INTERVJU – Slavko Perović: Feđa i ja se ne slažemo ni oko Van Dajka, biće ovo najskuplji prelazni rok

Kancelarija koja ne odiše direktorskim luksuzom. Više socijalistička nego moderna. Valjda kako imenu kluba i priliči. Ali, savršeno funkcionalna za obavljanje delatnosti kojom se domaćin uspešno bavi. Tu su i garnitura za sedenje, okrugli sto za još sedenja sa onom velikom pepeljarom, po zidovima poneka zastavica drugih klubova, tu i tamo kakav fudbalski suvenir... Na čeonom zidu iznad radnog stola dominira grb Radničkog. Prekoputa su alati za rad: tabla sa imenima igrača Radničkog složenim u formaciju sa planovima A, B i C, uključen televizor na kojem ide snimak Borac – Posušje. Nije slučajno jer na tom televizoru retko idu Mančester Siti, Real Madrid, Bajern, ali zato su redovne utakmice Domžala, Rabotničkog, Širokog Brijega... Tu se krčka alhemija zbog koje smo i došli u Šumadiju. Sve je u tih 25 kvadrata.

U uglu radnog stola, prislonjeno uz zid stoji nešto poput plakete. Osim što nije plaketa već podsetnik na kojem piše:
„24 sata nakon meča dozvoljeni su sreća (radost, euforija...) i tuga (depresija, bes, bezvoljonost...). Kad prođu 24 sata, ostavljamo to sve iza sebe, razmišljamo i nastavljamo dalje jer smo profesionalci. ZAPAMTI: Ljudi te pamte po poslednjoj utakmici (sve dobro se brz zaboravlja)“.

Odakle ti ovo? Neka tvoja ideja ili ti neko poklonio?
„Ne, to je Feđina ideja koju je doneo iz Bosne i predložio je da se odštampa prošle godine dok još nismo bili na poziciji za Evropu. Zahtevao je od našeg sekretara da mu odštampa i okači u svlačionicu, a onda sam ja tražio da odštampa i nama za kancelariju, jer sve što važi za igrače, treba da važi i za nas funkcionere. Tu nema neke velike razlike“, kaže nam Slavko Perović, sportski direktor Radničkog iz Kragujevca.

Prošlo je manje od 24 sata nakon što je Stefan Činedu još jednim golom obezbedio bodove Radničkom protiv Novog Pazara (bilo je sve jasno na 1:0). Na tri utakmice od dolaska iz Širokog je imao direktan uticaj na devet osvojenih bodova. Anonimus kojeg su praktično jedva čekali da se reše u zapadno-hercegovačkom Bilbau.
„Činedu je malo specifičan slučaj jer sam ga video u Širokom pre možda dve i po, tri godine. Još pre nego što je Feđa Dudić došao u Radnički, kada sam pratio BiH ligu, gde sam uostalom video i Feđu Dudića kao trenera. Tada je kod nas bio Žofri Činedu iz Finske, a Stefan Činedu je bio u Širokom. Tada mi se Stefan toliko svideo da sam pričao kako imam 'pogrešnog Činedua', pošto Žofri od početka nije bio na nivou i još se tražio u Mozzart Superligi Srbije. Ali tada nije bilo realno da Stefan dođe, tek je stigao u Široki i imao je dobar status tamo. Međutim, kao i za veliki broj igrača koji su kasno došli, nastavio sam da pratim njegov razvoj koji, iz ne znam kog razloga, nije išao uzlaznom linijom u Širokom i kada sam ove zime čuo da je moguće da dođe samo za procente, odmah sam reagovao. Iako je stranac, iako nema EU papire, a mi smo na toj poziciji prirodno tražili igrača s EU papirima da bismo malo rasteretili broj stranih igrača. Ipak, osećao sam da njegov profil može da prođe u našem modelu igre u Srbiji. E sad, ako me pitate da li sam u tom trenutku očekivao i znao da će da nam donese ovaj broj bodova odmah, lagao bih bih kad bih rekao da sam očekivao. Zbog toga fudbal i jeste najlepša sporedna stvar na svetu“.

Ali, kao što nepisano pravilo o 24 sata kaže, brzo će se zaboraviti Činedu i sav minuli rad ako krene po lošem. Takvo je pamćenje na ovim prostorima... Činedu je samo poslednji u nizu pogodaka pogodaka sportskog sektora Radničkog na čijem čelu je Perović.

Pa ipak, jedan Činedu može da bude slučajnost, ali baš dvojica...
„Nekad ti fudbal donese malo iznad očekivanja, nekad malo ispod. Činedu se već isplatio Radničkom jer nije bio neka velika investicija i došao je samo za procente od narednog transfera. Dobili smo od njega golgetera kojeg u prvoj polovini sezone nismo imali i koji rešava utakmice upravo na ovakav način, kada se lomi na 0:0, kada treba da se probije neki blok protivnika što se u ovoj poslednjoj utakmici i desilo“.

Jedna je stvar da ti se neko svidi pre dve i po godine i da ima potencijal, ali potpuno druga da nakon dve i po godine opet veruješ u njega i ako se on ne razvija kako bi trebalo. Pokolebaš li se?
„Što se tiče skautinga i izbora igrača, ja to možda radim na malo specifičan način. U nekim situacijama mi nije bitno da li je igrač odigrao dobro ili loše već više gledam njegov profil. Da li taj igrač može po svom profilu i karakteristikama da se prilagodi našem modelu igre i da li može kasnije da bude interesantan daljem tržištu i da zaradimo neki novac od njega. Činedu je po svim karakteristikama od početka bio model špica kakvog želimo i kakav nama treba. Nisam imao ni sekund rezerve kad je on u pitanju. Jedino zbog čega sam bio rezervisan je kada sam čuo da je početak priprema i kraj prošle sezone preskočio zbog malog problema sa kolenom. Onda sam se raspitao i poslao ga na dva testa. Jedan u Beogradu, jedan u Kragujevcu. Ljudi u koje imam poverenje su mi rekli da to nije neki veliki problem i odmah smo ga potpisali“.

