I Milan objavio cifre: Nikad gore u istoriji! Ima li spasa slavnim Rosonerima? Amerikanci i dalje obećavaju i klade se na mlade igrače

Inter je danas objavio finansijske bilanse za prethodnu fiskalnu godinu i usvojio izveštaj na godišnjem sastanku deoničara. Nerazuri su se pohvalili većim prihodima, boljim rezultatima, dobrim poslovnim potezima i budućnosti koja obećava.

U istom danu, na skupštini deoničara je cifre objavio i gradski rival Milan.

One su mnogo gore od Interovih. Štaviše, one su najgore u slavnoj istoriji Milana. Sedmostruki prvak Evrope preživljava neke od najtežih godina otkako postoji. Ispadao je Milan i u Seriju B, ali se brzo vraćao i bio u vrhu italijanskog i evropskog fudbala. Ovo sada ne deluje kao kriza koja će skoro da prođe...

Od Berluskonijevog odlaska i prodaje kluba mutnim kineskim tipovima u proleće 2017. godine, Milan je svašta preživeo. Kinezi su kupili klub na kredit po zelenaškim kamatama, odmah su potrošili veliki novac na pojačanja, nisu dobili instant rezultat i na kraju nisu mogli da vraćaju rate za zajam od američkog lihvarskog fonda Eliot. Amerikanci su tako ispod cene dobili slavni klub u vlasništvo. Očekivalo se da će ga oživeti, našminkati, doneti mu rezultate, povećati mu vrednost, na kraju ga prodati i ostvariti profit. Ništa od toga im nije pošlo za rukom...

Milan je menjao direktore, trenere, igrače u prethodne dve i po godine, ali niko nije uspeo da ga stabilizuje. Klub je doživeo izbacivanje iz UEFA takmičenja zbog kršenja finansijskog fer-pleja što je trebalo da mu posluži za konsolidaciju na domaćem frontu, ali ništa ni od toga. Milan je letos sa novom upravljačkom strukturom krenuo u novi proces. Ivan Gazidis iz Arsenala je došao kao finansijski ekspert i produžena ruka američkih vlasnika, Maldini i Boban kao autoriteti koji će rukovoditi sportskim sektorom, trener Đampaolo kao trener čija zvezda tek treba da zasija i osvetli Milan...

Umesto, novog početka, još brži kraj. Prvo za Đampaola, a uskoro možda i za Bobana i Maldinija. Možda čak i za Gazidisa. Američke vlasnike fudbal kao sport ne interesuje, njih interesuju brojke. A one su katastrofalne! I debelo ih koštaju.

Poslednji godišnji bilans se na kraju sezone 2018/19 zaustavio na minusu od 146.0000.000 evra u odnosu na gubitke koji iznose 155.000.000 evra. Reč je o najlošijem poslovnom rezultatu u istoriji Milana. Prihodi su smanjeni za 6,1 odsto. Sišli su na 241.000.000 u odnosu na 255.000.000 iz prethodnog bilansa za 2018. godinu. Gledano kroz specifične stavke, smanjeni su prihodi od sponzora, Telekom je prekinuo saradnju koja je donosila 4.000.000. Blago su pali i prihodi od zarade na stadionu ( u dobroj meri zahvaljujući ispadanju iz Lige Evrope u grupnoj fazi) dok su povećani prihodi od televizijskih prava.

Zato je 169.000.000 evra uplaćeno u dokapitalizaciju i pokrivanje gubitaka. Neto vrednost Milana (razlika između prihoda i vrednosti imovine u vlasništvu Milana u odnosu na sve rashode i dugove) iznosi 123.000.000 evra zahvaljujući finansijskoj injekciji Eliota koji je uplatio na račun Milana 265.000.000 evra.

Milan preživljava zahvaljujući finansijskim injekcijama vlasnika, ali to ne može da traje večno...

Zato su manji akcionari danas na godišnjem sastanku bili veoma direktni i neprijatni prema predsedniku Paolu Skaroniju i direktoru Gazidisu postavivši im čak 28 pitanja od kojih su neka bila više nego direktna.

Da li ima šanse da se produži sponzorski ugovor sa Emiratima? Zašto Milan od ostalih sponzora koji nisu Emirati i Puma zarađuje samo 245.000 evra? Da li je klub u potrazi za novim sponzori i sa kim se razgovaralo? Da li postoji plan B ako ne dođe do izgradnji novog San Sira? Kada će klub opet moći da poštuje paramter FFP za igranje u UEFA takmičenjima?

