INTERVJU - Kosta Nedeljković: Bahar mi rekao da ću igrati za Čelsi! Još pamtim Akanđijevu čestitku

Da malo parafraziramo jednu od najpoznatijih rečenica svetske književnosti Lava Nikolajeviča Tolstoja o tome kako sve srećne porodice liče jedna na drugu. Na fudbalskom tržištu sve srećne karijere velikih talenata liče jedna na drugu, dok one nesrećne imaju dozu autentičnosti, sa različitim antiherojima, krivcima i drugačijom zlehudom sudbinom.

Samo što slučaj Koste Nedeljkovića, od januara ove godine desnog beka Aston Vile, odudara od teze da je za kvalitetno sportsko štivo, sa zvanjem bestselera, potrebno vreme. Odnosno uvod, razrada i zaključak. U prethodnih šest meseci rada Zvezdinog deteta smestio se nečiji život. Bilo je tu blata drugoligaškog fudbala u Srbiji, bleštavila Lige šampiona, transfera od devet miliona evra u Premijer Ligu, verovanja jednog kluba u svoj proizvod, tapšanja po ramenu. Razumljivo i nervoze, kao i blagog žala Koste Nedeljkovića zbog povrede u nezgodnom trenutku, kada je sve ukazivalo da će kao reprezentativac Srbije špartati nemačkim terenima na Prvenstvu Evrope.

Nada u još jedan epski spektakl njegove karijere nije izgubljena, videlo se to i tokom intervju za Mozzart Sport kada smo mu spomenuli da je Dragan Stojković Piksi zbog njega želeo da promeni formaciju. Ostatak vremena trudio se da ostavi utisak momka zrelih mislih i napumpanog samopouzdanja. Uostalom, zašto bi bilo drugačije, kada je pre nešto više od godinu i po dana igrao za kadetsku selekciju Crvene zvezde, a sada njegovo prezime odjekuje od rodnog Smedereva, pa sve do Birmingema.

Pre nego što se preseli u Englesku na privremeni rad, nada se Kosta Nedeljković da će dobiti više od jednog velikog aplauza na Marakani. Taj jedini sigurni rezervisan je za 25. maj i proslavu titule.

”Počeo sam da radim sa ekipom posle dužeg vremena. Već sam, što se tiče fizičke spreme, na nekih 80 ili 90 posto. Nadam se da ću u nekom narednom periodu odigrati još neki meč za Crvenu zvezdu. Biće prostora u finišu prvenstva. Videćemo kako će se sve završiti, jer jedno su želje, drugo mogućnosti”, kaže na početku za razgovora za Mozzart Sport momak rođen 2005. godine.

“ZVEZDA ME FORMIRALA, ZATO MI JE POVREDA TEŽE PALA”

Na početku da te pitamo za zdravlje. Posle potpisa ugovora sa Aston Vilom doživeo si povredu kukova zbog koje si dugo pauzirao. Kakva je sada situacija?

”Ne znam koliko mogu i smem da kažem. Ima najviše moje krivice. Sve je to od opterećenja. Imao sam problema sa kukovima, hrskavicom, ali nisam ih prijavljivao na vreme. Ja sam takav od početka karijere. Često idem preko granice bola. Sada je sve u redu. Mogu samo da zahvalim ljudima i zaposlenima u Crvenoj zvezdi. Gledali su me i negovali, uradili sve što je do njih da se što pre vratim. Maksimalno su pratili program oporavka. Malo mi je sve to teško palo u tom momentu, kada sam shvatio da ću pauzirati. Igrač sam Crvene zvezde, pre toga i navijač. Situacija je bila specifična, jer se ekipa borila za duplu krunu. Partizan je bio prvi na tabeli. Mene jesu roditelji vaspitali, ali je Crvena zvezda važan deo mog života. Ovaj klub me je formirao kao čoveka, tu sam deset godina. Ovde sam sazrevao. I onda je normalno da ti teško padne kada ne možeš da pomogneš.”

