Džerard: Sanjam klupu Liverpula, ali red će biti dugačak preko kilometar
Vreme čitanja: 7min | sub. 26.12.20. | 16:00
Igračka legenda Redsa ipak ne vidi Rendžers kao usputnu stanicu
Rendžers je pobedom nad Hibernijanom (1:0) uvećao prednost u odnosu na najvećeg rivala Seltik na čak 19 bodova i tako se za tri koraka približio peharu koji je ipak još daleko od slavlja.Stiven Džerard najmanje razmišlja o tituli. Ne samo što sedi na menadžerskom mestu Policajaca, već zbg bolnih sećanja iz 2014. kada je njegov Liverpul u poslednja tri kola Premijer lige prosuo pet poena prednosti, a Mančester siti nasuo šampanjac u šampionski pehar.
Izabrane vesti
"To što nam se dogodio i kako se to dogodilo pred kraj moje karijere u Liverpulu za mene je bilo stvarno brutalno. Kao ekipa i klub, bilo je veliko razočaranje jer smo se toliko približili tituli. Fantastična činjenica da su sada osvojili titulu i da su aktuelni šampioni mi je pomogla da zalečim neke rane. Ali, sa lične tačke gledišta, osvajanje pehara kao trenera i menadžera sigurno bi doprinelo za potpuno isceljenje", ispričao je Džerard u opširnom razgovoru sa Alenom Širerom za "Atletik".
Liverpul je tugu kasnije zalečio osvajanjem Lige šampiona, Superkupa, Interkontinentalnog kupa i na kraju domaćim peharom na koji je čekao 30 godina. A na Ajbroks parku bilo koji važan pehar čekaju još od 2011. godine kada su bili poslednji put šampioni Škotske da bi ih leto kasnije ogromni dugovi srozali u četvrti rang.
"Sledeći trofej će biti velika stvar. Bilo je mnogo stepenica i napredovanja. Statistički podaci omogućavaju vam samo delimičan uvid, ako idete iz godine u godinu, ali realnost je takva da moramo da podignemo srebrni pehar. Klub je izgrađen na uspehu, vrlo tradicionalan, istorijski i postoji velika pažnja i odgovornost. Sami napredak i statistika nisu dovoljni, Morate da osvojite pehar, to je jednostavno to", objašnjava Džerard koji gazi treću sezonu u Škotskoj gde se drugo mesto smatra neuspehom.
Naravno, jer je na prvom najveći rival.
"To je Old firm, to je život u Glazgovu, to je situacija kada ako nije na vama pritisak, onda je na zelenoj strani grada. Tako je, kako je. To je brutalna istina rada u Rendžersu. Ne mogu da govorim kako je s njihove strane, ali sa naše, drugo mesto nije dovoljno dobro".
Priznaje da se "navukao" na sve to.
"Uvek osećate podršku i polako vas uvuku da postanete jedan od njih. Osećam pritisak, odgovornost i koliko žele trofej, ali to je ono što želim da radim. Rendžers je stvarno intenzivan klub za rad. Nijedan alibi nije prihvatljiv. Svaki poraz je kritičan. Upravo ste videli reakciju u Seltiku. To znači za ljude u Glazgovu i to je okruženje u koje moraju da žive i treneri i igrači."
Kaže da nema mnogo mesta za nijanse.
"Zaista sam zadovoljan tamo gde smo trenutno. Svake godine idemo uzlaznom linijom, kvalifikovali smo se za Evropu, prvi put smo ove sezone osvojili prvo mesto u grupnoj fazi (Lige Evrope). Ali, kažem, realnost je takva da je narednih šest meseci veoma značajno. Ne želimo da se pomerimo, već moramo to da prihvatimo i pokušamo da uživamo".
Svestan je da mora još da se dokaže kao trener, ali i da tim mora da pokaže da može da ode daleko.
"Kada se nagrade budu delile na kraju sezone, moramo da budemo tamo. U suprotnom, ljudi će neizbežno početi da se pitaju da li zaslužujete da budete na trener i da li vam je trebalo predugo da pokažete koliko znate. Dobro mi je poznata sva galama koja dolazi spolja u vezi toga.
"Velika bodovna prednost u odnosu na Seltik ne opušta Džerarda.
"Siguran sam da igrači, navijači maštaju. Nema ničeg lošeg u sanjanju, ali stvarnost je da uvek morate da ustanete u njoj, jer je previše utakmica ispred obe ekipe da biste se zaneli. Moj posao je da pokušam da održim igrače na zemlji. Vi vrlo dobro znate kakav je fudbal, a takođe sam imao iskustva sa ovim kao igrač. Decembar nikada nije vreme za ekstazu, bez obzira na vaš učinak. Nema garancija. Seltik je veoma dobar tim. Bili su u padu forme, ali pričamo o timu koji među sobom ima serijske pobednike, menadžera sa iskustvom, pa znamo da nije vreme da podignemo nos. Fokus je sledeća utakmica i sledeći izazov".
Kada je u februaru Rendžers izgubi meč škotskog kupa od Hartsa, ostao je bez šansi da osvoji pehar. Džerard je bio izbezumljen. Trebalo mu je vremena da razmisli o svojoj budućnosti.
