ENGLESKA: Napad kakav nema niko drugi na kontinentu i levi bek kao Ahilova peta

Ajmo Jovo nanovo. Engleska je, kao i pred početak svakog velikog turnira, najbolja fudbalska reprezentacija na svetu. Bilo i biće, sve dok se neko ne pojavi, izvesno u nokaut fazi, i 'zalepi' joj šamar realnosti sa jasnom porukom da baš i nije tako. Međutim, uprkos tome što se svaki put razočaraju, to Engleze ne sprečava da se pomalo ironično busaju u grudi i tvrde kako će se fudbal baš ove godine 'vratiti kući', tamo gde odavno više ne stanuje. Imaju ubedljivo najskuplji tim i ofanzivni arsenal kakav nema nijedna druga selekcija, a i znakovi pored puta ukazuju na to da će se po prvi put popeti na krov Evrope. Hari Kejn je prošlog leta otišao u Bajern, a kako Džejms Medison nije preživeo poslednji rez, Gordi Albion prvi put još od 1992. godine stiže na kontinentalnu smotru bez ijednog fudbalera Totenhema.

Pride nema ni šeprtlje Harija Megvajera da joj postavi nogu. Šta bi onda uopšte moglo da krene po zlu?

Šalu na stranu, naOstrvu zaista smatraju da njihovi ljubimci imaju veće šanse za osvajanje trofeja nego što su je to bio slučaj na prethodnom Prvenstvu Evrope čiju su završnicu (polufinale i finale) igrali pred domaćom publikom – na Vembliju. Tim što je tada na penale izgubio od Italijana značajno se izmenio, a momci sa margine tima oslovljavani kao budućnost reprezentacije u međuvremenu su sazreli, nakrcali se iskustvom kojeg je tada bilo tek u obrisima i talenat pretočili u kvalitet pa Hari Kejn može da računa na podršku kakvu nije imao tada.

►  ENGLESKA PRVAK EVROPE - KVOTA 4,80

Jedan od argumenata je i nešto drugačiji sistem takmičenja u kojem će, ukoliko opravda ulogu apsolutnog favorita u Grupi C, izbeći teže rivale u ranoj fazi nokaut poput Nemačke sa prošlog EP (sastali se već u osmini finala) i tek u polufinalu moći da se sastane sa pobednikom druge grupe. Najverovatnije bi to bila Francuska, koja ju je eliminisala u četvrtfinalu Mundijala u Kataru, te bi ponovljeni okršaj predstavljao priliku za Englesku da se ekspresno revanšira. Drugi, argument jači od svih drugih, predstavlja ofanzivni potencijal kakav prema tvrdnjama ostrvskih medija nije imao nijedan od prethodnika Gereta Sautgejta. I dodali bismo ono još važnije za 53-godišnjeg stratega, nema ga nijedan od njegovih kolega u Nemačkoj.

Godinama optuživan kako je previše lojalan pojedinim igračima ma koliko loše igrali u klubu, Sautgejt je ovog leta pobio tu teoriju dežurnih kritičara. Govorilo se kako favorizuje igrače, kako po strani ostavlja formu pojedinaca zbog starih zasluga, ali ovog puta tu temu više niko neće moći da 'potegne'. Dan kada je saopštio širi spisak sa 33 imena pojedini mediji u zemlji označili su kao najnemilosrdniji u njegovom osmogodišnjem mandatu na klupi. Na njemu nije bilo ni njegovog 'miljenika' Džordana Hendersona niti Markusa Rašforda, da bi nešto više od dve nedelje kasnije precrtao i Džeka Griliša i Džejmsa Medisona, svu četvoricu pod obrazloženjem da iza sebe imaju slabe sezone, odlučivši se za ono najbolje - prvenstveno u pogledu forme - što Engleska ima na raspolaganju u ovom trenutku.

Džordan Henderson (©Reuters)

Od pomenutog Kejna (Zlatna kopačka Evropskog fudbala i najbolji strelac Lige šampiona), preko Džuda Belingema (u debitantskoj sezoni na Santijago Bernabeu bio jedan od najzaslužnijih što je Real Madrid ponovo postao prvak Evrope i vratio tron u Španiji), Fila Fodena (zvanično najboljeg fudbalera Premijer lige u prethodnoj sezoni) i Bukaja Sake (prva violina tima što je naterao Mančester Siti da strepi do poslednjeg kola), Sautgejt ima širok dijapazon napadačkih opcija različitog profila.

A, to su samo nosioci, najzvučnija imena navale...

'X' faktor mogao bi da bude Kol Palmer, najbolji mladi fudbaler najjače lige na svetu, koji prošle godine u ovo vreme nije mogao ni da sanja da će se naći u avionu za Nemačku. Pre dve sezone Sitijev pohod na tripletu uglavnom je pratio sa klupe, ali je prošle noseći Čelsi na svojim plećima pokazao da je igrač za velika dela. Zastrašujućem učinku od 204 gola i okruglo 100 asistencija ostvarenim u nedavno završenoj sezoni kojim ofanzivna linija Gordog Albiona uteruje strah u kosti rivalima na turniru značajno su doprineli Antoni Gordon i Oli Votkins, dvojica od tek petorice fudbalera sa 'dabl-dabl' učinkom u Premijer ligi, te Džerod Bouen (jedan gol manje od Sona u engleskom šampionatu, dva od Mohameda Salaha) i Ebereči Eze (druga uzastopna sezona sa dvocifrenim brojem pogodaka).

