INTERVJU – Stevan Jovetić: Igram, dakle uživam! Kad razmišljaš o novcu, gubiš fokus i nestaješ

Poseban fudbaler. Ima trofeje da to dokaže, biografiju kakva se može poželeti, a oči mu i dalje zaiskre pri svakom dodiru s loptom. Danas, kad je formirana ličnost, suprug i roditelj, isti je kao kada je u tinejdžerskom dobu zakoračio na trening prvog tima Partizana: zaljubljen u fudbal.

Predodređen da uspe. I jeste, o čemu svedoči bitisanje u najjačim ligama Evrope, klubovima od imena i ugleda, nadmetanja sa najboljima. Još da je sve vreme bio zdrav, pa da u kontinuitetu pokazuje sve što zna, možda bi se Stevan Jovetić tretirao kao jedan od najboljih balkanskih fudbalera 21. veka. Ovako, povrede ga jesu sputale, ali nisu slomile, pošto mu je stalo da ostavi trag i na aktuelnoj teritoriji. U Berlinu.

Nedavno se vratio u stroj i stavio na raspolaganje treneru Sandru Švarcu, ali ljudi su uvereni da bi mu ostvario još upečatljiviju karijeru (mada, više od 150 golova i 70 asistencija za klubove i reprezentaciju dovoljno opiciju kakav je) samo da su kolena bila malo izdržljivija?

„Sigurno... To svi znaju. Ovo mi je 16. ili 17. sezona u profesionalnom fudbalu, počeo sam vrlo mlad, u jednom period igrao tri utakmice u deset dana za različite reprezentativne selekcije, sa 16 godina debitovao za Partizanov prvi tim... sve to dođe na naplatu. Najbitnije je da sam i dalje srećan kad igram fudbal i da pravim razliku kad istrčim na teren“, raspoložen je Jovetić u razgovoru za Mozzart Sport.

Ostavlja utisak fudbalera koji uživa u igri, ne juri za novcem, niti rekordima, već se smeje, što je u suprotnosti sa industrijskim fudbalom kakav sve češće gledamo.

„Nikad nisam igrao fudbal iz drugih motiva osim ljubavi. Niti sam razmišljao o novcu. Moja ljubav prema igri je toliko velika da verujem da bih ga odavno ’batalio’ usled svih problema koje sam preturio preko glave. Samo mogu da budem ponosan što i dalje uživam, u meni vatra i dalje gori“.

Druga je ovo Stevanova godina u Herti. Za neke iznenađujući izbor, imajući u vidu pređašnje adrese, ali za kapitena reprezentacije Crne Gore logičan, pošto je želeo da iskusi nešto novo.

„Bundesliga je pre ovog angažmana bila jedina iz najjačih liga u kojoj se nisam oprobao, osetio sam izazov i zato došao. Uz to je Berlin divan grad, Herta klub istorijskih razmera, iako nam u poslednjih nekoliko godina ne ide baš sjajno, stadion je izvanredan, trening kamp nudi idealne uslove, navijači su vatreni, još samo da se podignemo u rezultatskom smislu i vratimo se na stare staze“.

Doveli su Nemci fudbalera koji ima reputaciju, što je jasan pokazatelj šta žele, bez obzira što je sa novim vlasnicima klub u procesu tranzicije i još traži sebe kako bi se pozicionirao kao bitan faktor.

„Herta bi trebalo da bude klub za sredinu tabele, uvek u mirnoj luci, a ukoliko se radilo valjano onda da se dostigne plasman u Ligu konferencije ili Ligu Evrope, čini mi se da bi Liga šampiona predstavljala veliki zalogaj“.

Prošle sezone Herta je tek u baraž susretima sa Hamburgom sačuvala status, ove joj sledi još jedna borba za opstanak, iako klub ima ogroman potencijal, međutim, rezultati u neskladu sa očekivanjima.