Kako bi najkraće sublimirao sve ono što ti se desilo u poslednjih šest meseci?

”Baš turbulentna godina. Omladinska selekcija, šest meseci u Grafičaru, prelazak na leto u prvi tim. Na pripremama sam bio redovan, potom vraćen na dvojnu registraciju u Grafičar i od oktobra Liga šampiona i standardne partije u prvom timu. Da ne zaboravimo da sam ja pre godinu i po dana igrao za kadete. Bio sam u onoj generaciji koja je bila treća. Bili smo baš onako dobar tim. Šteta što sada nismo uspeli u omladinskoj konkurenciji. Ali bilo je mnogo povređenih igrača. Pored mene nedostajao je i Jovan Milošević, najbolji strelac tima. Nije bilo tu još par igrača...”

Da se vratimo na Crvenu zvezdu. Da li si stvarno očekivao da ćeš dobiti šansu u prvom timu? Stigao je novi trener, pričalo se o velikim ulaganjima.

”Iskreno, očekivao sam. Moj agent Zoran Pavlović je zadužen za komunikaciju sa ljudima iz uprave Crvene zvezde. Ja sam imao neke razgovore na terenu sa sportskim direktorom Mitrom Mrkelom. Pominjala se čak mogućnost da još prošle zime pređem u prvi tim. Bolje je ispalo ovako, jer mi je šest meseci u Grafičaru baš mnogo značilo. Adaptirao sam se na seniorski fudbal.”

“PRVI RAZGOVOR SA BAHAROM U RUSIJI. A ONDA NAPRAVLJEN PENAL PROTIV DUBOČICE”

Kosta Nedeljković ispred Marakane (©Starsport)

Zlatibor je bio neka prekretnica i posle toga turnir u Sankt Peterburgu, tada te je upoznala šira javnost?

”Svi su još proleća 2023. godine pričali o tome kako ću biti sa prvim timom. Međutim, meni ništa zvanično nije saopšteno. Kada pogledam sa ove distance, bila je to logična odluka ljudi iz kluba. Znali su da to može da me psihološki optereti. Znao sam da mogu da se nametnem u prvom timu. Već sam bio adaptiran na seniorski fudbal.”

Šta ti je rekao Barak Bahar, bivši trener, kada te je prvi put video na delu?

”Imali smo nešto duži razgovor u Rusiji. Posle utakmice na Pari kupu protiv Zenita. Tada je on pojedinačno odvajao igrače i držao ih po 10 ili 15 minuta. Sa mnom je bio vrlo direktan, čak me iznenadio. Rekao je da mi mnogo veruje, da ga ne zanima što sam mlad... Čak mi je rekao da odavno nije video igrača sa takvim fizičkim predispozicijama. Želeo je da me opusti, poručivši mi na kraju da ću jednog dana biti igrač za Čelsi. Tu je pogrešio... a-ha-ha. Aston Vila je trenutno četvrta, Čelsi osmi.”

Barak se nije snašao u Srbiji, ali niko ne može da mu ospori da je bio hrabar kada ste Mijatović i ti u pitanju?

”Ne mogu da kažem ništa loše o njemu. Čovek se ovde nije snašao i to je to. Ali me je gurnuo u vatru, nije se plašio da nam da šansu. Bio je otvoren sa nama. Pričao mi je i šta bi trebalo da popravim u igri kako bih bio još bolji.”

“MORAM DA UNAPREDIM CENTARŠUT”

U meču protiv Mladosti iz Lučana (©Starsport)

I je li pogodio?

”Dobro, to svi vide. Morao bih da imam još bolji centaršut. To je za moju poziciju vrlo bitno. Imam moć ponavljanja i brzinu. Trebalo bi da usavršim centaršut i još neke taktičke stvari. Na svemu što je uradio za mene Baharu moram da budem zahvalan.”

Sa ove distance sve deluje kao bajka, ali zaboravlja se da si posle priprema sa prvim timom vraćen na dvojnu registraciju u Grafičar. Čak si imao i neke loše utakmice...