Ipak, sloboda da kod kuće ostavi četvrtog najboljeg strelca Premijer lige (Dominik Solanki) najbolji je pokazatelj kakva je konkurencija u ofanzivnoj liniji Engleza i luksuz kakav nema verovatno nijedan drugi selektor. Iako na prethodnim turnirima nije imao običaj da vodi trojicu centralnih napadača, Sautgejt je ovog puta odlučio da ostavi po strani činjenicu da je prvi deo sezone propustio zbog suspenzije i poveo Ajvana Tonija u Nemačku, prvenstveno kao opciju u slučaju penala koje na Ostrvu malo ko izvodi bolje od napadača Brentforda.

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

Pa iako će mnogi reći da je na slatkim mukama, Sautgejt bi mogao da se susretne sa ozbiljnim problemom pri sklapanju tima, čak i u ofanzivnom delu, koji je označen kao ubedljivo najjače oružje Gordog Albiona, jer u moru opcija manjka onih na levom krilu. Foden je nekoliko puta u prošlosti isticao kako se najbolje snalazi na poziciji desetke, Belingem je u sezoni iza nas takođe igrao iza napadača u Realu, dok Bukajo Saka u Arsenalu deluje isključivo na desnom krilu… Nakon što je potpuno opravdano precrtao Džeka Griliša (svega tri gola i tri asistencije u svim takmičenjima), Sautgejt je od 'prirodnih' rešenja na levoj strani ostavio samo Gordona, kojeg uprkos brojnim kvalitetima sa samo tri nastupa za seniorsku reprezentaciju (sva tri upisao u 2024. godini) niko ne vidi kao startera. Zbog toga na Ostrvu veruju (i ujedno strahuju) da će 'žrtvu' na levoj strani morati da podnese Foden, kojeg je ista uloga prethodnih godina umela da 'uguši'. No, nije mali broj onih za koje bi takav Sautgejtov potez bio greh.

"Foden će igrati, tu nema dileme, on je igrač svetske klase. On mora da počinje utakmice, ali pitanje je gde, jer smo prepuni 'desetki'. Imajući to u vidu, on može da igra i na krilu. Voleo bih da ga vidim u ulozi 'desetke', sa Belingemom u veznom redu“, priznao je nedavno Gari Lineker.

Saglasan je bio i Vejn Runi.

"Džud Belingem je sjajan, ali kada imate igrača kao što je Fil Foden u sredini, morate da gradite tim oko njega", direktna je bila legenda Mančester Junajteda.

Džud Belingem i Fil Foden (©Reuters)

Međutim, kako stvari stoje, takvu postavu nećemo gledati, a Belingem u ulozi plejmejkera otvara novu dilemu u srcu veznog reda – ko će biti partner nedodirljivom Deklanu Rajsu? Opcija je mnogo, Trent Aleksander Arnold (u ponedeljak su britanski mediji pisali da bi baš on mogao da bude Sautgejtovo iznenađenje za meč sa Srbijom) odigrao je svih 90 minuta – i to vrlo dobro - na sredini terena, 20-godišnji Adam Vorton kao jedno od otkrića sezone u Premijer ligi pružio je iznenađujuće dobrih pola sata protiv BiH, godinu dana mlađi Kobi Mejnu je takođe imao sjajnu godinu iza sebe u Mančester junajtedu… Ipak, isto važi i za Konora Galagera, jednu od svetlijih tačaka u inače tmurnoj Čelsijevoj godini, koji bi prvenstveno zbog mnogo većeg iskustva trebalo da dobije prednost u odnosu na ostale.

Ako su sve ovo bile dileme, kako onda okarakterisati situaciju u defanzivi. Nebrojeno puta ćete u fudbalu čuti kako napad donosi pobede, a odbrana trofeje. Uostalom, Engleska je pre tri godine na putu do finala primila jedan jedini gol, a godinama zidan bedem pred golom Džordana Pikforda trebalo je i ovog leta da bude temelj na kojem će počivati ambicije ostrvske selekcije. Međutim, nekoliko povreda i čudnih Sautgejtovih odluka u kombinaciji sa porazom od Islanda učinili su da euforija u domovini pred početak turnira malo splasne.

