HRVATSKA: ’Provlače se na sreću’ i ’sretno, komšije’... Ovo je diplomski rad velike reprezentacije

Hrvatska je u generalnoj probi za EURO pobedila Portugaliju u Lisabonu i skinula jedini veliki skalp koji joj je do sada falio. Zanimljivo je da je većinu skalpova velikana svetskog fudbala skinula u eri Zlatka Dalića kao selektora. Pored Portugalaca, pobeđivali su Francuze, Argentince, Špance, Brazilce, Holanđane... Sve to u poslednjih šest godina.

Apetite i realne domete današnje Hrvatske je teško spakovati u jednu ravan. Zemlja sa manje od 4.000.000 stanovnika je postala globalno fudbalsko čudo prethodnih godina. Bili su drugi i treći na svetu, igrali finale Lige nacija, redovno odlazili na velika takmičenja i prolazile grupe. Na sreću?

Pa i ne baš... Deo ovdašnjih navijača će od zavisti da potegne argument sreće, drugi deo će komšijama poželeti sreću, a suština je da sreća dlazi tek na kraju kada se ispune fudbalski preduslovi.

Ako su na Mundijalima i imali dozu sreće, zaslužili su je. Jer, na evropskim prvenstvima ih ja zaobilazila. Još od sloma “Bilić boysa“ protiv Turske, preko paklene grupe 2012, poraza na produžetke od Portugalaca i Španaca na prethodna dva turnira…

Normalno je da su sada apetiti porasli i da se u Nemačkoj na praktično domaćem terenu očekuje vrhunac reprezentativne karijere Luke Modrića i probijanje te barijere na kontinentalnim šampionatima.

Biće ovo Modrićev poslednji ples, a vrlo moguće i još nekih ključnih faktora iz najuspešnije generacije u istoriji hrvatskog fudbala. Ono što su puleni Zlatka Dalića uspeli da urade u prethodnih šest godina nije pozlaćeno nekih trofejom, ali će ostati zlatnim slovima upisano u istoriji hrvatskog sporta. Paradoksalno zvuči da je Hrvatska bolje igrala na svetskim nego na evropskim prvenstvima gde joj je najveći uspeh samo jedno četvrtfinale kod Slavena Bilića 2008. godine.

Za Luku Modrića će ovo svakako biti poslednje veliko takmičenje, ali vrlo verovatno i za Ivana Perišića, Domagoja Vidu, možda i Marcela Brozovića… Pa, možda čak i za Zlatka Dalića, najdugovečnijeg i najuspešnijeg hrvatskog selektora čiji rad se i dalje potcenjuje uprkos svim rezultatima.

Zlatko Dalić (©Reuters)

Nije bio veliko ime ni kao igrač, ni kao trener, ali je kao selektor maksimalno iskoristio šansu i već sedam godina je na klupi reprezentacija što je u današnjem fudbalu podvig. Pragmatičan i socijalno inteligentan, Dalić pogađa trenutke kada treba da zategne atmosferu ili da olabavi uže. Nije se libio da uđe u klinč sa igračima poput Nikole Kalinića ili Anta Rebića i da ih izbaci iz nacionalnog tima. Svestan da ima bolje od njih. Jedva je dočekao i da se reši splitskog mita Marka Livaje od kojeg nije imao neke fudbalske koristi već samo nesnošljivog pritiska dela javnosti. Rezultat bi uvek na kraju presudio da je Dalić u pravu.

Nije on baš taktički genije ili fudbalski vizionar, ali inteligentno se naslonio na ono što je zatekao i potom je nadograđivao ciglu po ciglu. Dok se Niko Kovač “magatovskim” metodama peo na glavu reprezentativcima budeći ih u šest ujutro da vade krv (pa su mu igrači i potpisali otkaz), Dalić nije hteo da glumi strogog gazdu Modriću, Perišiću ili Brozoviću već im je obezbedio najvažniju stvar za svaki nacionalni tim – ambijent. Stvorio je domaćinsku atmosferu u kojoj su glavne zvezde reprezentativci, ne on, a još manje čelnici FS Hrvatske. Iz takvog ambijenta se izrodilo nešto zdravo. Uz krucijalnu lidersku ulogu Luke Modrića.

Nije tajna da je neke mlade igrače kada su ulazili u reprezentaciji bilo sramota kada bi videli kako on trenira, kako se ponaša i kako shvata reprezentativni dres. Zato su zapinjali više nego u klubovima i uz legendu Reala otkrivali nove dimenzije profesionalnog fudbala.

Modrić je tu da ih prihvati, posavetuje, pruži primer, ali i da održava red i disciplinu. Naprimer, kada dvojica reprezentativaca rođenih u inostranstvu pričaju za stolom na nemačkom jeziku, on im priđe i stavi im do znanja da se u reprezentaciji Hrvatske priča hrvatski. I ko zna na koliko još takvih detalja utiče... A ti detalji mogu da postanu problem za atmosferu i ambijent ako se vremenom talože i skupe na gomilu. Zato je on za Hrvatsku mnogo više od kapitena, plejmejkera, “desetke“...

