Football Leaks i o Partizanovom vezama sa Zahavijem i transferima Markovića i Pantića

Serija tekstova Špigla, u kome se nemački list bavi prenošenjem informacija Football Leaksa, nije zaobišla ni srpski fudbal. I to tako što je u priču o poverljivim dokumentima i tokovima novca uključen i Partizan. Povod su transferi Lazara Markovića i Danila Pantića, odnosno način na koji su talenti odlazili iz Humske 1 i kasnije prelazili u druge klubove.

U centru pažnje našao se Pini Zahavi, istaknuti izraelski menadžer, za koga je javna tajna da je poslovao sa crno-belima, s tim da sad Špigl donosi i neke detalje malo poznate ovdašnjoj, pa i planetarnoj javnosti.

U tekstu pod naslovom „U svetu moćnog fudbalskog agenta“, magazin iz Hamburga podseća da je aprila 2012, nekoliko sedmica pošto je postao punoletan (rođen 2. marta 1994), 100 odsto prava na transfer Lazara Markovića otkupila agencija „Leiston Holdings“, sa sedištem na Devičanskim Ostrvima, jednoj od država takozvanog poreskog raja.

Cena otkupa ugovora igrača iznosila je 7.000.000 evra. Baš kao što se i tad pisalo po srpskim medijima, u vreme kad je predsednik kluba bio Dragan Đurić.
„Naredne godine, juna 2013, izvršen je transfer napadača u lisabonsku Benfiku. Portugalski klub prebacio je 6.250.000 evra agenciji „Leiston“, što je bilo dovoljno da kupi samo polovinu Markovićevog ugovora. Sledeće godine, jula 2014, Marković prelazi u Liverpul, tako što je premijerligaš platio ukupno 25.000.000 evra, od čega je 12.500.000 otišlo Benfiki, a preostalih 12.500.000 (s obzirom da je reč o polovini vlasništva) pripalo „Leistonu“. Na taj način je u periodu od dve godine „Leiston“ obrunuo 7.000.000 evra u 18.750.000 evra, skrivenih preko Kariba, gde porez ne postoji“, prenosi Špigl.

U nastavku se dodaje da je „Leiston“ sklopio još dva posla sa takozvanim „trećim licima“, koji će kasnije, na insistiranje FIFA, biti udaljeni iz fudbala. Bar pravno. Kako god, dokumenti Football Leaksa pokazuju sledeće:
„Samo nekoliko dana posle kupovine prava na Markovićev ugovor, 3. maja 2012, „Leiston“ je pristao da uplati 250.000 evra kompaniji „Sport&More“, registrovanoj u državi Njujork. Iza te kompanije bio je srpski menadžer Nikola Damjanac. Očigledno je primio naknadu što je pomogao „Leistonu“ da osigura prava na Markovića. Mada je „Sport&More“ bio ugovorni partner, Damjanac je kasnije zatražio od „Leistona“ da pomenutih 250.000 evra uplati na račun kompanije „LIAN Sport“ na Malti. A to nije sve, jer je 3. maja 2012. (dakle, isti datum, op. au), Damjanac potpisao još jedan ugovor sa „Leistonom“. Ovoga puta sa kompanijom „Goldline“, smeštenoj u švajcarskom Kjazu. Prema tom ugovoru, „Leistion“ je prebacio 2.000.000 evra na račun „Goldlinea“, a kao razlog transakcije navedena je pružena podrška pri kupovini prava na transfer Lazara Markovića“.  

Autori Špiglovog teksta pitaju se zašto su Pini Zahavi i kompanija „Leiston Holdings“ prebacili na dve različite adrese više od 30 odsto novca od najpre pomenutih 7.000.000 evra, pod obrazloženjem „konsultantskih usluga“. Dodaju da ni Zahavi, ni Damjanac, kao ni predstavnici pomenutih firmi, isprava nisu želeli da komentarišu te transakcije. S druge strane, uveravaju da je Zahavi, posredstvom trećih lica – podsećamo, dok su postojala – obezbedio kompaniji „Leiston“ višemilionske prihode. A da je jedan od tih poslova uključivao još jednog bivšeg fudbalera Partizana, sada na pozajmici u Humskoj 1 iz Čelsija, Danila Pantića.
„Danilo Pantić je imao 16 godina kad je 29. marta 2012. „Leiston“ stekao polovinu prava na njegov ugovor (takođe za vreme Đurićevomg mandata, op. au). Poput Markovića, mladi vezista je bio igrač Partiazana, a ugovor mu je isticao leta 2015. „Leistion“ je platio 1.700.000 evra da bi kupio svoj deo prava, međutim, taj novac nije završio u Beogradu“, prenosi Špigl, pa objašnjava. „Umesto toga, završio je na računima dve kompanije na ostrvu Nevis, takođe u Karibima. Jedna pod imenom „TXL Investments“,  druga „SNR Limited“. Onda je „Leiston Holdings“ prebacio novac dvema firmama na njihove račune „Banke Valeta“, finansijske institucije na Malti“.

Izgleda da to nije sve.
„Kompanija „SNR Limited“ je zatim prebacila 500.000 evra kompanji „Leary Invest“ na Devičanskim Ostrvima, a još 170.000 evra kompaniji „Guanta Gold“ stacioniranoj u Belizeu. Na taj način je 1.700.000 evra podeljeno na četiri različite kompanije, sve u takozvanom poreskom raju. Najvažnji detalji pokazuju da su „TXL Investments“ i „SNR Limited“ u Zapadnoj Indiji, gde je u početku legao novac, kontrolisao direktor „LIAN Sports“ na Malti, takođe uključen u realizaciju Markovićevog transfera“, zaključuje Špigl, uz još jedno podsećanje da niko ko je uključen u ove transakcije nije želeo da odgovara na pitanje nemačkog lista.

Osim samog Zahavija, koji je 8. oktobra, dok je tekst bio u pripremi, odgovorio da „nikad nije imao udela u „Leiston Holdings“ i da „nikad nije imao korist od toga“.
„Bio sam fudbalski savetnik te kompanije sve u periodu dok je udeo tećih lica bio legalan“, istakao je izraelski menadžer, uz napomenu kako „nije relevantan“ da odgovara na druga pitanja koja su mu postavljena.

VERDER NIJE HTEO DA PRODA MARINA KOMPANIJI NA DEVIČANSKIM OSTRVIMA

U Špiglovom članku se pominje i ime Marka Marina, aktuelnog prvotimca Crvene zvezde, od 2009. do 2012. člana Verdera iz Bremena. Football Leaks uverava da je kompanija „Leistion“ ponudila nemačkom klubu 7.000.000 evra ne bi li otkupila prava na, u tom trenutku, reprezentativno krilo Nemačke.

Verder je u početku bio zainteresovan, ali se klub povukao sa pregovaračkog stola u trenutku kad je „Leiston“, navodno odbio da ponudi informaicje o strukturi kompanije smeštene na Devičanskim Ostrvima.
„Nismo mogli da rešimo to pitanje u skladu sa standardima našeg poslovanja“, istakli su iz Verdera.

FOTO: Star sport