Dvojica Čindeua samo su jedni od mnogih pogodaka skauting službe koju je u Kragujevcu pokrenuo Perović i sa kojom je počeo da piše modernu istoriju Radničkog. Između prvog i drugog Činedua su se uglavili i pogoci poput Milutina Vidosavljevića, Milana Aleksića, Matije Gluščevića, Miloš Ristića, Kilijana Bevisa, Sahlija Vižđija, Mehmeda Ćosića, Tomislava Dadića, Luke Stankovskog, Luija Ben Hasinea, Bogdana Mirčetića... Bilo je i promašaja, ali ovih prvih mnogo više.
„Postali smo prepoznatljivi po skautingu nekih nepoznatih igrača za koje naša javnost prvi put čuje, a koji u Superligi Srbije pokažu kvalitet i odavde odlaze za određeni novac. Na početku sam skauting radio sam i trošio mnogo vremena. Dosta igrača sam propustio jer nisam mogao sve da pokrijem pošto ne radim klasičan posao sportskog direktora. Radim i druge stvari koje nemaju veze sa sportom i koje ne spadaju u opis posla sportskog direktora. S druge strane, nismo imali u tom trenutku sredstava da oformimo skauting službu i da izdvajamo još nekoliko plata na to. U poslednjih nekoliko prelaznih rokova smo formirali tu službu koja je krenula sa jednim skautom, pa sa dva skauta, a sada je došla do četiri skauta gde svaki od njih u toku godine pokriva tri nama platežno dostupne lige. Znači, imamo dvanaest nama platežno dostupnih liga koja pokrivama u toku godine i kada nije prelazni rok“.

Možeš li nam otkriti koje su to lige koje pratite i koje su platežno dostupne klubu kao što je Radnički?
„To su Malta, Letonija, Litvanija, Estonija, Farska Ostrva, Island, Portugal 2, Francuska 3, Makedonija, Crna Gora, BiH, Slovenija. Zaboravio sam Finsku, ali sada smo više fokusirani na lige gde je kalendar takmičenja takav da se prvenstvo završava leti jer tada dosta igrača ostaje bez ugovora. A, naprimer, posle letnjih prelaznih rokova smo više fokusirani na lige gde se prvenstvo završava zimi kao što su Island, Farska Ostrva, Finska, Norveška... Svaki skaut ima svoje tri lige koje pokriva u toku sezone. Znaju koji su parametri za igrače koji su nam potrebni i imaju jasno profilisane pozicije. Kakav profil štopera tražimo u ovom sistemu, kakav profil špica nam treba, kakvo krilo... Da ne brljamo puno sa igračima koji nisu za naš model igre i koji su možda dobri i imaju ozbiljnu statistiku, ali generalno nisu po svojim karakteristikama za naš model igre“.

Sada deluje da ne možete da promašite. Meč protiv Novog Pazara je igralo svih šest zimskih pojačanja. Doduše, većina je ušla sa klupe, ali Isa Ba je odigrao ključnu ulogu kod drugog gola koji je dao Jovan Ilić.
„Bilo je potrebno dosta vremena da se sve to sa skauting službom uigra, da oni shvate moju viziju i da treba da skratimo vreme što se tiče nekih stvari. Ali, sada smo već neki period zajedno i oni su naučili neke moje zahteve. Pogotovo momak koji je šef skautinga - Damjan Jorgić. Imamo još dvojicu skauta koji su hijerarhijski pod njim, a imamo i bivšeg fudbalera Radničkog i mog bivšeg saigrača Branislava Miloševića koji nam je spoljni saradnik. Nije u Kragujevcu, nov je u tom poslu, ali daje dobre rezultate, pošto je u ovom prelaznom roku skautirao Isu Ba, on i Damjan su skautirali Baldea iz Porta... Ja to sve na kraju proverim, dam završnu ocenu, ali onaj nezahvalni i grubi deo posla odrade skauti jer ne stižem da pogledam 300 igrača u toku jednog prelaznog roka. Tu je i ovaj drugi deo skautinga. Naprimer, igrači koji dođu u toku prelaznog roka, a nisu skautirani u toku godine. Ili deo u kojem agenti i neki naši saradnici šalju igrače koje prvi put vidimo u životu. Sve to treba izmeriti i dobro proceniti“.

Ti si na kraju taj koji seče i snosi odgovornost...
„Jako sam zahtevan, ali mislim da sam hrabar u donošenju odluka i da najviše verujem sebi. Bez obzira na priče, izveštaje, informacije i ostale stvari, najviše verujem svojim očima i nekoj svojoj logici. Zasad se to ispostavilo kao ispravno, ali da se razumemo, imao sam ja i promašaje. Sad svi pričaju o pogocima, o Stankovskom, Mirčetiću, Čineduu, Vidosavljeviću i ostalima... Ima tu i promašaja o kojima se ne priča. Ali, takav je posao i sveukupno je bitno da se podiže kvalitet tima iz sezone u sezonu, a da se drastično ne povećava budžet. Korak po korak. Generalno, na dobro smo nivou“.  

Kada informacija o pojačanju dolazi do trenera? Kada Feđa Dudić ima priliku da nešto odlučuje?
„Kada bi svakog igrača gedali Feđa i ja, niko ne bi došao u Radnički iz Kragujevca. On i ja bismo našli manu Van Dajku. Da obojica treba da damo potvrdu, ne bismo se složili ni oko Halanda. Šalim se, ali malo je to kompleksno pitanje. Trudim se da rasteretim trenera što se toga tiče. Feđa i ja imamo sjajan odnos što se tiče svih ostalih stvari, pa tako i što se tiče dovođenja igrača. Tu je puno poverenje, jer sve ovo sve ne bi funkcionisalo ovako bez poverenja između sportskog direktora i trenera. On je dosta igrača koje smo doveli prvi put video kad su se pojavili na treningu. Ali, isto tako ja nemam nikakav problem da mu pošaljem igrača i pitam za mišljenje kada nisam siguran u neku odluku. Ne mogu očekivati od trenera koji ima hiljadu nekih trenerskih obaveza, da u toku prelaznog roka potroši još tri-četiri sata dnevno na analizu nekog igrača. Imamo takav odnos i dogovor da on ima potpuno poverenje u moj izbor. Isto tako ima maksimalnu slobodu da mi predloži igrača kojeg zna ili ga je trenirao u BiH ili igrao protiv njega, a koji je slobodan na poziciji koju tražimo“.

"SLAVKO, TI MENI DOVEDI IGRAČA KOJI IMA KVALITET, A JA ĆU DA GA NATERAM DA IGRA DEFANZIVU

Kako to ide?
„Kad Feđa kaže: ’Slavko, trenirao sam ovog igrača, mislim da je odličan za nas’, onda tu nema nema nešto preterano puno ni priče, ni analiziranja. Opet ga ja pogledam, kažem svoje mišljenje, ali uvek ispoštujem mišljenje trenera. Tako su u Kragujevac došli Dadić, Ćosić, Zeljković... Generalno se trudim da ga ne opterećujem previše sa tim, nego da svako radi svoj posao. Imamo interni dogovor. Kad smo radili neki prethodni prelazni rok, Feđa mi je rekao: "Slavko, ti meni dovedi igrača koji ima kvalitet, a ja ću da ga nateram da igra defanzivu". I to mi je otvorilo neke nove vidike. Time se vodim u svakom prelaznom roku kada dovodim igrača Feđi Dudiću“.

