Globtroter Paločević: Koštinja me odveo u Nacional, Lingard došao sa stavom da će da nas preskače

Svuda pođi, kući dođi. Izreka koja se često koristi. Tako ide kad negde otputujete, prođete svakakva mesta, ona lepa vam najviše privuku pažnju. Upravo zbog njih mrmljate sebi u bradu „kako bih ja ovde ostao da živim“. A onda, dođete kući i budete svesni da nigde nije lepše nego u svom domu, makar u njemu boravili povremeno. Izgleda kao da se ovom logikom vodio Aleksandar Paločević kad je ovog leta rešio da ponovo obuče dres OFK Beograda, kluba u kojem je napravio prve korake, a posle Romantičara, put ga je dalje vodio u Novi Sad, Portugaliju i Južnu Koreju. Iskusni ofanzivni vezista ponovo pohodi terene u elitnom rangu srpskog fudbala.

“Bio sam u inostranstvu osam godina. Svaki put kad bi bila neka pauza u prvenstvu, ja bih dolazio na Omladinski stadion i sedeo u obližnjem kafiću. Letos sam došao i generalni direktor Balša Terzić me je video iz kancelarije, izašao napolje i rekao: `Hajde, Palo, hoćemo li?’. Mislio je na moj povratak, a ja u tom trenutku potpisao novi trogodišnji ugovor sa Seulom. Namestilo se tako da smo se dogovorili oko šestomesečne pozajmice. Hteo sam da se vratim, pre svega zbog porodice. Da budem uz njih, makar i na pola godine. Imao sam ponude drugih klubova, ali rekao sam menadžeru: ’Želim u OFK Beograd’. Mislim da nisam pogrešio. Nijednog trenutka".

Momak rodom iz Gnjilana je dete plavo-belih, debitovao je na utakmici protiv Rada 29. septembra 2013. Nisu to bila srećna vremena za velikana sa Karaburme, više najava tmurnih, crnih oblaka koji će se nadviti nad Omladinskim stadionom u narednom periodu i ispadanja dva ranga niže.

“Baš je bilo teško! Nije nam bilo lako da se borimo sa svim lošim stvarima koje su se dešavale. Moja poslednja sezona je bila pretposlednja pre nego što je OFK ispao. Nije bilo nikakvih ulaganja u tim, istina, klub je uspevao da promoviše neke igrače, da ih proda i zaradi novac, međutim, videlo se u kom pravcu to ide. Imali smo tada dobru ekipu. Pored mene, tu su bili Čavrić, Zdjelar, Dražić, Gajić, Antonov. Svi smo uspeli da napravimo dobre karijere".

Pred sezonu 2015/16. usledio je odlazak u Novi Sad i oblačenje dresa stare dame srpskog fudbala – Vojvodine. Partije na „Karađorđu“ značile su punu igračku afirmaciju za Aleksandra Paločevića. Ono što javnost i navijači posebno pamte je mitski dvomeč kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Sampdorije i pobedu u Torinu (4:0).

“Sve smo šokirali tada, ni mi nismo verovali šta smo uradil Sampdoriji. Sećam se izjava njihovog predsednika Masima Ferera koji je rekao da nikad nije čuo za nas i da uopšte ne zna ko smo mi. Šok, šta reći. Olako su nas tad shvatili, tek su izašli iz pripremnog perioda i mislili su da im mi ne predstavljamo neku ozbiljnu prepreku. Posle toga, sledi revanš u Novom Sadu – oni već vode sa 2:0, a nije ni poluvreme. Sećam se, igrao se 45. minut, neka lopta dolazi, odjednom, njihov igrač izlazi ’jedan na jedan’ sa Srđanom Žakulom, našim golmanom. Srećom, nije postigao gol. Da jeste, verovatno bi nas dotukli u drugom poluvremenu. Posle toga smo naleteli na Viktoriju iz Plzenja i tu već nismo imali nikakve šanse. Glatko smo eliminisani. Generalno, imao sam mnogo problema u toj prvoj sezoni. Povredio sam prednju ložu i oporavak je trajao mnogo duže od očekivanog. Već u drugoj je bilo mnogo bolje. Za trenera je došao Nenad Lalatović, na početku priprema u Sloveniji me čak nije ni video u startnih jedanaest, ali oduševio sam ga. Oporavio sam se od povrede i baš sam bio spreman. Već protiv Bokelja u kvalifikacijama za Ligu Evrope sam bio starter. Imali smo sjajnu atmosferu, sve se poklopilo kako treba u prvih šest meseci. A onda, odjednom, svi su otišli, promenio se trener, promenila se uprava i mi nismo mogli da održimo formu do kraja".

Posle odlazaka iz ravnica Vojvodine leta 2017, red je došao na prvi inostrani angažman i odlazak na sever Portugala, tačnije – Aruku. Jaka liga, cenjena u svetu, mečevi sa protivnicima kao što su Sporting, Porto, Benfika, ali...

