Hodnicima istorije (4): Totalni fudbal – totalna dominacija. A Panenka? Pa to je zbog piva

Tri naredna šampionata Evrope, tačnije njihove završnice, održane su u Belgiji, Jugoslaviji i Italiji. Početkom sedamdesetih na veliku scenu stupio je totalni fudbal i njegovi glavni protagonisti Holanđani i Nemci, kojima nije bilo ravnih. I dok su Lale s Krojfom, Neskensom, Hanom, Krolom, Rensenbrinkom i ostalima cvetale isključivo u leta Svetskog kupa, Nemci su dominirali na svim poljima.

Po prvi put u istoriji dogodilo se da jedan nacionalni tim u isto vreme bude vlasnik i evropske i planetarne krune...

► Hodnicima istorije (1): Kako je rođen EURO - ko zna šta bi bilo da se Bugari nisu predomislili

► Hodnicima istorije (2): Nagrada za političke igrarije, domaćinstvo i titula špancima

► Hodnicima istorije (3): Sećanje na Džajinu majstoriju i novčić koji je odredio finalistu

Na završnici u Belgiji 1972, po mnogim mišljenjima, Nemci su imali još moćniji tim nego 1974, kada su po drugi put postali šampioni sveta. Na prva dva Evropska prvenstva svojom voljom nisu igrali, sa trećeg ih je isterala Albanija, a onda su se u komšiluku pojavili mnogo ljuti i jaki. Helmut Šen u međuvremenu postaće veliki mag fudbalske igre. Iako je u tim uvrstio 17 superzvezda (golmani: Klef i Majer, odbrana: Bekenbauer, Brajtner, Hetges, Švarcenbek, Vogts; vezni red: Bonhof, Henes, Kepel, Necer, Vimer; napad: Grabovski, Hajnkes, Kremers, Ler i Gerd Miler), sve je funkcionisalo gotovo idealno. Bila je to strašna kombinacija igrača Bajerna i Borusije iz Menhengladbaha, u ono vreme, uz Ajaks, dva najbolja evropska kluba.

U četvrtfinalu jedino iznenađenje predstavljala je Rumunija (trijumfovala u grupi sa Čehoslovačkom) i donekle Jugoslavija (prošla najtežu grupu s Holandijom i Istočnom Nemačkom) - svi ostali bili su „planirani“.

Pancer divizija dočekala je revanš s Engleskom i to je bio apsolutni derbi doigravanja. Osveta Nemaca za finale iz 1966. bila je surova i servirana je na Vembliju, tamo gde najviše boli. Ginter Necer odigrao je utakmicu života. Plavokosa bitanga maestralno je dirigovala igrom svoga tima. Bilo je 3:1 za Nemačku, a 15 dana kasnije u Berlinu 0:0. Belgija je izbacila Italiju, Mađarska Rumuniju, a SSSR Jugoslaviju.

Žreb za polufinale razdvojio je favorite, pa je domaćinu dodelio Nemce, a Mađarima večne dželate Sovjete. Sa dva gola Gerda Milera Manšaft je prošao Belgijance i u finalu uništio SSSR – 3:0. Opet dva gola Milera i jedan Hakija Vimera. Sve to za manje od sat vremena. Do Španije 2012. niko nikada nije dominantnije stigao do evropskog trona...

Te godine prva tri mesta u trci za Zlatnu loptu osvojili su nemački igrački: prvi je bio Bekenbauer, dok su drugo mesto delili Miler i Necer. Jedan od najvećih Belgijanaca Pol van Himst kasnije je izjavio kako nikada nije igrao protiv boljeg tima.

FINALE U BELGIJI 1972.

Nemačka - SSSR 3:0

/G. Miler 27, 58, Vimer 52/

IDEALNIH 11 (formacija 4-3-3): Rudakov (SSSR), Džodžuašvili (SSSR), Bekenbauer (Nemačka), Hurcilava (SSSR), Brajtner (Nemačka), Henes (Nemačka), Necer (Nemačka), Vimer (Nemačka), Lambert (Belgija), Hajnkes (Nemačka), Miler (Nemačka).

NAJBOLJI STRELAC: Gerd Miler (Nemačka) 4 gola.

Brutalna dominacija Nemačke i Holandije, finalista sa Svetskog šampionata 1974, nastavljena je kroz kvalifikacije za naredno EP. Totalni fudbal, osvežen nekim novim imenima, gazio je sve pred sobom. Španija, odnosno Belgija, bile su lake mete u četvrtfinalu. Nedodirljivima u Beogradu i Zagrebu pridružili su se favorit iz senke, Čehoslovačka i domaćin Jugoslavija. UEFA je prvi put poklonila poverenje jednoj komunističkoj državi da organizuje „fajnal for“. Zanimljivo, sva četiri susreta (polufinalni, finale i za treće mesto) ušli su u produžetke, a borba za titulu rešena je prvi put penalima

Ti penali ući će u anale zbog jednog čoveka i načina izvođenja udarca sa 11 metara, dotad neviđenog – Antonjin Panenka, brkati frajer s praške kaldrme, u petoj seriji, i sve posle promašaja Ulija Henesa (zamalo da je digne do polupraznog severa na beogradskoj Marakani), bocnuo je tako loptu preko utonule nemačke hobotnice zvane Sep Majer, da je ova putovala „čitavu večnost“. Tako je valjda to izgledalo Čehoslovacima. A kada je konačno liznula donji deo mreže, beše to „francuski poljubac“. Seks bez seksa. Svakako, ekstaza.

