INTERVJU - Janoš Žemberi: Ne volim da otpuštam trenere

TSC igra tek petu sezonu u najjačem rangu domaćeg fudbala, ali je uspeo da se nametne kao jedan od najboljih timova u Mozzart Bet Superligi i jedan od najorganizovanijih klubova u zemlji, pa i regionu. Dobar rad van terena i odlične partije na njemu doveli su do uspešnih rezultata i brže nego što se u Bačkoj Topoli bilo ko nadao. Ne samo među običnim ljubiteljima fudbala, već i u rukovodstvu plavo-belih. Ne krije to Janoš Žemberi u intervjuu za Mozzart Sport.

Prvi čovek TSC-a pričao je o sezoni iz snova u kojoj su Topolčani bili viceprvaci Srbije, o velikoj lekciji Brage u kvalifikacijama za Ligu šampiona, istorijskom bodu protiv Olimpijakosa u Ligi Evrope, radu klupske Akademije, treneru Žarku Lazetiću, budućim planovima i ciljevima...

Ne krije Žemberi da sa svojim saradnicima trenutno proživljava san, iako nije uvek lako. Bilo je i trenutaka kada je razmišljao da digne ruke od svega, međutim, nije želeo da se preda. Uhvatiće se u koštac sa izazovima i u tekućoj sezoni, koja je već naišla na određene prepreke.

Ubedljivih 1:7 u dvomeču sa Bragom su dobro analizirani i iskorišćeni za pripremu mečeva protiv Vest Hema i Olimpijakosa u kojima je TSC izgledao mnogo bolje. Novi udarac zadalo je Smederevo eliminacijom iz Kupa Srbije, a prilika za popravni je u subotu protiv Voždovca u gostima (19.00). Pobedom bi Topolčani zadržali korak sa Partizanom i Crvenom zvezdom.

Mada, i da na kraju budu treći u Mozzart Bet Superligi, Janoš Žemberi se ne bi bunio...

Uspeli ste TSC da dovedete od niželigaša do Lige Evrope? Kakvi su utisci kada se osvrnete na taj uspeh?

"Stvarno nam se nacrtalo i ne preostaje nam ništa drugo nego da uživamo u tome i da svaki gol i svaki bod da proslavimo kao nešto plus. Realno, sve ekipe u grupi su mnogo jače i sa većom tradicijom, organizovani klubovi. Mada, i to što smo mi tu možemo da zahvalimo našoj organizaciji i velikim ulaganjima. Lepo je to kada čovek ulaže, a to mu donese neki plod. Nama jeste i sada uživmo u tome".

Protiv Olimpijakosa je osvojen istorijski bod, ali da li je možda, s obzirom na rasplet situacije, ostala žal na kraju što nisu sva tri?

"Na kraju - da, ostala je žal. Iako nije bilo realno očekivati bod protiv Olimpijakosa, otvorilo nam se i mislim da smo za nijansu bili bolji, bili smo blizu. Žao mi je što to nismo iskoristili. U Atini će verovatno biti puno teže, možda i dva gola razlike za Olimpijakos. Sada smo ih stvarno imali i žao mi je što ih nismo pobedili, ali ima još utakmica pa će možda da nam se nacrta negde drugo. Ovde smo zaslužili, imali smo sreće, kao što nismo prošli vikend kada smo izgubili utakmicu, ali to je draž fudbala - nekada imaš sreće, nekada ne".

Posle Vest Hema igrači su osećali da su mogli više. Šta su rekli posle Olimpijakosa?

"Bili su jako veseli i sada misle da mogu još više, samo da ne preteraju u tome. Jer, ako i malo poletite, to ne valja".

Dosta se polemisalo da će TSC morati evropske utakmice da igra u Beogradu. Da li bi odluka Uefe da ne može da igra na svom stadionu uticala na igrače?

"Bolje je što igramo kod kuće. Mi generalno gradimo i zajednicu, imamo mnogo navijača iz okoline i njima je mnogo lakše da dođu u Bačku Topolu. Ne bi nama bio problem da idemo da igramo na nekom drugom stadionu, ali drugi stadioni ne pružaju uslove kao naš. Svi koji su nam došli iz Evrope su jako zadovoljni uslovima, svlačionicama, terenom... Zato nismo hteli da idemo na neko drugo mesto, ovde je svima bolje. Bolje je Uefi, bolje je protivničkoj ekipi, bolje je nama i bolje je gledaocima".

