Idealnih 11 Miloša Đelmaša: Vlada Jugović je igračina za sve

Miloš Đelmaš (64) spada u najbolja krila jugoslovenskog fudbala osamdesetih godina i najvoljenije igrače Parnog valjka u tom periodu. Veliki partizanovac. Otuda mu stanje u urušenom velikanu veoma teško pada.

’Pregovori’ oko učešća anketi Mozzart Sporta nisu tekli lako. Da budemo precizniji, trajali su maltene pet-šest meseci. Od leta 2024.
„Može, nije problem. Evo, piši moj idealni tim Partizana: Jovanović na golu, pozadi Filipović, Mujakić, Marković... Onda Lazarević, Zahid, Ovusu, Jurčević, Goh, Kalulu i Saldanja. Zapisao?“

Čekajte, ozbiljni ste?
„Ozbiljan! To ti je tim koji je blistao protiv Dinama iz Kijeva, 0:3 ovde kod nas, pre nekoliko dana“.

Jasno, radilo se o ironiji, nekoj vrsti protesta, bunta protiv ljudi što su srozali Partizan na niske grane i sastavili ekipu nedostojnu renomea beogradskog kluba. Na početku to je bio njegov ’uslov’ za učešće u anketi, da tim koji je igrao protiv Ukrajinaca uđe u zvanični obračun, da bi kasnije - nekoliko meseci kasnije - ipak smekšao.

Pored toga što je odabrao zanimljivu formaciju, neke igrače postavio van njihovih uobičajenih pozicija, u oba sastava Đelmaš je birao i nekoliko starijih asova, koje nije imao prilike da gleda.

„Morao sam da uzmem dva-tri igrača iz one najslavnije generacije Partizana, što je igrala finale Kupa šampiona sa Realom. Prvi mi je golman, Šole. Ono što sam ja gledao, dok sam bio u Partizanu, najbolji je Ranko Stojić, međutim Šoškić je bio svetska klasa. To svi pričaju“.   

„Sigurna mesta kod mene imaju još Zoki Miladinović, Velibor Vasović i Dragan Mance. Sa Draganom sam igrao, dobro znam njegove kvalitete i šta bi postao da nije poginuo. Takav raskošan talenat retko se rađa. E sad, od ovih starijih imaš tu Stejapana Bobeka, on je legenda... Miloš Milutinović je važio za svetskog igrača, njegove sam snimke gledao... Pokojni otac me vodio na neke utakmice kad sam bio klinac, ali šta sam ja tu mogao da upamtim... Napred ću mlađe da stavim“.  

Da završimo s odbranom prvo. Ko je još bio u konkurenciji?
„Recimo da bi se Rojević dobro uklopio u ovu moju koncepciju. Nije bio veliki defanzivac, ali ofanzivno strašan, dobar tehničar. Nije hteo da igra protiv mene na treninzima... Onda Nenad Stojković, najčešće je bio libero. Ako gledaš ime kao ime, on bi možda trebalo da bude u idealnih 11. Ali sad kvalitet... Ja sam Nenada prolazio kad god sam hteo na treningu, lasom nije mogao da me uhvati“.  

„Ko mi je još tu bio... Evo Blagoje Paunović. Malo ko zna da je on imao 40 utakmica za reprezentaciju, i to u ono vreme kad igraš dva puta godišnje“...

Ispred poslednje trojke su Aleksandar Trifunović centralno, desno Zvonko Živković, levo Nikica Klinčarski.
„Aca Trifunović kao zadnji vezni, dobar igrač i čovek. Za njega sam siguran da bi mogao i danas da igra, za ove umetnike baš i nisam. Žile je mogao da igra sve, šta hoćes. Klinčarski drži ovde celu stranu bez problema. Strašan igrač, igra i levom i desnom, pravi univerzalac. Posle Moce i Saleta najviše utakmica u Partizanu. On je tu taman da pokrije umetnike, da im obezbedi zaleđinu“.  

