Gospodar igre

Španija u tom momentu još nije bila prvak sveta. Feran Tores je pogodio tek u produžetku, kada Rodri više nije bio na terenu, ali je taj duel sa Mesijem objasnio skoro sve što je kapiten Crvene furije radio tokom Mundijala. Njegove najbolje intervencije znale su da razoružaju protivnika na način na koji to ume samo posebna sorta, da u deliću sekunde predvidi nekoliko sledećih koraka, namesti se i preseče svaku nit nade. U jednom potezu uspeo je da obeshrabri jedinog fudbalera za koga se može da mu je bio konkurent za mundijalsku Zlatnu loptu.

U finalu je kompletirao 101 od 106 dodavanja, četiri puta oduzeo loptu i dobio 80 odsto duela na zemlji. Argentina je za 120 minuta imala jedan udarac ka golu, dok ih je Španija imala 15 u okvir. Razlika kakva se ne pamti u istoriji finala svetskih prvenstava rezultat je besprekorne taktičke postavke mastermajnda Luisa de la Fuentea. Španci su sa loptom stalno imali dobar raspored na terenu, dok je u fazi odbrane uvek bilo dovoljno igrača blizu mesta na kojem je posed izgubljen, da bi se izvršio rani pritisak. Rodri je gotovo bez greške povezivao ta dva dela igre.

Španija je zato i u finalu delovala mirno, iako je utakmica za svetsku titulu po prirodi stvari sve, samo ne mirna. Bilo je tako ponajviše jer je imala igrača koji je služio kao most između odbrane i napada, neprobojna barijera čiju potporu je činio ostatak španskog tima. Zajedno su učinili da se argentinska, a pre toga i francuska igra raspadne u paramparčad...

Rodrijev turnir, kao praktično i sve u današnjem sportu, najlakše može da se objasni statistikom i brojkama. Završio je Mundijal sa 93,2 odsto uspešnih dodavanja i prosečno 94 kompletirana pasa na 90 minuta, najviše među igračima sa najmanje 400 minuta na jednom Svetskom prvenstvu otkako se mere ovakvi parametri. U poslednjoj trećini dodavanjem je pronašao saigrača 204 puta, uz preciznost od 91,9 odsto. Imao je i 26 startova, više od bilo kog drugog igrača na turniru, dok je dobio 63,3 odsto od ukupno 60 duela na zemlji.

Rodri je svojim potezima stalno terao protivnike da izlaze iz zone komfora, probijao je prvu liniju i servirao loptu u prostor iz kojeg su Pedri, Lamin Jamal, Dani Olmo i ostali mogli da napadnu poslednju trećinu. Istovremeno je čuvao ravnotežu ekipe koja je na osam utakmica dozvolila samo pet velikih prilika i za ceo turnir primila tek jedan pogodak, što je i dalje podatak iz naučne fantastike. Svojim prisustvom Rodri je najčešće terao rivale da zaobilaze španski vezni red i traže rešenja najčešće po bokovima. U njegovu zonu skoro da nisu dolazili...

Zanimljivo je da je prvenstvo počeo nešto slabije i tada je ono zrno sumnje dodatno "procvetalo". Posle remija sa Zelenortskim Ostrvima zameralo mu se što predugo drži loptu i usporava napad. Luis de la Fuente odmah je stao u zaštitu svog kapitena i rekao da se takvim konstatacijama vređa najbolji igrač sveta.
"Rodri, čak i na 50 odsto, bolji od većine vezista na planeti", izgovorio je bez zadrške De la Fuente.

Selektor je dobro znao šta i koga brani. Španija je i bez idealnog Rodrija mogla da ima tehničku nadmoć i odnosu na ostale, brzinu na krilima i dovoljno kreativnosti, ali teško da bi dobila takav balans na sredini bez svog kapitena, odnosno bez nekoga ko određuje kada napad treba da se ubrza, kada se lopta vraća unazad i koliko igrača sme da ode napred. O tome često pišu ili govore oni koji redovno prate špansku reprezentaciju, a zapravo se radi o detaljima koji za oko običnog posmatrača nisu vidljivi. Zato i nije pogrešno reći da je Rodri jedan od onih fudbalera čija se važnost najčešće primeti tek kada nije na terenu.

Zato je, kako je Mundijal odmicao, polako nestajala dilema u kakvom je stanju Rodri stigao u Severnu Ameriku. Protiv Portugalije i Belgije sve sigurnije je upravljao igrom, a polufinale sa Francuskom pokazala je pun kapacitet njegove klase. Francuzi su imali približno ravnopravan posed, ali je Rodri dobio 11 od 15 duela, uključujući sva četiri u vazduhu. Kilijan Embape, Usman Dembele i Majkl Olise dobijali su loptu daleko od prostora u kojima mogu da razviju igru na pravi način. Francuski napad zbog toga je izgledao nepovezano, kao skup izuzetnih pojedinaca kojima nijednog trenutka nije dozvoljeno da pokažu ono što najbolje znaju.