Luka Modrić (©Reuters)

Malo ko ga je posle Katara očekivao u Nemačkoj, ali on je i dalje tu. I neguje taj kult reprezentacije. Iako je već pri kraju karijere i minutaža u Realu mu je redukovana, za turnirski sistem takmičenja je i dalje svetska klasa koja može da povuče Hrvatsku ka još jednom dobrom rezultatu. Vodi računa o telu, trenira maksimalno ozbiljno, posvećen je do najsitnijeg detalja i sve to ga uz fudbalsku genijalnost čini igračem koji može da reši veliku utakmicu.

Ogromno iskustvo zajedničkog igranja, objektivan kvalitet pojedinaca poput Modrića, timski duh i navika igranja turnirskih takmičenja su velike prednosti Dalićeve Hrvatske.

Mane? Imaju ih kao i svaka reprezentacija.

Nosioci igre Hrvatske više ne igraju tako bitne uloge u najvećim evropskim klubovima kao pre dve, četiri ili šest godina. Modrić polako prepušta štafetu u Realu, Brozović je otišao u Saudijsku Arabiju, Perišić je propustio skoro celu sezonu zbog povrede… Jedino je Joško Gvardiol u međuvremenu izrastao u svetsku klasu. Dobar deo onih koji će biti starteri nije imao dobre klupske sezone.

Ali, i dalje imaju ogromno iskustvo zajedničkog igranja. Činjenica je da Dalić nije imao nikakvih nedoumica oko konačnog spiska i da je najveće pitanje bilo ko će u Nemačku kao treći golman, što na kraju ništa ne znači. Tim se znao još pre godinu dana...

Među stativama je zacementiran Dominik Livaković koji i nije imao baš najbolju debitantsku sezonu u Fenerbahčeu. Hrvatska će igrati u formaciji između 4-3-3 i 4-2-3-1, ali u bilo koj varijanti neće biti dilema oko sastava poslednje linije. Na desnom beku će biti Josip Stanišić koji je ekspolodirao na pozajmici u Leverkuzenu što znači da iz prve postave ispada najbrži igrač tima Josip Juranović iza kojeg je slaba sezonu u Berlinu.

Štoperski par bi trebalo da čine Martin Erlić iz Sasuola i Josip Šutalo iz Ajaksa. Obojica su imali slabe klupske sezone. Erlić je ispao iz Serije A, a Šutalo bio katastrofalan u košmarnoj sezoni Ajaksa. Ipak, Šutalo je tip štopera koji ume da iznese loptu i rastereti vezni red koji se previše troši u spuštanju po loptu. Erlić je tehnički skromniji, ali taktički napredniji centralni bek. Alternative poput Vide i Pongračića su najslabiji deo tima.

Ima Hrvatska i novu zvezdu Joška Gvardiola koji bez problema može da igra kao štoper, ali ga je Gvardiola u Sitiju više koristio na levom beku i unapredio ga. Zbog toga će i Dalić posegnuti za istim receptom iako je Gvardiol većinu kvalifikacionih mečeva igrao kao štoper. Pozivanje još samo jednog levog beka Borne Sose otkriva karte da Dalić vidi Gvardiola na beku. Pogotovo što je i iza Sose slaba sezona u Ajaksu, a defanziva mu nikad nije bila jača strana. Gvardiolovi tehnički i fizički kvaliteti će biti još jedna vrsta rasterećenja veznom redu koji je srce tima.

Mateo Kovačić (©Reuters)

Vezni red Hrvata može da igra zavezanih očiju. U formaciji 4-3-3 formalno će Modrić biti desno, Brozović u sredini, a Kovačić levo. Ali, oni su toliko iskusni i uigrani da će bez problema menjati pozicije i uloge na terenu, a Modrić će imati više prostora napred nego u Realu. Misterija je u kakvom stanju će se pojaviti Brozović posle sezone u Saudijskoj Arabiji mada ta pluća nikada ne bi trebalo potceniti. Kovačić je godinama stasavao uz njih i Rakitića, postao omiljeni vojnik velikih trenera i klubova u Evropi, osvojio pet Liga šampiona i posle ovog turnira bi trebalo da nasledi ulogu lidera od Modrića. Ovaj triling je najveći razlog hrvatskih nada da reprezentacija opet može daleko da dogura. Retko ko će Hrvatima moći da parira na sredini terena. Plus je tu Marko Pašalić iz Atalante, spreman da uvek donese energiju i pojavi se iz drugog plana.