"Sigurno je bilo i tih trenutaka kada sam se dvoumio da li sam uzeo veći zalogaj. Mislim da ne bih bio čovek i lagao bih kad bih rekao da nisam imao neke mračne dane u kojima sam se osećao loše zbog rezultata, kada peče poraz više nego uobičajeno. Verovatno je trebalo da duboko udahnem pre nego što sam ušao na tu konferenciju za medije i postupio malo drugačije. To je ta ravnoteža o kojoj sam govorio. Još pokušavam da evoluiram i rastem."
Priznaje da je ponekad veoma teško.
"To je emotivna igra, a ja sam i kao igrač bio emotivan. Uvek sam se trudio da igram na ivici. Želim da budem autentičan, a na de budem nešto, pa sam siguran da ćete videti više osećanja, pozitivnih i negativnihi. I to je jedqan od razloga zašto volim fudbal, jer može da vas odvede do vrha i padova, a ja samo želim da pokušam da budem svoj. Takođe je važno da više ne budem igrač. Velika stvar koju sam morao da dokažem da sam preuzeo ovaj posao je da pokažem da sam sposoban da budem menadžer, a ne samo igrač."
Prilično brzo je shvatio zašto menadžeri tako brzo ostare i postaju sedi.
"U kasnim 20-ima i ranim 30-ima naučio sam da se nosim sa rezultatima mnogo bolje, ali sada je drugačije. Veoma je teško da se isključite kada ste u položaju menadžera. Bolje imati prosedu kosu nego je nemati."
Izbor urednika
Kako kaže, sve što je želeo kao igrač bila je iskrenost i poštovanje menadžera.
"Ono što pokušavam sada je da lično upoznam igrača i otkrijem kako da iz njega izvlačem najbolje, kada mu treba ruka na ramenu ili direktna istina. Tretirate ljude drugačije da biste iz njih izvukli najbolje. Neki više vole da ih gurate i žele više agresije u smislu iskrenosti, a neki više vole ljubav i podršku".
Oslanja se na najbliže okruženje u klubu, ali i na stare prijatelje i kolege.
"Uzeo sam prilično stvari od Voltera Smita (bivšeg menadžera Rendžersa i Evertona, op.aut.). Dolazi prilično često. Bivši igrači se pojavljuju povremeno. Razgovaram sa Džejmijem Karagerom (bivšim saigračem, op.aut.). A i Jurgen Klop se uvek javi. Kada ga pitam 'šta mislite o ovome ili onome', znam da ću dobiti iskreno mišljenje. Ne zato što sam Džerard, već jer iskreno želi da mi bude podrška."
Trudi se da koristi i znanje svojih nekadašnjih učitelja Rafe Beniteza i nedavno premnulog Žerara Ulijea.
"Žerar mi je značio mnogo. Kada prođete kroz život i karijeru, neki ljudi se zaista ističu, a on mi je bio više od samog menadžera. Kada sam ga prvi upoznao sa 17 ili 18 godina, bio sam vrlo sirov, ne samo kao igrač već i kao čovek, a on je uložio mnogo vremena i truda da me oblikuje u mnogim oblastima. Podržao je mene i moju porodicu na sve načine. Veoma je teško objasniti rečima koliko sam mu zahvalan."
Često ga pitaju da li sanja da sedne na klupu Liverpula.
"Naravno da mi je to san, jer mi Liverpul znači sve, ali imamo jednog, ako ne i najboljeg menadžera na svetu koji je bio apsolutno neverovatan otkako je ušao na klupska vrata. Uspesi koje je nizao poslednjih nekoliko godina znače da je Liverpul na fantastičnom mestu. Neka se tako nastavi. Klub je bio apsolutno neverovatan tokom moje igračke karijere, još gledam sve utakmice, moje veze su i dalje vrlo jake, još imam bivše saigrače koji igraju u timu. Veoma je teško predvideti budućnost. Samo zato što sam bio dobar igrač Liverpula i imao karijeru koju sam imao, ne mora nužno da znači da ste sledeći na redu za menadžera, niti da ste najbolja osoba za taj posao. Vrlo dobro znate, a i ja sam svestan, ako jednog dana taj posao bude dostupan, biće red dugačak kilometar, prepun vrhunskih menadžera."
Ipak, Džerard ne vidi Rendžers kao usputnu stanicu.
"Nigde drugde nisam bacio pogled. Oceniće me uspeh i verovatno ću donositi odluke u zavisnosti od toga kako ide. Zaista sam ovde zadovoljan, Uživam."
Ugovor sa škotskim velikanom proteže se do leta 2024. godine, a da bi ostao do kraja trebaće mu nekoliko stvari, pre svega pehari.
"To sam naučio od Klopa. Sedeo sam na kauču u njegovoj staroj kancelariji i pitao ga gomilu pirtanja. To je bilo pre nego što sam zakoračio u menadžment. Rekao je: Moraš da budeš isti svaki dan, jer ako dan nakon velikog poraza se pojavim tužan, onda će te mnogi kopirati i osećaće se isto. Radi se o toj dnevnoj ravnoteži", dodao je legendarni as Liverpula. Pardon, trener Rendžersa.