Ispred Paua Kubarsija i Ajmerika Laporta Rodri je zatvarao prostor, a čim bi Španija osvojila posed odmah bi pokrenuo lavinu ka protivničkom golu. Bio je uvek tu da pomogne poslednjoj liniji, ali i da svojim prisustvom, po potrebi, dodatno optereti rivala u završnoj trećini... Bio je, kako se to kaže, sveprisutan na terenu.

I tu nalazimo najozbiljniji argument za tvrdnju da je ponovo najbolji vezista sveta. Rodri na najvišem nivou objedinjuje skoro sve elemente koje od jednog fudbalera možete da očekujete. Tehnički potkovan gotovo do savršenstva, inteligencijom nadmašuje konkurenciju, uvek svestan dešavanja oko sebe, kada i koji deo posla treba da preuzme...

Pep Gvardiola je još prošle jeseni govorio da se povratak posle kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta ne može gledati kroz datum odigravanja prve utakmice. Jer, igrač može da bude dovoljno zdrav da izađe na teren, a da još nije spreman da ponovo igra instinktivno, bez razmišljanja o narednom koraku i reakciji tela.

"Na Mundijalu će biti najbolji Rodri", prognozirao je tadašnji trener Mančester Sitija i Rodrijev sunarodnik.

Klupska sezona pokazala je da još to nije to, da ne postoji karakteristična sigurnost u kretanju i da mu je potrebno vreme. Zato je na Svetskom prvenstvu prvi put izgledao kao da se oslobodio neizbežnog straha i ponovo bio svoj. Gvardiolina prognoza savršeno je predvidela kada kada će se vratiti igrač koji je osvojio Zlatnu loptu.

Sam Rodri je uoči finala rekao da se nalazi u najboljem trenutku sezone. Pre turnira mu je, prema sopstvenom priznanju, nedostajao ritam utakmica. Dobio ga je kroz prvenstvo na kojem je Španija rasla iz utakmice u utakmicu, čuvajući najbolje izdanje za eliminacionu fazu. Povreda je ostala daleko iza njega, Zlatnu loptu Mundijala dobio je zbog svega što je radio protiv Portugalije, Belgije, Francuske i Argentine. Bio je to najbolji Rodri, možda čak i bolji iz svojih najzrelijih dana.

Sa kapitenskom trakom oko ruke, kao da je dobio dodatni podstrek da bude najbolja verzija sebe. Saigračima je pred finale poručio da moraju da imaju više želje za pobedom nego straha od poraza. Na terenu je tu poruku i sam prenosio smirenim rešenjima, bez brzopletosti i potrebe da forsira stvari koje ne predstavljaju najbolje rešenje u tom momentu. Zanimljivo, Mark Kukurelja je posle finala rekao da Rodri odlučuje kada Španija pritiska i kada napada i teško da je preciznije mogao da opiše posao koji je obavljao njegov dugogodišnji saigrač, o kome čelnici Real Madrida sanjaju posle odlaska Tonija Krosa i Luke Modrića.

Zlatna lopta za najboljeg igrača prvenstva pripala je zaista najboljem fudbaleru svetskog prvaka, mada je to zaista teško odrediti jer su odličan turnir imali i pomenuti Kukurelja, Mikel Ojarzabal, Fabijan Ruiz, pa i Lamin Jamal. Ma koliko da tu tvrdnju ne potkrepljuje statistika, kad god je lopta bila u njegovim nogama, nastajala bi panika u protivničkim redovima... Španija je kao tim pobedila konkurenciju, a sav nakupljeni kvalitet u svlačionici dobio je određeni balans zato što je Rodri bio u srcu terena.

Zbog toga ni priča o novoj Zlatnoj lopti na kraju godine više ne deluje tako nerealno, mada tek treba videti kakvi će kriterijumi biti i ko će zaista da ponese najvažnije individualno priznanje. Klupska sezona nije bila nalik igrama na Mundijalu i to stoji. Svetska kruna, ipak, nosi težinu koju nema nijedno drugo takmičenje. A opet, kada govorimo o Rodriju statistika nije presudan faktor, već uticaj na koji šampion sveta igra.

Saglasićemo se da Rodri nije bio najupadljiviji igrač turnira, ali bez njega bi igra Španije bila potpuno drugačija. Zato što je njen gospodar.

Posle svega kroz šta je prošao, Rodri je ponovo neko od koga zavisi kako izgleda najbolji tim na svetu. I to je, nesumnjivo, najvažnije svedočanstvo njegovog povratka na vrh.