FRANCUSKA: Brine tanak vezni red, ali je zato napad supersoničan i bez Karima; Grizman kao osmica

Mora da se Didije Dešan ovih dana oseća kao čovek koga sudbina sapliće, a da ništa nije zgrešio. Viša sila. Em je, uz Brazilca Titea, imao najzahtevniji posao na svetu, jer je basen iz kojih crpi reprezentativce toliko širok da se Francuska ne bi postidela ni drugopozivaca, em su mu na raniju listu odsutnih (Engolo Kante, Pol Pogba, Majk Menjan...) dopisani Presnel Kimpembe i Karim Benzema, što značajno muti pogled selektoru svetskih prvaka uoči prve utakmice na Mundijalu u Kataru.

I ovako branilac trona ima snažnu selekciju, samo što je nakon poslednjeg izostanka Benzeme – osvajač Zlatne lopte je povredio kvadriceps na jednom od prvih treninga po sletanju u Dohu – otvorena debata da li je jača ekipa koja je doputovala na Bliski istok ili ona koja je zbog povreda ili što nije prošla Dešanov filter ostala u otadžbini.

Prostora za polemiku ima. Projektovanih 11 za uvodni duel Grupe D sa Australijom (20.00 časova) izgleda ovako:

Loris – Pavar, Varan, Upamekano, Lukas Ernandez – Čuameni, Rabio, Grizman – Dembele, Žiru, Mpabe.

Momci koji bi ih izazvali, a nisu iz različitih razloga učesnici Svetskog prvenstva, oformili bi sledeći idealni tim:

Menjan – Klos, Kimpembe, Kaluku, Mendi – Pogba, Kante – Enkunku, Fekir, Dijabi – Benzema.

Pritom, Francuska još ima Benou Badijašila, Visama Ben Jedera, Luku Dinja, Tomu Lemara, Entonija Marsijala i na desetine sličnih fudbalera koji bi bez problema našli mesta u nekoj drugoj ekipi. U ovoj Francuskoj nisu bili ni blizu završnog spiska, što samo pojačava utisak da je reč o najkvalitetnijoj evropskoj reprezentaciji. Makar na papiru.

Do pre nekoliko dana svaka priča o ambicijama Trikolora počinjala je i završavala se Karimom Benzemom, najboljim fudbalerom sveta koji je u nezapamćenom zanosu maltene sam proletos doneo Realu trofej Lige šampiona. I taman su se strasti oko njegovog sukoba sa bivšim reprezentativnim kolegom Matjeom Valbuenom smirile, Benzema se posvetio terenu, Dešan i javnost mu oprostili grehove iz prošlosti, desila se povreda koja znači da jedan od najboljih napadača u istoriji ostaje samo na jednom učešću na Mundijalima (onom u Brazilu) i vrlo verovatno bez šanse da postane svetski prvak, jer će na sledećem turniru imati 38 godina.

Mada, što bi rekao Dragan Stojković, „nije kome je rečeno, nego kome je suđeno“.

Izostanak Karima Benzeme otvorio je prostor Olivijeu Žiruu, večitom potcenjenom špicu, što na klupskom, što na reprezentativnom planu. Proletos, kad Milan nije mogao da se osloni na Zlatana Ibrahimovića, Žiru je sa Rafaelom Leaom vodio Rosonere do prvog skudeta posle deset godina čekanja, davao je važne golove i na drugim adresama – i to kakve, bio bi potreban specijal i opet ne bi bilo dovoljno da se opišu njegova umetnička dela – a najzanimljivije je to što su ga do pre nekoliko meseci selektor i stručna javnost u Francuskoj smatrali otpisanim. Kasnije se Dešan pravdao kako su to bila samo tumačenja novinara i navijača i da sa Žiruom ima specijalan odnos. Valja mu verovati, jer je u Rusiji pre četiri godine Olivije bio najuticajniji Francuz bez postignutog gola. Pričalo se tad o supersoničnom Mbapeu, polivalentnom Grizmanu, modernim bekovima Pavaru i Ernandezu, volumenu Pola Pogbe koji je valjda fudbal karijere igrao baš na tom turniru, a nekako zapostavljao učinak tadašnjeg člana Čelsija.

