INTERVJU – Marko Nikolić: Logika rekla Emirati; Partizan mora da se apdejtuje (VIDEO)

Učili su nas u školi da je potrebno odvojiti posao od emocija. Onda nas je život naučio kako jedno bez drugog ne može. Prirodan spoj. Uspevaju samo oni što daju sve od sebe, uključujući najtananija osećanja, jer kako reče Marko Nikolić „ne radim sa stvarima, nego ljudima“. Baš ta ljudska crta presudila je da se ovog leta uspešan trener otisne na Bliski istok, odakle su ga zivkali dve godine.

To jeste (dobro plaćen) posao, ali način na koji je za svega nekoliko sedmica ušao pod kožu Arapima, u šta smo se uverili tokom posete Sportskom centru FSS gde je na pripremama, sugeriše da će ostvariti relacije koje bi u budućnosti mogle da imaju vrednost veću od novca. Da bi na toj osnovi mogao da bude uspešan kao na prethodnim stanicama karijere. Zato na početku novog zadatka, protkanog ljudskom obavezom da novim poslodavcima uzvrati na poverenju, strateg Šabab Al Ahlija jasno stavlja do znanja da je u novi svet zakoračio sa starom idejom: da osvaja. Trofeje i naklonost javnosti.

„Nadam se da će baš tako biti“, precizirao je Nikolić za Mozzart Sport u prvom intervjuu srpskim medijima po preuzimanju novog kluba, akcentujući i ulogu saradnika u stručnom štabu. „Gde god smo dosad radili bili smo uspešni. Ima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, osim lige, dosta kupova, valjda ćemo jedan od trofeja uspeti da osvojimo, da se ne vratimo jednog dana praznih šaka“.

Iza jednog od najcenjenijih stručnjaka mlađe garde je nikad duža profesionalna stanka. Pauzirao je godinu i po dana. Prvi i, kako kaže, poslednji put u karijeri. Najpre svojevoljno, u želji da se odmori. Zatim tražeći novi posao, usmerenog pogleda ka najjačim kontinentalnim takmičenjima. Kad ono...

„Čudni su putevi Gospodnji, a i fudbalski. Svi znaju za moju ideju da dođem do Liga petica, što je baš teško za srpske trenere u ovom trenutku. Triput sam bio na korak do posla, uložio sam dosta vremena da ostvarim ambiciju. Zatim, dolaze u obzir i lige poput turske, grčke, belgijske, Rusiju volim i sigurno ću se vratiti. Imao sam ponude sa svih adresa, ali ne volim da pričam o tome, ispada da se samoreklamiram. Sa Šabab Al Ahlijem sam u kontaktu dve godine, reč je o jednom od najvećih klubova tamošnjeg regiona i jednom od dva najveća u državi. Pobedila je logika, kad te neko toliko želi, kad ulaže trud da dođeš, valja ispoštovati. Zbog tih ljudi, ali i zbog dalje sreće u karijeri, rešio sam da prihvatam ponudu“.

Evropa ostaje cilj. Samo u neka druga vremena. Kad se kapije za ulaz u veliko društvo otvore. Sam Nikolić ističe da nije želeo da prihvata bilo koju ponudu, makar bila i od znamenitih klubova Grčke, Mađarske, Poljske...

„Malo mi je neprijatno da odgovorim, ali nisam bio zainteresovan do kraja da ulazim u te priče, iako prija svaki put kad te neko zove. Pažljivo sam birao dosadašnje korake u karijeri. Proletos sam bio na korak do člana engleskog Čempionšipa, pre toga u Španiji na razgovoru sa čelnicima velikog kluba, donedavno bio u Primeri. Ranije i u Italiji.... Volim da radim. Prvi i poslednji put sam pravio ovako dugu pauzu. Sad ću ići da radim. U redu su Mađarska, Grčka, Turska, Poljska, Rusija, Belgija, Emirati... Svuda se igra fudbal. Samo je važno da projekat bude dobar. U svakoj od pređašnjih priča sam smatrao da je nešto drugo bolji izbor. Ne da konkretan nije dobar, nego da imam bolji. To su i dalje dobri klubovi, spadaju u red najvećih u svojim državama, što je za mene uvek izazov“.