„Čak i najveći klubovi prolaze kroz teške periode. Lane smo se spasli u doigravanju, što je za mene bilo nešto totalno nepoznato, jer sam se čitav život borio ili za trofeje ili za vrh tabele. Zato mi je bilo specifično. Prvi cilj ove sezone jeste da prikupimo što više bodova kako bismo bili bezbedni. Teško da može više od toga da se očekuje. Povoljna okolnost je što nam konkurenti nisu pobegli, a nepovoljna što nas pritiskaju ekipe sa dna“.

Ne samo to...

„Prošle sezone smo imali trojicu trenera. Ne mogu više ni da popamtim. Imao sam čak 35 trenera u karijeri, da li verujete? Sadašnji – Švarc je kvalitetan, mlad, voli da radi, izradio je dobar odnos sa igračima“.

Lane je opstanak obezbeđen sa Feliksom Magatom, zagovornikom čvrste ruke i zahtevnih treninga, možda ne prija igračima.

„Slušao sam dosta priča o Magatu, jeste specifičan, stara škola, ali mi se čini da je i sam shvatio kako ne može sad da koristi iste metode kao kad je kretao u trenerski posao. Nije tip koji mnogo priča sa fudbalerima, nije se dugo ni zadržao, tako da ne mogu nešto previše da kažem“.

SVAKA MOJA SEZONA SNIMLJENA JE NA DISKOVIMA, DA SE PODSETIM

Zato o pređašnjim stanicama u karijeri može naširoko. Punih usta. S razlogom, pošto je Stevan Jovetić jedan od trojica fudbalera u istoriji koji je igrao u svakoj od Liga petice, uz Florijana Radočojua i Kristijana Poulsena. Za razliku od Rumuna i Danca, jedini je davao golove i u prvenstvenim i u kup utakmicama u Italiji, Engleskoj, Španiji, Francuskoj i Nemačkoj.

„U Fjorentini sam bio u ’fulu’, igrao redovno, davao i nameštao golove, ali isto tako mi je u Sevilji bilo vrhunski. Španski fudbal je stvoren za mene, hteo sam po svaku cenu da ostanem, međutim, otišao je sportski direktor Monći, promenio se trener, a bez obzira što sam i platu spustio za skoro 30 odsto, Andalužani nisu mogli da plate Interu koliko je tražio, niti da ’pokriju’ moja primanja. Nije se dalo. Stil fudbala koji se neguje u Španiji mi najviše prijao, uz Fjorentinu, naravno“.

Gol Realu u Madridu (©Reuters)

Boravak u Violi lansirao je Stevana na mapu poznatih. Najviše u drugoj sezoni, kad se predstavio Evropi kao „ubica velikih“, presudio je i Bajernu i Liverpulu, uticao da sastav Čezarea Prandelija spoji pet pobeda u Ligi šampiona.

„Kako se toga ne bih sećao, ha-ha-ha... Svaka moja sezona snimljena na diskovima, s vremena na vreme se podsetim lepih trenutaka. Period u Firenci je jedan od najlepših u mom životu, rado ga se sećam. Prilikom dolaska bio sam dete, došao sam sa 18 godina. Uz sve poštovanje, Serija A tad i sad su dva sveta. U prvoj godini, koja tinejdžeru uvek služi za privikavanje, odigrao sam dvadesetak utakmica, ostale ulazio, a tad sam mislio da bi svaku trebalo da počinjem, a-ha-ha-ha. Sad imam drugačije poglede. Tri godine smo učestvovali u Ligi šampiona, a u preostaloj nešto malo lošije“.

Na stadionu „Artemio Franki“ vodili su Stevana Prandeli (kod njega odigrao najviše utakmica u karijeri), Deli Rosi, Siniša Mihajlović i Vinčenco Montela.

„Sa svima sam imao odličan odnos, omogućili su mi slobodu, a ja vraćao najbolje što umem. Prandeli mi je bio prvi trener u inostranstvu, logično je da sam dosta naučio i kasnije primenjivao. Isto važi za Mihu, baš me je potreslo ovo što se desilo pre tri meseca“.