Prvenstvo je prošlo, a Žiru završio takmičenje bez ijedne lopte u mreži, što se u euforiji zbog trofeja nije odmah potenciralo, međutim, svaki put kad bi bio pozvan ili trebalo da bude pozvan, vadio mu se taj prazni golgeterski karton. Odgovor Dešana je bio da Francuska ne bi bila ubojita da nema sidraša, sposobnog da primi igru na sebe, akcije se kod Olivijea ne prekidaju i bez obzira na to što on nije pogodio metu, pa i na godine (36), kretanje i smisao za kombinatoriku dovele su do eksplozije drugih igrača.

FRANCUSKA POBEĐUJE AUSTRALIJU, MBAPE DAJE GOL, UG3+: KVOTA 3,20

Između ostalih i Kilijana Mbapea. Ako je Olivije Žiru očekivani starter kad nema Benzeme (sa idejom da postane najbolji strelac Francuske svih vremena, Tijeri Anri mu beži samo dva gola), onda bi as Pari Sen Žermena morao da pokaže da poseduje liderske sposobnosti. Da više nije razmaženo derište koje ponašanjem van terena iritira javnost koliko i protivnike na njemu. Mbape poseduje sve fudbalske karakteristike da obeleži još jedan Mundijal kao onaj 2018. kad su ga poredili sa Peleom. Isto tako, u njemu kao da čuči neki đavolčić koji ga sprečava da odraste. A više nije tako mlad (23), u njegovo doba cela planeta je obožavala Pelea, Maradonu, Mesija... Kilijan mora da smiri ego u Kataru i shvati da reprezentacija nije PSŽ gde drugima može da naređuje, a čini se da je Dešan na dobrom putu da nad njim uspostavi autoritet, jer mu je, za početak, jasno stavio do znanja šta od njega očekuje:

„Daću mu slobodu u napadu, ali neće smeti da zapostavlja zadatke u odbrani“.

Još nešto, kad nema Benzeme, jasno je da će većina reflektora biti uperena u Mbapeovo lice. Hteo je glavnu ulogu. Dobio ju je neočekivano i sad je na njemu da pokaže da je taj. Simbol nacije, zvezda generacije. Pogotovo što Francuska nije do kraja svarila neiskorišćeni penal u osmini finala minulog Prvenstva Evrope (na kome nije dao nijedan gol), kad ga je Jan Somer poslao kući.

Baš taj turnir pokazuje da su Francuzi u nekoj vrsti slobodnog pada. Selekcija im je prešla zenit. Posle Rusije kao da nije toliko gladna, posvećena, uticajna. Skoro nijednu utakmicu nije rešila rutinski, a u takmičenjima posle Rusije pokazala je sklonost ka oscilacijama.

Primera radi, u kvalifikacijama za EP nije dobila Tursku (1:2, 1:1), na tom takmičenju savladala je samo Nemačku (1:0 i to autogolom Humelsa), u Ligi nacija – makar to bilo i najmanje značajno nadmetanje – propustila je da se kvalifikuje na prvi i poslednji turnir (onaj između je osvojila više na individualni kvalitet spektakularnim preokretima nad Belgijom i Španijom), u mundijalskim kvalifikacijama u jednoj od najlakših grupa nije dobila tri utakmice (Ukrajina dvaput 1:1, isti rezultat sa BiH).

Bilo je tu brljotina poput poraza od Finske u kontrolnom meču ili opuštenosti u poslednjem izdanju Lige nacija kad je samo za bod izbegla ispadanje u B diviziju.

A opet je kvalitet takav da čak i Nemci i Englezi, kao večiti kandidati za visok plasman, skidaju kapu pred Francuzima i izdvajaju ih kao najjaču evropsku reprezentaciju, jedinu kadru da se sudari sa Brazilom ili Argentinom u projektovanoj završnici Mundijala.