IMAM U TIMU IGRAČE KOJI VREDE PO 10.000.000 EVRA

Baš kao što je izazov uraditi nešto bitno u Dubaiju, nastaviti stazom Leonarda Žardima, koji se okitio naslovom prvaka i otisnuo u obližnji Katar.

„Ambicije su velike: odbraniti titulu, boriti se za Ligu šampiona Azije, uraditi nešto bitno u velikom broju kupova, od kojih je najcenjeniji Prezident kup, čija važnost čak nadmašuje prvenstvo. Ogromno je životno iskustvo doći u novu kulturu. Vidimo šta se dešava u fudbalu regiona, sa Saudijskom Arabijom, Katarom, Emiratima... Pomenuto odredište posle Mundijala više nije egzotika. U Emiratima će predstojeće sezone biti četvorica srpskih trenera: Goran Tufegdžić je u Al Nasru, Miloš Milojević u Al Vaslu, Željko Markov uveo Al Hatu u elitu i moja malenkost. Kakva je liga svedoče imena Holanđana, Alfreda Srudera i Franka de Bura, a tu je i Darko Milanič. Dosta je poznatih igrača, mada nam Saudijska Arbija malo 'kvari' prelazni rok, mnogi fudbaleri vagaju opcije, imao sam i ja dosta razgovora sa Saudijcima. To je jedan prostor, deli ih ista vera, običaj i kultura, postaju dobro tržište“.

U takvim okolnostima Šabab Al Ahli je pobedio konkurenciji i doveo Izraelca Munasa Dabura kao najveće pojačanje, zasad.

„Želeo sam da dođe, poznajem ga iz Evrope. Osim što je kvalitetan igrač, takav je i čovek. Dugo je bio u Red Bul sistemu, kasnije u Sevilji i Hofenhajmu, nije lako igrati u tim ekipama ako nemaš profesionalni nivo. Munas ga poseduje. Karakter mu je snažan, pravi je pobednik. Imamo u ekipi Federika Fedea Kartabiju, najboljeg igrača lige prošle sezone, skupio je skoro 300 utakmica u Španiji i Portugaliji. Tu su Brazilci poput Igora Žesusa, Juri Cezara, Gustava, Renana, veliki evropski klubovi su bili zainteresovani za njih. Možda će neko, s obzirom na mladost, tamo završiti, znam da su imali ponude od po 10.000.000 za strance, čelnici su se dvoumili da li da ih prodaju ili ne. Ostala je još jedna slobodna pozicija, za veznog igrača, meni izuzetno važna. Verujem da ćemo narednih dana i to rešiti dovođenjem fudbalera poznatog u našoj zemlji i u regionu“.

Jedan je već na raspolaganju stručnom štabu sačinjenom i pretežno od Srba, vernih Nikolićevih saradnika, Radoja Smiljanića, Aleksandra Rogića, Gorana Basarića, kojima je priključen Lazar Tomić. U pitanju je Bogan Planić.

„Izvanredan momak. Nije dobro kad trener, kad ga pitaju kakav je neko igrač, prvo kaže: „Dobar je momak“. Planić je prvo dobar fudbaler, ali sam potencirao ljudske karakteristike, usled snažnog karaktera. Nije odigrao ni minut za ovaj klub. Povredio se kako je kročio na teren po dolasku iz Makabi Haife. Sad se vraća, prijateljske utakmice će mu pomoći da se vrati fudbalu, a uspeće s obzirom na njegov mentalitet“. 

Kad smo kod mentaliteta, raširila se predrasuda da se fudbal u tom delu sveta igra labavije, bez mnogo obaveza, ali kako se sve menja, tako je podignut i stepen odnosa prema obavezama i približen evropskom.

