Zašto kažeš igra pod košem, a misliš na šut

Fenomen Zvezdinog lutanja u poslednje tri sedmice i dalje polarizuje javnost. Dok se u košarkaškim krugovima vode tihe prepirke o tome da li je problem u treneru, kome je pripao nimalo lak posao da u decembru i januaru pravi doselekciju tima po svom ukusu, umoru, čestim povredama, nedostatku vremena za adekvatan rad i uigravanje, veliki broj stranaca ili je po sredi kombinacija svih pomenutih elemenata, kako se kraj sezone bliži Crvena zvezda izgleda sve lošije. 

Jučerašnje gostovanje Baskoniji krunski je dokaz da je Crvena zvezda izgubila svoj put, iako je prvi put od dolaska Dragana Šakote ekipa imala šest dana da se posle CSKA osveži i pripremi za gostovanje u Vitoriji i, što je još važnije, odlučujući meč Jadranske lige protiv Cedevite Olimpije (TV Arenasport, 21.00). Poraz kao još jedan crveni kvadratić kraj imena kluba nije problem koliko izgled kompletnog tima u Fernado Buesa Areni, što je konstatacija koja se šablonski sve češće koristi. Nijednim prikazanim elementom ne uliva poverenje u nešto više od dva dana pre dolasa Cedevite Olimpije. A, ne treba zaboraviti da i ljubljanska ekspedicija na čelu s Juricom Golemcem poput crveno-belih juri bolji plasman do kraja ligaškog dela regionalnog takmičenja i neće istrčati na parket dvorane Aleksandar Nikolić sa belim zastavicama u rukama. Zbog toga se susret protiv takmaca koga je trojka Ognjena Jaramaza delila od brejka nad Partizanom u punoj Štark Areni, opravdano iščekuje s dozom zebnje...

Posle Baskonije postalo je očigledno da Crvena zvezda sve više hoda u raspecu između izgovorenog i učinjenog, što se gotovo redovno preslikava na parket. Pošto je deklasiran Bajern u Beogradu Dragan Šakota je na konferenciji za štampu izjavio da je njegova ideja da se težište igre prebaci u reket i da Zvezda ne treba da zavisi od šuta. 
"Moramo malo da poboljšamo igru ispod koša, pošto sada već imamo igrače za to. Potrebno je da ne zavisimo od šuta, kontranapada, koji su proizvod dobre odbrane i da imamo dobar balans", govorio je Šakota, pošto je konstatovao da je zadovoljan dolaskom Vladimira Štimca i Marka Jagodić Kurdže, što je dovelo do rastanka sa Derikom Braunom i kasnije prebacivanje Ognjena Kuzmića u FMP. 

Od tada, pa do jučerašnjeg poraza, Crvena zvezda sve više odstupa od bilo kakve postavke koja ozbiljnije uključuje akciju izgrađenu za jednog od petorice visokih igrača. Da ne idemo mnogo unazad, dovoljno je pogledati samo meč s Baskonijom. 

Statistika kaže da je Kevin Panter juče imao 5/11 iz igre, a da je 10 od 12 svojih poena ubacio u prvom poluvremenu. Lorenzo Braun je 10 poena uputio čak 12 šuteva, a bio precizan samo tri puta, uz tek 1/7 za tri. Bili Beron je posle odličnog ulaska u meč s pogođenom trojkom ostao na samo sedam poena, gde je promašio naredna tri šuta sa distance i ukupno bio na 3/7 iz igre. Zbirno, imali su 30 od ukupno 56 timskih upućenih šuteva, uz 11 pogodaka. Na to Dejan Davidovac je imao 0/2, a Kalin Lukas 1/5 iz igre...

Pobrkani lončići

Unutrašnji konflikt ili može li Zvezda da se iščupa?

Vladimir Štimac je standardno bio među efikasnijima u timu, a sinoć je predvodio listu strelaca sa 13 poena (4/7 za dva, 0/1 za tri, 5/6 slobodna bacanja), uz sedam uhvaćenih lopti. Dva puta dobio je odlična dodavanja od Marka Jagodić Kuridže da dođe do lakih poena. I Štimac je zapravo jedini centar od kojeg može da se očekuje nešto u napadu, nezavisno od toga ko je uz njega na terenu. Poređenja radi, Majkl Odžo, Boriša Simanić, Džejms Gist i Marko Jagodić Kuridža su juče skupa imali šest poena! Od toga Simanić je odigrao svega pet minuta jer je brzo skupio tri penala i nije uputio nijedan šut ka košu, baš kao ni Džejms Gist, koji je skupio šesnaest i po minuta. Jagodić Kuridža je imao četiri (2/4 iz igre) i Odžo dva poena (1/2 iz igre).

Scena s polovine treće četvrtine, u kojoj je Lazić sa loptom u ćošku, a u uskom prostoru oko njega haotično orbitiraju Braun, Jagodić Kuridža i Beron, dok jedino Štimac širi odbranu na drugom kraju reketa, samo je dodatno utemeljila mišljenje da Crvena zvezda sve više ostaje bez taktičkih rešenja koja uključuju one osnovne košarkaške stvari – pozivanje akcije, ulazak i odrađivanje potrebnih kretnji i zatim rešavanje napada.

Umesto napadačkog balansa o kome se pričalo na startu 2020, Crvena zvezda se suviše oslanja na individualni učinak i momenat inspiracije Kevina Pantera, Lorenza Brauna i Bilija Berona. Tako se, uostalom, došlo do toga da Braun u poslednjih pet evropskih utakmica ne liči na sebe i da na 32 poena ima 6/36 za dva i 5/20 za tri poena, uz samo 18 asistencija u istom intervalu. Ili do toga da Beron zbog umora posle odlične šuterske večeri u večitom derbiju nije u stanju da igra na gostovanju Himkiju. Odnosno, da Crvena zvezda u Baru izgleda onako loše i da Panter “privatizuje“ loptu tako da uputi čak 19 od 60 timskih šuteva ka košu, što se u novijoj istoriji crveno-belih izuzetno retko dešavalo... Imao je Panter sličnih momenata, kao kada je protiv Himkija ispalio 15 lopti, odnosno 16 protiv Albe. Prolazila su njegova rešenja protiv Bajerna i Asvela, ali od tada samo je protiv Panatinaikosa (24 poena – rekord karijere) njegov učinak zaista bio od koristi Crvenoj zvezdi. A, sada Šakota u kompletnu jednačinu mora nekako da “ugura” i Kalina Lukasa, koji zbog svog iskustva i uloga koje je imao prethodnih godina zahteva određenu porciju šuteva. 

Sve ono što se dešava u Crvenoj zvezdi i te kako je povezano sa svim potezima koje su uprava i stručni štab povukli na terenu i van njega poslednjih nedelja, zbog čega se posle izgubljenog finala Kupa Radivoja Koraća i nametnulo pitanje - može li prošlogodišnji osvajač tri pehara da se izvuče i u finišu sezone odigra srazmerno očekivanjima?

Nekakvo rešenje mora da se pronađe, ali više ništa nije garant uspeha. Crvena zvezda je za kratko vreme otišla s jednog na dijametralno suprotni kraj skale i to je razlog više za zabrinutost među navijačima, ali i zbunjenost. Vreme za vraćanje samopouzdanja ističe.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_msport)
Foto: Star Sport