Da bi se to desilo, Didje Dešan će morati da reši nekoliko zadataka.

Pre svega, da ubedi svet da Oreljan Čuameni jeste kapacitet da odmeni Engoloa Kantea, a Adrijen Rabio sposoban da pokrije skoro celu sredinu terena kao što je u Rusiji radio Pol Pogba. Na prvi pogled ne deluju sposobni za popune tu rupu, ali... Mlada zvezda Reala tek promalja glavu na veliku scenu, njegov potencijal je neupitan, baš kao i neizvesnost kako će se snaći sa najvećim izazovom u tek započetoj karijeri. Od igrača na toj poziciji selektor ima na raspolaganju još Eduarda Kamavingu, mada za njega ponavlja reči Karla Ančelotija:

„On više doprinosi kad ulazi s klupe nego kad počinje“.

Ima i Matea Genduzija koji je po dolasku u Marselj počeo da igra ofanzivnije, što znači da nije prvi izbor u ovoj Dešanovoj šemi, dok je Žordan Veretu klasični zadnji vezni koji nikad neće oduševiti, a možda će zakazati. I zato mu je status rezerve početna pozicija. Sve to jasno ukazuje da Francuzi najveći problem imaju na sredini, gde bi eventualno mogao da dobije šansu doskora anonimi Jusuf Fofana, čija je priča filmska, pošto je donedavno radio kao dostavljač pica!? Utisak je da su Francuzi slabiji nego što su bili u Rusiji.

Didije Dešan (©Reuters)

Nije samo „tanka“ sredina. U odnosu na prethodno prvenstvo čak 12 fudbalera više nije pod zastavom (Umtiti, Pogba, Lemar, Toliso, Kante, Rami, Enzonzi, Matuidi, Fekir, Sidibe, Tovan, Benžamen Mendi). Skoro polovina. Jedan je „preživeo“. Odaziva se na ime Usman Dembele i ako Dešan u njemu probudi ono što je Ćavi, Galski petlovi bi napred mogli da izgledaju zastrašujuće, jer krilni napadač sve više igra za tim, deli asistencije, izgleda ozbiljnije. Dva krilna napadača izuzetnih sposobnosti, ali nemirnog karaktera, i jedan koji razume igru nagoveštavaju šou i efikasne utakmice.

Drugačiju ulogu će verovatno dobiti Antoan Grizman. Miljenik selektora će se izmestiti na poziciju organizatora, dejstvovaće iza ofanzivne trojke, što sve češće čini i u Atletiku.

„Volim da vratim posed, da ja budem taj koji osvaja loptu i pokreće napad“, rekao je as Atletika, koji je za nekoliko godina korišćen maltene na svim pozicijama u ofanzivi.

Time je rešena gužva u napadu. Čini se da će se u odbrani Dešan vratiti na četvoricu u linji ispred Iga Lorisa (ako ekipa prođe u narednu fazu takmičenja, kapiten će oboriti rekord Lilijena Tirama po broju utakmica za državni tim, 139:142), jer je u prethodne četiri godine čas koristio defanzivnu trojku, čas četvorku. Sad nema Presnela Kimpembea koji je priznao da nije spreman za Mundijal i da ne želi da ugrozi grupu. Pošteno. A opet i tu ima nedoumica: Rafael Varan je pošao rovit, ali je ipak čovek koji se naosvajao pehara; Žila Kundea svaki čas povreda izbaci iz sastava Barselone; Upamekano, Saliba, Teo Ernandez i Konate imaju po jednocifren broj utakmica za državni tim; Aksel Disasi iz Monaka (uskočio umesto Kimpempea) nije ni debitovao... Mada, sećate se kako je Pavar odigrao minuli šampionat ili čvrstine koju donosi Upamekano Bajernu?

Zato Dešan ima poimence i dalje jak tim, ujedno i prokletstvo koje je počelo baš sa Francuzima pre dve decenije: da branilac titule na narednom Mundijalu ispadne u grupi...