”Da, tako nekako je bilo. Prvo protiv novobeogradskog Radničkog ­­– tu sam bio stvarno dobar. Već protiv Dubočice sam napravio penal. Generalno, taj meč sam odigrao dobro. Nisam sebi postavljao pitanja, niti mi je palo samopouzdanje. Znao sam da sam ostavio dobar utisak na pripremama. Imao sam ozbiljnu minutažu u Rusiji, ušao ovde protiv Fjorentine. Taj Grafičar mi je došao kao poručen, jer sam imao kontinuitet utakmica od 90 minuta. Od oktobra sam stalno bio sa prvim timom... Tada sam video koliko mi je zapravo Grafičar pomogao. Igraš po slabim terenima, protiv rivala koji su mnogo iskusniji. Namazani su, imaju po 30 godina. Dobro vas školuju za ono što vas očekuje u daljoj karijeri.”

“STIŽEMO U SITIJEV KAMP, A MILIJAŠ NAM GOVORI DA SE NE IZUVAMO I NE PADAMO NA ZADNJICU”

Točak karijere počeo je da ti se okreće u Ligi šampiona za mlade. Poraz od Sitija nije baš bilo lepo iskustvo?

”Sećam se dobro Milijaševih reči kada smo stigli u njihov kamp. Rekao nam je, nešto u fazonu, ne morate ovde da se izuvate ili da padate na zadnjicu. Tražio je samo da igramo fudbal. Međutim, nismo se dobro adaptirali. Igrali smo mnogo mečeva u tom periodu, stigao nas je umor. Čak smo i solidno delovali do njihovog prvog gola... I taj meč mi je mnogo pomogao, posebno što ja imam super odnos sa Nenadom Milijašem. On je odličan trener, mada zna da se šali. Voli da ima taj drugarski odnos sa igračima, ali insistira na disciplini. Meni se sviđa što ofanzivcima daje slobodu. Voli da vidi dribling, dobar potez. Kada god imam vremena, odem da pogledam omladince.”

“DEBI U LAJPCIGU, RAUMOVI LISTOVI I NJEGOV KVALITET DA TI CENTRIRA PORED NOGE”

Sigurno će se 25. oktobar narednih godina proslavljati u tvojoj porodici. Tada si debitovao u Ligi šampiona protiv Lajpciga?

”Nadao sam se, isto kao što su se nadali Mijatović i Lučić. Sećam se da smo gubili, da je bio 45. minut i Barak govori nama da se zagrejemo. Prva pomisao mi je bila da na klupi ima mnogo iskusnijih igrača, da bi oni mogli da pomognu. Gledam utakmicu, oni vode sa 2:0... Možda sam u jednom trenutku izgubio nadu, ali u 60. minutu dobijamo poziv da svi uđemo u igru. Šta mogu da kažem osim – odlično iskustvo. Tu sam probio led, ostaje žal zbog one pogođene stative. Svašta mi se tada motalo po glavi, ali imao sam samopouzdanje. Drugo, nas trojica smo bili onako malo rasterećeni. Znali smo da neće niko da nas krivi i ako napravimo neku veliku grešku na terenu. Zato nisam imao strah.”

Liga šampiona može da bude traumatično iskustvo za mladog igrača?

”Ja sam igrao protiv Rauma. Reprezentativac, malo ima kvalitetnijih spoljnih igrača na svetu od njega. Onako, sa jakim listovima, uvek je sposoban da ti centrira pored noge. Na mojoj strani je bio i Dani Olmo. U sebi sam ponavljao da još nisam njihov nivo, ali da za dve ili tri godine to mogu da budem.”

“GRILIŠ TEHNIČKI SAVRŠEN, VIDIŠ GDE HOĆE DA UNESE LOPTU I USPE U TOME”

Protiv Sitijevog Džeka Griliša (©Starsport)

Raum te je pripremio i za Džeka Griliša. Svi su se pitali kako ćeš sa njim izaći na kraj, na kraju su mogao da daš gol posle lažnjaka?