Činjenica je da ga pogađate izborom igrača, ali i da se oni jaku brzo uklapaju i da ekspresno donose konkretan učinak. Je li to Feđina tajna?
„Jednom mi je jedan iskusniji kolega rekao: "Trener je najbitniji čovek u klubu. Al’ posle sportskog direktora pošto on bira trenera". Šalu na stranu, najbitniji deo svakog skautinga je trener. Ako promašiš pravac, svaka ulica je pogrešna. Ili fudbalskim jezikom: Ako promašiš sa trenerom koji ne izvlači maksimum iz igrača ili nekad preko maksimuma, onda svako pojačanje i svaki skauting padaju u vodu, jer ti igrači nisu na nivou na kojem treba da budu. Zato je najbolji produkt skautinga Radničkog upravo Feđa Dudić. Mi skautiramo igrače, dovodimo ih sa njihovim potencijalima, ali trener je taj koji ih čini boljim. Jedno bez drugog ne može. Ne može ni on bez dobrih igrača, a ne možemo ni mi bez trenera koji ih plasira i koji ih upakuje u svoj model igre i u svoj način treniranja da budu najbolja verzija sebe“.  

Da li su samo trener ili neki drugi faktori ono što drži Radnički tako visoko na tabeli? Ako pričamo o individualnom kvalitetu timova, reklo bi se da Vojvodina, Čukarički i TSC imaju bolje i skuplje igrače od Radničkog. A tabela pokazuje ipak nešto drugo. I od svih kandiata za Evropu, Radnički pokazuje ubedljivo najmanje oscilacija...
„Ja vam nikad neću reći da neka ekipa ima bolji roster od nas ili da neki rival ima bolje igrače. Stvarno to ne priznajem. Naš trener radi vrhunski posao i najbolji je trener u istoriji Radničkog. To se vidi po rezultatima i po igri. Mislim da sada imamo najširi roster u istoriji kluba i veću rotaciju nego u prethodnom periodu. Možda i na početku sezone kada smo izborili tu Evropu. Ako pominjemo konkurenciju, mislim da klubovi jako greše u jednom segmentu. Ne procenjuju dobro kvalitet svog tima. I onda se dešava u nekim klubovima da trener izvuče maksimum ili preko maksimuma i klubovi pomisle da je to normalno i da je to neki standard. Ne razumeju da je to zbog kvaliteta trenera. I onda kad naiđe prva kriza, prave grešku i smenjuju trenera. A tek onda shvate koliko je taj prethodni trener izvlačio preko maksimuma iz te ekipe i koliko oni nisu bili realni“.

Da li se tebi to dešavalo?
„Desilo mi se na početku karijere, u našoj prvoj sezoni u Superligi kada smo imali sedam poraza zaredom. Nismo promenili trenera nego je tadašnji šef Radenković otišao sam. Tek posle njegovog odlaska smo videli koliko mi u tom trenutku imamo slabu ekipu i koliko je on do tada izvlačio preko maksimuma. Zato se trudim da napravim dobar balans i budem realan. Mislim da nam sada trener donosi mnogo, da nam je doneo mnogo, ali sad mislim i da imamo dobar roster“.

Kad si pomenuo početak. Kako si se osećao kada su ti tribine u prvih par meseci skandirale da odeš?
„Istina je da su mi skandirali i da je vladala velika netrpeljivost kada smo te prve sezone u Superligi na polusezoni bili poslednji, a na kraju jedva izborili obstanak. A najveća istina od svega toga je da je moj prvi prelazni rok bio katastrofalan. Skandal. Sad kad vratim vreme i kad pogledam šta sam ja radio u tom prelaznom roku... Da neko drugi to radi, ja bih rekao da je lud. Došao sam ovde bukvalno iz kopački i u tom prvom prelaznom roku je napravljen jako loš posao. Moja je krivica bila najveća jer smo mislili da preko noći možemo sa tadašnjim trenerom drastično podmladimo ekipu i nismo znali kakvu težinu nosi prva sezona u Superligi Srbije. Sva ta negativa i svi ti neki komentari u tom periodu su bili sa razlogom“.

Jesi li sumnjao u sebe?
„Nisu me pokolebali jer sam i tada znao da ja taj posao radim pošteno, časno, predano i posvećeno. Uvek verujem da je lopta poštena i da te na kraju nagradi onim što si zaslužio. Ni manje, ni više. Iako svi mi nekad živimo u ubeđenju da nam je lopta dala manje. Ali na kraju dana i na kraju sezone, ona nam je izmerila baš onoliko koliko treba. Živeo sam život fudbalera po tom principu. I sad isto živim život funkcionera po tom principu. I kada su se dešavale te loše stvari, znao sam i verovao da će stvari doći na svoje mesto zbog poštenog i predanog rada. Nijednog trenutka se nisam pokolebao da odustanem jer nisam čovek koji lako odustaje. Znao sam negde podsvesno da će stvari doći na svoje mesto i na kraju je to sve ispalo kako treba. Da nije bilo tih grešaka i nekih odluka sa početka karijere, verovatno Radnički četiri godine kasnije ne bi bio na ovom mestu. Neke stvari sam kroz godine naučio i kasnije su mi olakšale selektiranju ekipe, čišćenju svlačionice, pravljenju pozitivnog ambijenta...“.

Pre godinu dana smo radili intervju i rekao si da je realan budžet Radničkog tada milion i po evra. Koliko je sada realan budžet?
„Što se tiče budžeta i finansija, tu bi vam moj prijatelj i generalni direktor Igor Konatar sigurno dao bolje brojke zbog toga što se ja trudim da se bavim sportom, a ne budžetom. Naravno da je budžet prilično skočio u odnosu na taj period i da smo i u tom aspektu porasli kao klub. I što se tiče budžeta prema igračima, i prema stručnom štabu, i prema zaposlenima u klubu. Na kraju prošle sezone budžet je izašao na nekih 2.000.000 evra sa svim premijama, nagradama i ostalim stvarima. U ovom trenutku, mislim da nam je budžet negde oko 3.000.000 evra. Možda i nešto malo preko. Zato moram da pomenem Igora Konatara kao generalnog direktora koji nevezano od svih prodaja, Aleksića, Evrope, povećao budžet svojim menadžerskim sposobnostima. Država je prepoznala neke naše dobre rezultate i pomogla nam sa dva državna sponzora Telekomom i Dunavom u trenutku kada smo izborili Evropu. I hvala im do neba na tome. Da u tom trenutku nismo imali planiranu prodaju Aleksića i da se nisu desila ta dva državna sponzora, pitanje je kako bismo uopšte i mogli da se takmičimo u Evropi. Takmičenje u Evropi ne nosi samo benefite, nego i neke troškove na koje Radnički u tom trenutku nije bio spreman“.