„Ovi momci su ozbiljni profesionalci. Svaki klub ima pravo da registruje petoricu stranaca i isto toliko rezidenata, igrača koji prilikom ulaska u ligu imali 20 godina ili manje, te ako je došao u tom statusu jednom, ostaje sve vreme rezident. Tako imam Brazilce angažovane iz Flamenga i Palmeirasa, plaćane po nekoliko miliona evra. Ti momci će u budućnosti dobiti pasoše Emirata, steći pravo da igraju za reprezentaciju. Taj deo sveta se otvara, čemu je služilo prethodno Svetsko prvenstvo u Dohi, a svedočimo potencijalnoj kandidaturi Saudijske Arabije za organizacijom nekog od narednih Mundijala“.

DOK NE BUDEM MORAO NEĆU UZIMATI KLUB NA SREDINI TABELE

Navikao je da se seli, međutim, ovoga puta je drugačije. Želeo je novo iskustvo. Profesionalno i životno.

„Nije lako pakovati trenerske kofere svaki čas, dok sa druge strane svaka nova zemlja, a ovo mi je peta u kjoj radim, obogaćuje čoveka. Upoznaš drugačiju kulturu i širiš vidike. Ništa mi ne pada teško osim razdvojenost od porodice i prijatelja, socijalno i društveno sam biće, to mi nedostaje u inostranstvu, ali i tamo upoznajem ljude“, potencira Nikolić da emocije moraju da budu i ovde uključene.

Posebno što se zna zašto je doveden. A reč je o klubu koji je posle sedam godina čekanja osvojio titulu.

„Teže je odbraniti naslov nego se boriti za nešto drugo. A da uzimam klub koji je na sredini tabele neću dokle god ne budem morao. Profilisao sam se u poslednjih desetak godina kao trener koji radi u klubovima visokih ambicija. Da se bore za trofeje i igraju internacionalna takmičenja. Uglavnom takvi zovu. Veliki klub je veliki uvek. Isto važi za male“.

Iz svake reči postaje jasno da bi rad na Arabijskom poluostrvu mogao da bude usputna stanica ka probiju u Lige petice, koje odavno merka.

„Tamo će biti mnogo teško ući u veliki klub. Ako jednog dana budem ulazio moraću kroz manji klub. Nije ni tamo svaki klub dobar ulaz na tržište. Svaka priča mora dobro da se analizira: od upravljačke strukture, ambicija, kvaliteta tima, istorije i strpljenja sa trenerom. Nije suština ući na tri meseca i zalupiti vrata za sva vremena. Možda bolje sačekati dobar projekat. Neke od opcija koje su bile na stolu bi se pokazale lošim, od Italije, preko Španije, možda Engleske. Možda bih pogrešio usled velike želje da tamo radim. Zato sam srećan što sam ovde, prvi utisci su izvanredni, klub je veliki i organizovan“.

PARTIZAN MOŽE RELATIVNO BRZO DA POSTANE ZDRAV KLUB, ZATO ŠTO JE VELIKI

Samo nije – Partizan. A kad se dotakne crno-belih tek onda kuljaju emocije iz Marka Nikolića. To je deo ličnosti koji se i ne trudi da zauzda, niti ima razloga. Govori iskreno, kao čovek kome je stalo do boljitka posrnulog velikana.

„Osetljivo je kad kažem bilo šta vezano za Partizan. Može da se tumači kako kome odgovara, suština je da je sve što je ikad rečeno bilo u najboljoj nameri. Uvek sam podržavao sve kolege, igrače i ljude koji su na bilo koji način tamo radili, a sad ne mogu da prokomentarišem drugačije osim da trenutno stanje kluba nije dobro. Sad će biti: „Rekao Marko“. Nije bitno ko je kazao, kad svi vidimo. Ništa epohalno nisam izgovorio. A da ulepšavam stvari... Kontaktiram sa raznim ljudima u klubu i oko njega, tamo sam dvaput radio i osvojio poslednju duplu krunu, teško mi je da ovo gledam. Ne samo meni, svakom partizanovcu“.

