I Maldini ume da pogreši: Dva propusta zbog kojih su u Milanu pozeleneli od muke

Grcao je Milan kroz poslednju deceniju u besparici i rezultatskoj krizi. A manjak finansijskih sredstava i sportski uspesi su, čast izuzecima, uvek bili u uzročno-posledičnoj vezi. Sezone bez Lige šampiona i više nego poluprazan San Siro... Nit prihoda od Evrope, nit svežeg kapitala od prodaje fudbalera.

Zapravo Milan u svojim redovima u poslednjoj deceniji nije imao fudbalera/e koje bi poželeli drugi evropski velikani, a verovali ili ne poslednji ozbiljan izlazni transfer Rosonera bio je odlazak Tijaga Silve u Pari Sen Žermen još 2012. godine za 42.000.000. Tri godine ranije Riki Kaka je prešao u Real Madrid za 67.000.000 evra i to je i dan-danas rekordna prodaja kluba.

Vremena su se promenila, kao i odnos cena i vrednost fudbalera. Milan nakon što je Paolo Maldini leta 2019. preuzeo sportski sektor, te pošto je osvojena titula prvaka Italije, konačno u svojim redovima ima nekoliko fudbalera koji vrede po više desetina miliona evra i koji su izuzetno poželjni na fudbalskom tržišu. Rafael Leao bi u perspektivi mogao da mu donese i preko 100.000.000 evra zarade, a kapitalci su još Teo Ernandez, Sandro Tonali, Ismael Benaser, pa zašto ne i štoperski tandem Fikajo Tomori - Pjer Kalulu.

I svi su oni rezultat posvećenog i promišljenog rada dvojca na čelu sportskog sektora Maldini - Masara, ali i šefa skauting službe Žofrija Monkade. Međutim, dozvolio je milanski velikan da mu dve zlatne koke iskliznu iz ruku, a bio im je tako bilzu. Promašaji i loše procene su sastavni deo poslovanja na fudbalskoj pijaci, a Milan je minulog leta više verovao fudbalerima koji zasad nose epitet razočaranja, nego momcima koji su predstavljali otkrovenja nedavno okončanog Mundijala u Kataru.

Naime, Rosoneri su letos bili zagrizli za Enca Fernandesa. Agenti tada još ne previše poznatog Argentinca ponudili su ga nekolicini italijanskih klubova. Monkada je bio oduševljen 21-godišnjakom, ali je klub odlučio da se povuče iz priče i fokusira se na dovođenje Renata Sančesa (za kojeg su takođe izvisili) i Šarlea de Ketelarea. Belgijanac je igrač ofanzivnijih karakteristika, Milan nije mogao da krene po obojicu, ali epilog je ispao najgori mogući po Rosonere. Oni su fiksni deo De Ketelareovog transfera platili 32.000.000 evra, a zauzvrat nisu dobili ni tračak raskošnog talenta koji je reprezentativac Belgije demonstrirao u Brižu. Istovremeno, Benfika je ugrabila Enca za 12.000.000 + 8.000.000 evra, a na prve taktove njegovog fudbalskog plesa u Portugaliji i Ligi šampiona, bilo je jasno da će ga Orlovi prodati znatno skuplje u odnosu na uloženi novac. Posle maestralnih partija na Mundijalu, te nagrade za najboljeg mladog igrača u Kataru, očekuju se devetocifrene ponude evropskih velikana - za sada se pominju Liverpul i Real Madrid.

Možda će kajanje u taboru Rosonera biti manje ako De Ketelare u jednom trenutku proigra, ako na površinu ispliva talenat koji de fakto postoji. Međutim, to nije bila jedina greška šampiona Italije. Milan je letos bio i nadomak potpisa francuskog napadača Randala Kolo Muanija, ali se odlučio za Divoka Origija. Kolo Muani danas prema Transfermarktu vredi 30.000.000 evra, Origi samo 10.000.000, bez naznaka da bi klub u budućnosti mogao da zaradi ozbiljan novac njegovom prodajom.

Obojica su bili slobodni fudbaleri, predstavnici Milana su obavili nekoliko sastanaka sa njegovim agentima nakon što je Kolo Muani napustio Nant, ali je ipak Belgijanac dobio četvorogodišnji ugovor na San Siru. Italijanski gigant dobio je 27-godišnjaka koji se konstantno povređuje, nesposobnog da isporučuje pogotke u kontinuitetu, a izvisio je za 24-godišnjeg Francuza koji je u Bundesligi već upisao pet golova i deset asistencija na samo 14 nastupa. Pride je još dva puta pogađao u Ligi šampiona.

U trenutku kada su Maldini i Masara pregovarali oko potencijalnog dolaska Kolo Munija, on nije bio reprezentativac Francuske. Zamislite koliko je sportski sektor Milana pozeleneo od muke kada je video igrača kojeg je propustio kako u finalu Svetskog prvenstva ulazi sa klupe i ubrizgava Francuskoj neophodnu energiju za povratak u meč.

I Paolo Maldini očigledno ume da pogreši, ali ipak ima alibi u ograničenom budžetu Milana, a on je letos iznosio samo 50.000.000 evra. Premalo za šampiona koji se konačno vratio na staze koje mu pripadaju.