I koliko god da ste napredovali i dalje imate neke limite. Pre svega finansijske u odnosu na direktne konkurente i njihove budžete. Feđa je na konferenciji posle Novog Pazara rekao da vam neki igrači i dalje nisu dostupni, a jesu konkurenciji koja je ispod vas.
„Ja vodim sportski sektor ovog kluba na način kako ga vodim upravo da bih izmerio koji igrač koliko treba da se plati, koji igrač treba da se preplati, a na kom igraču da se uštedi. Sigurno postoje igrači koji smo želeli, ali ih nismo doveli. Njih "X" nismo doveli jer po mojoj proceni nismo hteli da preplatimo njihove mogućnosti i kvalitete. Neki drugi klubovi jesu, zbog toga što su u tom trenutku bili u situaciji da moraju da ih preplate. Mi nismo“.

Prošle zime si rekao da je maksimalna plata u Radničkom bila 5.000 evra mesečno. Da li se to povećalo?
„Jako vodim računa da balans plata u klubu bude pravi. Skočile su plate igrača, sada imamo veću platu od 5.000 eura, imamo veći broj igrača sa platom 5.000 eura, ali ne mogu da kažem da su se plate u odnosu na taj period duplirale. Nemamo igrača sa 10.000 mesečno. Povećao se celokupan obim plata. Nekada je bila najveća plata 5.000, a sad imamo više igrača sa po 5.000, 4.500, 4.000... Pre smo imali nekoliko igrača koji su bili na minimalcu ili na 1.000 evra. Zato vodim računa o tome da igrači koji su nešto doneli klubu ne budu potcenjeni i da igrač koji dolazi sa strane ne bude u drastičnoj prednosti u odnosu na igrača koji je tu. Kada smo letos izborili Evropu, imali smo situaciju da smo hteli neke igrače koji su hteli neke određene cifre koje su nam u tom trenutku bile čak i platežno dostupne“.

NE MOŽE BOSIĆ DA IMA VEĆU PLATU OD VIDOSAVLJEVIĆA

Neke je i Dudić pomenuo...
„Feđa je pomenuo na konferenciji Bosića, ali tada sam rekao da neću dati Bosiću veću platu od one koju ima Vidosavljević. Zato što nas je Vidosavljević uveo u Evropu, a Bosić je ispao iz lige. Uz svo uvažavanje tog momka i njegovih kvaliteta. Odličan je igrač, ali neki red mora da postoji. Igrači koji su ti nešto doneli moraju da se poštuju. Živim po tom principu i dok budem u Radničkom, to će uvek biti tako. Ne želim da poremetim hijerarhiju i atmosferu u svlačionici, jer onda taj Vidosavljević može da dođe i da mi kaže: "Vidi Slavko, hoću da mi povećaš platu". I da ima apsolutni legitimitet u tom zahtevu. Stvarno mnogo vodim računa o tome i trudim se da poštujem igrače koji su u Radničkom i koji su na neki način dali krv za ovaj klub. Želimo balans plata da ne dođemo u situaciju da jedan igrač ima platu 10.000 evra, a drugi igrač 1.000 i da dele svlačionicu“.

Osim finanijskog ugla, kakva je sada sportska percepcija igrača i da li vas biraju radije nego pre?  Koliko igrača ti je pre godinu i po dana tražilo bonus za Evropu, a koliko danas? Da li vas gledaju ozbiljnije?
„Sigurno smo digli letvicu kluba petim mestom i plasmanom u Evropu i ovogodišnjom borbom za Evropu. Nadam se da ćemo taj status učvrstiti i još malo podići standarde. Stabilizacija kluba i borba za Evropu treba da budu prioritet, a ne samo da izađemo na međunarodnu scenu. Zato naš najveći uspeh u poslednje dve godine nije plasman u Evropu već to što smo zadržali status da se borimo za nju. I daj Bože da ga zadržimo do kraja sezone. To je velika pobede mene i celog kluba. Sad većina ljudi nije iznenađena kada vidi Radnički na trećem mestu. Nekad je plej-of bio veliki uspeh, ali ni tada se nisam zadovoljavao da budem osmi. Tada je to shvaćeno sa dozom skepse jer se znalo kakav je budžet Radničkog u odnosu na Vojvodinu, TSC, Čukarički... O Zvezdi i Partizanu da i ne pričam. Ali, nekim našim izborima i poslovanjem smo došli u situaciju da se borimo ravnopravno na terenu sa tim klubovima“.

Da li si sad spokojniji u odnosu na isti period prošle godine s obzirom da imate veći fond igrača?
„Nikad nisam spokojan i nikom u klubu ne dozvoljavam da bude spokojan. Radnički je za Kragujevac i ove ljude ovde najveći klub na svetu. Radnički je Real Madrid za Šumadiju. Rođeni sam Kragujevčanin i bez patetike ću vam reći da volim ovaj klub i doživljavam ga kao da mi ga je deda ostavio u amanet. Nevezano kakav kadar imamo i koji smo na tabeli, svaki dan moramo da budemo bolji i da izvlačimo maksimum. Svi u klubu. Sigurno da imamo bolji roster nego lane i da igramo bolju sezonu, ali opet je to samo dva boda više nego prošle sezone posle 25 kola. Nije to neka drastična razlika. Jača je liga nego prošle sezone, pa su neki drugi klubovi malo slabiji. TSC je poremetila Evropa, pa su osvojili manji broj bodova od očekivanog, ali ovo je maraton, a ne sprint na 100 metara. Zato će poslednjih 12 kola biti jako teški za sve, pa i za nas. Pogotovo što svi igramo međusobno“.

