INTERVJU – Trivante Stjuart: I da sam prešao u Partizan, ostao bih u ligi koju sam prerastao

Ima jedna, dobro poznata, srpska narodna izreka, koju ipak nećemo citirati, da joj neko ne bi nadenuo uvredljivu konotaciju, što nam, naravno, ni u ludilu nije namera. Ali, da – za njim se diže prašina.

I kada je postao prvi fudbaler ikada koji je pravo iz Jamajke napravio transfer u Seriju A. I kada ga je Radnički prošlog leta doveo na Čair, formalno kao pojačanje iz Salernitane, suštinski kao igrača koji je sa Javorom ispao iz Mozzart Bet Superlige, postigavši svega tri gola na 17 utakmica.

I kada je, od prvog kontakta sa loptom u niškom klubu, počeo da izaziva kontradiktorne komentare, jer baš tako je i igrao. Ponekad čudesno u polju, gde bi se protivnički igrači odbijali od njega i padali kao kegle, ali ponekad trapavo pred golom rivala, tamo gde bi trebalo da mu je primarno radno mesto. Pritom, uz govor tela i facijalnu ekspresiju kao da mu je sve ravno odavde pa do Karipskog mora.

I kada ga je Partizan zimus silno želeo, navodno nudio i pola miliona evra (na odloženo plaćanje), a Radnički to odbio. I kada je na poslednje tri utakmice – a od dolaska Siniše Dobrašinovića na kormilo Nišlija – pružio tri natprosečne partije i naveo navijače Reala sa Nišave da pomisle: “Pa, šta bi bilo sa nama da su ga prodali?” Jer, isključivo na njegovom individualnom kvalitetu Radnički živi prethodnih nedelja: ozbiljno je namučio Zvezdine mlade štopere, golom i asistencijom protiv Čukaričkog odveo ekipu u četvrtfinale Kupa Srbije, pa onim spektakularnim projektilom savladao “nesavladivog” Sašu Stamenkovića i doneo bod u Lučanima.  

A vala, podići će se makar malo prašine i nakon ovog intervjua, prvog ikada za srpske medije, koji je Trivante Stjuart dao za Mozzart Sport. Ne bi bilo iznenađenje da bude i oproštajni, jer (i) iz njega se da zaključiti, da su ovo verovatno poslednji meseci u kojima ga gledamo na našim terenima (ima ugovor sa Nišlijama do leta 2026. godine).

“Sve je u mojoj karijeri išlo nekim obrnutim tokom. Najpre džinovski skok, iz Jamajke pravo u Seriju A, zatim dug period neigranja, najteži u mom životu, pa onda iz Italije u Srbiju, što je veliki kvalitativni korak unazad”, počinje priču robusni napadač koji je pre nekoliko dana proslavio 25. rođendan.

Kako te je Salernitana uopšte izabrala na Jamajci? Italijanska štampa je pominjala neke algoritme po kojima je izračunat tvoj potencijal?

“Ma, ja mislim da je presudan bio dvomeč polufinala plej-ofa šampionata Jamajke na kraju sezone 2022/23, kada sam protiv Arnet Gardensa postigao tri gola u te dve utakmice i odveo ekipu u finale. Mislim da su tada odlučili da me angažuju. Te sezone sam sa Mon Plezenom osvojio titulu nacionalnog prvaka, a sa 18 golova bio drugi strelac lige.”

Pominje se da te je tada želeo i Čarlton?

“Istina je to, ali ja nisam hteo u Engelsku, već u Italiju. Međutim, tamo sam se suočio sa najtežim periodom u životu. Prvi put u Evropi, sam, a ne igram mesecima...”

Dobro, da ne zvučimo sarkastično, ali nije baš potpuno neigranje. Imaš u “si-viju” četiri nastupa u Seriji A, jedan u Kupu Italije, desetak minuta protiv Intera, dvadesetak protiv Napolija, poluvreme protiv Juventusa...

