Geneza argentinskog fudbala (I deo): Ti ludi Englezi

U ovoj priči kroz nekoliko nastavaka delimo sa vama jednu od najkompletnijih i najbolje dokumentovanih istorija nacionalnog fudbala - Argentine. Počinjemo sa nastankom i prvim koracima igre koje su doneli ti "ludi Englezi", upravo oni sa kojima će se vek kasnije sukobiti u krvavom ratu za Foklandska ostrva. Dakle, uporedo sa pričom o tome šta se dešavalo sa fudbalom u Argentini, dotaći ćemo se hronoloških podatak koji su obeležili razvoj u kolevci ove igre.

...

Mnogo godina pre nastanka nekih od velikana argentinskog fudbala, poput River Plejta, Boke Juniors, San Lorenca, Rasinga ili Independijentea, postojao je čitav jedan univerzum klubova koji danas više ne egzistiraju ili jednostavno više ne funkcionišu kao takvi. Oni se smatraju pionirima klupskog fudbala u zemlji Gaučosa, a već toliko godina je prošlo od njihovog nestanka da, kada se danas govori o njima, zvuče gotovo mitološki. Ipak, njihovo postojanje ostavilo je neizbirisiv trag u istoriji ovdašnjeg fudbala, dok rezultate i rekorde pojedinih timova posle više od jednog veka ligaški uređenog fudbala, nisu uspeli da nadomeste njihovi naslednici.

Rođenje i prvi koraci argentinskog fudbala neraskidivo su povezani sa nastankom igre u Engleskoj. Fudbal je u Argentinu stigao brodom, ruku pod ruku sa engleskim mornarima krajem 19. veka, a prva polja za igru nastala su oko luke u Buenos Ajresu, odakle se brzo širila ka unutrašnjosti zemlje, isto tako engleskim železnicama. Igrali su ga pre svega mladi ljudi, mahom Anglo-Argentinci, Irci-Argentinci, mešavina pridošlica i lokalnog stanovništva koje se nazivalo Kreolima, a koji su mu vremenom dali prve rudimentarne pokušaje u stvaranju sportske organizacije. Opet, ostala je to dugi niz godina, sve do duboko u dvadesetom veku, igra "ludih Engleza"...

Na samom početku, nekoliko klubova je rođeno duž obala Rio de la Plate, a mnogi drugi su nastali pored pruga i stanica koja su im čak davala i imena. Jedan od najstarijih gradskih fudbalskih klubova, koji su još aktivni u centralnom delu Ajresa, iako se struktura prestonice drastično izmenila u odnosu na te godine, kao i veličina i izgled njegovog stadiona, jeste klub Fero Karil Oeste. Bio je tu, na istom mestu u Kabaljitu, još od 1905. godine, odnosno pre 118 godina.

Na Triniti koledžu, veoma blizu čuvenog Univerziteta Kembridž 1846. godine, sastavljen je prvi fudbalski kodeks. Serija pravila koja su, među svojim osnovnim i karakterističnim odredbama zabranjivala upotrebu ruku pri igranju, vođenju i šutiranju lopte. Za kratko vreme broj učesnika je bio ograničen na 11 igrača po strani, od kojih je samo jedan mogao da koristi ruke unutar jasno ograničenog područja. Bio je to golman ili čuvar gola, koji je, kada je došlo vreme da se to prevede na argentinski jezik, bio El arkuero. Ta igra se zvala asocijacijski fudbal, za razliku od druge koja se zvala ragbi fudbal. Upravo zbog te britanske sklonosti da skraćuju reči kako bi bile praktičnije u svakodnevnom jeziku, jednostavno se zvao fudbal i zadržao je takav naziv u zemljama engleskog govornog područja.

