Evropska evolucija TSC-a: Na putu od prijatelja fudbala do istinski takmičarskog tima

Svi iza lopte, samo da se ne primi gol, a napred – šta bude. Tradicionalna filozofija svih uslovno rečeno malih klubova koja je umnogome i oterala publika sa stadiona. Zato su oni retki koji su birali da zaista igraju fudbal lako privlačili simpatije javnosti. TSC je tako, još od superligaškog debija u sezoni 2019/2020, zaslužio mesto u tom malobrojnom društvu izuzetaka.

Međutim, ono što većina takvih klubova nije uspela da uradi jeste da od „prijatelja fudbala“ – a oni nas uveseljavaju koliko željom da se nadmeću toliko i time što nekome od dva beogradska titana ostave livadu da mogu da mogu da se razlete – naprave skok do istinski takmičarskog tima. I čini se da baš na tom planu TSC sve više evoluira.

TSC je recimo u 12 okršaja sa Partizanom još bez pobede, mada je pet puta izborio remi. Protiv Zvezde ima tu jednu pobedu, ali i čak 12 poraza na 15 utakmica. Neki su bili i bolni, završavali sa četiri ili pet golova u mreži topolskog kluba. Čak i tada hvalilo se opredeljenje TSC-a da napadne, ali kao da puka želja da se odmeri sa jačima više ne zadovoljava tim Žarka Lazetića. Sada se želi i rezultat, a ne tapkanje po leđima za hrabrost i trud.

Bilo je takvih primera sijaset. Baš protiv Zvezde prošle sezone, kada je TSC diktirao ritam igre u Bačkoj Topoli, stvarao šanse i opet morao da se pomiri sa porazom od 1:2. Sinoć je šef struke vicešampiona izvršio taktičke modifikacije i poučen ranijim iskustvima ograničio napadačke sposobnosti ekipe Baraka Bahara. Pečat na kompletnu zamisao dali su rezervisti Uroš Milovanović i Ifet Đakovac, posle čije akcije je i pao izjednačujući pogodak- 1:1.

Primetno je bilo već po startnih 11 da se TSC neće juriti po terenu sa Crvenom zvezdom. Pomalo nalik na formaciji sa Vest Hemom od početka je zaigrao tandem zadnjih veznih, Milan Radin i Nikola Kuveljić, što je značilo da će njih dvojica biti ključan faktor u sredini terena, i kod prenosa lopte na relaciji odbrana – napad, zajedno sa isturenijim Petrom Stanićem. Bez klasičnog centrafora je u jučerašnjem derbiju zaigrao Lazetić, oslanjajući se na brzonogog Sašu Jovanovića i Aleksandra Ćirkovića. I umalo da ta kombinacija bude dobitna, da nije bilo izraelskog čuvara mreže Omrija Glazera koji je nogom sprečio prošlosezonskog najboljeg igrača Mozzart Bet Superlige da se ponovo upište u listu strelaca protiv tima iz Ljutice Bogdana.

Iako je klub iz Bačke Topole pod palicom sadašnjeg trenera bio prepoznatljiv po stilu u kojem izlazi visoko, napada poslednju liniju odbrane protivnika i lovi prostor u kojem će preoteti eventualno neku loptu, morali su u TSC-u da priznaju da to nije garant uspeha u duelima protiv ekipa kao što je višestruki šampion Srbije. Probali si i u Evropi da igraju na taj način, pa im je bolnu lekciju dala Braga. Ali lekcije su tu da bi se iz njih učilo. Liga Evrope je velika škola za TSC i čini se da i Lazetić i cela ekipa rastu u pravi takmičarski tim.

Strelac pogotka za izjednačenje protiv crveno-belih, Ifet Đakovac, ističe značaj evropskih utakmica za njega i saigrače, pogotovo u sadašnjem okruženju kada većina prvi put igra u ovakvom ritmu sa utakmicama na svakih par dana.

„Utakmice u Evropi svakako da su donele veliko iskustvo za sve nas. Raspored je gust, nije nešto na šta smo navikli, ali videli smo da možemo da igramo na tom nivou. U Evropi imamo tešku grupu, svi protivnici su vredni poštovanja i favoriti su na svakoj utakmici protiv nas, ali mi smo pokazali da, iako nam je ovo tek prva sezona u Evropi, nismo za potcenjivanje. Na svakoj utakmici smo dali gol, na dve čak i vodili, izvukli smo veliki bod protiv Olimpijakosa, kada sam ja postigao gol koji je imao veliku sentimentalnu vrednost za mene“, kaže Đakovac za Mozzart Sport.

TSC šampion Mozzart Bet Superlige - kvota 15,0

Takođe, i pripremna utakmica sa Crvenom zvezdom letos je bila dobra pouka, govorio je o tome i sam Žarko Lazetić. Kontrolna utakmica u kojoj je ekipa Baraka Bahara bila ubedljiva u duelu protiv vicešampiona (3:0), pokazala je potencijal kojim raspolaže tim izraelskog stručnjaka, ali i naznačila određene mane koje se mogu eksploatisati.

„Mnogo nam je značila prijateljska utakmica sa Zvezdom ovde letos. Zvezda sada nije u momentu kao tada, kada je pobeđivala Zenit, Fjorentinu, sve redom. Mi smo tada igrali da se izmerimo, nismo se taktički nameštali. Danas nismo želeli da ostavljamo prostor da nam trče u leđa. Kada sam video tim koji su izveli, mislim da nije bio mnogo kreativan i da Zvezda ima problem u organizaciji napada. Ideja nam je bila da izlazimo sa tri-četiri igrača, da ne idemo skroz visoko, jer su oni dobri na drugim loptama i da ne damo da nam trče u leđa. Time smo ih sveli na malo broj stoodstotnih šansi“, rekao je po završetku meča Lazetić.

Na kraju, biće zadovoljan šef struke Topolčana i činjenicom da je do boda velikog kao kuća stigao u sastavu koji se laički ne bi mogao nazvati najjačim. Startni štoper Nemanja Stojić nije igrao, na golu je umesto Vanje Ilića bio Nikola Simić, od starta su zaigrali Jovan Vlalukin i Aleksandar Ćirković, dok su šansu iz uloga rezervista vrebali Ifet Đakovac, Miloš Cvetković i Miloš Pantović. Na kraju, i gol i asistencija su stigli sa klupe.

Dobar pokazatelj za kompletan klub da je letos na dobar način produbio roster. Sada više ne igra samo startnih 11. I sada TSC ima sposobnost transformacije.