“Moj debi je bio protiv Intera. Oni su tada bili ‘sveži’ evropski vicešampioni. I to jeste doživljaj koji ću pamtiti dok sam živ. Te igrače sam do juče gledao na televiziji, a sada odjednom sam tu, preko puta njih. Izgubili smo sa 4:0. Onda je usledilo pola sata protiv Monce, moj možda i najbolji nastup u italijanskom fudbalu, iako smo i tu izgubili 3:0. Uglavnom, u tih nekoliko mečeva dobijao sam šansu i delovalo je da sve ide kako treba, trener Paulo Sousa mi je verovao i imali smo dobru saradnju, ali onda je došao Pipo Inzagi i ja sam nestao sa radara.”

Trivante Stjuart u razgovoru sa novinarom Mozzart Sporta

Usledila je selidba u Srbiju i dolazak u Javor na pozajmicu, ali u tih nekoliko meseci promenio se samo personalni status. Igrao jesi, ali srećan, a ni preterano uspešan, bio nisi?

“Uh, pazi, ja dolazim u Javor iz perioda ozbiljnog neigranja. Moja psiha je bila uništena! Takođe i fizička rutina. Iskreno, to u Ivanjici, to nisam bio ja. Samo sam fizički bio prisutan na terenu, ali misli su mi bile negde drugde. Samo sam želeo nekako da regenerišem svoju formu i mentalnu snagu. Pritom, nisam bio oduševljen kvalitetom srpskog fudala, tadašnjim terenima... Najiskrenije, ja mislim da sam iznad tog nivoa. Da sam, recimo, pravo iz Jamajke došao u Srbiju, mislim da bi sve bilo drugačije, a ovako...”

Pa ipak, vratio si se u tu ligu kojom nisi bio oduševljen. Nije tajna da je Ivica Tončev, prvi čovek Radničkog, lično insistirao i ozbiljno zagrizao za tvoj dolazak u Niš?

“Vratio sam se, posle Javora, kući na Jamajku. Pozvao me moj menadžer i rekao da me želi Radnički. Radnički? Pokušao sam da se prisetim i moj prvi odgovor je bio: ne, ne želim da se vraćam u Srbiju. Ali, on se trudio da me ubedi da je ovo dobra sredina za mene, da tu mogu da igram, dajem golove, revitalizujem karijeru i onda krenem dalje, tamo gde bih želeo da igram. Znao sam da mi situacija u Salernitani nije dobra, razmislio sam nekoliko dana i - pristao.”

I posle svega, ne misliš valjda da si pogrešio? Na kontu imaš deset golova i četiri asistencije, računajući i Mozzart Bet Superligu i Kup Srbije...

“Više puta sam sebi rekao – a često razgovaram sa sobom - da jesam pogrešio. Kada vidite ovakvu infrastrukturu, a u glavi vam je Italija odakle sam došao, onda je normalno da pomislite da ste pogrešili. Ali, zažalio nisam nikada. Moj pristup je takav, kada sam već tu, hajde da dam sve od sebe, da dajem i nameštam golove, da pobeđujemo, a kada se sezona završi da odem.”

Mogao si ti da odeš i na polusezoni?

“Istina je da me je želeo Partizan, ali ne znam šta bih rekao po tom pitanju. Tačno je, mogao sam da odem u veći klub, provedem tamo šest meseci, godinu dana, ali to bi i dalje bila srpska liga, a nju sam, kao što rekoh, mislim, prerastao. Bolji tim, ali ista liga. I onda sam rekao sebi, bolje da ostanem u Nišu do kraja sezone i karijeru nastavim u nekoj drugoj ligi. Belgija bi, na primer, bila po mojoj meri.”

Pa dobro, ako ligom nisi oduševljen, ima valjda ovde nešto što si se dopada? Hrana?

“Iskreno, ni hranom nisam baš oduševljen. Mislim, odem ponekad sa saigračima do restorana, ali ne volim srpsku hranu. Ponekad poručim čak i brzu hranu, ali u najvećem broju slučajeva je pripremam sam kod kuće.”

Onda bar ljudi? Na južnjačku srdačnost se još niko nije žalio?

