Gulit o ključnom trenutku protiv Zvezde '88: Spiker je govorio da je Roberto dobro, da je van životne opasnosti, a oni...
Vreme čitanja: 3min | ned. 25.09.22. | 18:59
"Bili smo rešeni da pobedimo"...
Legendarni Holanđanin Rud Gulit govorio je na Festivalu sporta u organizaciji milanske Gazete i tom prilikom dotakao se događaja tokom čuvenog beogradskog dvomeča Crvene zvezde i Milana u jesen 1988. godine.
Toliko godina je prošlo od ti utakmica u kojima je, kako to Italijani vole da kažu, rođen veliki Berluskonijev Milan, međutim novinari iznova i iznova vraćaju aktere na te susrete želeći da saznaju nešto novo.
Izabrane vesti
Bez obzira na sve teškoće što su Rosoneri prošli u ta 24 sata, Gulit se rado priseća tih događaja...
"Kad se igralo po magli bio sam na tribinama. Sećam se da niko nije video gol koji je Zvezda dala. Ta magla je bila tako čudna... Izgledalo je kao da se nekakav džinovski tepih spušta na stadion. Kao da je neko to uredio"...
Gulit je potom premotao film na drugu beogradsku utakmicu...
"Sećam da su mi doktori rekli kako zbog povrede neću moći da igram više od 40 minuta. Pred meč sam izašao na travu i video sve te navijači. Urlali su. Ali hteo sam da osetim tu njiovu emociju. Dali su mi snagu. Negde pred kraj prvog dela utakmice Donadoni se sudario sa protivničkim igračem i pao. Progutao je jezik, umirao je... Svi su bili uplašeni. Bilo je baš ozbiljno. Spasao ga je Zvezdin doktor. Posle su ga prevezli u bolnicu. Tokom pauze između poluvremena bili smo potreseni. Imali smo taj gol koji smo postigli, lopta je bila u golu, ali sudija nije video... Onda se dogodio ključni trenutak: u pauzi smo čuli spikera kako nešto govori i pominje Donadonijevo ime. Ceo stadion je zviždao. Onda su nam preveli. Spiker je govorio da je Roberto dobro, da je van životne opasnosti. A oni zvižde! To nas je razljutilo. Bili smo rešeni da pobedimo. Da, igrali smo protiv veoma snažnog tima, ali to je bila utakmica naši života. I pobedili smo nakon penala", podvukao je jedan od najboljih holandskih igrača svi vremena.
O tom sudaru koji je mogao da bude koban po njega Roberto Donadonije je jednom prilikom govorio:
"Taj sudar je nešto čega se sigurno nikada neću sećati u životu, uopšte nisam bio svestan. Znam samo da mi je doktor spasao život i da sam se probudio u bolnici. Te godine smo osvojili Kup šampiona. Bio je to samo incident, ne verujem da fudbaler može da uđe na teren sa namerom da povredi drugog igrača".
Govoreći za NIN pre mnogo godina, i doktor Nešović se prisetio te situacije:
"Izvadio sam mu jezik, izmasirao srce i on je prodisao. U bolnici je ustanovljeno da ima prelom vilice. Kasnije mi se javio pismom u kome mi zahvaljuje na spasavanju. Sportisti to retko čine, smatraju da se podrazumeva to što lekari rade za njih".