Pored kluba, koliko je ovo evropsko iskustvo važno i za Bačku Topolu?

"Mislim da je jako važno. Baš pre neki dan mi se prijatelj hvalio koliko će da zaradi zbog evropskih utakmica, pošto drži restoran i kafić. Navijači Olimpijakosa su došli autobusom na dan utakmice i odmah posle otišli, ali Englezi i Nemci dolaze dva dana ranije i sve su već okupirali u okolini. Oni hoće da piju pivo i to sigurno pomaže gradu. A nama kao ekipi je Evropa ogromno iskustvo, jer je Uefa organizacija na jako visokom i profesionalnom nivou, što nas je malo i iznenadilo jer su nam tražili armiju ljudi sa znanjem, sa iskustvom u organizaciji, poznavanjem stranih jezika. Sve je u minut određeno kada i šta treba da se radi, jako su zahtevni".

Posle utakmice sa Bragom mnogi su pričali da je TSC prerano ušao u grupnu fazu evropskog takmičenja, šta imate da im poručite nakon dva dobro odigrana meča?

"Uvek treba da se veruje u nečiji rad i trud. Nije lepo potceniti nekoga. Mi nismo ekipa koja može da kupi iskustvo i znanje, mi smo ekipa koja to stiče. A, stekli smo relativno brzo. Braga je bila potcenjena od ljudi koji ne prate fudbal. Mi smo znali da će biti jako teško, čak je bilo i teže nego što smo mislili. Možda smo previše respektovali Bragu, ali vidite da oni u Ligi šampiona okreću sa 0:2 na 3:2. Iz Katara su uložili ove godine 80.000.000 evra. To je baš nezgodna ekipa. Mi smo ubrzanim kursom stekli neko znanje od njih i, eto, rezultat je počeo da dolazi".

Posle žreba u Monaku rekli ste da je TSC u Vest Hemu, Olimpijakosu i Frajburgu dobio jako tešku grupu. Koga biste vi izabrali da ste mogli za protivnike u Ligi Evrope?

"Voleo bih da smo dobili neku ekipu iz Istočne Evrope, koja igra u nekom malo slabijem prvenstvu, kao i mi, pa da možemo lakše da se takmičimo. Ekipe iz Liga petice nikada nisu opuštene jer igraju u takvim prvenstvima, pa i kada te potcene izvlače kvalitet iz sebe. Stvarno sam se nadao nekome iz Istočne Evrope ili Austrije. Na pripremama često igramo sa Šturmom i uvek smo tu negde, pobeđujemo ih. Ali eto, dobili smo jače ekipe, a možda je i to dobro jer da smo odigrali 2:2 sa nekom ekipom iz Istočne Evrope to ne bi odjeknulo kao ovo sa Olimpijakosom".

Šta vam je prolazilo kroz glavu kada ste čuli imena rivala?

"Auf, moglo je i lakše! Još je bilo sveže sve ono oko Brage, pa sam pomislio ko zna šta će sad biti".

Koliko je vama kao funkcioneru dragoceno ovo evropsko iskustvo sa TSC-om?

"Svakako da mi je dragoceno. Ja iskustva koja stičem u fudbalu mogu da prenesem i na firmu, kao i obratno. Pravila života su svugde ista, čak i u porodici".

Da li ste dobili neke savete od kolega iz Vest Hema i Olimpijakosa?

"Nisu oni delili savete, više smo ovako pričali. Vlasnik Vest Hema mi je rekao da hoće da dođe ovde sa sinom. Cene naš fudbal i nisu nas uopšte potcenili. A Grci su se jako zezali pre utakmice i bili nasmejani, grlili nas i ljubili, a posle utakmice već više nisu. Verovatno su očekivali pobedu protiv nas, što je i normalno, ali pitamo se i mi".

Janoš Žemberi i Kristijan Karembe

Pominjalo se da bi TSC mogao da uspostavi saradnju sa Sportingom iz Lisabona?

"Kada smo bili sa reprezentacijom u Lisabonu posetili smo Sportingovu akademiju, ali nije došlo do te saradnje. Imamo dobre odnose, čujemo se, ali ipak su malo daleko da bismo išli tamo na turnire ili oni dolazili ovamo. Imamo vezu, a da li će od toga biti nešto ili neće... Još se ništa nije realizovalo".

Da li biste nam skrenuli pažnju na nekog igrača ili celu generaciju iz vaših mlađih kategorija?