“E, to jeste, stvarno, ljudi su ovde izuzetno topli i prijatni, ali opet moram da naglasim da ja živim takav život da nemam mnogo kontakata sa ljudima ovde. Uglavnom sam na relaciji stan - stadion. Kad ne treniram, sedim u stanu, jako sam dugo na telefonu, razgovaram sa porodicom koja je kod kuće, slušam muziku, gledam filmove, utakmice Lige šampiona, engleskog ili španskog šampionata, odmaram...”

Sa strane često baš tako i deluješ na terenu, kao intravertna, čak flegmatična osoba?

“Znaš kako, ja dolazim sa Jamajke. Tamo sam se nagledao svega i svačega, na sreću, fudbal me je odveo u pravom smeru. I onda sam rekao sebi da želim da pobegnem i od tog mentaliteta. U Evropi sam da bih kvalitetno radio posao za koji sam plaćen. Jednostavno, pokušavam da uvek budem opušten. Kada se završi utakmica, ako smo izgubili, da li ja mogu da vratim vreme? Da li mogu da promenim rezultat? Tako da se trudim da sa te strane budem opušten.”

Radnički je jesenas bio hit u prvih 15 kola sa trenerom Nikolom Drinčićem, ali je polusezonu okončao sa pet uzastopnih poraza, a situacija se nije drastično poboljšala ni u nastavku, pa je niški klub trenutno najslabiji po učinku u Mozzart Bet Superligi, gledajući samo ovu kalendarsku godinu:

“Ja nisam imao problem sa prethodnim trenerom, ali jesam sa sistemom koji je on želeo da igra. Jednostavno, ne možeš kao trener da voliš neki sistem i da ga forsiraš po svaku cenu, ako nemaš igrače koji to mogu da isprate. Moraš formaciju da prilagodiš igračima koje imaš. Takođe, problem je i sa širinom rostera. Ekipa koja želi vrhunski rezultat mora da ima jaču klupu, mogućnost da rotira igrače. Ako ti neki igrači igraju 30 plus utakmica u sezoni, u proseku 80 plus minuta, onda su oni preforsirani. Ovde kada su trojica, četvorica povređena, to je nenadoknadiv problem. A što se prethodnog trenera tiče, isto bih rekao da je imao problem u komunkaciji sa igračima. On ne pokušava da razume igrača, nekad nije prijateljski nastrojen.”

 Deluje da je tebi lično prijala promena i dolazak Siniše Dobrašinovića?

“Mislim da novi trener ima mnogo bolju komunikaciju sa igračima. I to sa svim igračima. Sa svima razgovara i pre i posle treninga. Ta promena se osetila kod svih, pokrenuo je i one koji su manje igrali, sada se više zalažu na treninzima. Za mene lično, dao mi je mnogo više slobode u igri i to mi prija. Prethodni me je stalno navodio tokom utakmice i bilo je dosta ograničenja.”

Oseća se sve to po tvojim partijama, ali moramo posebno da pitamo za onaj gol u Lučanima:

“Uh, pa to jeste možda i najlepši gol koji sam postigao u dosadašnjoj karijeri. Posebno zato što su to neke stvari koje ne vežbam svakodnevno na treninzima. Još mojom slabijom, levom nogom... Drago mi je da sam istupio u odsudnom trenutku, jer utakmica se bližila kraju, a ekipi sam bio potreban. Taj bod nam je bio mnogo važan.”

Posebno se izdvaja tvoja dobra saradnja sa Radivojem Bosićem. I on je jednako učinkovit ove sezone (pet golova, šest asistencija), a poznajete se još iz Javora i dobar deo pogodaka ste jedan drugom namestili:

“Još u Javoru je bio jedna od osoba sa kojima sam se najbolje slagao. Rekli su mi da me ‘čeka’ ovde kada sam dolazio. Sjajno se slažemo na terenu, često unapred znamo jedan za drugog gde će da krene, kako da pošaljemo loptu, ali to nije uvek moglo da dođe do izražaja u sistemu u kojem smo ranije igrali.”

