Hrabre reči Miloša Degeneka: Pojedinci očekuju da se blamiramo, ali ja očekujem da prođemo grupu u Ligi šampiona

Od danas Miloš Degenek i Nenad Milijaš imaju jednu zajedničku crtu. Reč je o igračima koji su u tri mandata nosili crveno-beli dres, uz dodatak da je reprezentativac Australije tek otvorio novo poglavlje na Marakani. Stigao je u poznato okruženje, na poznat stadion koji je bio svedok nekih njegovih blistavih igara...

Možda i zbog toga iskusni defanzivac, doveden kao velika želja Baraka Bahara, veruje da će crveno-beli zablistati ove jeseni u Ligi šampiona. Čak hrabro najavluje prolaz grupe.

„Izuzetno mi je drago što sam ponovo ovde. Kada me je trener Bahar pozvao skoro da nisam imao dilemu. Javila se i želja moje porodice, uprave koja me je videla kao pojačanje. Monog mi je drago što sam ovde, jer ovaj klub dođivljavam kao porodicu. Nadam se da ću biti uspešniji nego u prva dva mandata. Ja verujem da sam bolji, jer sam iskusniji, igrao sam na Mundijalu. Vreme će pokazati da li je tako“, poručio je Miloš Degenek.

Dva puta je igrao iskusni defanzivac Ligu šampiona sa Zvezdom. Veruje da će u trećem pokušaju srpski šampion pomeriti standarde.

„Za mene bi bio uspeh da Zvezda ne završi učešće u Evropi u decembru. Dakle, da budemo prvi, drugi ili treći u grupi. Vidim da se klub sprema da bude prvi ili drugi. Ja isto verujem u to. Verujem u nemoguće i mislim da je moguće. Fudbal se igra na svim delovima sveta. Videli ste koliko je daleko otišao Maroko, isto tako i Hrvatska. Vidim da neki očekuju da se blamiramo u Ligi šampiona. Ja da tako razmišljam ne bih bio ovde“.

Posebnu vezu Degenek ima sa novim trenerom Barakom Baharom.

„On me je hteo pre godinu dana, kada je izbacio Crvenu zvezdu. Nisu se tada poklopile kockice. Iz respekta prema Zvezdi nisam želeo u Makabi. Sada ćemo konačno sarađivati, u klubu koji volim najviše na svetu. Ne znam gde me i da li me vidi kao štopera ili beka. Moja je da treniram, ćutim i radim. Njegovo je da mi pronađe mesto na terenu“.

Impresioniran je Degenek viđenim u Sankt Peterburgu.

„Naježio sam se dok sam gledao te mečeve. Dok su igrali protiv TSC-a bio sam u avionu. Ali ono u Rusiji... Ne mogu da se setim kada je Zvezda onako igrala. Sigurno nismo pet, šest godina. Igra se visoko, presing. Fantastično deluje. To je izazovno i zahtevno za nas igrače. Koliko vidim direktori su doveli treneru baš takve momke koji mogu to da istrpe“.