I Cezar bi voleo da je imao generale Kjelinija i Bonučija

Dešavalo se u istoriji starog Rima da tom moćnom državom vladaju istovremeno dvojica, nekada čak i trojica ljudi. I to uglavnom nije donosilo na duži rok neki mir za Rim.

Na tom istom tlu, dve hiljade godina kasnije, neka je druga priča. Jer generali Đorđo Kjelini i Leonardo Bonuči ne samo da mogu zajedno, nego moraju zajedno, štaviše – ne mogu odvojeno.

Sinhronizovani do savršenstva, hrabri do granica racionalnog, plemeniti jedan prema drugom kao da su braća rođena. Imala je Italija kroz istoriju brojne maestralne štopere, rekli bismo čak i da se nigde na svetu nisu stvarali kao u majstorskoj radionici Serije A. Ali tamo gde su, recimo, zapeli Barezi i Maldini ili se nije dalo Nesti i Kanavaru i mnogima pre njih još od 1968, prošli su Kjelini i Bonuči. Ili Bonuči i Kjelini, kako god, svejedno je i njima dvojici.

Rasli su godinama, sticali to preko potrebno iskustvo za štopere visoke klase. Pre devet godina doživeli su težak poraz od Španije u finalu EP (4:0), s tim što je Bonuči igrao u tandemu sa Barzaljijem, a Kjelini je bio levi bek. Naučili su tu lekciju, kalili se i na titulama i na neuspesima Juventusa u Ligi šampiona. I od njih se stvorio – čelik.

Mala Italija: Reprezentacija Atalante, Sasuola, Viole, Verone, Zdenjeka Zemana, pokojnog Palerma...

Engleska ih je uhvatila nespremne u prvom napadu finala. Posle toga je Albionu bio potreban durbin da bi videli Donarumu, pošto nisu mogli ni da mu se primaknu. Kuriozitet je da je kod izjednačujućeg gola Kjelini bio u šansi, ali nije uspeo da se izvuče iz čeličnog zagrljaja čuvara, da bi na odbitak natrčao – Bonuči. Čak i u napadu su oni morali da uzmu stvari u svoje ruke.

A, kada je Leonardo izjednačio, Đorđo je posle toga pozadi “čistio” kao da mu sve od toga zavisi. Bez izgubljenog duela, bez izgubljene lopte, sa željom većom od Apenina da se trofej “ne vrati kući”, nego da se prošeta malo tamo gde je bio samo jednom, ali opet češće nego – “kod kuće”.

Ukratko – kapitenska partija Đorđa Kjelinija. Nije ta traka ukras oko ruke...

Fudbal se vratio kući, ali u Rim, gde mu je i mesto

Generali Kjelini i Bonuči. London im je došao kao nagrada, kao kruna za sjajne karijere. Ali, daleko od toga da su tek sada zablistali na velikoj sceni. Još pre tri godine Žoze Murinjo je pričajući o Juventusu rekao:

“Gospodin Bonuči i gospodin Kjelini bi mogli da drže predavanja na Harvardu o tome kako igra centralni defanzivac”.

Đorđo i Leonardo - generali kakve bi i Julije Cezar voleo da je imao kod sebe…