Uroš Račić posle rakete u Oblaka: Kad je ušla prva, ući će sve redom

Umemo mi, Srbi, da budemo čudni. Umemo ponekad da zavidimo na uspehu, da ga tumačimo ne kao zaslugu onih koji su ga dotakli, već kao kakvu sistemsku grešku. Pa su takvi bili i komentari kada je Uroš Račić pre sada već dve i po godine za 2.200.000 evra otišao iz Crvene zvezde u Valensiju. Govorili su da je to “sjajan” posao za crveno-bele, jer Račić je “precenjen potencijal”, govorili da će brzo on nazad ili na pozajmice po nekim niželigašima. Toga je i bilo, kao što će uvek i biti u životu mladog fudbalera u inostranstvu. Ko uspe da se tamo nametne – taj vredi. Nema veza i vezica, nema protekcije. Samo znoja na treningu. A u takvim usloviima taj isti Račić je uspeo da se izbori da svakog vikenda ima rezervisano mesto na terenu kultne Mestalje.

Bomba u derbi meču sa Atletikom samo je podsetila zašto Valensija sada Račića ceni kao igrača vrednog osmocifrenog obeštećenja. I dala nam konkretan povod da okrenemo 22-godišnjeg vezistu i prisetimo se dalekog puta koji je prešao.

Prvo, naravno, o tom golu, nedavno mu je Marko Dmitrović “ukrao” prvenac u dresu Valensije odbranivši mu fenomenalnom paradom silovit volej, sad se konačno Račić “očepio”.

“Rekao sam i prošle nedelje u intervjuu za španske novine da me ne brine to što sam pogodio do sada pet ili šest puta prečku i stativu, bila je tu i ta odbrana Dmitrovića, neverovatna zaista. Verovao sam da kada uđe prva, ući će sve redom, pa čak verujem da će biti i onih koje ulaze uz puno sreće. Da će se vratiti sve ove prečke i stative i pretvoriti se u golove u budućnosti… Ovo protiv Atletika, znao sam da ulazi čim sam je šutnuo”, kaže Račić na početku razgovora za Mozzart Sport.

Snaga je dakle ono što spaja pomenuti volej ka Dmitroviću i ovaj sada projektil u mrežu Jana Oblaka. Ono što ih razdvaja je što je prvi bio opaljen desnom nogom, protiv Atletika je radila levica? Redak kvalitet da igrač ima tako razoran udarac s obe noge.

“Ugođaj je kompletan baš zbog toga što sam šutirao levicom. Ali radim mnogo na tom segmentu. I ne pravim razliku. Mislim da mogu da šutiram sa obe noge podjednakom snagom”.

Na utakmicu ćemo se u ovom razgovoru vraćati nekoliko puta, ali hajmo sada da premotamo još malo dalje, sve do leta i rasprodaje nosioca igre u timu Slepih miševa. Navijači su bili u ozbiljnom ratu sa gazdom Piterom Limom, on je tvrdio da nema drugog rešenja, da ne sme da dozvoli da dugovi zakopaju klub. Kako će na kraju sve ispasti, teško je sada reći, ali za Račića i druge mlade igrače Valensije – idealan scenario.

“Ne bih rekao da je sve ispalo loše za klub, naprotiv. Više nemamo velikih imena, sada imamo mladu ekipu koju čine čak i neki momci od 17 do 21 godinu. Klub je rešio da uloži vreme kako bi sa starijima mogli kroz koju godinu do rezultata i benefita da neko od ovih sada igrača bude važan u svetskom fudbalu. Iskreno verujem u to”.

Jedan od takvih mogao bi da bude i sam Račić. Lokalni Super Deporte ga je za meč protiv Atletika ocenio “šesticom” u proglasio za najboljeg igrača Valensije?

“Ustalio sam se, mada je to bio jedan dugačak proces sazrevanja kroz pozajmice gde sam isto tako dobro igrao i stekao neophodne minute kako bih danas mogao da igram na nivou jedne ovakve lige kao što je španska Primera. Svi u klubu su mi dali podršku, kao i trener koji mi veruje, a ja želim da im to vratim na najbolji mogući način na terenu”.

Inače, za razliku od onog kratkog perioda u Crvenoj zvezdi, kada je tek pravio prve korake na seniorskoj sceni, Račić sada izgleda mnogo komfornije i neretko je on taj koji režira nalete Valensije. Hvale ga lokalni mediji zbog toga što igra jednostavno, na dodir ili dva, ne komplikuje bez potrebe.

“Moderan fudbal zahteva da budete kompletni i pokrivate čitav teren bez obzira na koju poziciju igrate. Meni pozicija na kojoj sada igram veoma leži, jer uz trenerove zahteve mogu da kreiram prostor ispred sebe kako ja želim, da kad poželim da budem više ofanzivan ili bliži protivničkom golu jednostavno priđem. Naravno, kad treba da budem na drugom delu terena…”, smireno će Račić.