ZA NOVAC KOJI JE SITI POTROŠIO NA MENE DANAS NE MOŽEŠ NIŠTA DA KUPIŠ

Posle pet sezona u Fjorentini otišao je Jovetić u Mančester Siti. Tim u izgradnji, iako je godinu ranije imao status prvaka Engleske. Zatekao je izuzetnu konkurenciju u liku Serhija Augera, Edina Džeka, dok je Alvaro Negredo angažovan istog leta (2013) kad je Karlos Teves otišao u Juventus.

„Imali smo četiri špica, a igrali sa dva, ponekad s jednim. Još je mene Manuel Pelegrini stavio na Aguerovu poziciju... Nije lako kad imaš sjajne konkurente, na sve to staneš tri ili četiri puta godišnje. Uprkos tome, zadovoljan sam epizodom u Engleskoj, često sam ulazio, neke utakmice počinjao, kad sam bio potpuno spreman proglašen sam za igrača meseca. Uverio sam se da mogu da igram na tom nivou, kad bih uhvatio malo kontinuiteta, bio bih standardan. Osvojili smo u prvoj sezoni titulu i Liga kup, u drugoj ništa, a oba puta nas je u osmini finala Lige šampiona zaustavljala Barselona“.

Taj Siti jeste bio dobar u Engleskoj, ali ni izbliza se u njega nije ulagalo kao sad.

„Primera radi, u prelaznom roku kad sam potpisao bio sam drugi najskuplji novajlija kluba sa 28.000.000 funti, iza Fernandinja sa 30.000.000. Danas za taj novac ne možeš da priuštiš – ništa“.

Bilo je radosti u Mančester Sitiju (©Reuters)

Protiv Juventusa kao član Intera (©Reuters)

Nova liga, novi ambijent. Drugačiji, prijao je Stevanu.

„U Italiji su fudbaleri više taktički obučeni, dok je u Engleskoj akcenat na fizičkoj spremi i brzini. Sudije malo sviraju, što mi se dopalo, tako dobijaš ubrzanje ritma. U Seriji A svaki čas seckaš i tako se ubija tempo. U prvoj godini smo osvojili Premijer ligu, a mi Balkanci – Matija Nastasić, Aleksnadar Kolarov i Edin Džeko – izgradili sjajne prijateljske odnose. Kasnije, gde god bi nam se putevi ukrstili znali smo se da setimo lepih trenutaka na Ostrvu“.

Posle dve godine u Engleskoj, vratio se Jovetić u Italiju i potpisao za Inter. Pozajmica, plus obavezni otkup.

„Na početku je sve bilo idealno. Bili smo sa Robertom Mančinijem lideri posle prvog dela sezone, ali je on specifičan. U tom prvenstvu smo 34 puta izašli u različitom sastavu na teren, jedan ili dva igrača, uvek je menjao. Kasnije smo pali na četvrto ili peto mesto, mada kad se zna da su godinu ranije Nerazuri završili deseti onda je i ta sezona okarakterisana uspešnom. Onda su se promenila trojica trenera u kratkom periodu, zatim predsednici Masimo Morati, Erik Tohir iz Indonezije, pa sadašnji Stiven Žang, na sve to i direktori... Inter je tad bio u tranzicionom periodu. U jednom trenutku stigao je Frank de Bur na klupu, jedino kod njega nisam igrao, a ne znam razlog. Pre Holanđanina skupio sam 30 utakmica, od toga 25 kao starter. Kako kod De Bura nisam imao minute, odlučio sam da odem na pozajmicu u Sevilju, gde mi je bilo izvanredno, pošto sam pet meseci igrao konstantno“.

IMAO SAM PONUDU REALA, ALI NISAM BIO SPREMAN ZA MADRID

Dodali bismo i – produktivno. Dao je sedam i namestio pet golova od sredine januara do kraja maja. Početak bajkovit. U Andaluziji je dvaput u razmaku od samo tri dana tresao mrežu velikog Reala.