"Mi smo na početku stvaranja naše akademije. Imamo već jako pozitivne rezultate, ali i jako negativne. U procesu smo učenja. Ono gde smo grešili je to da nemamo još razrađen skauting, ali imamo dobar recept i 'kuvamo'. Doveli smo bolje trenere, a sada treba da imamo i dobar materijal čime se nismo dovoljno pozabvili. Sada pravimo ozbiljan sistem skautinga i sigurno će nam to doneti dobar rezultat. Bavimo se decom već od pete-šeste godine. Imamo 20 centara, u Zrenjaninu, Kanjiži, Senti, Bečeju, Crvenki..., u kojima postoji sistem kako da se treniraju deca i svi ti treneri su na našem platnom spisku. Deca koja su najtalentovanija već u desetoj godini dolaze kod nas na treninge jednom nedeljno, dva puta... I tako do 14. godine. Ta deca gde god se pojave na turnirima u bivšoj Jugoslaviji osvajaju prva, druga mesta. U Brčkom su prošle godine dobili i Hajduk i Zvezdu. A posle 14. godine, kada kreću u Akademiju, onda dovodimo decu iz cele države. Ali to dovođenje dece se više svodilo na to šta je nama ponuđeno ili šta je otpalo kod većih ekipa i to sada moramo da radimo drugačije. Ekipe do 19 i do 17 godina su ispale iz lige i to se sigurno ubuduće neće ponoviti. Sada imamo sistem u koji se pouzdamo. Iz Akademije nam se već izrodio Petar Ratkov, dete koje smo pokupili u Beogradu ispred nosa Zvezdi, Partizanu i Čukaričkom koji se jako kvalitetno bavi decom. I od njega smo napravili igrača od 5.000.000 evra, a evo imamo i Veljka Ilića, u prvom timu je i mali Krstić, koji je već četiri-pet godina u našoj Akademiji. Nije nama cilj da naša deca budu prvaci, ali da budu pri vrhu i da iz tih ekipa izvlačimo jednog-dva igrača za prvi tim. Ne mora samo za TSC, nego i za druge klubove u našoj ligi".

TSC je retka ekipa iz vrha Mozzart Bet Superlige čiji kostur tima čine domaći igrači, da li može kao takva da bude primer drugima?

"Treba da imamo i klubove koji imaju strance, jer ima ih koji doprinose svojim kvalitetom. To su oni igrači koji imaju veće plate i klubovi koji mogu sebi to da omoguće neka rade, ali opet bi to trebalo raditi sa merom. Po meni je jako velika greška ako je u nekoj ekipi od 11 igrača 10 stranaca. To nije pravi put, a da se dodaju, to je u redu. Mi ne možemo sebi da dopustimo da ih dodamo, jer kvalitetni stranci koštaju. Zato gledamo da obezbedimo mlade i perspektivne fudbalere koji su u mladoj reprezentaciji. Tako smo doveli Stanića, Pantovića, Đorđevića, stvorili smo Veljka Ilića... To su igrači koji mogu da rastu iz dana u dan i mogu da vrede kao i ti stranci, a još na kraju možda možemo i da napravimo prodaju koja bi donela prihod klubu. Ali, nije sve u parama. Nudili su meni i neku dobru decu iz Afrike, ali naša ideja je da dajemo mogućnost igračima sa ovih prostora, da ih promovišemo da preko nas odu u inostranstvo. Mislimo da je to ispravno i dokazalo se da jeste".

TSC - Olimpijakos 2:2 (©MN Press)

Kakva je vaša saradnja sa Žarkom Lazetićem?

"Saradnja nam je odlična, jer da nije takva verovatno nam ne bi bio trener. Žarko je sjajan čovek, a pokazao je i da je dobar trener i dobar je psiholog. Ceo klub dobro funkcioniše sa Žarkom. Generalno, ja sam sa svakim trenerom bio dobar i uvek mi je bilo žao kada sam nekoga morao da otpustim. Ne volim da otpuštam trenere, volim da verujem u njih i dajem im šansu, volim da budem strpljiv jer mislim da se to uvek isplati. Ne samo u sportu, već i u privatnom i poslovnom životu".

Kako komentarišete česte promene trenera u našem fudbalu?

"Ljudi su nervozni i malo haotični. Kada se napravi restart kod ekipe to može stvarno da donese rezultat za utakmicu-dve, ali dugoročno to nije dobro".