Ne uzrujava se ni zbog potcenjivačkih komentara sa početka teksta. I mada se čini da narod tek shvata o kakvom se potencijalu radi Račić trezveno razmišlja i priznaje: daleko je on od gotovog igrača.

“Komentare inače ne pratim, ali sigurno je da nisam bio spreman za veliku scenu odmah po dolasku. Ali sam bio svestan da moram da radim na sebi. Išao sam tamo gde mogu da igram i pokazalo se kao dobar izbor. U Tenerifama sam bio odličan, kasnije u Famalikau odigrao čitavu sezonu na visokom nivou, rešavao utakmice protiv velikana kakvi su Sporting ili Benfika. Sve te stvari su mi pomogle da se pojavim na pripremama Valensije, zaslužim novi ugovor i izborim se za startnih 11. Svestan sam da sam puno naredovao, ali sam svestan i da mogu još mnogo bolje. Sa svoje 22 godine sam ipak zadovoljan s svim što sam do sada napravio, ali voleo bih da u budućnosti budem samo još bolji”.

Kako je krenulo, nema sumnje da će biti. Jer Račić je do sada mudro birao korake. Ali kad ga pitamo o narednima – priča samo o Valensiju. Tu je gde i treba da bude.

“Moja budućnost je vezana za Valensiju. Ovo je moj klub i voleo bih da se u budućnosti predstavim u još boljem svetlu, pa i da sa klubom igram u Evropi. Ako ne ove, onda sledećih sezona. Nastojaću da igram najbolje što mogu i svakog dana težim ka još boljem sebi. Za koliko će to biti dovoljno, ne znam, ali trudiću se i videćemo”.

E sad, nije baš sve ni bajno. Valensija je dva boda iznad zone ispadanja, iako je deklasirala Real, igrala nerešeno sa Barselonom na stadionu Kamp Nou. Na tim se mečevima videlo da ima tu kvaliteta, pa na kraju krajeva i da je Valensija veliki klub. Čini se da je problem u uslovno rečeno manjim mečevima?

“Uzeli smo bodove klubovima u gornjem delu tabele, a gubili neke utakmice koje su na papiru bile lakše. Ali sve je to deo mladosti. Ne brinem za opstanak u ligi. Ima još puno da se igra i verujem da ćemo do kraja uhvatiti pobednički ritam. Da imamo vremena čak i da, ako uspemo da pobeđujemo u nizu, probamo da se izborimo za plasman na evropsku scenu. Naredne utakmice su nam jako važne da vidimo možemo li to već ove godine”.

Slavlje sa Havijem Grasijom (©Reuters)

Sam vrh je naravno nedodirljiv. U poslednjih 15 godina samo je Atletiko jednom uspeo da “razvlasti” Real i Barselonu. I čini se da bi možda mogao i sada opet? Najlakše dobijaju mečeve koji “moraju da se dobiju”. Real i Barselona kad su na maksimumu – to je gornja granica fudbala, ali često igraju ispod nivoa. Račićeva Valensija je, dakle, mučila i Real i Barsu. Protiv Atletika dva poraza. Da li je vreme za Jorgandžije?

“Rekao sam i na početku sezone da nikada ne smete da iz borbe za titulu isključite klub kakav je Atletiko Madrid. Imaju najbolju odbranu u ligi i uz jednog Luisa Suareza koji je došao kao poslednja kockica u mozaiku trenera kakav je Dijego Simeone - mogu da osvoje prvenstvo. Ali… Što se tiče Reala i Barselone, to su najbolji klubovi u Evropi. A lav koji spava može svakog časa da se probudi i osvoji sve. Tako da njih nikada ne treba da otpišemo, bez obzira na to kako sada izgledaju”.

Na kraju, jedno pitanje koje bi do nedavno bilo nezamislivo, ali je sada sasvim logično. Posle standardnih igara u Valensiji, ocenama javnosti koje ga svrstavaju među najbolje fudbalere ekipe Havija Grasije, nada li se Račić pozivu u A reprezentaciju Srbije?

“Neću da se namećem preko novina. Kada prošle godine nisam pozivan za reprezentaciju U21 nisam rekao ni reč, iako sam morao da budem tu. Neću dakle ni sada da pričam. Ja sam za Srbiju na raspolaganju u pola dana i noći. Ako budem dobio poziv, biću jako srećan. Ako me pitate da li sa spreman – jesam. Ne želim da budem lažno skroman. Samo mislim da sam igrama koje pružam u kontinuitetu zaslužio poziv iz reprezentacije. O tome naravno ne odlučujem ja, nego selektor. Ako poziv dođe, biće mi drago da budem deo reprezentacije koju volim i za koju bih dao sve na svetu”, završava Račić.