Firmirano pojačanje sa domaćeg buvljaka: Možda bi se igrala Liga šampiona da se Ado nije čekao...

Da mogu da vrate vreme, sigurno bi odgovorni sa Marakane voleli da se ponovo nađu u situaciji da čekaju odlučujući meč za ulazak u Ligu šampiona protiv Makabija iz Haife. Tako će biti za godinu, dve, pa čak i pet, jer su to oni susreti čiji negativan ishod će se prenositi sa kolena na koleno. Zvezda je propustila ogromnu šansu da napravi iskorak i bude deo probranog društva, crtao se put ka Ligi šampiona... Ali bilo je suviše mnogo malih grešaka koji su predstavljali znakove preko puta.

Neko će reći da je svemu prethodila opšta euforija izazvana vatrometom protiv Pjunika, neko će reći da je zanesen tim fudbalskim blještavilom, bivši trener Crvene zvezde Dejan Stanković postao, i pored velikog igračkog iskustva, kratkovid. I da nije sagledao realan kvalitet Makabija iz Haife. Odnosno da se na takvog rivala ne može bez kvalitetnog osigurača, odnosno klasičnog zadnjeg veznog. Posebno što je Sanogo pored povrede na pripremama u Sloveniji imao i nerazičišćene odnose sa bivšim stručnim štabom. Na sve to, barem ofanzivno, tandem Kangva-Kanga je izgledao vrhunski...

Ali to ne negira činjenicu da svi u Ljutice Bogdana snose deo odgovornosti. Znali su da je „šestica“ preko potrebna, i nekoliko meseci bezuspešno lovili Edmunda Ada iz Šerifa. Verovatno bi mladi reprezentativac Gane stigao u Crvenu zvezdu da je preskočen Makabi iz Haife. Ali – nije. Na kraju je Šerif postavio rampu, a u trenucima blage panike i krize i posle smene šefe stručnog štaba u Zvezdi su posegli za jefitnijim rešenjem koje nagoveštava da bi moglo da predstavlja jedan od najjačih ulova u sezoni.

Kada nije imao prostor za manevar, Srđan Mijailović je isplivao kao potecijalni novajlija koji bi mogao da ugasi žarište problema u veznom redu Crvene zvezde. Ispotavilo se da je to blaga ocena za nekadašnjeg ljubimca Roberta Prosinečkog, koji je posle Turske i Rusije u dresu Čukaričkog postao jedan od najboljih zadnjih veznih u Mozzart Bet Superligi. Njegova konstantnost nije bila dovoljna da za Crvena zvezda pozove. Jeste Partizan u januaru prošle godine, ali nije uspeo. I tu je Crvena zvezda imala veliku sreću.

MIĆKO NE IGRA ZA DESET, ALI JE UVEK ZA 6,5

Bilo je potcenjivačkih tonova kada se vratio u matični klub, jer se negde smatralo da Crvena zvezda zaslužuje više od još jednog povratnika. Možda i zbog toga što Srđan Mijailović nikada neće odigrati utakmicu za čistu desetku. Ali što bi Božo Sušec za Marsela Brozovića rekao uvek će biti solidan. Najmanje za 6,5.

Igrački opus Srđana Mijailovića u drugom mandatu u Crvenoj zvezdi najbliži je toj konstataciji. Iako ne može da igra na međunarodnoj sceni (kasno doveden), popularni Mićko je u najtežem delu sezone bio jedan od najkonstatnijih igrača Crvene zvezde. Tačno je da se Aleksandar Pešić pretplatio na ulogu hroničnog junaka, ali je Mijailović na četiri vezana gostovanja bio prema brojnim paramterima najbolji igrač Crvene zvezde.

Vrhunski je odradio posao u Novom Sadu kada je imao osam osvojenih lopti i predstavljao zaštitu odbrani, posebno štoperskom tandemu. Ponovio je slično dostignuće i u Nišu kada je kvalitetnim trkom na kratkim deonicama, uz urođenu agresiju, osujetio igru iz tranzicije tima Nenada Lalatovića. Dovoljno za Instat Indeks 270, nešto manje nego dvostruki strelac Aleksandar Pešić. Na tom meču Mijailović je imao tri tačna centaršuta i dva šuta u okvir gola Nišlija, pokazavši da može da bude upotrebljiv na više načina.

Na kraju odigrao je više nego korektan meč u Lazarevcu. Sa 11 osvojenih lopti, uz jedan centaršut i udarac u okvir gola. Tokom otobra Srđan Mijalović je upisao i dve asistencije.

I ako govorimo o niskim očekivanjima i još nižim ulaganjima blago rečeno opravdao očekivanja. Bio bi sigurno u startnoj postavi i za gostovanje u Monte Karlu...

I opet na kraju o prosutim mlekom. Ta crta da se potcenjuju igrači iz Mozzart Bet Superlige, posebno oni koji su stekli iskustvo u jačim takmičenjima, možda je odvojila Crvenu zvezdu od Lige šampiona. Da se Ado nije dugo čekao i da je poverenje ukazano Srđanu Mijailoviću, verovatno bi igra Crvene zvezde u Haifi imala balans.  Niko nikada neće odgovoriti na to pitanje, ali teško da bi Šeri bio sam na 16 metara od gola Milana Borjana ili da bi Haziza imao vremena da se namesti i potom pogodi Pjeroa.