„Došao sam u ponedeljak, u utorak smo imali trening, u sredu je bio na programu revanš osmine finala Kupa kralja. Horhe Sampaoli me uveo na kraju prvog (zbog povrede Hoakina Koree), da bih na početku drugog dao gol. Sledeća isto, samo u prvenstvu. Uđem dvadesetak minuta pre kraja, a u nadoknadi pogodim za 2:1. Podsećam, bio je to onaj Real sa Ronaldom, Benzemom, Bejlom, Krosom, Modrićem, Ramosom... Prijao mi! Dao sam mu još jedan gol na kraju sezone, u Madridu, jedino što smo tad izgubili. Bilo mi je važno što sam dokazao da mogu i sa najboljima. Ionako sam navijač Reala odmalena“.

Asovi stariji od Jovetića, a poreklom Crnogorci, poput Predraga Mijatovića i Dejana Savićevića, govorili su da je imao potencijal da obuče dres Reala. Karte su se otvorile...

„Ne znam koliko ljudi zna, imao sam ponudu Madriđana! Bilo je to posle moje druge godine u Firenci. U prvoj sam igrao dobro, ali nisam imao brojke da to potkrepim, da bih već u narednoj dao 11 i namestio isto toliko. Tad sam, između ostalih, dobio ponudu Reala. Iskreno vam kažem, u tom trenutku se nisam osećao spremnim za taj zalogaj. Sad mi je krivo, ali, s druge strane, čim sam primećivao da nisam bio spreman, onda i to nešto govori. Ako gledamo objektivno, ostao sam u Firenci još tri godine, naigrao se pošteno, skoro 150 utakmica, meni je uvek bila satisfakcija da igram i dajem golove. A znaš kako je u Realu, igraš dve, ako ne daš gol dolazi drugi, pa te šalju na pozajmicu, ovamo, onamo... Odabrao sam drugi put“.

Koliko čovek mora da bude zreo, a to su trenuci kad Jovetić ima samo 20 godina, da shvati da bi odlazak na stadion „Santjago Bernabeu“ predstavljao neizvesnost. Mnogi bi požurili ka Madridu ne pitajući za uslove. Ljude više zanima da obogate bankovne račune preko fudbala, onog koji je Stevanu bio i ostao pasija. Više od novca.

„Stvarno baš nikad nisam razmišljao o parama. Kad ti je to na pameti, gubiš fokus. Nestaješ. Lepo bi bilo da u biografiji imam Real, beše to moj najveći san, ali sam u Fjorentini dobio kapitensku traku, davao golove non-stop, postao voljen, realizovao transfer u Mančester Siti, takođe klub u koji su odlazili i dalje odlaze veliki igrači“.

Svaki put kad pomene Firencu Stevanu se rašire zenice. Razumljivo, ipak je to prva stanica njegove inostrane karijere, čak je moglo da se desi da opet kroz nju prođe.

„Bilo je nekoliko puta spekulacija povodom povratka u Toskanu, dobijao sam poruke, navijači me tamo vole, a i ja obožavam Firencu. Pratim uvek šta radi Viola, drago mi je kad su dobri rezultati. Igrači sa ovih prostora su tamo baš obožavani. Znate kako to ide, prvo je Peđa Mijatović došao iz Reala. Drugačije je kad stižeš iz Partizana. Bio sam prvi koji je otvorio vrata našima, posle mene stizali su Nikola Gulan, Matija Nastasić, Adem Ljajić, bio je i Stefan Savić, sad je Nikola Milenković, između Dušan Vlahović. Sve su bili pogoci. I sve na osnovu dobrih iskustava. Dobro i za njih i za klub“.

NEMOJ U KINU, NE BIH BIO SREĆAN

Od povratka u Seriju A nije bilo ništa, te se 2017. obreo u mondenskom Monaku. Sjajno mesto za život i idilično za fudbal. Uvek zanimljiva ekipa, a bez Holivuda kakav je u PSŽ-u ili šizofrenije u Marselju. Igraš fudbal i uživaš. Još je Jo-Jo stigao dva dana pre prelaska Kilijana Mbapea u PSŽ i dobio „desetku“.