Šta se dešavalo u Argentini u to vreme? Otac nacije, brigadir Huan Manuel de Rosas gvozdenom rukom je upravljao zemljom, kao guverner provincije Buenos Ajres, bio je glavni i jedini zadužen za spoljne odnose argentinske konfederacije. Komercijalne i kulturne veze sa Britanskim carstvom, posle problema anglo-francuske blokade, bile su na najboljem nivou od uspostavljanja istih. Englezi su bili veoma zadovoljni što su dobijali meso iz Patagonije, dok su Gaučosi, sa druge strane, bili srećni proizvedenom robom koja je dolazila iz Velike Britanije. Među tim proizvodima, nekoliko decenija kasnije, na jednom od brodova stigao je i kožni balon, odnosno fudbalska lopta, sa kojom se sve "zakotrljalo".

Godine 1857. osnovano je prvo fudbalsko društvo u Engleskoj, u Šefildu, sedištu onoga što zovu Crna zemlja, jer se nebo zamračilo od dima koji je izlazio iz fabričkih dimnjaka. Baš tu, u industrijskoj zoni desilo nešto veoma važno: fudbal koji su igrali dečaci sa univerziteta i škola proširio se među radnicima u fabrikama. Sport studentske elite stigao je do grada. Tri godine kasnije, popularizacija igre dovela je do rađanja institucija koja traje do danas.

Tomas i Džejms Hog sa osnivačima FK Buenos Ajres

Kriket je bio prvi britanski sport koji se igrao u zemlji Gaučosa, a kriket klub Buenos Ajresa bio je prva sportska institucija koja je osnovana u Latinskoj Americi, čija su velika većina članova bili ljubitelji sportova na otvorenom. Grupa partnera, na čelu sa braćom Tomasom i Džejmsom Hogom, odlučila je u maju 1867. godine da pozove zainteresovane, i to putem oglasa u novinama „The Standard“, na sastanak radi osnivanja kluba posvećenog promociji fudbala, skoro nepoznatog sport u Argentini. Kao rezultat tog obaveštenja, nastao je Fudbalski klub Buenos Ajres 9. maja 1867. godine, u ulici Templ broj 38. Za predsednika, među petočlanom komisijom, postavljen je vatreni fudbalski promoter Tomas Hog. Iznikla ideja naišla je na organizacionu podršku, klub je već bio osnovan, ostalo je još da se nađe teren i održi prva utakmica.

Prvi uslov - sopstveni teren - naišao je na prepreku, uprkos činjenici da su partneri uspeli da prikupe dobar iznos novca za kupovinu zemljišta, nije pronađeno odgovarajuće mesto. Zato su morali da pribegnu imovini Kriket kluba Buenos Ajres, jedinog tima koji je imao sportski teren i koji se pored već pomenutog sporta bavio i ragbijem.

Tako je prva fudbalska utakmica u Argentini imala mesto i datum održavanja: 29. jun 1867. godine. Hronike tog vremena govore da su se prijavjeni igrači podelili u dve grupe. Koloradosi (crveni) se se suočili sa Blankosima (belima), svaki tim je bio sastavljen od samo osam igrača, pošto su se neki od njih obavezali na posmatranje plašeći se da ih ne ismeju zbog čudne odeće koju su fudbaleri nosili. Koloradosi su pobedili rezultatom 4:0, u meču koji je počeo u 12.30 i završio se u 14.30 časova.

Državom je u to vreme predsedavao Bartolome Mitre, a Argentina je bila u ratu sa Paragvajem, te je raspoloženje i pažnja među življem bila usmerena na mnogo šta drugo, pa je ovaj događaj ostao poprilično nezapažen. Možda zato što se embrion fudbala nije brzo razvio, ove reči proizašle iz „fudbalskog dede” Tomasa Hoga, koje je preneo list „The Standard”:

„Ovoj igri će da bude neophodno dugo vremena da se proširi čak i među britanskim stanovnicima, mada moramo da insistiramo na njoj, jer je to najbolja, najlakša i najjeftinija razonoda za srednjoklasnu omladinu i narod”.

U nastavku: postoji i anegdota koja jasno oslikava tu čudnu igru koja je došla brodom, kako je ovde oslovljavaju:

„Domoroci koji igraju kriket sa nama bili su uvređeni kada smo ih pozvali da pristupe u fudbalski klub Buenos Ajres, a oficir milicije koji je prisistvovao tom događaju, po imenu Galino, izjavio je da nije lud da igra fudbal jer bi ga to moglo koštati odvajanja od vojske, smatrajući ga nesposobnim, što bi izazvalo veliku sramotu“.

