Idealnih 11 Petra Baralića: Drim-tim i u zagradama, samo petorica bez alternative

Ozbiljan doprinos ugradio je i u eliminaciji Real Madrida, dve godine kasnije, pošto je vodio divovske borbe sa jednim od najboljih nemačkih fudbalera svih vremena - Ginterom Necerom; iste godine igrao polufinale Kupa pobednika kupova, a u svojoj poslednjoj sezoni na Marakani zabeležio nekoliko nastupa na putu do finala UEFA kupa, pre nego što se otisnuo ‘preko bare’.

Za Zvezdu odigrao ukupno 134 zvanična meča i postigao 12 pogodaka. Od trofeja ima šampionsku krunu iz 1977, ali osvojenu superiorno, sa čak devet bodova više od drugoplasiranog Dinama.

Petar Baralić u duelu sa Boškom Đorđevićem

“Borac je početkom sedamdesetih imao strašnu generaciju. Taj bi tim danas verovatno bio među tri u današnjoj Superligi Srbije. S jedne strane, za mene kao klinca to je bilo dobro u smislu igračkog razvoja. Ali s druge strane, koštalo me ranijeg dolaska u Zvezdu. Jer nisu hteli da me puste”, ispričao je Baralić kolegi Miroslavu Nešiću preko nekoliko godina u kultnoj radio emisiji Sportski spomenar. “Tri godine smo mi igrali baraž utakmice za plasman u Prvu ligu. Tek posle trećeg neuspelog pokušaja dozvolili su mi da odem”.  

Istom prilikom on je otkrio kako su ga crveno-beli držali na oku nekoliko godina, pažljivo pripremavši teren za konačnu akciju angažovanja. U dva navrata nosio je dres Zvezde kao gost - prvo u Rimu, na prijateljskom meču protiv Rome, a potom i na oproštaju Bore Kostića 1972.

Na tom velikom revijalnom spektaklu Crvena zvezda je igrala protiv reprezentacije planete u izboru JSL ‘Sport’, odnosno njegovog tadašnjeg novinara Rajka Mitića. Zanimljivo da su tada za Beograđane, pored Baralića, nastupili i legenda Hajduka Jurica Jerković, prva violina ljubljanske Olimpije Brane Oblak, te Ilija Petković i Dragoslav Stepanović kao ‘pozajmljeni’ igrači OFK Beograda.

Ispostaviće se nekoliko meseci kasnije da je Zvezda ućarila dvojicu gostiju - i Baralića i Stepanovića.   

“Sećam se Johana Krojfa sa te utakmice. Imali smo nekoliko duela. Iznenadila ga je moja eksplozivnost, imajući u vidu da sam bio pomalo bucmast”, vraćao je film Petar Baralić, na čije kvalitete imun nije ostao ni Partizan. Štaviše, crno-beli su ga još kao omladinca testirali na nekim turnirama, takođe kao gosta...

“Kako se dogodilo da završim u Zvezdi, a ne u Partizanu? Prosto - tako što sam voleo Zvezdu. U ono vreme ljudi su uglavnom za ženu uzimali onu koju vole, ne onu što je bogata. Otišao sam u Zvezdu iz ljubavi. A koliko je to velika ljubav bila reći ću vam ovako: za dolazak na Marakanu, te 1973, dobio sam 5.000.000 dinara. To je bio propis. A moj otac video je torbu sa 120.000.000 od Partizana. Mića Prelić bio predsednik, čovek iz Guče... Za tih 5.000.000 tada sam mogao da pazarim lep auto. Recimo, neki manji BMW. Eto, toliko sam uzeo od Zvezde. Nisam ni pitao za više. Nisam ni želeo više, jer san mi je bio samo da se nađem u tom timu”.   

“Naravno, pored toga, obožavao sam Miljana, Džaju, Kuleta - to su bile institucije od ljudi”...

Nakon što se preselio u Sjedinjene Američke Države ponovo je imao blizak susret sa Krojfom, o kom je govorio u pomenutoj emisiji:
”Igrao sam već neko vreme za Vašington Diplomatse, bio kapiten tima, kada je Johan stigao u klub. Trener mu je odmah ponudio traku. Nije želeo da je uzme. Setio me se, upamtio je da smo igrali jedan protiv drugog na Borinom oproštaju. Znao je ko sam, šta sam, kako sam igrao. Sprijateljili smo se. Kakva veličina... Po meni možda i najbolji igrač svih vremena”.

“Krojf je imao posebnu sobu za sebe u kojoj je pušio tokom pauze na poluvremenu. Onda me pozove - Piter, ‘ajde ti sa mnom! Tako me je zvao, Piter... I ja sedim sa njim, časkamo, dok trener ostalima priča. Kad treba da se izađe na teren neko samo kucne na vrata i mi izlazimo”.   

Petar Baralić već decenijama živi u Arizoni, gde ima kamp za mlade igrače iz cele Amerike. Poslednjih godina tek površno prati fudbalska zbivanja, međutim za zadatak što se našao pred njim mnogo je važnije poznavanje materije u biti i onoga što je bilo u neka daleko slavnija sportska vremena na ovim prostorima.  

“Mnogo je teško, maletene nemoguće upoređivati igrače iz različitih epoha. Sastavio sam idealne ekipe Crvene zvezde i Partizana na osnovu onoga što sam video, ali i na osnovu onoga što sam čuo kada su neki igrači u pitanju. Kako sam manje pratio naš fudbal otkako sam otišao u Ameriku, savetovao sam se pomalo sa Milovanom Rajevcem, podsetio me je na mnoga imena”...

“Nije ovo lako bilo uraditi, zaista nije lako. Trudio sam se da budem stručan, a opet, i ljubazan prema nekim ljudima koji su to zaslužili”...

“Važno je još napomenuti da je kroz oba kluba prošlo toliko sjajnih fudbalera da je gotovo nemoguće izabrati, a ne ogrešiti se o nekoga. Da bih koliko-toliko umanjio mogućnost greške, na većini pozicija stavio sam i alternative u zagradi”.

Razume se, u zvanični obračun glasova ušli su samo prvoimenovani...

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.