Idealnih 11 Slobodana Krčmarevića: Niko u istoriji fudbala nije uspeo ono što je čika Conja

Usledila je selidba na Kipar gde je blistao igrajući za Apolon iz Limasola i Anortozis, postigavši preko 100 pogodaka! Uz još neke igrače sa ovih prostora imao je ogromne zasluge za ekspanziju kiparskog fudbala devedesetih godina.

„Znate koje je moje najveće dostignuće u karijeri? To što sam ulazio u igru nekoliko puta umesto Moce Vukotića“, počeo je priču za Mozzart Sport Krčmarević. „Zaista, na stranu svi golovi i trofeji, to što sam Moci bio rezerva držim za najveći uspeh. On je neprevaziđena veličina Partizana, jedan jedini. Najveći igrač koga sam doživeo. A igrao sam i sa Mijatom i sa mnogim drugim velikim igračima“.

Odmah nam je bilo jasno ko je imao zagarantovano mesto u idealnih 11 Partizana...
„Tu nema nikakve dileme, Mocu prvog stavljam. Saletu Iliću sam rekao - napravio si jednu veliku grešku u karijeri. Koju? Nisi smeo da dozvoliš sebi da pretekneš Mocu Vukotića po broju utakmica za Partizan. Pita on - a šta bi ti uradio? Pa ja bih ga ostavio na prvom mestu! Ionako si se vukao po terenu poslednjih godina. Šalu na stranu, Sale je isto legenda, mnogo ga volim. Moca je i njegov idol takođe“. 

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Neke igrače niste imali prilike da gledate, pa ipak ste ih birali...
„Ima onih što ih nisam gledao uživo - to je tačno, ali jesam na brojnim snimcima. Takođe, neke od njih dobro poznajem. Gica Damjanović bio mi je trener, recimo. Od njega sam puno toga čuo. On i Matekalo su me prihvatili kada sam došao u Partizan sa 10 godina. Vladica mi je bio direktor omladinske škole, dok sam radio kao trener u klubu. Mislim da je on posedovao najviše fudbalskog znanja, bez obzira što su neki drugi bili na većim funkcijama. Kod njega se dolazilo po savete, toga sam bio svedok“.

„O Galiću sam čuo samo reči hvale, svi su imali veliko poštovanje za njega. I rivali i njegovi saigrači. Govorili su da je bio maltene preteča Johana Krojfa. Morao sam, međutim, da ga pomerim malo na stranu, da bih napravio prostor za sve najbolje igrače po mom mišljenju“.

„Šole jedna od najvećih legendi, šta o njemu da kažem... Veliki čovek. Drago mi je što su mu napravili bistu i nazvali onaj teren do stadiona po njemu“.

Mnogi su mišljenja da Nenad Stojković nema odgovarajući status ni u klubu ni među navijačima. Šta vi kažete?
„Nenad Stojković je neverovatan igrač, teško mu je naći manu. Jednako dobar kao libero i kao štoper. Igrao je čak i veznog igrača, jer tehnički je bio veoma dobrom potkovan“.

„Sećam se kako me je pazio, da me neko ne udari. I on i Hatunić. A znate kakav je bio Hatuna... Ja žgoljav, nikakav, on mi kaže - vodiću te ja kod mene u Tuzlu, na pasulj. Čak me i puste nekad da prođem... Koliko je to bilo drugačije vreme, koliko su to bili veliki ljudi... Nenad i Hatuna su bili nešto kao Belodedić i Najdoski u Zvezdi. Jedan mozak, drugi kupi“.     

U duelu sa Vladom Stošićem

„Nenad Stojković jedan je od potpisnika onog apela za spas Partizana. Mnogi su to potpisali, ali kad je trebalo da se pojave - ništa. Bez obzira na godine, on je bio među prvima. Uvek! To govori i kakav je partizanovac, koliko mu je stalo do kluba. A da nikad nije imao pravo mesto u Partizanu - nije. Mislim da bi najmanje trebalo da ima svoju ložu“.  

