INTERVJU – MATEJA MILOVANOVIĆ: Srbin sa kapitenskom trakom Holandije

Kad kroz koju sezonu budemo vrteli film, godinu 2019. pamtićemo sigurno i po tome što su nas Frenki de Jong, Matijs de Liht i Doni van de Bek primorali da se prisetimo koliko je u stvari Ajaks veliki klub. Pa i da shvatimo da je moguć i taj drugi put. Doduše, samo ako imaš najbolju akademiju na svetu, a baš u takvoj se školuje i 15-godišnji Mateja Milovanović, talentovani štoper poreklom iz Bresnice kraj Čačka, koji je već dočekao i da ponese kapitensku traku U16 reprezentacije Holandije.

Pa kad je već tako, da se upoznamo i zavirimo u čuveni Tukomst, akademiju koju smo već posetili kad smo u martu 2019. bili gosti Dušana Tadića i porazgovarali i sa Ronaldom De Burom.

Za početak, otkud Mateja tamo?
„Rođen sam u Roterdamu, bio sam malo u amaterima Fajenorda, pa onda u Sparti iz Roterdama. Tamo su me videli ljudi iz Ajaksa, zapamtili me, pratili, pre dve godine mi prišli i odveli“, počinje priču za naš portal Milovanović, koji će tek u aprilu proslaviti 16. rođendan.

INTERVJU – DAMJAN DOSTANIĆ: Od Roterdama 80 kilometara do treninga u Ajaksu, pa tako svaki dan

Kad je već Ajaks primetio njegov talenat, da priupitamo i mi šta to Mateju odvaja od ostalih vršnjaka?
„Štoper sam nalik onima iz nekih ranijih vremena. Miran sam, ne paničim, dobar sam s loptom u nogama. Nisam razbijač kao ovi moderni centralni bekovi. Uvek tražim neko fudbalsko rešenje, imam dobar pregled igre i nisam spor. Mogu da igram i šesticu, ali uglavnom sam štoper. Glavni koordinator u Ajaksovoj školi kaže da sam ja nešto izmedju De Lihta i Frenkija de Jonga, ali naravno da znam da moram još mnogo da napredujem samo da se približim njhovom nivou“, svedoči mladi as.

Kako je odrastao u Holandiji ne čudi ni izbor njegovih fudbalskih uzora.
„Sad trenutno najviše volim da gledam Van Dajka i De Lihta. Mada ovaj drugi možda igra malo lošije otkako je prešao u Juventus, ali prošle sezone sam ga baš gotivio.“

Ipak, ako ćemo o prvim fudbalskim idolima, moramo da se zagledamo i u porodično stablo.
„Otac Viktor je igrao u Sparti isto, a bio je i u omladincima Crvene zvezde u onoj, kažu, čuvenoj generaciji s Dejanom Stankovićem i Markom Pantelićem. Igrao je polutku, nije bio previše brz, ali kažu mi da je bio inteligentan igrač, da je mozgom sve rešavao mada nije stigao do prvog tima. Kažu mi i da je imao dobar šut, a-ha-ha... I deda Petar Milovanović je bio fudbaler, isto u podmlatku Crvene zvezde, on je posle igrao za Vojvodinu.“

Za koplje najbolji: Godina Dušana Tadića

Junior ipak ima dobre polazne osnove da nadmaši dedu i oca. To što ga je Ajaks uopšte uzeo govori o talentu, a još više to što je imao priliku i da nosi kapitensku traku. Ne samo u amsterdamskom klubu, već i u U15 selekciji Holandije. Zanimljiva je priča kako to ide u jednog takvoj fudbalskoj velesili.
„Prvo dobiješ mejl, sa spiskom svih igrača koji su pozvani. Nas je prvo bilo 90. Okupili smo se u Utrehtu i tamo ti odmah kažu da u Holandiji ima 40.000 registrovanih igrača koji mogu da konkurišu za tu selekciju i da smo svi mi izabrani kao najbolji i da na to treba da gledamo kako veliku čast. Onda ideš i igraš te selektivne turnire. Prvo bude jedno pet ili šest ekipa, igrate 11 na 11 i posle nekoliko filtera dođeš do konačnog spiska od 22 igrača. Posle svake te runde dobiješ mejl da li si prošao ili ne. Kad su nas izabrali, prvu smo utakmicu gledali u Češkoj, i pred taj meč na sastanku nam selektor kaže da sam ja kapiten. Pa vi zamislite kako se osećaš kad si u toj konkurenciji 40.000 igrača baš ti izabran za kapitena... Mada sam prošlog leta imao neke povrede, pa nisam igrao za reprezentaciju“, pojašnjava Milovanović.

U Ajaksu naravno priča podjednako ozbiljna. Pričao nam je o tome i De Bur, tamo se prva selekcija vrši već sa osam godina, do prvog tima ih ima 12. Milovanović je u U16 ekipi pod vođstvom Robina Veldmana, a u stručnom štabu je i dobro poznati Stiven Pijenar... I svaki dan se po ceo dan provodi u Tukomstu.
„Ceo dan smo tamo, treninzi, ručak, škola, analize utakmice. Ove poznatije face uglavnom dolaze da obiđu ove malo starije generacije, mi imamo dvojicu ili trojicu standardnih trenera koji su uvek tu. A o filozofiji ste sve već čuli verovatno. Ne sme da se preskače igra, duga lopta je dozvoljena samo kad se ima ideja. Tehnika se podrazumeva, bez toga ne može, time prave razliku. Vole i da budemo malo arogantni, da se ističe da smo mi Ajaksova škola fudbala. Da kad neko dođe kod nas, kaže: Šta je ovo? Da se malo uplaši.“

I poslednjih godina Holandija se zaista plaši Ajaksa. Pa i Evropa. Delom i zbog Dušana Tadića, koji je u Amsterdamu neverovatno cenjen. Pomaže li i on Milovanoviću?
„Nekoliko puta sam ga video u teretani, ali iskreno – nikad mu nisam prišao, nisam pričao sa njim. Glupo mi je malo sad da ja tu njemu prilazim dok je sa prvotimcima, da pričam nešto na srpskom kad niko sem nas dvojice ne razume“, dečački se smeje Milovanović.

O eventualnom pozivu da igra za reprezentaciju Srbije, kaže, još ne razmišlja, ali Srbija mu iz glave ne izlazi.
„Kad završim karijeru sigurno ću doći da živim u Srbiji“, ponosan je Mateja na poreklo.

Ponosna bi trebalo da i Srbija bude na Mateju.

(FOTO: Star Sport)