Hvalospevi na Pirinejima: Kako je Račić postao Valensijin "džeparoš"

Jasno je kao dan, Uroš Račić je daleko ofanzivniji igrač nego što to pokazuje u Valensiji. Po vokaciji, srpski vezista je igrač koji može da igra na oba kraja terena gotovo podjednako kvalitetno, da obavlja ulogu "box to box" veziste, kako se ona naziva u modrnom fudbalu. Ima sve potrebne kvalitete da se snađe u savremenoj roli, izuzetne fizičke predispozicije, sjajan šut, ali njegova uloga u ekipi Havija Grasije drugačija je od samog početka. Zauzeo je poziciju zadnjeg veznog i morao da se navikne na nove uslove.

Uroš Račić posle rakete u Oblaka: Kad je ušla prva, ući će sve redom

Tako madridska Marka počinje hvalospev o srpskom internacionalcu podsećajući da Račić gotovo nikada u karijeri nije igrao na tom mestu, ali je prihvatio izazov. Pokazao je veliku želju, zahvaljujući kojoj je upijao nova saznanja kao sunđer. Koliko je u novoj roli napredovao, govore i brojke sa prethodnih par utakmica.

Trenutno uživa puno poverenje trenera i izrastao je u jednog od najvažnijih šrafova u Grasijinoj ekipi. Proteklog meseca je dokazao da je pred njim svetla budućnost. U susretu sa Elčeom u okviru 22. kola osvojio je devet lopti, u narednoj rundi protiv Atletik Bilbaa još toliko. Protiv Reala je to uradio u četiri navrata, ali u susretu sa Blankosima nije bilo previše prostora za srpskog fudbalera: Madriđani su dominirali i gotovo rutinski stigli do tri boda (2:0). U poslednjem susretu Slepih miševa nastavio je pedantno da obavlja svoje zadatke. Do izlaska iz igre u 81. minutu osam puta je "odžepario" protivnike. Fudbalerima ekipe iz Viga je stavio do znanja ko gazduje sredinom terena.

Tako je za šest meseci Račić razvio kvalitete koje ranije nije posedovao, koji nisu ušli u korak sa njegovim stilom, navikao je na drugačiju ulogu na terenu, ali i drugačiju igru. Uspeo je da se za kratko vreme privikne na nove uslove i za nagradu je postao kompletniji igrač.

Sumnjao je Havi Grasija u startu. Posle letnje pijace ostao je kratak za vezistu sa izraženim defanzivnim kvalitetima, pa je prinudno koristio srpskog fudbalera na tom mestu. Već na utakmici protiv Reala u prvom delu sezone (4:1), kada su Kraljevi doživeli težak poraz na Mestalji, dokazao je Račić da može da se snađe i u nepoznatim okolnostima.

Od tog susreta, iako je prethodno propustio par duela, jer mu Grasija nije video mesto u ekipi, Račić je postao nezamenjiv. Igra izvrsno u tandemu sa Karlosom Solerom, kojeg svakim danom sve bolje upoznaje i njihova odlična saradnje daje timu veliku stabilnost. Srbin ne sumnja u sebe i svoje sposobnosti, pokazao je izuzetno strpljenje, čekao na pravu šansu i ugrabio je. Spoj balkanskog mentaliteta i izraženih fudbalskih sposobnosti, jasno je da je zaslužio mesto pod suncem.

U tekućoj sezoni je upisao 22 nastupa (18 u Primeri i četiri u Kupu), sakupio je 1.539 minuta i za to vreme postigao dva pogotka (o projektilu protiv Atletika se još priča), ali što je još važnije, fudbalskom arsenalu dodao je važno oružje - sjajnu igru u odbrani.