„Eliot želi da vrati ovaj klub u vrh italijanskog i svetskog fudbala. I želimo da to uradimo bez čekanja od 10 ili 15 godina. Moramo da promenimo ponašanje, ovo su neka druga vremena. Ali jedinstveni smo i klub ima solidne finansijske temelje. Imamo oko 400.000.000 navijača i oni su naš najveći zalog za budućnost. Milan je poštovano ime širom sveta i posle 11 meseci u klubu mogu da kažem da smo imali period velikih aktivnosti. Neke dobre stvari su već vidljive, neke nisu bile uspešne, ali idemo dalje. Klub ima finansijsku snagu koja je našu neto dobit iz minusa od 36.000.000 evra u junu prošle godine dovela u plus od 18.000.000 evra juna ove godine. U teškom periodu smo uspeli da investiramo 135.000.000 evra na fudbalskoj pijaci po čemu smo među najvećim trošadžijama u Evropi. Doveli smo ljude koji vole klub da budu fudbalski supervizori. Znamo da klub već neko vreme nema uspeha i želimo da promenimo taj kurs. Osvojili smo prošle sezone peto mesto što je najbolji plasman u poslednjih šest godina“, rekao je Gazidis.  

Potom je objasnio i zašto Milan ne kupuje velika i proverena fudbalska imena već se konstantno kocka i gubi sa mlađim igračima.
„Finansiraćemo tim na koji će navijači biti ponosni. Znamo da postoje strah i skepsa da bi Eliot mogao da odustane, ali mogu da poručim samo jedno: Greške su moguće, ali Eliot će uvek ostati predan i čvrst u ambiciji da vrati klub u vrh. Uprkos svim glasinama koje nas prate, uspećemo. Investiramo u mlade igrače čije najbolje godine tek dolaze poput Benasera, Leaoa, Pjonteka, Pakete...  Fokusirali smo se na mlade, imamo najmlađi tim u Seriji A, ali to ne znači da ne želimo da investiramo u iskusne igrače kao što je bilo sa Iguainom prošle sezone. Ipak, nećemo rasipati resurse na igrače u silaznoj putanji karijera“.

Poslednjih dana se spekulisalo i o sudbinama direktora Maldinija i Bobana koji nikoga nisu ubedili da su dovoljno stručni da vode klub kroz sportski sektor.
„Maldini i Boban rade sjajan posao. Svi smo nestrpljivi, ja prvi, ali potrebno je vremena. Ovo je jedini način da porastemo. Idemo težim putem koji će klubu doneti finansijsku snagu i tim koji će imati svetlu budućnost. Ako potrošimo novac na igrače koji su u silaznoj putanji, možemo da dobijemo samo loše rezultate i loše finansije. To nije prihvatljivo. Imamo visoku platnu listu igrača koja generiše gubitke i moramo da je vratimo pod kontrolu“, najavio je Gazidis kresanje nekih troškova što verovatno znači prodaje igrača sa najvećim platama poput Donarume, Romanjolija, Bilje, Susa, Reine, Borinija, Čalhanoglua...

Predsednik Skaroni je potegao pitanje stadiona kao jedno od najbolnijih. Milan nema svoj stadion već je San Siro u vlasništvu grada i Milan ga deli sa Interom.
„Svi veliki klubovi poput Bajerna, Reala ili Mančester Junajteda zarađuju od stadiona preko 100.000.000 evra godišnje, dok Milan i Inter ukupno zarade 34.000.000 evra. U eri finansijskog fer-pleja, taj aspekt pravi nenadoknadivu razliku. Milan i Inter su raspoloženi za ideju o gradnji novog stadiona. Eliot je u razgovorima sa gradskim čelnicima o investiciji vrednoj 1,2 milijarde evra za San Siro i okolinu. Vizija je jasno: Želimo da Milan dobije najbolji stadion na svetu i da postane globalno konkurentan sa svima“, rekao je Skaroni.

Međutim, Milanov i Interov projekat novog San Sira na istom mestu je danas dobio još jedno „ne“ od gradonačelnika Đuzepea Sale. Američki vlasnici će morati da se načekaju na pare koji bi moderni stadion trebalo da donosi. Čak i da je ceo projekat odobren, Milan bi tek za četiri ili više godina mogao da računa ne neke izvore prihode od stadiona. A do tada Milan ne može da čeka. Milan trenutno tone sa vlasnicima koje samo pare zanimaju, sa direktorima nedoraslim da rade ovaj posao, trenerom nesposobnim da pobeđuje i timom u kojem eventulano dvojica ili trojica igrača mogu da budu starteri u ozbiljnim evropskim klubovima. Budućnost nije svetla... 

(FOTO: Reuters, Shutterstuck)