Halejeva kometa iznad Topčiderskog brda: Bobek, Miloš, Valok i - Đorđe Ivanović! Tako nešto nije viđeno 63 godine

Halejeva kometa jednom u 75 godina može da se vidi sa lica Zemlje. A na crno-beloj strani Topčiderskog brda golgeterska eksplozija čekala se duže od 63 godine. Za svoje vreme supersoničan fudbal igrali su Stjepan Bobek, Miloš Milutinović i Marko Valok, svaki na svoj način, a njima uz rame stao je Đorđe Ivanović.

Razume se, vremena su neuporediva, teško je oceniti kvalitet nekadašnjeg i ovog sad sporta, ali aktuelni ofanzivac crno-belih bar po jednom podatku može u istu ravan sa legendama Partizana, pošto je mesto u istoriji apsolutno zaslužio. I na tome mu svaka čast, pet golova nije lako dati ni na treningu, kamoli na zvaničnoj utakmici. Još eliminacionoj. Baš to uspeo je krilni napadač crno-belih u Grošnici, na prvom koraku ka odbrani Kupa Srbije, eksplodirao je poput Halejeve komete, spakovao pet lopti u mrežu zonaša Vodijaže (6:0) i dočekao da bude prvi fudbaler Partizana koji je taj podvig izveo posle čak 63 godine!

Pre Ivanovića, u almanahe se upisao Marko Valok, samo u drugom takmičenju, prvenstvu tadašnje Jugoslavije, pošto je do vrha napunio mrežu BSK-a. Beše to 5. avgusta 1956, na premijeri sezone, u ubedljivom slavlju Partizana (5:3). Zanimljivo je da je Valok - inače, najbolji strelac u istoriji večitih derbija (13 pogodaka) - još jednom bio petostruki strelac. Ovoga puta u kupu, u demoliranju beogradskog Hajduka sa Liona, 18. avgusta 1954. kad je bilo čak 17:0 za favorita.

Ako bi nešto trebalo da bude povoljan znak Grobairma onda je to činjenica da je u oba slučaja kad je Marko Valok bio tako golgeterski raspoložen Partizan osvajao Kup Maršala Tita. Dobra polazna osnova da i ove sezone odbrani trofej koji drži u vlasništu četiri godine.

Ivanović i Valok su brojali do pet, međutim, nisu na vrhu ove ove liste. Najbolji strelac u istoriji kluba iz Humske, Stejepn Bobek je važio za nemilosrdnog egzekutora. Niti je birao mesto, niti vreme, niti rivala, te knjige starostavne kažu da je čak triput davao najmanje pet golova na meču. Interesantno, nikad baš pet. Redovno više. Na primer, 8. juna 1947. vozio je Parni valjak ka pobedi nad niškim „14. oktobrom“ od 10:1 tako što je dao osam komada!? Isto toliko (da, dobro ste pročitali, osam) isporučio je i u mrežu Sloge iz Petrovca na Mlavi 18. novembra 1951. u kup pobedi 15:0, dok je „samo“ šest puta bio precizan 11. novembra 1951. kad su crno-beli nadvisili užičku Slobodu (11:1), u prvenstvenom okršaju. Peticu je autorizovao 10. oktobra 1954. - u istoj onoj sezoni kad je Valok dao pet komada „Golubovima sa Liona“ - takođe protiv Hajduka, samo iz Splita. Beše 7:2.

Još jedan velikan Partizana može da se pohvali da je član „ekskluzivnog kluba“. Miloš Milutivnović je dao pet golova na jednom susretu, s tim što je, poput Bobeka, pomerio granicu. Plava čigra se zaustavila na „koti šest“ u prvenstvenom slavlju nad Budućnosti 11. marta 1956. kad je bilo 9:0.

I onda ovaj 9. oktobar 2019. Da se pamti i prepričava dok opet neko ne bude jednako raspložen kao Đorđe Ivanović na gostovanju Vodojaži, dok opet fudbalska Halejeva kometa ne preleti Topčidersko brdo.
„Drago mi je zbog golova, značiće mi na planu samopouzdanja, ali je najbitnije da smo pobedili i prošli dalje. Odigrali smo dobru utakmicu u lepoj atmosferi, stvorili dosta šansi, a bez obzira što nismo rano postigli gol bili smo strpljivi i znali da će rezultat doći“, skromno je delovao Đorđe Ivanović posle meča u Šumadiji.

Skromnost je lepa vrlina, međutim, bivši kapiten Spartaka i te kako ima razloga da bude ponosan. Zna i sam šta je uradio, jasno mu je da se se ovo dešava jednom u karijeri. Zato je i poneo loptu kući, da je stavi u vitrinu i jednog dana pohvali se nasledinicima rečenicom:
„Ovim fudbalom sam dao pet golova“.

FOTO: Star sport, MN Press, FK Partizan