„Krivo mi je što nisam igrao makar malo sa Mbapeom, jer je strašan fudbaler. Možda je već zaslužio jednu Zlatnu loptu, sigurno će ih imati... Imao sam u tom trenutku svakakvih ponuda, čak i iz Kine, tad sam agentu Faliju Ramadaniju rekao: „Nemoj, znam sebe, imam 26 godina, da sam prebacio 30 možda bih razmislio“. Ovako, jeste novac bio sjajan, ali sam znao da u Aziji ne bih bio srećan, pa smo stopirali odlazak. Iskočio je Monako, u tom trenutku šampion, poznato već da ako tamo odigraš kvalitetnu sezonu, možeš gde hoćeš i to je bio moj cilj. Prva sezona je čak i bila dobra, jer sam za oko 900 minuta dao deset golova u ligi i kupu. Kad se crta podvuče, dvaput smo bili drugi iza PSŽ-a, jedne godine se borili za opstanak, osvojili smo dva Superkupa Francuske, igrali jedno finale Kupa Francuske i dvaput drugi. Sećam se da sam u jednom trenutku kad smo bili u velikom naletu, seriji pobeda, imao zicer protiv Lila u trećem minutu nadoknade, Manjan mi odbranio, završilo se bez golova, a da smo tad dobili, stigli bismo ih. Smatram uspešnim boravak u Kneževini. Posle toga smo pričali o ostanku, meni već bila 31 godina, imao sam jak ugovor, čelnici praktikovali da dovode mlade koji nemaju baš velika primanja i da ih posle godinu ili dve prodaju za ogroman novac. Rastali smo se fino“.

U dresu Monaka (©Reuters)

Dodatna je to vrednost Stevana Jovetića. Manir lepo vaspitanog momka proneo je iz rodne Podgorice širom Evrope, ni u jednom klubu nije zatvorio vrata, svuda se rastajao ljudski.

„Valjda tako treba. Normalno, svako voli da napreduje. Ljudi misle da se radi samo o novcu. A evo vam primer: bio sam u Fjorentini pet godina, ništa nisam osvojio, ali sam – i-gra-o! Pare jesu bitne samo u smislu da budeš miran, da imaš za život, a posle toga ne razmišljaš o njima. Onda se ciljevi menjaju. Želiš da osvajaš. Karijera traje 15 do 20 godina i želiš da vidiš šta je ostalo iza tebe, a ne koliko si zaradio. Meni je satisfakcija što sam osvajao trofeje i igrao finala, a ljudi misle da negde prelaziš samo da bi više zaradio. Da sam u Firenci mogao da osvojim titulu ili da smo imali takav tim – a hteli su meni da daju super uslove – ostao bih. Video sam da je to nemoguće pored Juventusa koji je tad bio jak kao zemlja, Milana i Intera. Uspeh je bio plasman u Ligu šampiona“.

Sam kaže da karijere traju po dvadesetak godina, pa je logično zapitati se dokle planira da igra.

„Imam 33, a već 16-17 sam u profesionalnom fudbalu. Voleo bih koliko god mogu, ali da to ima smisla. Sigurno neću da uzimam mesto mlađima od sebe, a ne pružam šta se od mene očekuje. Igraću samo dok – uživam“, dečački iskreno, kao kad je počinjao, govori sad već odrasli Stevan Jovetić.

Dete koje se igra fudbala.

POSTOJI MOGUĆNOST ZA PARTIZAN, KAD BI SE VRATILI JOŠ NEKI IGRAČI...

Prve korake u seniorskom fudbalu napravio je Stevan Jovetić u Partizanu; prve trofeje osvojio sa crno-belima, prvi put u životu bio kapiten na stadionu u Humskoj... Otuda nije mali broj navijača koji bi ga rado videli opet na Topčiderskom brdu. I sam centarfor ostavlja tu opciju otvorenom.

„U fudbalu se nikad ne zna. Postoji ta mogućnost. Meni je Partizan dao mnogo, računajući mlađe kategorije i prvi tim proveo sam četiri-pet predivnih godina u Beogradu, tamo mi je sestra, tu su i prijatelji... Mogućnost postoji, samo bih voleo da bude super priča, da se vrate još neki igrači, pa da se juri plasman u Ligu šampiona. Da Partizan opet bude tamo gde mu je mesto“.