”Tehnički je Griliš savršen, kao i Raum. Ti vidiš šta on hoće, da iz prvog dodira unese loptu u sredinu. Ali mu to uspeva. Zna da te oseti i da zagradi loptu. Malo mi je falilo da protiv njega dam gol. Respektovao sam ga, ali nisam osećao strah”.

Pa šta osećaš kada te Siti natera da dva minuta igraš bez dodira sa loptom? Nije to slučaj samo sa Zvezdom, nego i sa Realom?

”Može da bude jako teško, da ne kažem frustrirajuće. Oni vas nateraju da se nabijete u dve niske zone. Sposobni su da kruže i da vas nateraju da se samo pomerate, a da ne pipnete loptu. Ali generalno, mi nismo bili toliko slabi u Ligi šampiona. Mogli smo da ih upecamo u Beogradu. Dva ili tri puta smo sjajno istrčali u kontru protiv Sitija.”

“MATEO KOVAČIĆ MI STISNUO RUKU, AKANĐI NIJE VEROVAO KOLIKO SAM MLAD”

Premotavaš li i dalje onu šansu kada si predriblao Griliša?

”I danas je vidim u golu. Jesam sve školski uradio, ali mi je telo za nijansu ostalo gore.”

Mora da te je Griliš pohvalio posle utakmice?

”Nije on, ali jeste Akanđi. Verovatno su oni videli na aplikaciji posle meča da sam 2005. godište. Prvi mi je prišao Akanđi i našalio se, nešto u fazonu: ’Mali ko si ti, stvarno si top.’ Čestitao mi je i Kovačić. Onako, baš je sportski to uradio. Stisnuo ruku... Svaka utakmica u Ligi šampiona je priča za sebe. U Bernu sam se posle 60. minuta nadmetao sa Elijom. Siguran sam da me nijednom nije prošao, iako je imao i pomoć Garsije. Tada sam već bio mnogo opušteniji.”

Dok se nisi pojavio Srbija je patila – mada i dalje pati – na poziciji desnog beka. Je li stvarno teško iškolovati igrača na toj poziciji?

”Kada sam došao u omladinsku školu, igrao sam na krilu. Uvek sam imao moć ponavljanja i brzinu. Kasnije sam se prebacio na zadnjeg veznog. Međutim, već u mlađim kadetima sam prešao na desnog beka, tada su već počeli ozbiljniji zahtevi. Moraš u tom dobu da pronađeš poziciju.. Ili da ti je pronađu. Mene su u Zvezdi tu prepoznali. U kadetima sam dao devet golova kao bek na 15 utakmica. Dobio sam ugovor, video da klub računa na mene.”

Koju utakmicu još pamtiš?

”Možda onu kada sam bio u omladincima. Prošla sezona. Igrali smo protiv AZ Alkmara u Ligi šampiona, ispali smo posle dve egal utakmice na penale. Video sam da su stvarno moćan tim, ali baš da će biti prvaci Evrope. Ispalo je da su se jedino sa nama mučili te sezone. Posle su ’ometlali’ sve. Bajern, Real, Barselonu i na kraju Hajduk iz Splita sa 5:0 u finalu. Tamo su pretili da nas ’ubiju’. Vodili su sa 2:0, mi smo morali da se budimo na poluvremenu. Katastrofalno smo izgledali. Na kraju je bilo 2:2, imali smo zicer situaciju za totalni preokret. Ovde 1:1, meni se u jednom napadu nije odbila lopta u kolosalnoj šansi. Video sam već kako je zakucavam u gol. Međutim, pogodila je njihovog štopera. Stvarno smo tada bili dobri. Pored mene tu su bili Mijat, Leković iz Viljareala, Nikola Stanković iz Čuke.”

