INTERVJU - Dragoljub Srnić: Brat je Zvezdin vojnik, sve je uspeo bez menadžera! Lane sam razmišljao o kraju karijere

Ima srpski fudbal uspešnu braću koja su igrala istovremeno za iste ili različite domaće klubove, ali kada je reč o blizancima, u novijoj istoriji sigurno su najpoznatiji Slavoljub i Dragoljub Srnić. 

Obojica su ponikli u Crvenoj zvezdi, a afirmisali se u Čukaričkom, ali su im se putevi posle osvojenog Kupa Srbije 2015. godine razdvojili. Slavoljub se vratio na stadion Rajko Mitić i u dva mandata, od kojih drugi i dalje traje, sakupio blizu 200 nastupa u kojima je pomogao klubu da osvaja titule i postane redovan učesnik grupnih faza Lige šampiona i Lige Evrope, dok je Dragoljub još neko vreme ostao na Banovom brdu, da bi zatim otišao u Poljsku i kao član Šlonska iz Vroclava i LKS Lođa napravio nešto uspešniju internacionalnu karijeru od brata, koji je kratko bio igrač španskog drugoligaša Las Palmasa.

Nekoliko minuta mlađi Dragoljub u međuvremenu je nosio i dres Voždovca, a trenutno drugu sezonu nastupa kao fudbaler Radničkog iz Kragujevca.

Prvu se, zbog povrede Ahilove tetive i grčevite borbe za opstanak, trudi što pre da zaboravi.

"Na restartu sam u Radničkom. Nadam se da ću moći da opravdam očekivanja i pomognem ekipi iskustvom i znanjem koje imam. Prošle sezone povreda me je baš izbacila iz koloseka, to mi je bila prva tako ozbiljna u karijeri", ističe Dragoljub Srnić u intervjuu za Mozzart Sport.

Da su zdravstveni problemi iza njega moglo se zaključiti po odličnom raspoloženju u kom je obavio razgovor. Očigledno mu je laknulo posle kompletno odrađenih priprema i izdržanih napora u uvodnim mečevima Mozzart Bet Superlige.

Osmeh je ponovo na licu 30-godišnjeg veziste, koji otkriva da se tokom odsustva s terena dosta borio i sa samim sobom.

"Bilo mi je teško, svašta mi je prolazilo kroz glavu, čak i to da prestanem da igram fudbal. Najviše me je izbacivalo iz takta to što nisam mogao da uhvatim ritam. Taman krenem da treniram, pa moram da stanem i ponovo pauziram. Oporavljao sam se nekih šest meseci, a na sve to dvaput sam imao koronu... Sada tražim formu. Realan sam, protiv Voždovca sam bio baš ispod svog nivoa", iskreno podseća Srnić na izdanje od pre tri kola u kom su Kragujevčani poraženi 0:1 golom u 90. minutu.

Jedino kada je tokom intervjua u klupskim prostorijama kragujevačkog superligaša osmeh na Dragoljubovom licu menjalo naborano čelo bilo je kada se pričalo o prethodnoj sezoni. Zbog povrede i zbog opstanka Radničkog izborenog tek u baražu.

Trenutno se Kragujevčani nalaze na devetom mestu Mozzart Bet Superlige sa devet bodova iz sedam mečeva, pa deluje da neće biti napeto kao nekoliko meseci ranije.

"Mnogi misle da ove sezone ne bi trebalo da imamo probleme kao prošle. Tome se i ja nadam, ali fudbal je nepredvidiv. Trenutno nema pritiska, ali moguće je da se situacija okrene preko noći. Klub i grad kao Kragujevac svakako zaslužuju da imaju superligaša i samim tim stvara se pritisak na ekipu da beleži dobre rezultate".

LALATOVIĆ JEDINI MOGAO DA SAČUVA RADNIČKI U LIGI

Dragoljub Srnić (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Veliki uticaj na opstanak Radničkog imalo je angažovanje Nenada Lalatovića za trenera uoči drugog dela sezone.