Zašto misliš da je liga jača?
„Mislim da se igra bolji fudbal i to je najveća pobeda ove lige. Tekstilac ode u Bačku Topolu i pobedi TSC, IMT ode na Karađorđe i pobedi Vojvodinu, Jedinstvo iz Uba postigne četiri gola u Nišu... To su sjajne stvari za ligu koje vraćaju publiku i poboljšavaju kvalitet lige. Svi mi sportski radnici smo dužni da nam liga bude interesantna. Zato mislim da nije toliko loša kao što je neki predstavljaju. Znam "X" ljudi koji će pre da gledaju Spartak - Radnički nego Barselona – Valjadolid. Naravno, uvek može bolje. Što se tiče takmičenja, infrastrukture, suđenja i svih ostalih stvari. Neke lige u okolini poput mađarske ili rumunske su cenjenije, a mislim da se tamo ne igra bolji fudbal nego ovde. Ali, zbog infrastrukture imaju bolji ambijent od nas“.

Da li kvalitet fudbala podižu i i treneri poput Feđe Dudića sa napadačkim stilom fudbala?
„Sigurno. Voleo bih da više klubova bira trenere shodno sebi i filozofiji. Kada sam birao Feđu, tačno sam znao kakav mi trener treba i kako želim da i ekipa igra. Sanjao sam o treneru koji igra bez garda na gol više. Tada nam je platežna moć bila ograničena na BiH, Crnu Goru, Makedoniju... Radio sam skauting sam. Pratio sam igrače iz BiH, a samim tim i trenere i kako im ekipe igraju. Onda vidiš kako trener hoće da igra, da li izlazi hrabro, da li ide visoko, da li otvara sa pet metara, da li ima šablone u igri, da li menja sisteme tokom utakmice, da li ima rotacije u srednjoj zoni... Gledao sam nekog igrača iz Feđinog Veleža i njihova igra mi je upala u oko. Ludački ofanzivna ekipa sa ogromnom energijom, ali i sa šablonima u kojima se videlo šta trener hoće. Onda sam pogledao još jednu utakmicu Veleža gde sam potvrdio mišljenje. Počeo sam da se raspitujem preko nekih svojih kontakata u BiH, preko nekih igrača i funkcionera koji su sarađivali sa njim da steknem pravu sliku o Feđi kao čoveku i treneru. Sve što sam čuo mi se jako svidelo. Posle toga smo stupili u kontakt preko mog prijatelja Bratislava Ristića i ušli u komunikaciju, pričali o fudbalu, o viđenju fudbalske igre...“

Retko koji trener je izazvao toliko reakcija kao Feđa za ovih godinu i po ovde.
„On je sigurno doneo nešto novo u srpskom fudbalu. Ljudi mogu da ga vole ili da ga ne vole, ali moraju da ga poštuju za ono što radi sa Radničkim i za ono što je doneo i uneo u srpski fudbal. Voleo bih da više trenera igra na taj način jer bi onda i fudbal bio lepši, gledaniji i popularniji. Pre Feđe, ja sam živeo za trenera koji će doći i igrati bez garda protiv bilo koga i na gol više. A, sada bih, ipak, voleo da imamo malo bolju kontrolu, ha-ha-ha...“.

Zar nije bolje primiti od Zvezde šest, a na preostale četiri nijedan, nego na svakoj po jedan?
„Ma šalim se malo, zna on to vrlo dobro. To su naše interne šale. Ne, možda i jedno i drugo. Voleo bih da ima više takvih trenera u ligi koji igraju bez rezerve, ali sam svestan da ne mogu svi da budu takvi i da ima trenera drugih profila. Što ne znači da su loši“.

OČEKUJTE NAJSKUPLJI PRELAZNI ROK U SRBIJI JER ĆE KLUBOVI DA PANIČE

Da li vam je letos bilo teško da ga zadržate jer pominjali su se Hajduk Split i još neke spkualcije...
„To biste morali da pitate njega jer ja ne znam koliko je to bilo ozbiljno i da li je bilo konkretno. Kada smo izborili Evropu nije bilo dileme, ni sa strane kluba, a ja mislim i sa strane trenera, da li nastavljamo dalje. Brzo smo se dogovorili jer svako za svoj uspeh treba da bude nagrađen. Feđa je imao veliku želju da ostane u Radničkom i da nastavi tamo gde je stao. Saživeo se s ovim gradom i navijačima“.

Plasman u Evropu je bio istorisjki uspeh, ali je usledilo veliko razočaranje protiv Mornara. Da li bi sad nešto menjao u pripremi za Evropu? Zadržali ste ceo tim za te mečeve... Da li je možda trebalo neke prodati i osvežiti ekipu?
„Da mogu da vratim vreme, sad bih sve drugačije. Ali opet, to je fudbal. I znam da smo izvukli velike pouke iz tog perioda. I pre Mornara i od samog Mornara. Možda u tom periodu mi sami nismo znali šta znači Evropa. I nismo znali šta znače kvalifikacije u evropskom takmičenju. U svakom mogućem smislu. I što se tiče prelaznog roka i što se tiče profilisanja tima i što se tiče licenciranja i svih ostalih stvari. Da, mi smo se opredelili da zadržimo celu ekipu i da se malo pojačamo. Da se ne pojačamo nešto drastično jer smo mislili da najveći uspeh u tom trenutku da ne razbucamo ekipu. Sada možemo da pričamo o tome da li je to bila greška ili ne“.

Mi bismo vas prvi kritikovali da ste prodali Aleksića pred Evropu.
„Dobro, Aleksić nije ni bio opcija da se proda pred Evropu, bili su neki drugi igrači koji su možda stariji i koji su u tom trenutku čak imali veći uticaj na igru od njega. Aleksić je imao neuporedivo veću tržišnu vrednost od njih, ali ovde pričamo o suštini. Mi smo se opredelili da ne prodajemo igrače i sada možemo da pričamo da li je bila dobra ili loša odluka“.

I u ovom prelaznom roku ste zadržali skoro sve igrače, ali ste se i pojačali.
„Doveli smo još četiri-pet novih igrača kao konkurenciju da bismo imali šest meseci da se naviknu na ekipu, trenera, intenzitet rada... Uz igrače koji već imaju ogroman uticaj na igru i kojima je možda prirodno da se na leto prodaju. Poenta je da tada ne moramo da jurimo nove igrače već da imamo spremno rešenje kod sebe. Zato mislim da smo sada napravili jako dobre dolascima Baldea, Ise Ba, Ilića, Činedua, Šejna... Oni će nam olakšati letnji prelazni rok koji će biti jako težak“.