“Prvo, ja sam u toku sezone odbio da produžim ugovor sa Vojvodinom. Mislio sam da je došao trenutak da se oprobam u inostranstvu. Neverovatno je šta se desilo sa Arukom te sezone. Ja sam sve dogovorio dva meseca ranije. Oni su u tom momentu bili osmi na tabeli, a te sezone igrali su kvalifikacije za Ligu Evrope i izgubili od Olimpijakosa. Dešava se situacija na utakmici Aruka – Benfika, gde se predsednik Aruke žestoko posvađa sa Rui Koštom u svečanoj loži. To je bilo osam kola pre kraja. Od tog momenta, pa do kraja šampionata, Aruka gubi sve mečeve. Poslednje kolo, čuda se dešavaju. Situacija je takva da će Aruka ispasti ako izgubi sa dva gola razlike, ako Tondela dobije Bragu dva razlike i ako Belenseš dobije Porto sa dva gola razlike. Tako nešto je delovalo nemoguće. Šta se dešava? Tondela pobeđuje Bragu 3:1, Belenenseš dobija Porto 2:0, Aruka izgubi na svom terenu 4:2 i ispadne u niži rang. Ja i agent sedimo na stadionu i bukvalno ne znamo šta da radimo. Potpisao sam na četiri godine, baš dobar ugovor. Nije nam do tog momenta padalo na pamet da ubacimo neku klauzulu. Posle toga je menadžer zvao predsednika da mu kaže kako odustajemo od dogovora. Ovaj nije hteo ni da čuje, kaže mi: ’Ti ćeš biti najplaćeniji igrač u drugoj ligi’. Javila se odmah Vitorija Gimaraeš i to je isto bio razlog zašto nisam hteo da budem u Aruki. Predsednik ne pristane. Što je najbolje u svemu, on je zadržao celu ekipu iz prethodne sezone i nikome nije smanjio platu ni za evro. Na kraju, ostao sam u Aruki, odigrao vrlo dobru sezonu i otišao u Nacional“.

A u Nacionalu...

“U tom trenutku, najdominantniji tim drugog ranga. Trener im je bio Koštinja, bivši igrač Porta. Baš su igrali dobro pod njim i uverljivo osvojili prvo mesto. Čuo sam bio za njihovo interesovanje tokom sezone. Jedan od poslednjih mečeva u takmičenju igramo upravo protiv Nacionala. Tad sam odigrao možda jednu od najboljih utakmica u karijeri. Pričamo posle meča u tunelu i Koštinja mi kaže: ’Ti moraš da dođeš kod nas i to odmah“. Uspeli smo da se dogovorimo, malo sam spustio finansijske zahteve, plata koju sam primao u Aruki je za Nacional bila prevelika. Sve sam to uradio samo da bih igrao u višem rangu, Aruka je tad završila kao treća i nije ušla. Da jeste, ja bih verovatno ostao. U Nacionalu je sve bilo kako treba, osim rezultata. Mogu slobodno da kažem da sam u Portugaliji igrao najbolji fudbal“.

Usledila je selidba na drugi kontinent. Godina je 2019. i Paločević oblači dres Pohanga iz Južne Koreje. Prvo iskustvo u azijskom fudbalu.

„Nacional je ispao iz lige i kad sam prihvatio ponudu Pohanga, nisam znao šta da očekujem. Opet, da igram u drugoj ligi Portugala – već sam to iskusio. Sve u redu, dobar ugovor, život fenomenalan, Madeira je raj na zemlji, Razmišljao sam dosta, dogovarao se i na kraju je bilo – hajde da odem. Prvo sam došao na pozajmicu u Pohang i posle potpisao na godinu i po dana. Golgeterski, najbolji period u karijeri, ali onda se desila epidemija Kovida i sve se zatvorilo. Da nije bilo toga, ubeđen sam da bi našao neki baš dobar angažman. Na kraju me je Seul kupio za milion evra, što isto nije loše. Sve mi je išlo od ruke, navikao sam se na njihov fudbal. Za saigrača sam imao momka iz Rusije, stalno smo gurali jedan drugog napred, karakterno smo slični i onda je to bila fenomenalna saradnja. On i sad igra za Seul".

Sadašnji član OFK Beograda je u jednom trenutku za saigrače imao Jong-Džun Goha, sadašnjeg igrača Partizana i In-Bom Hvana, doskorašnjeg člana Crvene zvezde i obojicu veoma dobro poznaje.

“Goh je kao vrlo mlad bio na klupi u Pohangu. Posle nekog vremena postao je jedan od najboljih igrača ekipe. Igrao je fenomenalno u svim takmičenjima prethodne sezone. Da li je do jezika, kulture, toga što je mlad i nema dovoljno iskustva...verujem da se trudi i radi na treninzima maksimalno. Ne priča engelski uopšte, ne znam ni da li ima neko ko mu prevodi, niti kako u Partizanu rade sa njim. Sa Hvanom sam kratko igrao u Seulu. Nije bio toliko superioran kao ovde. Zvezda ima puno dobrih igrača i kad je tako, onda je i njemu lakše da igra. Kvalitet je neosporan, ali nije bio takav dok je igrao za Seul. Napravio je fenomenalan potez dolaskom u Srbiju i na kraju – otišao u Fejenord. Svaka mu čast“.

Saigrač Aleksandra Paločevića u Seulu je od februara 2024. bio nekadašnji fudbaler Mančester junajteda Džesi Lingard.

“Došao je tu sa stavom da će da preskače igrače, zato što je on igrao u Premijer ligi. Završilo se tako što ga je trener u jednom momentu odstranio iz tima zbog toga što se ne trudi dovoljno. Kad pogledate njegov učinak (16 utakmica, tri gola) to nije zadovoljavajuće, a već je sedam meseci u Južnoj Koreji. Od igrača takve biografije se, ipak, očekuje više“, zaključio je priču Paločević.

Piše: Nemanja RAKANOVIĆ