"Bez dobre atmosfere u svlačionici nema rezultata. Možda je nekada protivnik kvalitetniji od tebe, ali ako je svlačionica jaka, onda ta energija izvuče i više nego što su mogućnosti ekipe. Ja stojim pri tome da je Nenad Lalatović jedini trener koji je mogao da ostavi ovaj klub u ligi. Kako - to samo on zna. Možda smo igrali ružan fudbal za oko, nije bilo lepe i tečne igre, ali smo uspeli. Da bi opstao treba da osvajaš bodove, da se 'pobiješ', a on ima energiju koja je potrebna ekipi. Kada smo sarađivali u Čukaričkom nije bio na ovom nivou 'ludačke' energije, u pozitivnom smislu. Možda će čitati ovaj intervju, pa će se nasmejati, ali ono što sam video ovde u Kragujevcu me je fasciniralo i hvala mu zbog toga. Verujem da su mu i navijači Radničkog zahvalni. Bilo bi lepo da svako ima ovakve navijače. Momci dođu protiv Vojvodine po nenormalnom vremenu i bodre nas celu utakmicu uprkos kiši koja pljušti. To je nešto što daje dodatno samopouzdanje ekipi", dodao je Srnić.

Kragujevčani su trenutno u sitaciji da se bore za mesto u plej-ofu, a kada su u pitanju vrh tabele i evropske vize, kojih će ove sezone za srpske klubove biti pet, nekoliko ekipa je već istaklo ozbiljnu kandidaturu.

Konstatuje Srnić da Crvena zvezda deluje bez konkurencije za tron i hvali Vojvodinu, Čukarički i TSC.

"Vojvodina je odlična, igrali smo protiv njih u nerealnim uslovima, po terenu natopljenom vodom. Dok sam bio u Čukaričkom nije se postavljalo pitanje da li ćemo ih pobediti ili nećemo, ali sada je situacija drugačija. Od kada je Marko Nikolić bio trener pa do ove sezone nisu imali tako jak tim i igrali dobro. Možda bi oni ili Čukarički mogli da razdvoje Zvezdu i Partizan ove sezone. Za razliku od ranije mnogo više igraju na rezultat, nisu mekani. Čukarički se dosta pojačao i uložio u igrače, TSC isto. Sem Zvezde i Partizana koji se svake sezone bore za titulu, svi ostali jure treće mesto koje garantuje Evropu i novac. Mada, s obzirom na to kako je Partizan krenuo videćemo šta će biti sa njima".

Osvrnuo se iskusni vezista i na iznenađujuće slaba izdanja Partizana.

"Ne volim Partizan, ali ih poštujem. Mislim da nije dobro za srpski fudbal da budu toliko loši i da se napravi toliko velika razlika kao što se napravila između Zvezde i ostalih klubova".

Što se tiče Radničkog, plej-of je cilj, a onda - šta bude biće.

"Za Radnički bi bilo fenomenalno da izbori mesto u plej-ofu, što pojedinačnim kvalitetom i zaslužujemo. Kada uporedimo igrače iz našeg tima i nekih drugih, uz izutetak pomenutih, nijanse odlučuju", smatra Srnić.

SA BRATOM SE SAVETUJEM, ALI NE ANALIZIRAMO RIVALE

Dragoljub Srnić (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Neizbežna tema razgovora sa Dragoljubom Srnićem je brat Slavoljub, kao i obratno.

Posle neuspešne epizode u Španiji vrato se u Crvenu zvezdu i kao džoker Dejana Stankovića mnogo puta pomogao ekipi kada je bilo teško. Bilo da igra na poziciji krila, beka, centralnog ili defanzivnog veznog…

"On je vojnik, šta god treba u interesu ekipe, on će to uraditi. Stojim iza toga da je on jedini igrač koji je uspeo u Crvenoj zvezdi bez menadžera. Nijednog trenutka nije imao menadžera. On ne voli da priča o tome, ali meni je iskreno drago. Uspeti u današnjem fudbalu, a posebno u Zvezdi ili Partizanu bez menadžera, malo je teško. On je tu da pogine za grb Crvene zvezde, nikada nije stavljao sebe ispred ekipe. Svojim radom i požrtvovanošću uvek uspe da se izbori za minutažu", naglašava Dragoljub Srnić.

U poslednje vreme Slavoljub igra na sličnoj poziciji kao brat, pošto ga Stanković koristi u veznom redu ispred štopera, što omogućava nekim drugim igračima da igraju rasterećenije.