Razlozi su višestruki. Čak se najmanje tiču sportskih rezultata, jer je klub na organizacionoj stranputici i u finansijskoj dubiozi. A opet, od zapisa na semaforu sve počinje i završava se. Crno-beli su dozvolili da padnu na najnižu tačku od raspada bivše SFRJ, završivši prvenstvo na četvrtoj poziciji na tabeli Mozzart Bet Superlige.

„U prvoj godini u kojoj imamo dva predstavnika u Ligi šampiona, što znači Ligu Evrope za viceprvaka kao minimum, a da treći igra kvalifikacije za pomenuto takmičenje, neprirodno je da tamo nije Partizan. To tako mora da se nazove. Naročito što je, uz Crvenu zvezdu, prethodnih pet godina dao ključni doprinos koeficijentu. Ovo nije omalovažavanje uspeha TSC-a ili Čukaričkog. Nisam pratio trenutno stanje, samo sam malo bacio pogled na prijateljske utakmice Partizana i vidim da je situacija oko nekih igrača nejasna. Verovatno ni treneru nije lako kad ne zna sastav ekipe. Svima u Humskoj želim da ne propuste još jednu priliku kao ove godine. Tu situaciju ne mogu da zamislim. Voleo bih da se saberu, kako znaju i umeju, da Partizan bude to što bi trebalo. A danas nije, nažalost“.

Problemi s kojima se u Humskoj suočavaju skopčani su (i) sa lošim izborom kadrova i diskontinuitetom struke. Samo u prethodnom ciklusu klub je imao trojicu trenera (Ilija Stolica, Gordan Petrić, Igor Duljaj) što je jedan od generatora problema.

„Katastrofalan podatak! Naravno da je struka važna, ali u sportu je sve bitno. Da bi se uspelo, moraju da rade svi šrafovi u okviru mašine. Često čujete igrače ili trenere kad nešto osvoje kako zahvaljuju ljudima koji se ne vide. Neko pere veš, neko kuva ručak, neko šiša travu, neko se bavi medijima... Sve to mora da radi. Da ne mračim, Partizanu, kao velikom klubu, nije potrebno mnogo. Takvi se vraćaju brzo. Imamo primer naših komšija, gde su bili pre sedam, osam ili deset godina... Pričalo se o kraju kluba. Sad je Crvena zvezda direktan učesnik Lige šampiona, osvajač šest titula zaredom. Veliki klubovi mogu lakše da se vrate, jer u sebi poseduju potencijal i snagu da animiraju razne sfere društva. Na sve to nadovezuje se i igrački potencijal, prisutan u Partizanu. Niko ne može da me ubedi u suprotno”.

Svaki put kad Partizan menja trenera ponadaju se Grobari da je kucnuo čas za povratak Marka Nikolića, da se još jednom odigra Tango smrti, kao u proleće 2017, kad je bio jurišnik na poslednju klupsku duplu krunu. A onda se navijači sete da dosta toga ne štima i da ne deluje realno da takva ličnost sedne na klupu dok se neke okolnosti ne promene. Ili, kako je sam govorio, dok se ne restartuje sistem. Trenutno izgleda da koristi Android telefone, a moderan svet prelazi na ajfon.

„Neko bi trebalo da restartuje sistem. Ne mora pre (njegovog povratka, op. aut.), može istovremeno. Vreme je da se Partizan apdejtuje. Ne može da se funkcioniše kao pre 30 godina. Ako su u stanju da se prilagođavaju klubovi sa Bliskog istoka ili Rusije, moramo i mi da idemo u korak s vremenom. Partizan ima dobru bazu i može realtivno brzo i lako da postane zdrav klub. Trenutno sam fokusiran na novi posao, u svakom klubu sam se ponašao kao da mi je dom, zato iza sebe imam sagrađene, a ne porušene mostove, u smislu ljudskih i stručnih odnosa, ali... Jednog dana ću se verovatno vratiti, jer nema lepše stvari od rada u svom gradu, svom klubu. Čak osećam potrebu da u nekom trenutku, zajedno sa grupom ljudi, uložim vanredno veliku energiju da pružimo sve što je u našoj moći Partizanu. Tamo samo tako može da se radi. A ni to ne znači zagarantovan uspeh. Ubeđen sam da će to biti. Kad? Ne zavisi od mene, ne mogu sam sebe da postavim na klupu. Kad dođe vreme. A doći će...”