Zaključana u poslednjoj trećini 1860-ih, u Argentini je rođeno i nešto više od fudbala. Tri otkrića u tim godinama spojila su se vek kasnije sa fudbalom, kako bi uspostavili redak savez sudbine, a to bi izgledalo ovako. Te iste 1867. godine, u Atlanti, onom gradiću u Sjedinjenim Američkim Državama, flaša Koka-Kole se prvi put prodavala u apoteci, kada je principu predstavljao osvežavajući sirup sastavljen od orašastih plodova, kofeina i ekstrakata povrća. Godinu dana kasnije, 1868. Horhe Droble je pokrenuo prvi tramvaj sa konjskom vučom u Buenos Ajresu, a 1869. godine, smola jele sa ukusom mente namenjena za žvakanje umesto za duvan, dala je ono što će se kasnije osloviti žvakaćom gumom.

Pridružimo ove tri stvari fudbalu. Ko još tih godina nije putovao tramvajem da bi došao do igrališta? Ko nije konzumirao Koka-Kolu da utoli žeđ usred igre? Ko nije žvakao žvaku kada su se strast i napetosti prema omiljenom timu izražavala u tih 90 minuta igre? Fudbal juče, fudbal danas, fudbal sutra, povezan kao kulturna činjenica sa svetom, u tom trenutku se tek rađao...

...

Englezi, kao kreatori ove igre, takođe su prvi organizovali nokaut takmičenje. Bila je to 1871. godina kada je prvi engleski Kup dobio pobednika, bili su to Bolton Vonderersi. Danas, i dalje važi magična tradicija koju je nametnulo to takmičenje, prve subote svakog maja na Vembli stadionu u Londonu održava se finale najstarijeg Kup turnira na svetu.

Ta igra koja je tek pravila prve korake u Argentini, sa zbunjujućim pravilima i bez unapred utvrđenih vremena, zabeležila je na Britanskim ostrvima i dve modifikacije koje su težile da je usavrše. Jedna je inkorporacija pravila za udarac iz ugla, koje je do 1873. godine bilo indirektan udarac sa mesta odakle je lopta izašla. Druga inovacija, iz 1878. godine je upotreba zvižduka od strane sudije, koji do tada nije imao drugu alternativu osim da prekršaje naglasi uzvikom. Iste godine u Šefildu su dva tima iz tog grada odigrala prvu noćnu utakmicu, zahvaljujući dva prenosiva generatora struje koja su se nalazila iza golova.

Godine 1881. pobednik prvog engleskog Kupa, Bolton Vonderers, takođe je proizveo prvu taktičku revoluciju. Do tada se igralo sa golmanom i desetoricom igrača koji su haotično trčali za loptom u pokušaju da je ubace u gol. Bolton, dakle, prvi put primenjuje sistem, 1-1-1-8. Golman, defanzivac, vezni igrač i osam napadača, pokrenuli su neku novu vrstu taktike.

Godine 1879. general Hulio Argentino Roka predvodio je marš kako bi zaustavio Indijance koji su okupirali teritorije u Patagoniji, a već iduće godine 1880. telefon je stigao u Argentinu, dok su u Francuskoj braća Lumijer izmislila ono što će se nazvati bioskopom, a između 1880. i 1886. u Argentinu se iskrcalo oko 500.000 doseljenika, najvećim delom iz Italije, ali i Španije i Nemačke. Koliko će samo njih i njihovih potomaka igrati fudbal u godinama koje dolaze...

Među tim hiljadama imigranata koji su „došli da stvore Ameriku”, u luku Buenos Ajresa stigao je i jedan Škot. Alehandro Votson Haton, profesor fizičke kulture koji je diplomirao na Univerzitetu u Edinburgu sa zlatnom medaljom i nekoliko titula iz gimnastike, ali i ono najvažnije, sa posebnim žarom i strašću prema fudbalu. Mladi škotski učitelj godinama kasnije uspeo je da postavi temelje lokalnog fudbala, podučavajući igru svojim učenicima i osnivajući Ligu 1893. godine stvarajući tako prvo prvenstvo van evropskog kontinenta.