Sada je sasvim izvesno da će Radnički, treću sezonu zaredom, igrati u plej-autu, a tvoja prošlogodišnja iskustva iz tog takmičenja su košmarna. Ne sme se ponoviti situacija iz Javora?

“Ma, ni slučajno i baš sam pričao o tome sa saigračima. Rekao sam im da je sada trenutak kada moramo ostati snažni. Posebno u ove dve utakmice koje su nam ostale pre plej-auta (prva je danas od 15.30 protiv Tekstilca, prim. aut). Treba nam tih šest bodova, možda možemo da budemo deseti, jedanaesti, onda će nam mnogo lakše da na kraju budemo i deveti, nego da u doigravanje uđemo sa 13. ili 14. pozicije. Sada je trenutak da uzvratimo ljudima u Nišu za ljubav koju oni imaju prema klubu. Čak i ako će neki od nas otišći, klub ostaje i ti navijači ne žele da dolaze svake nedelje i gledaju ekipu koja gubi. Ta deca moraju da imaju neke idole na koje će se ugledati. Zato moramo da pokažemo maksimalnu ozbiljnost do kraja.”

Stjuart na prethodnom meču sa Vojvodinom (@MNPress)

Možda je Kup Srbije šansa da ova sezona ipak dobije neki smisao. Radnički jedan korak delu od poravnanja najboljeg rezultat u tom takmičenuju, plasmana u polufinale, a protivnik će iduće srede na Čairu biti Vojvodina, veliki dužnik...

“Oni jesu klub sa većim budžetom, boljom infrastrukturom i odličnom ekipom, ali mislim da nisu baš potpuno izbalansirani i da im je odbrana malo slabiji deo tima, tako da će to, po meni, biti 50:50 utakmica, u kojoj bi jedan potez, jedna greška mogla da presudi.”   

U tvojoj biografiji stoje i tri nastupa za reprezentaciju Jamajke, ali poslednji još novembra 2023. godine. Nadaš li se pozivu Stiva Meklarena?

“Pa, naijskrenije, nisam trenutno na to fokusiran. U prvom planu mi je klupska karijera i pokušaj da napravim sledeći korak negde u Evropi. Pratim nacionalni tim, naravno, kada bi me pozvali sigurno bih se odazvao, ali, ponavljam, trenutno imam druge prioritete. Veća želja mi je da jednog dana zaigram Ligu Evrope ili Ligu šampiona.”

Jamajka je siguran učesnik poslednje rudne kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ima nekoliko asova iz Premijer lige:

“Ima ih dosta, ali niko nije popularan kao Leon Bejli iz Aston Vile, a reći ću ti i zašto. Većina jamajkanskih igrača u Premijer ligi rođeni su u Engleskoj, poput De Kordove-Rida ili Demareja Greja, koji je doduše otišao iz Engleske, ali Bejli je rođen baš na Jamajci i to ga čini ipak prvim među jednakima. Popularniji je samo Jusein Bolt.”

Popularniji i od Boba Marlija?

“A, ne! Mislio sam samo na sportiste. Jedan je Bob Marli” – zaključuje u razgovoru za Mozzart Sport Trivante Stjuart, unikatna pojava na srpskim fudbalskim terenima.

Pa, kome se dopada - dopada, kome ne – njega to ionako ne dotiče.  

MOZZART BET SUPERLIGA, 29. KOLO:

Petak:

IMT - Novi Pazar 0:0

Subota:

15.30 (1,50) Radnički Niš (4,30) Tekstilac (6,50)

16.30 (1,85) Partizan (3,60) TSC Bačka Topola (4,30)

19.00 (8,00) Vojvodina (4,70) Crvena zvezda (1,40)

20.00 (2,95) Napredak (3,30) Radnički 1923 (2,45)

Nedelja:

15.00 (1,52) OFK Beograd Mozzart Bet (4,10) Jedinstvo Ub (6,50)

16.30 (1,90) Spartak Subotica (3,45) Mladost Lučani (4,20)

19.30 (2,70) Železničar Pančevo (3,00) Čukarički (2,90)

***Kvote su podložne promenama