Posle je taj stari faker pričao kako je s velikim prijateljem, golmanom Zdenjekom Hruškom, dok su igrali zajedno u Bohemijansu, pucao penale u pivo i uvek gubio. Morao je da izmisli nešto novo i – to je bilo to. Rešio čovek posle da primeni zajebanciju s treninga u finalu Evropskog prvenstva.

„Jeste, tako je bilo. Samo, onda sam odjednom počeo da se gojim. Mnogo piva, mnogo piva sam mu uzimao.“

Imali su Čehoslovaci 2:0 u tom finalu. Nemci se izvukli u 89. minutu pogotkom Helcenbajna, ali pravda je ipak zadovoljena u toj penal seriji. Pogotovo jer su Panceri i u polufinalu protiv Jugoslavije zaostajali dva gola (0:2), pa prošli sa 4:2 nakon produžetaka...

FINALE U JUGOSLAVIJI 1976.

Nemačka - Čehoslovačka 2:2 (penalima 3:5)

/D. Miler 28, Helcenbajn 89 - Švehlik 8, Dobijaš 25/

IDEALNIH 11 (formacija 4-4-2): Viktor (Čehoslovačka), Pivarnik (Čehoslovačka), Krol (Holandija), Ondruš (Čehoslovačka), Bekenbauer (Nemačka), Bonhof (Nemačka), Polak (Čehoslovačka), Panenka (Čehoslovačka), Džajić (Jugoslavija), Njehoda (Čehoslovačka), D. Miler (Nemačka).

NAJBOLJI STRELAC: Diter Miler (Nemačka) 4 gola.

Taj poraz u finalu nije mnogo poremetio pobednički mentalitet Nemaca. Sa novim timom predvođenim Karl-Hajnc Rumenigeom i robusnim centarforom Hamburgera Horstom Hrubešom na terenu, odnosno Jupom Dervalom na klupi, Pancer divizija postala je prvi dvostruki osvajač Evropskog prvenstva na prvom proširenom završnom turniru u Italiji. Te 1980. na EP igralo je osam reprezentacija podeljenih u dve grupe. Taj sistem takmičenja biće na snazi sve do Engleske 1996...

Najveće iznenađenje u kvalifikacijama predstavljao je trijumf Grka u grupi, ispred SSSR-a i Mađarske. Svi ostali favoriti našli su se na Čizmi.

Nemačka je protutnjala kroz grupu smrti, osvetivši se Čehoslovacima za Beograd i dobivši podmlađene Holanđane sa 3:2 (do 80. minuta bilo je 3:0), tako da joj je poslednji susret sa Grcima bio nevažan - imala je osigurano finale. U Grupi B domaćin je vodio veliku borbu sa Englezima i Belgijancima. Španci su bili slabi. Engleskoj je u prvom meču protiv Belgije poništen čist gol za pobedu. Ispostavilo se, to će ekipu koju je predvodio fantastični Kevin Kigen koštati plasmana u finale. Belgijanci su sakupili jednak broj bodova kao Italijani (po četiri), bilo je 0:0 u njihovom duelu, u presudnom 3. kolu, tako da je domaćin turnira zbog manjeg broja postignutih golova u grupi (tri prema jedan u korist Belgije) morao da se pomiri s činjenicom da će biti drugi i da će u borbu za treće mesto.

U finalu nije nedostajalo uzbuđenja, pa ni drame, međutim Nemci su tada već uveliko znali da dobijaju finala. U 88. minutu, onako po germanski, Hrubeš je svojim drugim pogotkom doneo titulu Manšaftu. Belgija nikada ni pre (a možda ni posle) nije imala bolju ekipu. Igrali su golman Pfaf, Gerets, Vanderejken, Van der Elst, Kulemans... S klupe ih je predvodio najdugovečniji selektor Gi Tis.

FINALE U ITALIJI 1980.

Nemačka - Belgija 2:1

/Hrubeš 10, 88 - Vanderejken 75pen/

IDEALNIH 11 (formacija 4-4-2): Zof (Italija), Đentile (Italija), Širea (Italija), Ferster (Nemačka), Brigel (Nemačka), Tardeli (Italija), Kulemans (Belgija), Šuster (Nemačka), Hansi Miler (Nemačka), Rumenige (Nemačka), Hrubeš (Nemačka).

NAJBOLJI STRELAC: Klaus Alofs (Nemačka) 3 gola.

*** Fudbalske sedamdesete u potpunosti su obeležili Nemci i Holanđani, barem kada je Evropa u pitanju - totalni fudbal vladao je punih deset godina; Johan Krojf tri puta proglašavan je za najboljeg fudbalera Evrope, Franc Bekenbauer istu titulu poneo je u dva navrata i još dva puta bio drugoplasirani, a dve Zlatne lopte vezao je i Rumenige; Nemački i holandski klubovi sedam puta uzastopno osvajali su Kup šampiona – po tri puta Ajaks i Bajern i jednom Fajenord; Tih godina u Formuli 1 dominirali su Emerson Fitipaldi i Niki Lauda; Pronađen japanski narednik Šoići Jokoi koji se 28 godina skrivao u šumama Guama, verujući da Drugi svetski rat i dalje traje; Bobi Fišer pobedio Borisa Spaskog u borbi za svetsku titulu, čime je prekinuta dvodecenijska šahovska dominacija Sovjeta; U terorističkom napadu u Minhenu tokom OI nastradalo 11 izraelskih atletičara; Ubijen je Džon Lenon, a rođene buduće zvezde svetskog fudbala: Zidan, Figo, Nedved, Sedorf, Ćavi, Džerard, Van Nistelroj...