Za njegovog partnera na štoperskoj poziciji birali ste Budu Vujačića...
„Leva noga, svakog je mogao da zaustavi. Voleo je da igra levog beka, sa mnom po strani. Znali smo - kad on uzme igrača, nema brige. I brz i ratnik. Umeo je i pas da odiga. Mislim da bi on i Mile Belodedić bili idealan tandem“.   

Bekovski par, Golac i Novak?
„Golac poređa deset lopti na 20 metara i da osam golova! Imao je sjajan šut unutrašnjom. Napravio veliku karijeru u Engleskoj, gde je bio jedan od prvih stranaca. Nažalost, ni on poput Nenada nije ispoštovan od strane kluba“.

„Stavio sam Novaka na levog beka, možda malo i subjektivno, ali eto, da ima neko iz moje generacije. Odličan igrač je bio, igrao i po levoj i po desnoj strani, namestio mi dosta golova“...

Uz Vladicu Kovačevića, u srcu terena stavili ste Acu Trifunovića...
„Aca Trifunović je tu malo defanzivniji, preteča klasičnog zadnjeg veznog. Vladica kao plajmejker. Puno toga sam naučio od Vladice. Od toga kako da šutiram penale, do nekih kretnji. Pošto sam bio brz, stalno mi je govorio da prvo trčim u širinu, pa u dubinu, kako bih izbegao ofsajd. Oko penala mi je objašnjavao da treba da gledam metar ispred lopte, jer tako ću da vidim i golmana i loptu. Šutirao sam penale ispred Mijata“...

S kim biste od mlađih igrača mogli da uporedite Trifunovića? 
„Aca Trifunović je bio nešto poput Vlade Jugovića. I trči i daje golove. S tim što je imao bolji prekid od Jugovića. I Jokan je mogao da bude tu na njegovom mestu”.

Zvonka Živkovića su treneri šetali od beka do špica, a ni glasači ga ‘ne štede’...
„Zato što je on verovatno najpolivalentniji igrač Partizana. Igrao je baš sve. Ja sam ga za ovu priliku stavio na desno krilo. Možda nije idealna pozicija, ali dobro. Snašao bi se Žile“.

Kakva su sećanja na Dragana Mancea?
„Bio sam na tom treningu na koji Mance nikada nije došao. Taman su me bili priključili prvom timu... Dolazi Bjeković i hvata se za glavu. Šole je isto bio tu... Kad su nam rekli, mi smo svi popadali po onom tartanu. Bio je centarfor engleskog tipa, ne veliki znalac, ali zato strašan strelac. Mislim da bi obeležio celu epohu. Nije se pojavio takav igrač posle njega“.

Ko je bio najbliži idealnom sastavu a da nije ušao?
„Đelmaša sam voleo kao igrača, Prekazija nisam uspeo da stavim. Stariji pričaju bajke o Bobeku. Ješić je bio veliki ratnik. Ne bih mogao jedno ime da izdvojim”.      

Florijan Matekalo slovi za velikog učitelja fudbala, izveo je na put na desetine talenata. Vi ste ga birali kao najboljeg trenera u istoriji Partizana, iako nije mnogo proveo na klupi prvog tima.
„Da, kratko je vodio prvi tim, ali ne mogu da ga ne stavim. To je čovek koji je stvorio toliko igrača. One Partizanove bebe, to su uglavnom sve njegova deca, 80 odsto. Mislim da to niko u istoriji fudbala nije uspeo - da toliko igrača iz jedne generacije stvori za prvi tim. Cenim ljude koji su karijeru posvetili radu sa mladima“.

„Sećam se kako smo trenirali kod njega, bilo zagrevanje po pola sata, žongliranje sa onim gumenim loptama, specijalkama. Pitamo ga mi - kad ćemo da pređemo na kožne. A on - polako, to će da bude kao kad iz juga pređete u mercedes“.

Florijan Matekalo na radnom mestu

„Voleo bih još i Osima da pomenem, sa njim smo uzeli onaj kup Zvezdi, posle Barija. Osim je neuporediv, svi ostali su smešni za njega. Ali kratko je bio, samo godinu dana, jedan trofej. Neka on bude ’pomoćnik’ čika Conji“.

„Znam i za Špica, za Mladinića, međutim njih ne poznajem dobro“.     