► ENGLESKA POSTIŽE NAJVIŠE GOLOVA NA TURNIRU - KVOTA 4,30

Alarm u taboru Gordog Albiona upalio je, koliko god čudno zvučalo, izostanak Harija Megvajera, koji je zbog povrede lista u poslednjem trenutku otpao sa konačnog spiska. U Engleskoj Gereta Sautgejta, koja se godinama razvijala, partnenstvo Megvajera i Džona Stounsa bilo je praktično neraskidivo. Ne samo zbog toga koliko se dobro dvojac mančesterskih rivala međusobno dopunjuje, već i zbog toga što, uprkos problemima koji su ga pratili na klupskom nivou, Megvajer je bio jedan od važnijih igrača Sautgejtovog mandata. Toliko važan da je selektor Engleske bio spreman da ga za utakmicu sa Srbijom ostavi van protokola (isto uradio na prošlom EP, kada je Tajron Mings igrao prve dve utakmice grupne faze), ali su mu članovi medicinskog tima porušili nade, nateravši ga da Megvajera ostavi kod kuće. A, kada je večito osporavani Megvajer prva opcija, šta onda reći za ostale? U 'bazenu' vrlo dobrih, ali ne i štopera svetske klase (Luis Dank, Ezri Konsa, Džo Gomez, Mark Guehi), prednost bi prema najavama engleskih medija trebalo da dobije fudbaler Kristal Palasa, kojem bi potenijalni minuti protiv Srbije bili prvi na nekom od velikih turnira.

Ali ni tu se problemi ne završavaju. Zapravo, Ahilovom petom engleske reprezentacije označena je pozicija levog beka zbog koje bi Sautgejt mogao da plati skupu cenu odlukom da povede samo Luka Šoa iako ovaj prema prvim procenama ne samo da neće biti spreman da odigra uvodnu utakmicu turnira, već nije proveo ni minut na terenu još od sredine februara. Pride je propustio i uvodna tri meseca sezone… Kada je zdrav, Šo je po mišljenju mnogih najbolji levi bek Premijer lige, međutim hronične povrede uticale su u ogromnoj meri na to da deset godina od debija za A selekciju ima samo 31 nastup za Englesku.

Pa opet, Sautgejt je odlučio da Bena Čilvela ne uvrsti ni na širi spisak i rizikuje sa Šoom, u nadi da će se ovaj u potpunosti oporaviti do početka nokaut faze. Do tada mesto kraj leve aut-linije biće povereno Kiranu Tripijeru, koji je u poslednje vreme zbog već pomenutih problema baš na toj poziciji uglavnom i igrao za reprezentaciju, pa bi posle svih nedaća koje je doživela, defanzivna linija Engleza (makar na početku turnira) trebalo da izgleda ovako: Pikford – Voker, Stouns, Guehi, Tripijer.

Hari Megvajer i Džon Stouns (©Reuters)

Zanimljivo, svi pomenuti (sa njima i Megvajer) osim Guehija, samo u nešto drugačijoj formaciji, počeli su prvu utakmicu grupne faze Svetskog prvenstva u Rusiji protiv Tunisa pre šest godina što ukazuje na uigranost odbrane. Ipak, niko osim Kajla Vokera ne može da se pohvali bogzna kakvom sezonom. Tripijer nije bio ni blizu nivoa iz prošle sezone, Džon Stouns je što zbog povreda što zbog Pepovih odluka propustio 22 utakmice u Premijer ligi, dok je Guehi zbog povrede kolena odsustvovao sa terena dva i po meseca u finišu sezone.

Ali javnost ne zanimaju izgovori, po svaku cenu žele rezultat od Gereta Sautgejta, kojem će predstojeći turnir, osim ukoliko ga ne osvoji, biti poslednji na klupi Engleske s obzirom na to da mu ugovor ističe u decembru ove godine. Predstojeći turnir ujedno će biti biti četvrti veliki (igrao polufinale, finale i četvrtfinale na prethodna tri) na koji je odveo reprezentaciju otkako je 2016. godine nasledio Roja Hodžsona. Takav učinak nije imao niko još od ser Alfija Remzija i ma šta uradio na predstojećem Evropskom prvenstvu neće promeniti činjenicu da je najvažniji selektor u modernoj eri Gordog Albiona. Ipak, ne misli baš kompletna fudbalska javnost u Engleskoj isto, već je poprilično podeljena po pitanju nekadašnjeg trenera Mildzbroa. U očima jednih je jedan od najzaslužnijih što se engleska reprezentacija vratila tamo gde joj je mesto, drugi pak smatraju da je najveći krivac što zlatna generacija još nije dobila potvrdu na nekom velikom turniru.

I samo bi trijumf u Berlinu 14. jula zauvek rešio ovu debatu.

EURO 2024

Grupa C

1. KOLO

Nedelja, 16. jun

18.00: (5,00) Slovenija (3,50) Danska (1,75)

21.00: (7,50) Srbija (4,40) Engleska (1,50)

2. KOLO

Četvrtak, 20. jun

15.00: (3,70) Slovenija (3,40) Srbija (2,05)

18.00: (5,60) Danska (3,70) Engleska (1,65)

3. KOLO

Utorak, 25. jun

21.00: (2,35) Danska (3,40) Srbija (3,00)

21.00: (1,35) Engleska (4,90) Slovenija (9,50)