Najveće nedoumice su u ofanzivnoj liniji tima. Nikola Vlašić iz Torina je Dalićev miljenik, ali je donedavno bio povređen i pitanje je u kakvom stanju dočekuje Evropsko prvenstvo. Da je zdrav i u formi, sigurno bi startovao na desnom krilu, Kramarić bi igrao kao najistureniji, a Perišić levo iako je fudbalski izgubio skoro celu sezonu zbog povrede i rehabilitacije. Odigrao je tek nekoliko rekreativnih mečeva za Hajduk, ali za igrača takvog kvaliteta je to bilo nedovoljno da uhvati formu.

► HRVATSKA ŠAMPION EVROPE - KVOTA 50,0

► HRVATSKA ISPADA U GRUPI - KVOTA 3,40

Ali, kako je Vlašić na desnom krilu pod znakom pitanja, sa te pozicije će najverovatnije krenuti univerzalni Andrej Kramarić koji majstorski razdvaja protivničke linije. U tom slučaju poziciju najisturenijeg napadača će pokritii Bruno Petković ili Ante Budimir iza kojeg je 17 golova u Primeri i sezona života u Osasuni. Petković je majstor fudbala, ali poput Kramarića voli da se vraća po loptu, ne čeka pred protivničkim golom i nema predatorski instinkt. Iako je “završio” Brazil u Kataru, spasao Dinamovu sezonu, u reprezentaciji će teško imati toliko slobode i prostora. Zato bi Budimir mogao da bude konkretnije rešenje što je Dalić nagovestio i u generalnoj probi u Lisabonu.

Postoji i treća opcija koja daliću zadaje glavobolju - Lovro Majer. Nije više klinac, sazreo je i u prethodnim reprezentativnim akcijama u martu, pa i nedavno protiv Makedonije bio najbolji igrač hrvatske reprezentacije. Njegova prirodna pozicija je u veznom redu, ali može i na desno krilo. Možda će on predstavljati i najveću muku Zlatka Dalića, jer su mu poslednja reprezentativna izdanja zaista bila sjajna. Ali koga onda izbaciti?

Ostale opcije poput Marka Pjace i Luke Ivanušeca na levom krilu, Rijekinog Marka Pašalića na desnom i mladih vezista Sučića i Baturnine su džokeri koji će strpljivo čekati svaki minut koji im se ukaže. Ima Hrvatska zanimljive mlađe snage mada to nije kvalitet kao prethodnih godina. Joško Gvardiol je tu izuzetak kao jedina top klasa. Ali, tako je delovalo i kada su se opraštali Mandžukić, Srna, Ćorluka, Rakitić, Lovren… Dalić bi uvek našao rešenje.

Grupa im je opet teška, ali Hrvati su protiv najboljih uvek igrali najbolje. Nisu favoriti protiv Španije i Italije, ali nikog neće iznenaditi i ako se nađu ispred njih na kraju. Sa Albanijom bi mogli da se muče, ali na kraju da prelome žilavog rivala jer su takvih utakmica odigrali bezbroj. Kako god, niko ih neće želeti za protivnika.

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

Pored poznih godina nosilaca igre, nedostatka brzine i problematične forme u klubovima, problem može da budu i prevelika euforija. Pogotovo nakon pobede u Lisabonu. U Hrvatskoj se polako pravi ambijent da ih u Nemačkoj čeka borba za finale, a zapravo su u najtežoj grupi. Euforija na licu mesta će biti još veća jer su Hrvati među tri zemlje na EP čiji su navijači tražili najviše karata. Preko 2.000.000 zahteva za ulaznice je došlo od hrvatskih navijača. Već na prvom meču u Berlinu će ih biti 50.000 na stadionu i još toliko ispred njega. Mnogi će ići kolima iz Hrvatske na dan utakmica, a ne treba trošiti reči o zastupljenosti dijaspore u Nemačkoj. Dalićev tim će zaista imati domaću atmosferu.

Za ulaznice se jedva snalaze čak i reprezentativci. Naime, Savez deli ulaznice igračima proporcionalno broju odigranih utakmica za nacionalni tim pa će tako oni sa jednom utakmicom u nacionalnom timu dobiti maksimalno osam karata. Modrić sa 175 mečeva može da povede i širu familiju. Ali, svakom po zaslugama. A, njegove su nemerljive...

Ako ništa, Hrvatska će tradicionalno biti jedna od najpraćenijih reprezentacija u Srbiji, nepresušna inspiracija tabloida, velika muka TV komentatora i koska za internet ratnike po komentarima i društvenim mrežama...

1. KOLO

Subota, 16. jun

18.00: (1,85) Španija (3,50) Hrvatska (4,40)

21.00: (1,42) Italija (4,40) Albanija (8,00)

2. KOLO

Sreda, 19. jun

15.00: (1,55) Hrvatska (4,00) Albanija (6,50)

Četvrtak, 20. jun

21.00: (2,30) Španija (3,30) Italija (3,20)

2. KOLO

Ponedeljak, 24. jun

21.00: (10,0) Albanija (5,10) Španija (1,32)

21.00: (3,90) Hrvatska (3,50) Italija (1,95)