A onda ide triling navijačkih idola: Čava, Moca, Sale...
„Čava nije mnogo trčao, ali je puno znao, pa bi mi se uklopio sa Saletom, koji je mnogo trčao. Kladio bih se da je najviše trčao od svih, kad bi moglo da se izmeri. Mada nije bio brzanjac. Kad sam ga video po prvi put kako igra mislio sam: ’Šta je ovo, bre, ovo dete će da umre na terenu’, nenormalno koliko je trčao. Čavu mnogo volim i znam koliki je potencijal. Jeste malo odigrao, ali to što je odigrao bilo je sjajno. Lud ko struja. Bio je baš boem, loš za sebe, dobar za sve ostale. Zato je i bio mezimac svih navijača, i običnih ljudi, i znalaca... Isto kao Zoki Miladinović“.

„Šta o Moci da pričam... Nije samo idol, nego i fenomenalan igrač, posebno jedan na jedan. Velika legenda. Igrao sa njim, nosio mu torbu u svlačionicu kad sam došao u Partizan, kad sam bio najmlađi“...

Šta mu je nedostajalo da napravi veću karijeru u inostranstvu?
„Tad je već počela više fizika da se traži, pogotovo u Francuskoj. On je bio u Bordou jednu godinu, kao što je Džaja bio dve godine u Bastiji, i to mu je inostrana karijera. Odlazilo se sa 28 godina, što su o ono vreme već bile ozbiljne godine“.

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Ko je još bio u igri od ofanzivaca?
„Ja bih bez problema mogao da stavim Milinka Pantića, ali on nije igrao mnogo u Partizanu. Pričaju da mi je najbolja utakmica bila protiv Hajduka, kad smo dobili 4:1, čuvao me Jarni, pa sam mu gurao kroz noge, dao gol, namestio gol... Milinko Pantić je tu utakmicu igrao barabar sa mnom, a sledeću utakmicu ga Bjeković uopšte nije stavio među 16. Da ne veruješ. Znači, odigra svetski utakmicu, pa sledeće kolo ne ide ni kao rezerva?! On posle ode u Grčku i Atletiko, blista tamo, da Barsi četiri gola na Nou Kampu i osvoji duplu krunu. Odigra fenomenalno... On jeste kvalitet, međutim fali mu staža u Partizanu da bih ga stavio u idealni tim“.

Ko bi bio trener ovog tima?
„Miloš Đelmaš! Ha-ha-ha! Šalim se, naravno. Mada sam radio kratko kao trener u Nemačkoj, dve utakmice u Hanoveru, privremeno rešenje. Da li Mladinića da stavim? Osim me je zvao u reprezentaciju kad je bio selektor, kod njega sam igrao. Samo sam jedan nastup imao u prijateljskoj. Više puta me je zvao, predviđen sam bio za prvih 11, ali šest puta se povredim za vikend pred utakmice reprezentacije. Posle je napravio je ekipu i nije hteo da menja, to mi je rekao. Bjekovića ću ipak za trenera. Sedam godina mi je bio trener, pet u Partizanu, dve u Nici“.

Još samo neku reč o Zvezdi. Kakav je tu bio princip?
„Uzeo sam ekipu iz ’91. i napravio neke korekcije. Recimo, hoću Šeleta po desnoj strani, a Milka levo“...

Milko je ovde prilično povučeno?
„Jeste, pogotovo što on nacrtanu ovcu nije mogao da sačuva. Ha-ha-ha! Neka ga, neka trči malo“...

„Promenio sam i golmana, stavio Bearu umesto Stojanovića. Karasi je jedan od mojih omiljenih igrača, doktor je bio. Mora i on. Pozadi imam Vidića. I još samo Šekija da nije iz ’91, Šekularac je najveća Zvezdina zvezda. Mogao sam i Blekija, ali tu mi je Juga, a Juga je igračina za sve. Kao trener - Slavoljub Muslin“.