Na kraju, kad se podvuče crta, kako vam izgleda idealnih 11 Partizana?
„Ovi ljudi su sinonimi, simboli kluba, a ne ovi foteljaši. Mi koji smo odrasli u Partizanu to dobro znamo“.

Kod Zvezde malo iznenađenje u poslednjoj liniji - Risto Vidaković?
„Rista mi je bio rival, igrao je desnog beka, tako da ga dobro poznajem. Jedan od modernih spoljnih igrača, pojavljivao se gore, voleo da se nadigrava. A džentlmen“.

Ko je dobijao te duele?
„Mislim da smo bili negde na 50:50“.

Možda još jedno iznenađenje - Šekularac na klupi?
„Morao sam Šekija negde da udenem. Zvezdina je zvezda, veliki dribler. Eto, tu sam malu kompenzaciju napravio“.

Sa Ljupkom Petrovićem

Za štoperski par koji ste izabrali mnogi kažu - idealan!
„Vidić i Belodedić bi sjajno sarađivali, nemam sumnju. Kompatibilni su po svojim karakteristikama. Mislim da se u poslednjih 50 godina nije pojavio igrač Belodedićeve inteligencije. Imao sam priliku da igram protiv njega. Imam brzinu, mogu da ga pretrčim, ali ne mogu da dođem u situaciju da ga pretrčim, on se tako namesti da sve slabosti sakrije. A sa loptom neviđen, šta da vam pričam. Hladan kao špricer. Ono što mi je Moca napred, to mi je Mile Belodedić pozadi“.

Od četiri igrača u veznom redu, tri Zvezdine zvezde: Džaja, Piksi, Pižon i Juga.
„Juga je bio najmoderniji naš igrač. Piksi bi u tandemu sa njim bio ’desetka’. Jedan od najvećih srpskih igrača modernog vremena. Odmah iza Moce“.

„Što se Pižona tiče, svi znaju ko je i šta je. On dok je vodio mladu reprezentaciju, ti igrači nisu mogli da mu priđu s tehnikom. Te njegove demonstracije... Čudo!”

„Uz Džajine driblinge sam odrastao, ono protiv Fogtsa i Kamača... Voleo je da se nadigrava, dizao publiku na noge. Posle je napravio onaj šampionski tim, kao direktor. Neki od tih igrača trebalo je da zaigraju za Partizan, on ih je ubedio da dođu u Zvezdu. Postigli su to što su postigli. I neka su. Mislim da nijedan naš tim neće uspeti da ponovi tako nešto“. 

Najistureniji Šestić i Pančev, zanimljiva kombinacija.
„Darko je moja generacija, dao nam je onaj gol rukom za 2:2 na Marakani, u finalu kupa. Ja video. Kažem mu na poluvremenu: Dao si ga rukom. On: Pa, šta sad treba, da uzmem megafon, da svima kažem?! Samo on je mogao da postigne takav gol. Niti ima dribling, niti je nešto posebno brz. Ali zato osećaj za gol, ta lažna kretanja... Malo je Pjanović podsećao na njega po tom pitanju. Nemam dilemu da je Darko Pančev naš najveći golgeter uz Santrača“. 

Šestić?
„Jedan od mojim mezimaca. Imao sam veliku čast da igram s njim godinu dana u OFK Beogradu. Ono što je zanimljivo, bio sam mu kapiten. Davao sam mu traku, on nije hteo. Šele je dribler broj jedan. Driblao sam i ja, međutim to je neuporedivo sa njim. Sećam se najmanje pet-šest njegovih golova gde uzme loptu kod svog šesnaesterca, izdribla sve i da gol“.

Gde su bile najveće dileme kod komšija?
”Dvoumio sam se oko golmana, Dika stariji ili Dujković. Dika je dominirao i pojavom i golmanskom inteligencijom. Interesantan je kao ličnost generalno, mnogo razume fudbal. A i volim visoke golmane“.

Još negde?
”Deju Savićevića nisam stavio, tu mi je Šele odneo prevagu. Mnogo ga volim kao igrača”.

“Ni Stanetu Karasiju nisam pronašao mesto, to mi je možda i najžalije. Mnogo će da mi zameri, sigurno. Pašće neko vređanje kad se budemo videli, a-ha-haaa“.