Zašto težak?
„Ako se u FSS izglasaju reforme da se liga skrati sa 16 na 12, biće to jako težak i skup prelazni rok. Klubovi će se uspaničiti i onda će da razbijaju budžete da ne ispadnu iz lige. Biće to najskuplji prelazni rok u Srbiji do sada, zapamtite ovo. Biće neminovno da klubovi jedan drugom plaćaju obeštećenja, a ja sam ovaj prelazni rok doveo petoricu za nula dinara. Evo, već je krenulo. Vojvodina je platila Romanića 660.000 evra, TSC je platio za Todoroskog... Iz tog razloga sam u ovom prelaznom roku čak malo i pretrpao ekipu i imamo možda dva, tri igrača više nego što bih želeo i nego što sam planirao. Ali, uradio sam to da bih sebi olakšao posao na leto. Da možemo da prodamo i da zaradimo novac od nekih igrača, a da ne moramo da preplaćujemo igrače na leto“.

Ko su vam najvredniji igrači o koga ste zadržali uprkos ponudama ove zime?
„Za Kilijana Bevisa je bilo ubedljivo najviše interesovanja ove zime. On je igrač koji je mnogo dao Radničkom. U prethodnom periodu je uz Vidosavljevića, koga ne smem da zaboravim, i starije  Simovića i Mitrovića imao najveći uticaj na Radnički. Bilo je interesovanja i za Stankovskog, Mirčetića, Ristića koji je u zrelim godinama... Ali, to su igrači koje nismo hteli da diramo i da oslabljujemo ekipu. Što se tiče konkretno Bevisa, zbog uticaja na igru, ali i zbog toga što nije stigla ponuda za koju mislimo da je adekvatna njegovom kvalitetu. Velika je stvar za Radnički što smo uspeli da zadržimo celu ekipu na okupu i što smo u finansijskoj situaciji da ne moramo da prodajemo igrača da bi, žargonski rečeno, „izgurali do leta“. Zbog pređašnjih poslova i Konatarevog dobrog rada smo došli u situaciju da ne moramo nikog da prodamo“. 

Kad smo pričali o skautingu, uglavnom smo pričali o tim stranim ligama i strancima. Ali, imali ste pogotke i sa nekim junošama koji nisu imali prostora u taborima večitih rivala... Ispade da Slavko Perović bolje zna decu Partizana od samog Partizana.
„Kad me vide na Teleoptiku, više mi ne dižu rampu. Šalu na stranu, sigurno je posle Aleksićeve afirmacije lakše bilo ubediti Mirčetića da dođe u Kragujevac. U tom periodu bi bilo lako ubediti bilo koje dete iz Partizana zato što je Aleksić došao kao jedan od igrača koji nije viđen u prvom timu Partizana, koji je rođeni Kragujevčanin, a nije igrao u Radničkom i preko Čukaričkog je stigao do Partizana“.

Da li ste očekivali da će Aleksić tako brzo da eksplodira?
„Video sam ga u omladincima Partizana i onda otišao sa njegovim agentom da gledam utakmicu U-17 reprezentacije. Tadašnji selektor Radovan Krivokapić ga je uveo na klasičnog špica. Agent mi je rekao da nisam mogao da vidim pravog Aleksića na toj poziciji, da on nije špic, ali meni je sve bilo jasno. Rekao sam mu: "To je to! Kad bude situacija, dovedi mi ga. Ne pitam koliko košta. Za nas u Kragujevcu će on biti Luka Modrić". Tako je bilo. Namestila nam se situacija da mu istekne stipendijski ugovor sa Partizanom, nije želeo da potpiše profesionalni ugovor sa njima, a tamo je bila situacija kakva je bila. Bio mi je to najlepši poklon za poslednji dan prelaznog roka. Tog trenutka sam znao da će biti najveća prodaja u istoriji Radničkog. On  je takav mentalni sklop. Znao sam da će uspeti i znam da će uspeti i u Sanderlendu gde mu je trenutno takva situacija. Jako je hrabar za te godine i nema nekog preteranog respekta ni prema protivniku, ni prema treneru, ni prema starijem igraču... Ako se to iskanališe kako treba, kao što smo mi ovde kanalisali, sigurno će napraviti ozbiljnu karijeru“.

Sada je u fokusu Mirčetić. Savo Milošević je govorio da želi da ga vrati u Partizan.
„On je drugačiji igrač od Aleksića. Profilno i što se tiče psihologije. Ne kažem u negativnom smislu, ali sa svakim od tih mladih igrača mora da se nastupa na drugačiji način. Jednog pokreće kada se dereš na njega, drugog kada ga maziš ili tako nešto. Mirčetić je uz Lijeskića mladi reprezentativac Srbije i najveći projekat Radničkog iz Kragujevca. U ovom trenutku ima čak i bolje brojke nego što je Aleksić imao posle prve polusezone ili posle prvih sedam, osam meseci u seniorskom fudbalu. Ukoliko nastavi ovim putem i podigne nivo igre i neke aspekte u kojima on zna da ima problema i u kojima zna da treba da bude još bolji, može da bude naredan dobar posao Radničkog i budućnost srpskog fudbala. Ove reči ne treba da mu stvaraju pritisak već da mu budu podstrek za još jači rad“.

NISMO MOGLI DA ODBIJEMO 3.700.000 EVRA ZA ALEKSIĆA

Aleksić, Stankovski, Činedu... Svi su dolazili u samom finišima prelaznih rokova. Šta ako promašiš, a nema vremena da ispraviš?
„Ako promašim, nema razlike da li sam promašio poslednji ili prvi dan prelaznog roka. Stankovski je došao u trenutku kada je Aleksić otišao i kada nam je bio neophodan igrač na toj poziciji. Pre Stankovskog smo doveli Darlina Enlandua kao neko prelazno rešenje, jer nam je trebalo instant pojačanje na toj poziciji. Nama i nije bio prioritet da prodamo Aleksića letos već smo mogli da ga zadržimo najmanje do zime. Ali je stigla takva ponuda Sanderlenda koju ne možeš da odbiješ. Preveliki je rizik za klub kao Radnički da odbije 3.700.0000 evra. Morali smo brzo da reagujemo, a Stankovski se posle pojavio kao jako dobar profil koji na terenu pleni i dominira figurom. Nismo hteli da propustimo priliku. Ima sigurno i situacija kada uzimamo igrača pred krajem prelaznog roka jer je tada jeftin, jer je možda previše čekao pa nije dočekao neke bolje opcije i onda je povoljna opcija za Radnički. Šejn O’Nil je igrao u MLS-u koja je mnogo veći nivo od Superlige Srbije što se tiče platežne moći i ostalih stvari. Čekao je neke druge stvari, nisu se desile i onda mu je Srbija postala interesantna. Verovatno mu na početku prelaznog roka ni Srbija, ni Radnički Kragujevac nisu bili interesantni. Ali, nismo žurili, nismo hteli da pokrivamo tu poziciju samo da bismo je pokrili, nego smo bili strpljivi i sačekali pravi trenutak. Videćemo kakav će njegov učinak da bude, ali na papiru je igrač iznad nivoa Radničkog i naše lige. Naravno, ima i situacija kada je jednostavno, kao što sam rekao za Stankovskog.

