišao sam bez ijedne loše reči. Imali su drugu viziju i svako je krenuo svojim putem. Sad sam došao da vratim taj moralni dug, jer se Novi Pazar pojavio kad niko drugi nije. Došao sam da im pomognem jer je sad mnogo teža situacija koliko god to izgledalo drugačije. Nadam se da ćemo zajedno uspeti da dođemo do željenog plej-ofa. Mnogo je jače prvenstvo, bolji su protivnici, organizovani i svi konkurentni. Bodovno smo tu, pa je sve što se upiše jako bitno, a svaka greška skupa. Imali smo period kad smo odigrali veoma dobro, iako smo u svakoj utakmici imali ogromne padove. Neki put 15 minuta, pa 20, nekada deset, ali nas je sve koštalo. Imamo mnogo toga da radimo, da popravljamo, ali smo pokazali da kao tim imamo potencijal. Pobeda nad Vojvodinom u Novom Sadu (1:0) sigurno će se dugo pamtiti. Tu su i odlični nastupi u Pančevu (1:0), Subotici (1:1). Protiv Partizan (3:4) smo dobro odigrali poluvreme. U Bačkoj Topoli možda i najbolje poluvreme, a TSC je slavio sa 5:2 – ironija jedna. Pokazali smo u svakoj utakmici da možemo, takođe i da smo skloni nenormalnim oscilacijama. Potrebno je da ustanovimo o čemu se radi jer ja ne mogu da objasnim da za 18 minuta dobijemo četiri gola (od Crvene zvezde). To je nezamislivo. Ili u Nišu da za pet minuta primimo dva gola od Radničkog (1:2). To je nestvarno. I kod Napretka u Kruševcu (1:2) smo zaslužili barem bod. Nije se desilo. To su stvari o kojima bi trebalo da vodimo račune i da ih popravimo jer su neprihvatljive".

Porazi kući od Vojvodine (0:4) i Crvene zvezde (1:7) drastično su pokvarili statistiku Plavih i učinili ih numerički gledano drugom najslabijom odbranom u Mozzart Bet Superligi. Novi Pazar je primio 40, a Jedinstvo 47 golova.

"Skoro pa da su me te dve utakmice ubile, ali nekako još mrdam. Uvek sam govorio da je grupa heterogena i da zato imam sigurno najteži posao u karijeri. Od 23 igrača, tu je 15 različitih profila i nivoa spremnosti. Jedan dolazi iz neigranja, drugi iz povrede, treći se vraća u fudbalu, četvrti se traži, petog treba da namestite. Nestvarno je koliko kontradiktornosti. To sklopiti u jedan tim i da funkcioniše je jako teško. Imali smo taj period od deset utakmica ili 11 kad sam stabilizovao tim. Igrali smo u jednom sastavu i nisam ga menjao jer je funkcionisalo. Trebalo je kontinuiteta da bi došlo samopouzdanje, da ti momci daju to što je potrebno i što jesu dali. Onda do izražaja dolazi nespremnost. Da ne budem pogrešno shvaćen, ne zbog toga što nije bilo rada već što neki nisu imali pripreme, drugi pauzirali po pola godine, pojedini bili povređeni. U vreme kad smo se namestili, dobro igrali i donosili bodove – to se potrošilo. Sve pre oporavka šok terapijom u Lučanima je račun za sve što sam pobrojao. Pad je bio evidentan, a mogućnosti za kvalitetnu reakciju sužene. I ovi momci što su došli na red da igraju nemaju kontinuitet, a stigli su mnogo teški rivali dok smo kao ekipa bili u padu. To su neke realne stvari i bolne, mnogo bolne. Otišli smo na pauzu da se konsolidojemo, da stvari stavimo na svoje mesto i popravimo to što treba".

UVEO BIH LICENCE I ZA DIREKTORE KLUBOVA

Pazarci su tu oko crte što odvaja one što će u plej-of i one druge. Između trećeplasiranog OFK Beograda i poslednjeg van pojasa ugroženosti, Napretka na 12. mestu, svega je deset bodova (33:23).

"Mnogo je sličnih ekipa, gde svaki detalj odlučuje. Kad krenemo u analizu, jasno je da su golmani najviše grešili. Tu ćemo sigurno tražiti rešenje. Isto tako, potrebno je da svi naprave dobre pripreme, u šta ne sumnjam. Da se zategnemo maksimalno na svakom polju, da svi dišemo ko jedan i da dođemo do tog plej-ofa. Mislim da je to realnost ove ekipe, iako smo ’izduvali poprilično’ na nekoliko mečeva pre Lučana", priznaje Sivić.

Sa Vladimirom Gaćinovićem iz Spartaka predvodi iskusnije među trenerima u Mozzart Bet Superligi. Prokomentarisao je još malo stanje u esnafu kojem pripada i činjenicu da naših stručnjaka odavno nema u jakim evropskim klubovima.

"Nema ih jer ne damo nijednom vremena da postane trener. To je najveći problem. Posle tri utakmice obično ide smena, dovodimo drugog i tu se krug nikad ne zatvara. To je veliki problem nas trenera, inače i našeg fudbala. Ne možete da sprovedete ništa. Morate čoveku dati vremena, koji god da je. I ovi mladi momci, dobri su i pismeni treneri, a posebno im treba podrška i strpljenje. Možda im fali i neki mentor da ih malo usmeri. Kad se vratim 25 godina unazad – nisam ništa znao. Kreneš da plivaš, kad ajkule sa svih strana, a tamam treba da neko kaže kad da se pojača, kad levo, kad desno. Da sam predsednik bilo kojeg kluba sigurno bih ustoličio nekog starijeg trenera, koji je sve prošao i na sebi iskusio, da pomogne ovim mladim momcima. Njima je potrebna pomoć. Oni znaju trening i sve to, ali ovo je kompleksan posao. Ima tu hiljadu segmenta što treba obuhvatiti. I bez toga, na nivou države moramo da radimo, da pravimo trenere. Mi smo talentovana nacija, imamo mnogo talentovanih trenera, koje jednostavno treba voditi u neki momentima. Isto tako, ovi ljudi koji odlučuju o njihovim sudbinama, njima bih uveo licencu. Odlično, oni daju pare i to sve što treba, ali ne bi bilo loše da prvo nauče šta da gledaju, kakav profil trenera im treba, da li taj trener dobro radi ili ne radi, postoji li tu perspektiva ili ne. Ti mentori, stariji treneri što su sve prošli i možda više ne rade, mogu mnogo da pomogu treneru, ali i ljudima koji odlučuju o trenerskim sudbinama", zaključio je Tomislav Sivić.