Sa peharom Kupa Srbije 2008. godine (©Starsport)

Nešto slično je govorio i Aleksandar Mitrović, navodno bi i on voleo da opet zaigra za Partizan ako bi se stvorio ambijent da više ljudi koji su prošli kroz klub dođu kao ispomoć.

„Normalno. Zna se da jedan igrač ne čini tim, naročito u fudbalu, ni u košarci nije tako. Moraš da imaš bar dva-tri ekstra pojedinca i ostale dovoljno kvalitetne da bi to bilo – to. Kad sam počinjao, bio je odgovarajući spoj iskustva i mladosti u Partizanu: Kralj, Nađ, Tomić, Mirković, Saveljić, kao povratnici iz inostranstva, a kad se na njih nakaleme talenti iz škole, onda to predstavlja drugu dimenziju. Niti možeš sve sa decom, niti sve sa starijima. Ako bi se opet napravila sličan priča, a Partizan je oduvek imao odličnu školu, mada mi se čini da je u poslednje vreme tu zatajio... To mi je žao. Nadam se da će se opet vratiti na stare staze“.

Poslednji put je bio uživo na stadionu kad je Nikola Milenković postigao gol u finalu kupa, 2017.

„Prošla je decenija i po od odlaska, sa mojom generacijom je počela era dominacija srpskim fudbalom. Bilo je u međuvremenu divnih i manje dobrih trenutaka. Trenutno je Crvena zvezda jaka, ulaže se u nju daleko više nego u Partizan. Ima veći budžet, samim tim lakše dolazi do trofeja“.

KRUNA KARIJERE BI BILA PLASMAN NA EURO SA CRNOM GOROM

Česta scena na mečevima Crne Gore (©Reuters)

Rekorder po broju golova (31) za reprezentaciju Crne Gore je Stevan Jovetić. Njen najprepoznatljiviji pojedinac sanja da se sa Sokolovima domogne velikog takmičenja.

„Uvek smo imali kvalitet, ali nam je nedostajao širi fond igrača, duža klupa, pratili su nas i pehovi u vidu povreda. Nismo dvaput sastavili utakmicu Vučinić, Savić, Simon i ja. Uvek je neko nedostajao. Da smo bili kompletni makar u osam od deset ili 12 kvalifikacionih utakmica, verovatno bismo se makar jednom plasirali na veliki turnir. Uzeti 12 do 15 bodova nikad nije lako, jer dolaziš iz trećeg šešira, hteli ili ne da priznamo, uvek imaš dve selekcije jače od naše, na papiru. Nije neuspeh uzeti dvocifren broj bodova, zasluživali smo da odemo na EP ili SP. Bila bi mi kruna karijere ako bih to uspeo sa Crnom Gorom“.

Jedva čeka Jo-Jo novo okupljanje državnog tima, pred početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Nemačkoj 2024.

„Grupa je balkanska, nije jednostavna, Mađari i Srbi nikad bolji. Igraju Orlovi lep fudbal, favoriti su, vidim da je Mladen Krstajić podigao Bugare, Litvanci su solidni, ne može niko da kaže da će ih lagano dobiti. Svako može da ispusti bodove“, dodao je Jovetić.

BUNDESLIGA – 23. KOLO

Petak

Borusija Dortmund - RB Lajpcig 2:1 (2:0)

/Rojs 29pen, Džan 39 - Forsberg 74/

Subota

Augzburg - Verder 2:1 (1:1)

/Drena Beljo 5, Majer 46 - Stage 17/

Borusija Menhengladbah - Frajburg 0:0

Bohum - Šalke 0:2 (0:0)

/Bilter 45, 79/

Union Berlin - Keln 0:0

Majnc - Hofenhajm 1:0 (1:0)

/Bareiro 34/

Štutgart - Bajern Minhen 1:2 (0:1)

/Hoze Perea 88 - De Liht 39, Šupo Moting 62/

Nedelja

15.30: (1,58) Bajer Leverkuzen (4,30) Herta (6,25)

17.30: (2,50) Volfzburg (3,40) Ajntraht Frankfurt (3,00)

***Kvote su podložne promenama