Sve su češća poređenja sa regionom. Kako objašnjavaš da ovde prave razliku igrači koji to nisu mogli u Sloveniji, Hrvatskoh, BiH...
“Kod nas su ključni trener, ambijent kluba i karakter kluba koji se gradi kroz trenera, sportskog direktora, igrače i kroz pobede. Mislim da se to prenosi između igrača. Jako smo se trudili da zadržimo karakterno najjače igrače u svlačionici upravo zbog toga. Ja bih najviše voleo da su Neca Tomić ili Brana Milošević bili malo mlađi, pa da sam mogao i njih da ostavim ove sezone jer to su dva momka koji su jako dobro prenosili pobednički mentalitet i očekivanja kluba na sve ostale igrače. I ne samo njih dvojica već i Mitrović i Simović koji su do sada mnogo doneli klubu i biće u ovom klubu dok budu želeli da igraju fudbal. Sigurno će svi oni posle karijera imati Radnički Kragujevac kao opciju gde mogu da nastave da rade u nekom obliku. Ako budu želeli da rade. Mora da bude međusobnog poštovanja i klub mora da pokaže zahvalnost prema igraču koji mu je nešto dao“.

Da li si čuo nekada da ti ljudi zameraju što imate previše „Feđinih igrača“ iz BiH? A dolaze iz lige čiji je predstavnik dogurao dalje u Evropi od naših predstavnika i uprkos svemu ih potcenjujemo... Da li je istina da Sarajevo može da ponudi duplo bolje finansisjke uslove od Radničkog?
„Istina je. I to neuporedivo bolje uslove. I ne samo Sarajevo i Borac. Znam da je Velež nenormalno skočio sa platama. Znam zbog nekoliko igrača iz Srbije i nekih igrača koji su meni bili interesantni, a koji su otišli tamo za duplo više para. Sarajevo već neko vreme daje nenormalno veće plate od Radničkog. Mislim da je na nivou Vojvodine što se tiče platežne moći. A Vojvodina je u dva, tri kluba u Srbiji... Zrinjski isto godinama plaća jako korektno. BiH ima nekoliko klubova koji plaćaju više nego 70 odsto naših klubova. E sad, da li je to vama iznenađenje, ne znam. Ali, tako je. Na početku su se potcenjivala naša pojačanja iz BiH, ali toga više nema jer su naši momci pokazali kvalitet. Igraju bolje nego u BiH jer izvlačimo maksimum iz njih“.

Vraćamo se na skauting...
„Uvek se trudimo da dovodimo „gladne“ igrače, koji mogu da istrpe. Feđa je sam po sebi specifičan. Obazrivo se trudim da dovedem igrača koji mu karakterno odgovara, a da ne dovedem igrača koji sutra može da bude u sukobu sa trenerom jer on je najveći autoritet i lider u svlačionici. On tu mora da bude dominantan, a igrač mora da dođe u Radnički i da istrpi taj stil „koučinga“ da bi sutra bio najbolja verzija sebe“.

Činjenica je da vam se standardi podižu. Da li te je strah limita i udaranja u plafon?
„Pogođeni igrači i neke dobre odluke ti daju satisfakciju i neku novu energiju. Ja sam ovaj zimski prelazni rok dočekao u nenormalnoj energiji jer sam želeo da sam sebe testiram da li ću biti na nivou prethodnih prelaznih rokova. Nisam spavao noću jer sam gledao lige Finske, Islanda, drugu ligu Portugalije... Želeo sam zbog sebe da pronađem igrača o kojem će da se priča i da kažu kako je Radnički opet pogodio. Ja živim na osećaj i strast. Kad to prestane, onda neću više raditi ovaj posao. Kao što sam igračku karijeru završio sa 31 godinom jer nije više bilo strasti. Nisam hteo da igram samo zbog para. Ovo sad je strast i moj život. Imam privilegiju da radim ono što volim“.

A šta ako uđeš u seriju promašaja?
„Najteže je ponavljati se. Bilo je nenormalno teško doći na ovaj nivo. Kada je posao u pitanju, moja najveća vrlina je što se ne bojim. Pored fanatičnog rada, ogromne posvećenosti i verovatno nekog minimalnog talenta, najvažnije je što se ne plašim da donesem teške odluke. Mislim da sam do sada donosio dosta hrabrih odluka kada je Radnički u pitanju. Znam da postavljamo letvicu sve više i da to zahteva još više rada u svakom novom prelaznom roku. Sada su nam novi ciljevi i u omladinskoj školi, marketingu, infrastrukturi... Treba da podignemo dosta novih stvari u klubu koje nemaju veze samo sa prvim timom i takmičenjem poput rehabilitacionog centra, velike teretane, prostorija za oporavak sa saunom, džakuzi kadom, hladnom kadom i ostalim stvarima za oporavak igrača. Ali, o tome bi trebalo da vam priča generalni direktor Igor Konatar koji će to da sprovede u delo“.

OBEĆAVAM: AKO IZBORIMO EVROPU, IGRAĆEMO NA ČIKA DAČI

Običnog navijača zanima hoće li Radnički ako se plasira u evropske kvalifikacije, igrati te mečeve u Kragujevcu?  Svesni ste da vam je lokalni patriotizam jedan od jačih aduta i da nije isto kada igrate u Leskovcu ili na Čika Dači?
„Sad da pričamo šta bi kad bi bilo, ali sam ubeđen da bismo prošli Mornar i da bismo mi taj dvomeč završili u prvoj utakmici u Kragujevcu. Uz svo uvažavanje i poštovanje Mornara koji nas je pobedio čisto i pošteno kao suza. Bilo bi mnogo štošta drugačije jer znamo koliko je Kragujevčana došlo i u Leskovac, a možemo da zamislimo samo kakva bi atmosfera bila na Čika Dači na evropskoj utakmici, kada nam je onakva bila protiv Novog Pazara u 25. kolu, u pola sedam uveče na deset stepeni. Sada javno obećavam: Ukoliko izborimo Evropu, igraćemo te mečeve u Kragujevcu. Svi mi na čelu sa Igorom Konatarom smo od letos dosta toga uradili na infrastrukturi, stolicama, ložama, reflektorima... Sigurno će biti dosta lakše da Čika Dača dobije licencu za Evropu“.  