"To se i vidi. Neki igrači imaju slobodu da rade šta hoće u ofanzivi, mogu da šutnu 50 puta i naravno da će jednom dati gol, ali pitanje je kako bi igrali da nemaju tu slobodu koju im je doneo neko drugi, koji je tu da zatvori prostor iza njih", objašnjava Dragoljub.

Izneo je i konkretan primer kada je Dejan Stanković pogodio što je iznenadio sa Slavoljubom Srnićem u startnoj postavi.

"Utakmica koja je prelomila trku za titulu prošle sezone je bio derbi na Marakani, kada je Zvezda pobedila 2:0. Dan pred utakmicu sam pričao sa njim, rekao mu da će im biti teško, ali on je bio samouveren da pobeđuju sa 2:0 ili 3:0. Tako je i bilo, Partizan se tu utakmicu ništa nije pitao. Stanković je pogodio ne 200, nego 500 odsto što ga je stavio u tim. Nema greške... Igrao je odlično i napred i nazad, stigao je loptu pa centrirao za gol... Uvek gine za klub i niko to ne može da mu ospori".

S obzirom na to da obojica imaju veliko iskustvo u domaćem fudbalu, redovno razgovaraju i o drugim ekipama i igračima.

"Pričamo redovno o utakmicama i našoj igri, savetujemo jedan drugog. On mi je najrealniji kritičar, uz oca. Uvek mi kaže kako stvarno jeste. Tata nam je kao malima uvek iskreno govorio šta ne valja i terao nas da budemo bolji, što je i bilo dobro. Ali ne pričamo o rivalima pred utakmicu, jer oni analiziraju ekipe drugačije nego mi. Crvena zvezda je dominantna u odnosu na sve i igra drugačije od nas. Ako se istakne neki pojedinac popričamo o njemu i to je to. Kada igramo jedan protiv drugog - ne da on, ne dam ja", kroz osmeh navodi Dragoljub Srnić. 

"MOGAO SAM VIŠE U POLJSKOJ"

Dragoljub Srnić (©Rastko Šurdić/Mozzart Sport)

Jednu sezonu u Vroclavu, pa dve u Lođu proveo je Srnić pre nego što je stigao u Kragujevac. Svidela mu se poljska liga i smatra da je mogao da ostavi bolji utisak u njoj, ali nije bilo suđeno…

"Šlonsk mi je bio prvi izlazak u inostranstvo. Odigrao sam tridesetak utakmica i bilo je korektno. Čak sam i kod novog trenera igrao više nego kod onog koji me je doveo, ali na kraju sezone došlo je do promene direktora, došlo je do skraćivanja budžeta, pa sam se vratio u Srbiju, u Voždovac. Onda su me zvali u LKS Lođ. Svašta se izdešavalo, bila je i korona, na kraju smo ispali iz lige. Mogao sam više, realan sam, ali jednostavno mnogo toga nije funkcionisalo. Ne znam šta mi je konkretno falilo. Cela ekipa je oscilirala tokom sezone, menjali smo trenere, direktore... Ali generalno, iz Poljske nosim pozitivno iskustvo. Svaki klub ima pune tribine, tereni su perfektni, uslovi isto".

Poljsko prvenstvo je godinama unazad jedno od neizvesnijih. Šampioni se smenjuju, dešava se čak i da velikan kakva je Legija iz Varšave strepi za opstanak.

"Napredovao je kvalitet njihovog fudbala, nije više samo trka, pa da - što kaže Vladan Milojević - 'pukne utakmica' već u petom minutu. Počeli su da dovode Špance, koji su tehnički nadareni, umeju da stanu na loptu. Ne igra se više samo iz tranzicije i juri gore-dole. To je možda zanimljivo navijačima, ali je za igrače jako naporno. Klubovi su organizovani, ali problem im je Evropa. Svaki klub koji igra na međunarodnoj sceni igra slabo u prvenstvu. Legija se prošle sezone jedva spasila ispadanja".

Jedan od glavnih razloga za napredovanje poljskog fudbala je stajanje na put korupciji i nameštanju.

"Bilo je nameštanja, ali jedno veče su presekli, pohapsili 30 ljudi i sada je sve na odličnom nivou", konstatuje Srnić na kraju intervjua za Mozzart Sport.