Votson je prvenstveno došao u Argentinu kako bi preuzeo škotsku školu Sent Endrjuz, a jedna od njegovih prvih odredbi kao direktora bila je da uključi fizičku kulturu i sport u studijski program. Iznenađenje na carinskom punktu Buenos Ajresa bilo je veliko kada je u zemlju stigla narudžbina Votsona Hatona, kao i njene kontrole koja je konstatovala da ovi retki artikli baš i ne mogu da budu tarifirani. Bile su to lopte i ručne vazdušne pumpe za iste. Učenicima iz škole Sent Endrjuz odmah se dopao novi sport, nasuprot besu koji je izazivao kod okolnih stanara i suseda škole, koji su posle svakog udarca lopte koja bi napustio školsko dvorište, skupljali krhotine prozora.

U isto vreme kada je raslo interesovanje učenika, raslo je i zatezanje u odnosima Votsona Hatona sa ostalim autoritetima škole. Zbog toga je Škot napustio obrazovnu ustanovu da bi osnovao sopstveni centar „Englesku srednju školu“, koja će nekoliko godina kasnije postati rodno mesto nezaboravnog Alumnija. Ovo nije bila jedina škola koja je otvorila svoja vrata ovoj vrsti sporta, bili su tu još - Flores Kollegiate, St. Andres Scotch School, Lomas Academi - koje su takođe imale isti cilj, ali je engleska srednja škola bila ta koja je najviše istrajala sa čvrstinom da fudbal zauzima sve veći prostor u javnosti, a to je bio najveći ponos tog upadljivog škotskog prosvetitelja, profesora humanističkih nauka, sa odlikom filozofije, prvom nagradom u esejima iz obrazovnih predmeta i diplomiranim licima, koji je iza svih tih titula imao neizmernu strast prema fudbalu. Za Votsona se može reći da iako nije bila jasno utvrđena raspodela vođa-sudija-navijač, bio nešto poput trenera, iako tih godina još nije postojala takva funkcija.

U kolevci igre, fudbal je dobio dinamiku koja odgovara njegovoj rastućoj popularnosti, a Aston Vila, tradicionalni tim iz Birmingema, napravila je korak napred u razvoju taktike i usvojila formaciju 1-1-2-7. Odnosno, golman, defanzivac, dvoje vezista i sedam napadača. Na taj način dala je veći značaj centru terena, području gde se generišu i organizuju napadi. Gotovo istovremeno, Blekburn proizvodi svoju inovaciju, veoma važnu na taktičkom nivou. Svoju igru razvija na osnovu 1-2-3-5, golmana, dva beka, tri vezna ili polubeka i pet napadača. Bio je to tada takozvani klasični sistem i imao je toliki uticaj na organizaciju igre da će potrajati više od pola veka.

Za to vreme u Argentini su fudbalske utakmice postajale sve učestaliji događaji između timova koji su se spontano formirali, jer osim fudbalskog kluba Buenos Ajresa nije bilo drugih zvanično osnovanih ili organizovanih. Praksa je bila vrlo elementarna i mnogi njeni protagonisti nisu poznavali pravila igre. To je još uvek bio sport rezervisan isključivo za Engleze, jer su se njima bavili zaposleni i službenici železnica, prerađivači mesa i drugi preduzetnici britanskog porekla. Domaće stanovništvo tog vremena i dalje je sa dozom rezerve gledalo na novu igru, koja nije imala neke prevelike šanse da se među njima proširi. Barem se to tada tako činilo.

Kao posledica toga i mnogih drugih propratnih događaja u Buenos Ajresu, 1886. godine engleska gimnazija Votson Hatona, promenila je adresu. Premeštena je u ulicu Montes de Oka, u bariju Konstitusion, pored bolnice Hospice de las Mercedes. I tada su više nego ikad, Kreoli vezali fudbal za komšiluk instituta za mentalno bolesne, i duhovito ga dočaravši u jednoj rečenici: „E, našli su pravo mesto...“.

Piše: Đorđe RADONJIĆ