AKO NEKO MOŽE DA UGROZI ZVEZDU, ONDA JE TO PARTIZAN

Samo na prvi pogled ostao je nedorečen. E, to je onda priča o poslu i emocijama. Kad bude radio u Humskoj taj koktel pokreće čoveka i dovoljno je videti kako Nikoliću zacakle oči kad pomene crno-bele da bi se shvatilo kakvim nitima je vezan za klub. Primera radi, posle pitanja kako mu izgleda odnos snaga uoči novog prvenstva.

„Zvezda deluje dobro“, uverljiv je Nikolić, a posle potpitanja može li neko da ugorzi prvaka i odsečno: „Može Partizan! Mora da može. Ne može drugačije, a sezona nije počela. Takva postavka je neprihvatljiva. Da bude malo pristojnije, ako je iko u stanju onda je to Partizan. Uz uvažavanje Vojvodine, TSC-a i Čukaričkog, dobrih pojava za naš fudbal. Daj bože da se podignu Radnički iz Kragujevca i Niša. Na duže staze su nam potrebni klubovi koji imaju veći potencijal, u smislu grada, publike, stadiona. U Nišu, Kragujevcu, Subotici, Novom Pazaru... Da je Kragujevac na mestu TSC-a, imao bi rasprodat stadion sa 30.000 gledalaca svaki put. Onda to vuče ostale potencijale. TSC i Čukarički su super, ali bi bilo još bolje da imamo još tri ili četiri sa potencijalom grada. Hvala bogu, konačno imamo nove stadione. Te stvari su genijalni pomaci“.

Na ovoj tački, Nikolić uočava da bi druga polovna 2023. na klupskom nivou mogla da predstavlja veliki pomak našeg klupskog fudbala u UEFA takmičenjima.

„Voleo bih da TSC i Čukarički naprave ozbiljan rezultat, imaju baš dobre startne pozcije, a u prethodnoj ssezonu su prebacili očekivanja. Klubovi su dobro organizovani, privatni vlasnici imaju strpoljenja za trenera, u slučaju TSC dobra infrastruktura, na Banovom brdu mora da bude bolja. Uz sve to, kvalitetni sastavi. Sve na mestu. Genijalno je što TSC počinje od trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona. Čak i da ne uspe, ima zagarantovan plasman u grupnu fazu Lige Evrope. Čukarički kreće tek od plej-ofa Lige Evrope i minimum će biti u grupi Lige konferencije. Teško mi je da procenim koliko mogu, jer niko nikad nije igrao grupnu fazu osim Zvezde i Partizana. Kao sigurnu stvar imamo u grupnim fazaima Zvezdu, TSC i Čukarički. Super! Očekujem i Partizan u grupi Lige konferencije, zašto da ne i Vojvodinu”.

Zašto da ne i Marko Nikolić jednog dana u Srbiji? Zbog posla i – emocija. 

ŽELJKO I DULE LJUDSKI I TRENERSKI UZORI

Oslobođen sujete kao čestog pratioca trenerskog posla, Nikolić kao dragocenost esnafa ističe trenutke provedene sa trenerima iz drugih sportova, pa i „spoj“ sa Željkom Obradovićem, najtrofejnijim košarkaškim strategom Evrope, čijem se poslednjem uspehu obradovao.