Tri leksikon pitanja za kraj. Sećaš li se prvog transfera kao sportskog direktora?
„Nikola Ristović iz Zemuna i to se nije završilo baš slavno. Ali takav je to period bio. Mi u drugoj ligi, a ja sam hteo da dovedem mladog igrača i on mi se svideo u Zemunu. Hteo sam da moj prvi transfer bude neki mlad igrač na kojem klub može da zaradi novac. Ali, već drugi transfer posle njega je bio Ognjen Lukić iz Zvezde. On nikad nije branio u seniorskom fudbalu. Čak nije branio ni u omladincima Zvezde i Grafičara, nego je bio drugi golman Grafičara. Njegovo dovođenje je isto bila hrabra odluka. Tadašnjem treneru Linti sam rekao da ne dovodi drugog golmana jer imamo Lazu Raičevića i hoću Lukića kao drugog. Sticajem okolnosti, prvi golman se povredio, nije mogao da počne sezonu, mali je krenuo da brani i on je bio prva prodaja kluba u francuski Rems što je u tom trenutku mnogo značilo klubu. Sada ta prodaja i cifra ne bi možda toliko značili, ali u tom trenutku je dosta značilo klubu za sam opstanak, finansije i nešto ka čemu smo kasnije težili“.

Koji ti je najdraži tramsfer? Najveći pogodak?
„Najveći pogodak je sigurno Aleksić jer je došao za nula dinara, a prodat je za 3.700.000 evra i za nepunu godinu dana došao čak na spisak A reprezentacije. A, najdraži... Pazi, možda nisu najveći, ali su meni najinteresantniji transferi Bevis i Žofri Činedu. Bevisa sam doveo sa Malte, a Činedua iz Finske. Bevis je došao kao zamena za Evandra, bili smo na pripremama na Zlatiboru i jedan simpatizer koji nas je pratio mi je rekao: "Slavko, je l' ovaj Bevis prodavao sladolede ili iznajmljivao suncobrane na Malti?" Ja mu kažem da ne brine i da će Bevis biti dobar. I evo sada smo došli do situacije da je Bevis jedan od najboljih krilnih igrača lige i ima najveći uticaj od svih igrača na igru Radničkog“.

Zašto Žofri Činedu?
„Njega sam doveo iz Finske, iz Lahtija, gde nije baš imao bajnu sezonu. Ali mi je profilno ostavio neverovatan utisak i morao sam da ga dovedem, Iako je imao mnogo mana u igri leđima i u nekim drugim stvarima, ali je bio nenormalan radnik. Raspitao sam se za njegov karakter, čuo da je dobio dete, da nije zaradio novac od fudbala, da ima nenormalnu želju i odlučnost da ga zaradi i to me prelomilo. I kada je došao... Onako, naišao je na dosta kritika. Bilo je nekih komentara "sa kog li su čamca ovog skinuli" ili tako nešto. Čak je i prethodni trener rekao da mu ne treba, ali sam verovao u njega i da ćemo zaraditi neke novce. Na kraju smo i zaradili, sada je u Astani, daje golove i čujem da Kazahstanci za njega traže 2.000.000 do 2.500.000 evra. Mislim da smo svojim načinom skautiranja igrača animirali i neke druge klubova iz Srbije da i oni počnu da posmatraju ligu Malte, Finske i tih nekih neatraktivnih država na malo drugačiji način. Onda se desilo Pazar uzme isto Antvija sa Malte, da Vojvodina dovede Sičendžea iz Finske... Mislim da smo razbili neke stereotipe i ostalim klubovima. Kao i što se tiče trenera iz BiH koji se kod nas pokazao, pa je TSC letos doveo Klafurića“.

Za kojeg igrača ti je žao što ga nisi doveo?
„Malo teže pitanje jer sam tip koji nešto preterano ne želi za igračima koji nisu došli. Znam da sam uradio sve što je do mene da ga dovedem i ukoliko nisam uspeo, onda je to jednostavno tako trebalo da se desi. Zapamtite ovo, sve što sam u ovom poslu, žargovski rečeno "napinjao" i sve što sam pokušao da uradim na silu, nije ispalo kako treba. E zbog toga od jednog određenog trenutka ne volim ništa da radim na silu. Eto, sada kada me pitate, krivo mi je što nisam doveo Štulića iz Partizana. Imali smo situaciju da smo mogli da ga dovedemo da smo možda malo više zagrizli, ali se on opredelio za Niš. Igrao je dobro tamo, oni su lepo zaradili na njemu, a vidim da sad igra dobro i u Belgiji. Ali, generalno nemam to kajanje jer sam srećan što sam dobio ove igrače koje trenutno imam u mojoj ekipi. Moji igrači su za mene najbolji“.

Čuli smo ovde jednu zanimljivu stvar. Pričaju da ti ističe ugovor. Odvano nismo čuli da neki funkcioner u srpskom fudbalu ima ugovor jer to uglavnom deluju kao doživotne apanaže.
„Potpisao sam ugovor sa Radničkim 13. februara 2021. na četiri godine. Sada smo ga produžili do kraja sezone. Tada sam Skupštini kluba predstavio četvorogodišnji plan da u prvoj godini uđemo u Superligu, da ćemo u drugoj opstati i stabilizovati, da ćemo u trećoj izboriti plej-of, a u četvrtoj Evropu. S tim što ćemo u trećoj imati prvu prodaju, a u četvrtoj prvu veliku prodaju. Taj plan se ceo obistinio. Pošto je ugovor neprirodno potpisan do 13. februara, želeo sam da krajem sezone zaokružimo ciklus i zato sam produžio samo do leta. Neminovno je da na kraju ove sezone napravimo novi plan i pojačamo ciljeve što se tiče omladinske škole, marketinga i infrastrukture“. 

I dok je drugi Činedu trenutno u fokusu i slavi se kao pogodak, Perović tek očekuje da to isto urade Isa Ba, Alfa Balde, Šejn O’Nil... Veruje da svi oni mogu da pokažu koliko i Činedu svestan da u fudbalu važi pravilo od 24 sata i da će Činedu posle tri utakmice bez gola brzo u našoj javnosti proći put od pogotka do promašaja kojeg je samo pogledala sreća na početku. Ali, već se spremaju novi. U ekipi ima Srbe, Bosance, Hrvata, Crnogorca, Makedonca... Fali samo Slovenac za Jugoslaviju u Šumadiji.
„Biće! Ali, ne smem da vam otkrijem ime. Rano je. Pratimo ga, odličan je“.