Gulaš od Engleza: Vekovna sramota poniženog Albiona i minut ćutanja za slavu mađarskog fudbala
Vreme čitanja: 3min | sre. 15.06.22. | 10:56
Tim Marka Rosija podsetio na neka davno prošla vremena. Na godine kada su Mađari menjali evropski fudbal
Beše 25. novembar 1953. godine. Englezi su se okupili na Vembliju kako bi se još jednom okupali u samozaljubljenosti i sebi više nego ostatku sveta dokazali da su najbolji na planeti. Mađarska predvođena Puškašom i Hidekutijem ih je deklasirala sa 6:3 – posle kao domaćin i sa 7:1 – i svukla ih sa oblaka da na zemlji razmisle opet o svemu. U Mađarskoj će reći da je ta pobeda započela proces svrgavanja komunističke vlasti, u Engleskoj pak neki i dalje misle da je taj poraz označio početak kraja britanske imperije. Prosto, došlo je do trenutka kada su građani prestali da veruju u sopstvenu nepobedivost.
Beše 13. decembar 1954. godine. Vulverhempton se kao šampion Engleske šepurio i predstavljao kao najbolji tim na svetu i podsećao da su na prijateljskim mečevima na Molinou padali reprezentativci Južne Afrike, pa Seltik, moskovski Spartak, argentinski Rasing, da je Makabi iz Tel Aviva ispraćen sa 10:0. Ovog puta gost je bio Honved. Posle 14 minuta bilo je 0:2. Vulverhemtpon je na kraju okrenuo sa 3:2, tek pošto je na poluvremenu vodom natopio teren kako bi sprečio gostujuću pas igru. Posle meča je trener engleskog šampiona Sten Kulis proglasio svoj tim za “šampione sveta“, ni u Engleskoj se mnogi novinari nisu saglasili, „močvarom“ su nazivali igralište u drugom poluvremenu, polemika se proširila širom Starog kontinenta, pominjalo se čak da je i Crvena zvezda negde u to vreme savladala Honved, pa je kao posledica osnovan Kup evropskih šampiona, sada oličen u Ligi šampiona.
Izabrane vesti
Kakav će efekat imati sinoćnjih 4:0 Mađarske – opet u Vulverhemptonu – rano je reći, nekih radikalnih posledica verovatno neće ni biti, ali Englezi su još jednom poliveni kofom hladne vode.
“Napravili su gulaš od Engleske“, napisao je Dejli Mejl dok su svi ostrvski mediji jednoglasno poraz u Ligi nacija okarakterisali rečju – poniženje.
Najteži poraz na domaćem terenu još od 1928. I prvi put još od 2014. da Engleska nije slavila ni na jednoj od četiri uzastopne utakmice. U te četiri utakmcie samo jedan gol, sa penala.
“Ovo nije bilo proklizavanje. Ovo je istorijski kolaps“, grmeo je Skaj Sport.
Svi su saglasni da je posao Gereta Sautgejta sada ugrožen, iako govorimo o čoveku koji ih je beznađu doveo do finala prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva. “Ujutru ćete išutirati“, pevali su navijači selektoru, a euforija posle vaskrsenja ekipe poslednjih godina preko noći se ugasila.
Sautgejt je branio tim prihvatavši svu odgovornost na svoja pleća, ali tim sa Harijem Kejnom, Kajlom Vokerom, Džonom Stonsom, Kalvinom Filipsom i Bukajom Sakoom sebi jednostavno nije smeo da dozvoli ovakvu sramotu.
Stons je obešen na stub srama, jer nije mogao da se izbori sa Adamom Salajem, očajan je bio i Voker, poneku pohvalu zaslužio je mladi Džud Belingam, samo zato što ima 18 godina, ne zato što je bio dobar. Drugi donekle opravdavaju Risa Džejmsa ili Marka Guehija, ali objektivno – Adam i Roland Salaj, Martin Adam, Adam Lang, Zolt Nađ... To su bili junaci večeri.
Čak i kad je u drugom poluvremenu ušla engleska „teška konjica“ sa Rahimom Sterlingom, Filom Fodenom, Mejsonom Mauntom i Harijem Megvajerom – opet su se mađarski rezervisti pokazali kao bolji, gladniji. Nisu mogli ni da zamisle da će im se ukazati ovakva šansa. Kad su mogli – zagrizli su.
“Kada umrem, a nadam se da će se to desiti što je kasnije moguće, nadam se da će na svim stadionima u Mađarskoj održati minut ćutanja, to bi za mene bio veliki uspeh“, dobro raspoložen je bio selektor Mađara Marko Rosi.
Jedino što diže atmosferu u Engleskoj je činjenica da je Svetsko prvenstvo tek na zimu. Jer da je danas, Englezima bi klecala kolena i pred mnogo slabijim ekipama.
A Mađari? Oni su odavno naučili kako se lako gubi tlo pod nogama i nema zato preteranog busanja. Ali potajno se i tamo sigurno nadaju da će se vratiti vremena kada su baš oni „školovali“ ostatak Evrope. Ogroman skok su napravili poslednjih godina. A ništa još nisu uradili.
Možda baš to silno iščekivano vaskrsenje mađarskog fudbala bude posledica ove nove, treće istorijske noći u njihovim sudarima protiv Engleza.