“NEDELJA VEČE, A MENI STIŽU PUŠEVI DA SAM U ASTON VILI”

Da pređemo na temu koja možda najviše zanima javnost. Kako si preživeo početak godine, bio je 14. januar kada je objavljena vest da su Crvena zvezda i Aston Vila postigli dogovor o transferu i da ideš u Birmingem za devet miliona evra?

”Bio je vikend, mislim nedelja. Znam da sam sedeo kod kuće kada su počeli da mi stižu ’puševi’ na telefon. Dobio sam nagoveštaj pre toga da bi tako nešto možda moglo da se desi, ali ništa konkretno. Zvao me je moj agent Zoran Pavlović. Rekao mi je da treba odmah da se vidimo, da zajedno prođemo kroz sve to što mi se nudi. Mi zajedno donosimo odluke. Kada sam video zainteresovani klub, bilo je onako baš lepo. Ponos.”

Ipak, nije tada sve bilo završeno?

”Kažem, bila je nedelja. A mi smo u ponedeljak išli na bazični deo priprema na Kipar. Trebalo je da krenem, potom mi je javljeno da neću na Kipar. Na kraju novi preokret. Idem sa timom i radim sa strane. Sve je to bilo nekako šokantno za mene. I moju porodicu. Osećaš ponos, sreću, znaš šta znači transfer u najjaču ligu na svetu.”

“POTPISUJEM UGOVOR, SUTRA MI PRILAZI DIBU MARTINEZ I ČESTITA, PRED EMERIJEM KAO PRED PROFESOROM MATEMATIKE”

Sigurno imaš neku anegdotu iz Birmingema?

”Oduševio sam se. Meni je sve to bilo onako... vidiš kako ti je veliki klub ukazao čast. Kada smo sleteli u London, poslali su klupska kola po nas. Brzo sam prošao lekarski pregled i potpisao ugovor. Sećam se narednog dana. Krenuo sam u teretanu i prilaze mi Votkins i Dibu Martinez. Onako, ne može da ti bude svejedno. Gledao sam ih na televiziji, Martinez je obeležio Mundijal u Kataru. Došli su da me pozdrave i požele dobrodošlicu. Potom je prišao Metju Keš. Igramo na istoj poziciji. Rekao mi je nešto u fazonu: ’Mali, drago mi je što si ovde, gledao sam te protiv Mančester Sitija. Stvarno si bio sjajan’.”

Kakav si još utisak stekao o Aston Vili?

”Baš tradicionalan klub, sigurno među četiri najznačajnija u Engleskoj. Osvojili smo i evropski trofej 1984. godine. Kada smo potpisali ugovor, bio sam u društvu direktora Monćija. Idemo kroz hodnik i vidim da će mi prići trener Unaji Emeri. Preseklo me tu oko stomaka. Znate onaj osećaj kada imate kontrolni iz matematike, a niste se dobro spremili. Rekao mi je samo da mnogo od mene očekuje u budućnosti. Kasnije, kada sam se vratio na Kipar, video sam koliko je saigračima drago zbog mene.”

“I DALJE SE NADAM PRVENSTVU EVROPE”

Gajiš li nadu da ćeš se naći na spisku putnika za Prvenstvo Evrope? Znamo da kuburimo sa bekovima, ali dugo nisi igrao?

”Pa... Imam pravo da se nadam. Teško je očekivati nešto kada dugo ne igraš. Ali ako budem odigrao poslednje tri ili četiri utakmice u sezoni, možda ću imati šanse.”

Da li te je u prethodnom periodu zvao selektor Stojković ili ljudi iz Saveza?

”Nisu, a i nema potrebe. Tu su ljudi iz moje agencija, kao i čelnici Crvene zvezde. Oni mi prenose sve što treba da znam.”

Stižeš li da pogledaš mečeve Aston Vile, možda je to deo pripreme za ono što te očekuje?

