Fudbal je pitanje stila, a Partizan ni to nema (VIDEO)

U Danskoj sramota, u Srbiji poniženje. Ovoga puta ne rezultatsko, već igračko. Koliko je u fudbalu važan zapis na semaforu, toliko je bitan i stil, a ono što je Partizan ponudio na rastanku od Evrope, umesto da liči na esej, predstavlja švrakopis. Škrabotinu zbog koje učitelj đacima daje jedinicu.

Može iz kvalifikacija da se ispadne, može da se nema dan, da lopta ne sluša, međutim, odsustvo bilo kakve želje da se promeni utisak iz predgrađa Kopenhagena dominantran dominirao je tokom revanša sa Nordsjelanom u kome je gost demonstrirao postulate modernog fudbala. Oslonio se na brzinu i ritam, srozavši na najnižu tačku crno-bele koji su sezonu na internacionalnoj sceni okončali spoznajom nemoći – 0:1 na Topčiderskom brdu posle 0:5 u Farumu.

Znalo se i pre revanša vrednog plasmana u grupnu fazu Lige konferencije da je sastavu Igora Duljaja potrebno čudo na čudima, da uradi nešto što niko nikad nije otkako se zakotrljala lopta na Starom kontinentu, kako bi nadoknadio pet golova minusa iz prve utakmice. Nije problem što ni on nije uspeo, jer je to vraški težak zadatak, veća je zamerka što je mrcvario oko 3.000 posmatrača i nijednom nije pokušao da makar popravi sliku o sebi. Nije mogao, smeo, znao... Potpuno odsustvo stila.

E, sad, nije (samo) do igrača i(li) trenera. Pre će biti da se negativan ambijent u klubu preneo na teren, jer je odvajkada igralište predstavljalo ogledalo rada svih struktura. Očekivati da Igor Duljaj ili Mateus Saldanja „gaze“, dok klub pod palicom nezvaničnog titulara Miloša Vazure propada, rđava je rabota. Zato je svako obučen u crno-belo tokom četvrtka izgledao kao da čeka da vreme iscuri. Govor tela domaćih fudbalera sugerisao je da im nije ni do čega.

Dancima jeste. Igrao im se fudbal. Do noge. Precizno. Lako. Brzo. Toliko da se redovnim hroničarima zbivanja u

©Star Sport

Humskoj učinilo da Bešiktaš predvođen Slavenom Bilićem iz 2014, a neutralnim ljubiteljima fudbala da je Barselona na vrhuncu moći, sa Mesijem, Inijestom i Ćavijem vremenskom mašinom stigla u Beograd.

„Kao da ih je više“, primetili su pojedinci na tribinama.

Šta god da je u pitanju delovalo je da se Partizan i Nordsjeland ne bave istim sportom. Gosti su „terali“ loptu od centra do Aleksandra Jovanovića i lako ulazili u šanse, a domaći stajali iza nje, kao da je protivnički deo terena minsko polje.

To što bi neki od večitih optimista pomislio da bi eventualni penal u ranoj fazi meča (Kevin Klansi mogao da ga svira posle očiglednog igranja rukom Frezea) promenio stvari ili se pojedinci uzdali u skromne pokušaje Meniga i Saldanje ne menja utisak da je Partizan bio razbijen. Ili, u pojam ubijen.

Kopča je u tome što su Danci s loptom izgledali kao da sa njom u svakom trenutku znaju šta rade, uporno eksploatišući supersoničnog Ibrahima Osmana. Mladić iz Gane je i u Farumu pravio dar-mar, za ovu priliku trener Joanes Torup ga je prekomandovao na desni bok, a krilni napadač Norsjelanda posle Aranđela Stojkovića postao noćna mora i Nikole Antića. Prvu priliku nije iskoristio, drugu jeste, okončavši akciju koju je i sam započeo odigravanjem petom (!?) i pokazao da je u fudbalu dosta toga pitanje stila.

Onoga što Partizanu nedostaje.

PARTIZAN – NORDSJELAND 0:1 (0:1)

/Osman 30/

Stadion: Partizana

Sudija: Kevin Klensi (Škotska)

Crveni karton: Nemanja Nikolić 83. minut

PARTIZAN (4-2-3-1): Jovanović – Stojković, Marković, Ilić, Antić – Kanute (od 60. Šćekić), Belić – Severina (od 60. Kalulu), Natho (od 46. Zajad), Menig (od 46. Trifunović) – Saldanja (od 71. Nikolić).

NORDSJELAND (4-3-3): A. Hansen – Hej, K. Hansen, Nagalo, Frese – Dorgeles (od 85. Barslund), Tverskov (od 46. Askone), Svenson (od 69. Sertdemir) – Antman, Nigren, Osman (od 46. Harder, od 61. Jensen-Abju).