„Nemamo blizak odnos da bih konstatovao da smo prijatelji, ali smo se nekoliko puta videli, razmenimo ponekad poruke. Dobar odnos imam sa Duletom Vujoševićem, a družim se sa ljudima iz sveta vaterpola, rukometa, ostalih sportova. To su sjajne razmene iskustava, bez obzira što nije isti sport. Radiš sa ljudima, ne predmetima. Ako bi od nekog trebalo da učim, to su bili pokojni Radomir Antić i Duda Ivković, a od aktuelnih Dule, Željko... To su ljudski uzori, naravno i trenerski. Privilegija je biti poznanik sa njima. Neka im Bog podari mnogo godina, jer su dragoceni sportu“.

SPORTSKO DRUŠTVO MORA DA SE MENJA, OSTOJA MIJAILOVIĆ DA GA VODI

Zaintrigirala je ovdašnju javnost Nikolićeva naklonost Ostoji Mijailoviću u danima kad se govorilo o potencijalnim promenama u Humskoj. I to u okviru Sportskog društva, kad je prvi čovek košarkaške sekcije saopšto da je Marko u njegovom timu. Usledili su i dolasci u Arenu.

„Bio sam dvaput na košarci. Jednom na njegov poziv, kad je bilo najteže i kad nisu svi hteli da idu. Prestao sam kad je postala moda. Onda sam na finale sa Zvezdom doveo prijatelja iz inostranstva, visokopozicioniranog u Ligama petice, hteo je da vidi spektakl, uživao sam da mu predstavim. Izgleda da sam talija kad dođem u halu“.

Mijailovića poznaje iz vremena prvog mandata u Partizanu, bio je Ostoja jedan od članova Upravnog odbora.

„Predstavio mi je novi projekat da dođe na čelo JSD Partizan. Svi smatraju da je to isto što i dođi na čelo FK Partizan, a od mene je dobio podršku da predvodi JSD. Kao i od Željka Obradovića i još nekolicine ljudi. I dalje je ima. To ne znači da nemam dobar odnos sa Miloradom Vučelićem, koji je bio predsednik u mom mandatu, samo smatram da bi ovom trenutku bilo bolje da Ostoja vodi Sportsko društvo, da dođe do nekih promena i u FK, što nije usmereno personalno protiv nekog. Da dođu novi ljudi. A to opet, ne znači da moraju da idu svi koji su tamo trenutno, ali mora mnogo toga da se menja”.

ZA LEGENDE SU LOŽE I SAVETODAVNE ULOGE; VIDIĆ DA NE ODUSTANE

Kao zagovornik boljitka ovdašnjeg fudbala, Marko Nikolić je stao uz Nemanju Vidića prilikom izborne procedure u FSS. Sa vremenske distance od nekoliko meseci ubeđen je da su promene, iako do njih nije došlo, potrebne.

„Pre nekoliko dana sam na poziv Dejana Filipovića i Marka Popovića bio gost Sudijske organizacije i taj razgovor je bio sjajan, što ne znači da podržavam sve što se radi u FSS“, otkriva Nikolić.

Zatim se pozabavio temom koja je samo naizgled utihnula.

„Jasno sam podržao Vidića. Iz milion i jednog razloga. Zato što je neukaljan, pošten, profesionalan, uvažavan, mlad, napravio je dobar projekat i okupio dobar tim. Uz sve uvažavanje nekih legendi, ovo je 21. vek. Legende bi trebalo i dalje da budu tu, ali u savetodavnim ulogama, u ložama. U krajnjem slučaju, kad su oni bili u Vidićevim ili mojim godinama, vukli su neke procese u punoj snazi. Sad bi trebalo da budu u savetodavnim i počasnim ulogama, ne rukovodećim. Ubeđen sam da bi tim ljudi koje je Nemanja napravio trebalo da ostane. Ako odustanu, ko će i kad preuzeti rukovođenje našim fudbalom? Ta ideja mora da ostane i vreme će doći. Pobedila je ovoga puta neka druga opcija, kakve veze ima, postoji i sutra i prekosutra. A ja nisam bio deo tog tima, nisam bio predviđen ni za šta samo sam podržao”.