PRELAZZI: Ćuti, makar ne navijaš za Lids

Nema, valjda, ružnije i tegobnije rečenice od "Ćuti, makar ne biju". Znaš da si – ti ili, u većini slučajeva, društvo – pao najniže, da je dostojanstvo oboreno u prašinu i temeljno iscipelareno, da je oduzeto sve sem fizičkog integriteta, a i to se smeši.

"Ćuti, dobro je da ne biju" postoji i u svojoj fudbalskoj verziji. Jer ma koliko da pomisliš da ti je teško što navijaš za, štatijaznam, Liverpul ili, u poslednjih nekoliko godina, Mančester Junajted, o Arsenalu da ne govorimo, ipak možeš da se utešiš: dobro je da nije Lids Junajted.

Ima, istina, i mnogo baksuznijih klubova, ima onih koji nikada nisu ni omirisali neki trofej il' Evropu (mada je takvima, kanda, lakše?), ali ima malo popularnijih, i to s pravom.

Bilo se lako, tamo na prelomu milenijuma, oduševiti momcima u belim dresovima i sa ružom Jorka na grudima. Pod Dejvidom O'Lirijem, nestalim zanavek u sopstvenim nemirima, taj tim domogao se same završnice Lige šampiona, a pre nego što će spektakularno implodirati, obeležio je i Premijer ligu, sve sa mladim, poletnim i (ispostaviće se vrlo brzo – previše) napaljenim likovima kao što su Li Bojer, Džonatan Vudgejt, Alan Smit, Ijan Hart, Mark Viduka, Hari Kjuel...

Onaj ko bi se tada zagledao u Lids mogao je vrlo lako da ostane fan, posebno kada se zainteresuje za njihovu istoriju. Don Revi i dve titule, pehari u Kupu sajamskih gradova, rivalstvo s Derbi Kauntijem Brajana Klafa, a onda onih 44 lidsovskih dana Brajana Klafa koji su opevani, u knjige stavljeni, celuloidnom trakom zabeleženi; onda pad, pa ponovo uspon...

Nije zadatak fudbalskog navijača, posebno ako je još mlad i neiskusan, da razmišlja o posledicama; da je drugačije, ne bi Lids imao toliko pristalica i mnogo godina nakon te poslednje skupocene vrteške. Da je drugačije, stavio bi se prst na čelo i shvatilo bi se da se u O'Lirijevom i projektu gazde Pitera Ridzdejla krio virus katastrofe, onaj što će iznutra izjesti tek naoko zdravi organizam. Onda bi bilo sve lakše, svima osim stanovnicima Lidsa...

Da, ovo stoleće, upotrebimo taj eufemizam, nije bilo nimalo nežno prema onima koji su sanjarili o Eland Roudu. Lids je dotakao skoro pa dno, tavorio je i u trećoj ligi, i tek bi ponekad, kao onda kada odu na Old Traford i obore Fergusonov Junajted u FA Kupu, izašao iz stupora, zaličivši na veliki klub.

Sama ideja Lidsa kao da je postala da će stvari poći po zlu onda kada se najmanje nadaš, a aura koja je važila i krajem devedesetih još je tu i nadvija se, i ovih dana i nedelja, nad Zapadnim Jorkširom, uprkos svim pokušajima onog čuvenog Argentinca da ih otera, sve sedeći na kanti umesto na trenerskoj klupi.

Marselo Bijelsa došao je da umornom i depresivnom gradu, koji jedva smogne snage da izgovori "Dobro je dok ne biju" pre nego što ponovo pogruženo spusti glavu i primi još jedan udarac, vrati osmehe i davno izgubljeno dostojanstvo, i na prvi pogled, i na stoti pogled, nema mnogo lepših partnersko-poslovnih odnosa nego onaj između Argentinca i njegovog sadašnjeg poslodavca.

U prvoj sezoni, neka je nazovemo tranzicionom, Bijelsa i Lids su gledali u leđa Noriču i Šefild Junajtedu (tada nam je uspon potonjih delovao čudno, sada tek znamo za šta su sposobni Kris Vajlder i kompanija), a onda stradali – nesrećno, kao i uvek; tragično, kao i uvek; neočekivano, kao i uvek; tužno, kao i uvek – od Derbi Kauntija Frenka Lamparda u polufinalu plej-ofa, uprkos pobedi u gostima u prvom meču.

Lids i Derbi razvili su posebnu vrstu rivaliteta zbog onih optužbi za špijuniranje i kazne koju je Bijelsa platio iz svog džepa; i neka bude da je bilo pravedno makar zbog toga, ali naredna sezona, uveravali su svi, mora biti ona u kojoj će stvari doći na svoje.

Možda i hoće, dug je Čempionšip i ima još celih 14 kola da se igra, ali strmoglavljivanje Lidsa, koji je od viđenog putnika za Premijer ligu (podruku sa Bilićevim Vest Bromom) stigao do deobe drugog mesta (podruku sa Mitrovićevim, pardon Parkerovim Fulamom) i držanje za nadu kao zubima za vazduh, moglo je da iznenadi samo one koji ne znaju ništa o Lidsu.

I možda one koji ne znaju ništa o Marselu Bijelsi.

