Idealnih 11 Nebojše Gudelja: Zvezda iz Barija, plus Piksi; i Partizan koji je tukao tu moćnu Zvezdu

Jedan od naših najvećih novinara - Mile Kos, ispisao je niz hvalospeva o novajliji čim ga je prvi put video na delu, uporedivši ga sa Fahrudinom Jusufijem, a ovaj uzvratio kako dolikuje - delima na terenu. Već u četvrtom kolu, 1. septembra u Nišu, postigao je prvi gol. Više nije bilo dileme da je Parni valjak dobio jedno od najvrednijih pojačanja u pohodu na prve trofeje u novoj državi.

Predrag Mijatović, Slaviša Jokanović, Savo Milošević, Zlatko Zahović, Buda Vujačić, Saša Ćurčić, Slobodan Krčmarević, Branko Brnović, Gordan Petrić... I - Nebojša Gudelj! Kostur crno-belog tima koji će zavladati jugoslovenskim fudbalom posle Zvezdine najveće generacije.

Gudelj je jedan od retkih, ako ne i jedini sa ovog popisa koji je osvojio četiri trofeja: dva šampionata i dva kupa u tri godine. I sve to u 123 zvanična meča za Partizan. Jedna od najvećih pobeda ona protiv večitog rivala u finalnom, duplom okršaju za Kup Jugoslavije u proleće 1992.

„Idealni tim Partizana čini mi najveći broj igrača upravo iz te ekipe što je tukla onu moćnu Zvezdu. Taj tim formirao je i u početku vodio Ivica Osim, verovatno naš najbolji stručnjak“.

„Odbrao sam fudbalere koji bi se najbolje snašli u mom omiljenom sistemu 4-3-3, sa kontrolnim veznim Jokanovićem, te Zahovićem i Mijatovićem ispred. U konkurenciji su mi bili igrači koje sam mogao da doživim, sa kojima sam igrao, ili protiv kojih sam igrao. Čini mi se da je to najpoštenije. Nisam u obzir uzimao statistike, brojke, nego neke moje kriterijume - fudbalsko znanje i inteligenciju“. 

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Ko je još bio ’na pragu’ vašeg idelanog sastava crno-belih?
„Bio mi je tu Milko Đurovski, sećam se dobro Đelmaša... Njih dvojica su imali nešto specifično - Milko čudesan osećaj za gol, Đelmaš mnogo jak jedan na jedan, unosio nemir u svaku odbranu. Takve ličnosti morate da istrpite kao trener. O Milaniču sam razmišljao kao centralnom defanzivcu. Od mlađih mogli bi Nađ, Ćirić“... 

Okarakterisali ste Osima kao najboljeg našeg stručnjaka, ali na klupu Partizana ipak ste stavili Ljubišu Tumbakovića. Šta je odnelo prevagu?
„U jednoj meri trofeji, u drugoj što sam sa njim kao trenerom doživeo puno toga lepog. A i nije lako naslediti najboljeg, zar ne? Tumba je dokazao da može da vodi tu grupu velikih zvezda i poznatih, izgrađenih igrača. Pokazao se ne samo kao trener, nego i kao pedagog, kao otac ekipe, kao veliki stručnjak, kao lider kog su igrači slušali. Nastavio je ono što je Osim započeo. Video sam puno puta da treneri preuzmu neku ekipu kojoj je dobro išlo, pa je upropaste. Tumba je doneo svoj kvalitet, nije glumio ili kopirao Osima, nego je gradio svoj stil. To nije lako. Ali zato je uspeo. I zato ga biram”.

Kada je Crvena zvezda u pitanju, to su sve igrači iz 1991, plus Piksi Stojković. Minimalne su korekcije u odnosu na ekipu što je igrala finale...
“Stavio sam Radinovića umesto Šabanadžovića, a Sinišu povukao na štopera, da bi napravio mesto za Piksija u veznom redu. Da, i Lukić mi je tu umesto Binića”.  

„Od nešto mlađih pomenuo bih Ivana Adažića i Iliju Ivića“...