Žarko Lazetić: Igram Football Manager, može mnogo da se nauči od naših košarkaših trenera

Koliko vam je iskustvo kao člana Uprave Partizana pomoglo da od TSC-a napravite ovo što je danas?

"Pomoglo mi je, ali ja sam sve prošao u fudbalu. Od opštinske lige, preko područne, treće lige, druge, pa Savez i Partizan. Sve to sam prošao i svugde sam stekao neko iskustvo. U Partizanu sam imao prve susrete sa evropskim fudbalom i video kako to izgleda. To što sam naučio i sada primenjujem".

Da li vam je žao kada gledate današnje neslaganje Partizanovih navijača i rukovodstva kluba?

"Jeste mi žao i zbog Partizana i zbog fudbala. Ja svakom klubu želim najbolje, da bude sloga i da se, pre svega, koncentriše na fudbal i stvaranje što boljih rezultata. To želim i Partizanu i Zvezdi i svakome".

S obzirom na to da je TSC krenuo od nule, da li je bilo trenutaka kada ste pomišljali da odustanete?

"Jeste, a čak se i dalje nekada dese. S jedne strane ste zadovoljni (na funkciji predsednika), ali sa druge ima i brojnih problema. Kada primite četiri gola od Brage za 20 minuta zapitate se 'šta mi ovo treba'. Ili kada se dese neke sudijske greške koje su normalne, ali nekada se dešavaju tako da ne bi trebalo da se dešavaju, posebno manjim ekipama od Zvezde i Partizana, i onda vam to teško pada kada znate koliko ste novca i napora uložili. Ja sam to prebrodio, ali neki ljudi nisu. Moramo da pazimo na fer i korektno suđenje, jer na kraju prvenstva razlika u ulaganjima svakako uvek izađe na videlo. Ali tokom prvenstva mora da se vodi račun da suđenje bude u redu. Ja nisam neko ko se lako predaje, ali dešavalo mi se da pomislim na odustajanje od fudbala, kako nije".

Janoš Žemberi (©MN Press)

Kada ste osnovali TSC da li ste zamišljali kako ćete jednog dana igrati u Evropi?

"Ja volim da sanjam i sanjao sam o tome da uđemo u Mozzart Bet Superligu, ali ovo što se sada dešava nisam. Da igramo Ligu Evrope i gostujemo u Londonu, to je nešto što ne mogu da opišem. Kada uđeš u svlačionicu ti udišeš tu fudbalsku atmosferu, osećaš energiju navijača. To je nešto što nisam sanjao i to je ono za šta se kaže 'samo da to doživim i mogu da umrem'. Hvala Bogu i sudbini što su nam to omogućili. Uvek ćemo se truditi da budemo pristojni i skromni, da izvlačimo iz sebe maksimum, ali i da ne preterujemo u tome. Ne želimo da nabijamo bilo kakav pritisak ekipi i treneru. Nije nam cilj da budemo prvi ili drugi, to kod nas nije moranje. Da, hoćemo da budemo među najboljima, ali možemo da budemo i treći".

Da li su se promenile ambicije u odnosu na raniju izjavu da nije realno da TSC bude prvak Srbije, ali da bi mogao da osvoji Kup?

"Pa to je tako. Onaj koji osvoji Mozzart Bet Superligu treba da ide u Ligu šampiona i tamo dostojno predstavlja Srbiju. Mi taj budžet nemamo i to mesto prepuštamo nekome drugom. Mi se zadovoljavamo time da se pored Zvezde i Partizan borimo za treće mesto, a ako se zadesi prilika za drugo, treba da budemo spremni, kao što smo i bili. Što se tiče Kupa, u većini država to osvajaju manje ekipe. Nažalost, kod nas Kup davno nije osvojio niko osim Zvezde i Partizana, što mi je malo i kritika za nas, za Savez, jer taj kup ne bi morao da bude tolika imperija za Zvezdu i Partizan, ta dupla kruna, jednostavno, kup bi trebalo da bude šansa za manje klubove".

Trener Lazetić je izavio da TSC-u niko ne može zabraniti da sanja, pa šta trenutno sanjate u Bačkoj Topoli?

"Sanjamo bodove u Evropi, sanjamo da ponovimo sezonu kao prošlu, jer bi nam to opet obezbedilo evropske utakmice. Ako smo već došli do tog nivoa, podigli se organizaciono, uložili toliko novca da mislim da u srpski fudbal niko nije uložio kao mi u poslednje tri-četiri godine, mislim da zaslužujemo i kao klub i kao ekipa da igramo Evropu, jer imamo takve igrače i stručni štab. To je naš san koji bismo voleli da se nastavi".