”A gledaj, ja obožavam fudbal. Gledao sam Aston Vilu i pre nego što sam potpisao ugovor. A tek sada... Mene drugovi stalno zezaju kako sigurno znam šta se dešava i ko igra u drugoj ligi Andore. Znam šta hoćete da me pitate. Svestan sam da će mi biti potrebno vreme da se adaptiram. Bilo bi mi isto tako gde god da sam potpisao. Čitao sam i šta je Marko Grujić rekao za vaš portal. Ali za ono što ja posedujem i kakav fudbal preferiram, mislim da je engleska liga idealna. Pričao sam i sa Sašom Lukićem kada sam bio u Londonu. Sa njim i Erakovićem sam najbliži, tako se potrefilo... Upozorili su me šta me čeka.”

Da li su ti ljudi iz Aston Vile dali neke zadatke, tipa da naučiš perfektno jezik?

”Ništa posebno, dobro govorim engleski. Ali uzeo sam privatne časove. Idem jednom nedeljno. Drugačiji su akcenti u Engleskoj, osetio sam to kada sam razgovarao sa Votkinsom (smeh prim. aut.).”

“SLAB SAM NA DEDU, ZAPLAKAO JE OD SREĆE KADA SAM POTPISAO ZA ASTON VILU”

Možeš li da se setiš kako si iz rodnog Smedereva došao u Crvenu zvezdu?

”Krenuo sam u Smederevu, ali brzo sam prešao u klub Petlić. Mnogo dobrih igrača je bilo tu. Na primer Matija Bačanin iz Zvezde, kome se nisu poklopile kockice. Tu je krenuo i Marko Milovanović iz Partizana, koji je sada u Almeriji. Isto tako i Dušan Jovanović, on je blizu prvog tima Partizana. To je klasična priča. Stigao je poziv decembra 2015. godine. Dobio sam poziv, preko direktora tadašnjeg kluba, da dođem na probu u Zvezdu. Ako se dobro sećam, istog dana je u klub došao i Jovan Mijatović. Prošlo je to sve kako treba. Od marta 2016. godine sam bio u Zvezdi. Putovao sam tri ili četiri puta nedeljno iz rodnog Smedereva. Onako, može to da bude naporno za dečaka tog godišta. Od 2017. godine sam registrovan u Zvezdi. Ostalo sam vam ispričao.”

Kada smo se dogovarali za ovaj intervju, rekao si da moraš da se vratiš iz Smedereva, pošto si otišao da vidiš dedu?

”Vezan sam za porodicu. Mamu, tatu, sestru i brata, ali nekako sam slab na dedu. Valjda se ostali neće naljutiti. Pratio me uvek, gledao je svaku moju utakmicu. Kada nisu mogli roditelji – on me je vozio na trening.”

“NEĐA IZ GRAFIČARA JE KAO DOBRI MEDA”

Razgovor sa novinarom Mozzart Sporta Darjanom Nedeljkovićem (©Starsport)

Da još malo popričamo o Grafičaru... Kako si prošao kroz dril Marka Neđića, koji je poznat po radu sa mladim igračima?

”On je na terenu strog, posebno prema mladim igračima. Ali kada ga upoznate, shvatite da je mnogo dobar čovek. Zahtevan je i strog na terenu, ali mi je mnogo pomogao. Mnogo dobar tip, meni liči na nekog dobrog medu. Kod njega sam šest meseci igrao standardno svaku utakmicu. Izvukao je iz mene maksimum. Sigurno uticao da napredujem.”

Koliku si, beše, brzinu razvio u Grafičaru?

”Napisali su 36,4 kilometara na sat, ali mislim da je bilo više. Možda 36,69. Na primer, u Ligi šampiona Embape je najviše razvio 37,5.”

“SLIČAN SAM HAKIMIJU, FRIMPONG MOĆAN”

Ko je trenutno najbolji bek na svetu?

”Sviđa mi se trenutno kako igraju Frimpong i Grimaldo iz Leverkuzena. Momci imaju neverovatne brojke. Učestvovali su u preko 50 golova. Mada sam ja bliži Hakimijevom stilu. Što se tiče levih bekova tu je Teo Ernandez bez premca.”