Fudbal i konstantno udaranje lopte glavom: Plašim se demencije, ali sam uvek bio svestan posledica

Nedavno je Tijago Silva govorio o problemima na koje nailazi otkako je ove sezone, po prvi put u karijeri, zaigrao u Premijer ligi. Defanzivac Čelsija je u intervjuu za brazilski UOL otkrio kako je zbog brzog ritma, čestih vazdušnih duela i konstantnog udaranja lopte glavom poslednjih nedelja imao strašne glavobolje. Iz istih razloga, selektor reprezentacije Engleske, Geret Sautgejt istakao je na današnjoj konferenciji za medije pred prijateljski meč sa Irskom zabrinutost da bi u kasnijoj fazi života mogao da pati od - demencije.

Jedan od povoda za pokretanje ove teme bila je i nedavna vest da je pomenuta bolest nedavno dijagnostikovana ser Bobiju Čarltonu. Štaviše, saigrači legende engleskog fudbala iz šampionske selekcije Gordog Albiona koji su preminuli u poslednje dve i po godine - njegov brat Džek, Rej Vilson, Martin Piters i Nobi Stajls – takođe su patili od demencije.

Kako je poput Silve, Sautgejt 18-godišnju igračku karijeru proveo na poziciji štopera nastupajući za Kristal Palas, Aston Vilu i Midlzbro, 50-godišnji stručnjak je bio primoran da ulazi u vazdušne duele – zbog tadašnjeg stila igre verovatno mnogo češće od današnjih fudbalera – i opasnost otklanja glavom. Otud, logično, i bojazan od pomenute bolesti.

“U mojim godinama, s ozbirom na broj lopti koje sam udario glavom, naravno da brinem. Ali, takođe, kad god bih izašao na teren bio sam svestan da rizikujem povredu, bilo kratkoročnu ili dugoročnu. Uvek sam želeo da napravim karijeru i da imam šansu da igram, čak i ako je to značilo da mogu da se jave fizički i zdravstveni problemi na duže staze. Većina sportista bi išla tim putem”, uverava Sautgejt.

Geret Sautgejt (Foto: AFP)

Rezultati istraživanja Fudbalske Asocijacije koji su obelodanjeni prethodne godine pokazuju da razloga za brigu i te kako ima. Naime, studije su pokazale da bivši fudbaleri imaju tri i po puta veće šanse da obole od demencije od osoba koje se nisu bavile fudbalom. Istraživanje je pokrenuto nakon što je uzrok smrti nekadašnjeg napadača engleske reprezentacije i Vest Bromvič Albiona Džefa Alsa 2002. godine jedan doktor opisao kao ''povreda na radu'' . U njemu je učestvovalo čak 7.676 nekadašnjih profesionalnih fudbalera – igrali u periodu od 1900. do 1976. godine - čiji su rezultati upoređeni sa rezultatima 23.000 pojedinaca iz populacije.

“Naravno da je to briga svih nas i želimo da nastavimo da podržavamo to istraživanje. Deo problema sa demencijom su godine, a jedna od pozitivnih stvari biti u sportu je ta što ljudi teže da žive duže i zdraviji su. Tako da bi i to mogla da bude povezanost sa demencijom. Nažalost, trenutno nemamo odgovore koje bismo želeli da imamo. Znam da se deo tog posla odvija u pozadini. Da li sam zabrinut? Naravno da jesam. U svojoj porodici sam imao ljude koji su patili od demencije. To je užasna, užasna bolest”, zaključio je Sautgejt.