Fajenord i Đenova prate Veljka Ilića, AIK hteo Mateju Đorđevića

Koji je rezultat u Evropi kojim biste bili zadovoljni?

"Iskreno rečeno, ako samo ostanemo na ovome na čemu smo, s obzirom na očekivanja koja su bila, već smo nešto uradili. Osvojili smo bod i to nije malo. Kada sam bio u Partizanu sećam se da je bio period i da nismo ni bod osvojili. Ovde je svaki bod nagrada, ali voleo bih bar još jednom da odigramo nerešeno ili neku pobedu".

Kada biste povukli paralelu između Srbije i Mađarske, koliko se razlikuju einfrastruktura i kvalitet fudbala?

"Infrastruktura donosi bolji kvalitet fubala i nama to fali. Mađari su jako mnogo uložili, možda i previše jer tamo i svaka drugoligaška ekipa ima novi stadion, ali ne ulažu samo oni već i Rumuni, Hrvati, Slovaci... Ulaganje u infrastrukturu je neminovnst, stari stadioni više ne donose ugođaj koji današnji gledaoci traže i zato moramo i ići u korak s vremenom. A o kvalitetu fudbala da ne pričam. Naši tereni su katastrofa i na takvim terenima ne može da se igra kvalitetan fudbal".

TSC Arena (©MN Press)

Šta biste voleli da srpski fudbal usvoji od evropskog i šta je to što će TSC početi da primenjuje posle ovog iskustva na međunarodnoj sceni?

"Mnogo toga! Ne znam odakle da počnem... TSC je već dosta stvari promenio i uveo, ali moramo još dosta da radimo na sebi. Moramo da poboljšamo marketing kluba. Mi jesmo iz malog mesta, ali imamo dosta veliki broj navijača. Imamo navijačku grupu u Beogradu, u Mađarskoj, po celoj Vojvodini, ali uvek treba raditi još, treba da približimo te ljude i vratimo ih na stadion. Ali to ne treba da radimo sami mi, već i drugi klubovi, kao i Savez. Moraju Nišlije da ubede sugrađane da dođu da gledaju Radnički. U Mađarskoj reprezentacija ima kult. Ne samo kada se igra takmičarska utakmice, evo bila je prijateljska kada smo igrali sa njima, pa ih je došlo 40.000. Dok kod nas, kad smo se plasirali na Svetsko prvenstvo, posle Portugala, na stadionu kod kuće nema 10.000 gledalaca.

Šta mislite da je razlog slabe podrške reprezentaciji?

"Ja tu vidim problem u Savezu, jer se nikada na tome nije radilo. Svi su očekivali da će ljudi doći na stadion samo jer vole Srbiju, ali neće. Pre će ostati kod kuće uz televizor jer im je tako komfornije. Moramo da počnemo da radimo, moraju ljudi da zavole reprezentaciju. To je jedna posebna nauka, možete i vi da pomognete kao novinari, ali to je zapravo struka, čemu dosad nismo davali značaj, jer smo veoma dobri u improvizaciji. U tome smo svetski prvaci, ali sve je manje prostora za improvizaciju. Moramo imati bolje stadione, moramo da poradimo na marketingu. Ja moram na tome da radim u TSC, a reprezentacija i neki klubovi još više. Ne treba tu ništa da se izmišlja, već samo da se prekopira ono što postoji kod nekih drugih".

Da li su u Srbiji stvarno prazni stadioni zbog lošeg marketinga ili su se ljudi razočarali jer su očekivali više?

"Ima tu svega i svačega. Ljudi jesu malo razočarani, ali i infrastruktura je stvarno loša. Ljudima se jednostavno ne dolazi na stadione na kojima su prljave stolice, hladno je, nema se gde popiti piće... A drugo, ovde se 30 godina pravi kult da svi navijju za Zvezdu i Partizan i drugi klubovi ih uopšte ne interesuju".

U javnosti vlada mišljenje da je loš odnos igrača prema dresu Srbije?

"Ja u to ne verujem. Svima njima je stalo do reprezentacije, sigurno su patriote i hoće uvek da daju maksimum. Samo mora da se radi sa igračima, moraju da grizu jedni za druge, a to treba stručni štab da probudi u njima, ali ne bih da dajem sebi za pravo da kritikujem bilo koga".

PRIREDILA: Aleksandra Gvozdić