Genijalni "Ludak" je neka vrsta Velvet Undergrounda svetskog fudbala. Kao što bend Lua Rida nikada nije bio popularan ni uspešan onoliko koliko je njihova originalnost i iskričavost to zasluživala, ali je svako ko je u prolazu uhvatio njihove dve strofe i refren poželeo da nabavi gitaru i bavi se rokenrolom, tako se i uticaj Marsela Bijelse na fudbalsku misao Južne Amerike i Evrope ne može svesti na trofeje i odnos pobeda i poraza.

Kada je Bijelsa tek počeo da menja strukturu Lidsa, napisali smo da nije njegovo da donosi titule, već da jednom klubu, jednom gradu, vrati osmehe i dostojanstvo; no čini se da je taj deo posla obavljen i da se sada, s opravdanjem ili bez njega, očekuje od Lidsa da se vrati tamo gde je bio, Premijer ligi kojoj, neka oproste Votford, Brajton ili Bornmut, baš baš nedostaje.

A biće vraški teško, posebno ako Bijelsa nastavi da bude Bijelsa. Tradicija nekako i nalaže da njegova druga sezona bude slabija od one prethodne, a s tom tvrdom glavom pregovora nikada nije bilo, niti će ih biti. On se drži svojih odluka, svog sistema, svojih ljubimaca, i teško se prilagođava, i mnogi navijači Lidsa strahuju da je Lids pročitan i uzdrman, a da ih menadžer ne može izvući iz problema pre svega psihičke prirode.

Sve ovo što se dešava, ova četiri osvojena boda iz poslednjih šest kola – i svega deset iz poslednjih 11!? – ova nizbrdica nakratko zaustavljena u gostima snažnom Brentfordu u utorak uveče, sve to odveć podseća pristalice Lidsa na dežavi, a taj dežavi na Dan mrmota.

Lids je toliko sposoban da se raspadne, toliko notoran po samouništenju da su mnogi već počeli cinično da dobacuju da je, zapravo, iz plemenitih pobuda Bijelsa odlučio da ne priušti navijačima još jednu tragediju u plej-ofu ili poslednjem kolu (pa zar nisu i prošle sezone bili prvi na tabeli u januaru, i šta s tim), već da lepo završe sedmi, deveti ili petnaesti i bog da ih vidi.

Bilo je mnogo bola u poslednjih šesnaest godina, mnogo i previše. Možda je bolje i da su tukli, to bi makar prestalo...

Ova pozna zima i proleće biće još jedan u nizu ispita koji su, kako bi Englezi rekli, make-or-break. Bijelsa sa svojim saradnicima prima više od šest miliona funti godišnje, nije se štedelo ni na pojačanjima, pa uprkos tome pozicija golmana (Kiko Kasilja se propisno izblamirao u Londonu u utorak) i prvog napadača (Patrik Bamford dao je 12 golova i mnogo, mnogo toga promašio) ne izgledaju kao da su kadrirane za Premijer ligu.

I sve to oporo podseća na vladavinu Pitera Ridzdejla.

Bijelsa je i dalje ubeđen da će njegova ekipa, predvođena Kalvinom Filipsom – možda i najboljim igračem Čempionšipa, kojeg tek s malo ironije zovu "Jorkširski Pirlo" – i nabijena kvalitetom u trenerovom omiljenom polju, sredini terena, makar na silu izroniti iz loše forme i da će proleće zamirisati na belu ružu.

Problem sa ljudima koji zbog otvorenih plikova i u jogurt duvaju je što lako zapadnu u paniku, a atmosfera u Lidsu je ona kakvu dobro poznaju, recimo, baš navijači Liverpula – grozničavog iščekivanja da se nešto mnogo loše desi i tugaljivog "Znao sam" kada do toga stvarno i dođe – što nimalo ne skida teret moranja.

U subotu, na Eland Roud stiže ekipa koja je, uz Fulam Aleksandra Mitrovića, pardon Skota Parkera, u najboljoj formi u prvenstvu. Bristol Siti je prvi na trnovitoj make-or-break stradi što se opružila pred Bijelsom kao Platije sa svojim dubokim kanjonom koji preti i izaziva.

Bilo šta sem pobede biće još jedan odmeren udarac u pleksus i srce navijača Lidsa, i još jedan podsmešljivi komentar svih onih čiji voljeni timovi preživljavaju grozna vremena:
"Možda je meni teško, ali ćuti, makar ne navijam za Lids".

ČEMPIONŠIP - 33. KOLO

Petak
Hal – Svonsi  4:4 (1:1)
/Lopez 6, Medison 50, Vilks 61, Ivs 94 – Rautlidž 13, Noton 55, Gelik 77, Bruster 84/

Subota
13.30: (1,75) Vest Bromvič (3,60) Notingem (4,90)
16.00: (3,70) Birmingem (3,40) Brentford (2,05)
16.00: (2,85) Čarlton (3,20) Blekburn (2,55)
16.00: (2,10) Derbi (3,35) Hadersfild (3,60)
16.00: (1,55) Fulam (4,10) Barnsli (6,00)
16.00: (2,05) Kardif (3,40) Vigan (3,70)
16.00: (2,75) KPR (3,05) Stouk (2,75)
16.00: (1,40) Lids (4,50) Bristol Siti (8,50)
16.00: (1,70) Midlzbro (3,70) Luton (5,20)
16.00: (2,15) Preston (3,20) Milvol (3,60)
16.00: (2,15) Šefild Venzdej (3,25) Reding (3,60)

*** kvote su podložne promenam

Piše: Marko Prelević, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters