Dva Kumanova lica: Lalama vratio sjaj, Sautemptonu dao šmek s Tadićem, Van Dajkom i Maneom, Valensiju razorio, a u Evertonu spiskao veliki novac

Zahtevan, strog, pravičan, avanturista, hedonista, sadista, kockar... Sve to i mnogo više je novi trener Barselone - Ronald Kuman.

Posle ozvaničenja dvogodišnje saradnje postalo je jasno da nije samo Ronald Kuman taj što voli da preuzima veliki rizik, već je to i prvi čovek Barselone Đosep Marija Bartomeu. Kada bi bilo potrebe u reči opisati rad katalonskog biznismena poslednjih godina, verovatno bi najbolje pristajalo "haotično" ili "šokantno". Osim toga što je direktore i trenere menjao kao donji veš, a samim tim su se menjale i filozofije na stadionu Kamp Nou, malo ko je ostao ravnodušan na ideju da klub u najtežem momentu novije istorije preuzme baš Ronald Kuman. Blago rečeno, fudbalska javnost bila je potpuno zbunjena odlukom da na užarenu klubu Barselone sedne čovek koji se nikada dosad nije ozbiljno pominjao kao potencijalno rešenje.

Kreće revolucija na Kamp Nou: Ajaks zvao Suareza, Barsina rasprodaja od 200.000.000 i TOP pojačanje

Bartomeu je, baš kao i njegov kolega iz Juventusa Andrea Anjeli ili odgovornih u Čelsiju i Mančester junajtedu, izabrao da se povinuje novim fudbalskim tokovima i ponudi rešenje koje oslikava DNK i klupski identitet, pre nego li nadogradnju na ono što su, na primer, Kike Setjen i Ernesto Valverde kao treneri. Ronald Kuman je u Barseloni ostao upamćen kao igračka legenda i heroj, čovek koji je u opremi katalonskog giganta osvojio gotovo sve što se osvojiti moglo, a njegov projektil nasred Vemblija srušio je tada moćnu Sampdoriju za prvu od pet titula evropskog šampiona. U igračkim danima bio je poznat kao "ofanzivni defanzivac", odnosno jedan od najefikasnijih defanzivaca u istoriji fudbala i prvi na listi strelaca svih odbrambenih igrača koji su nosili dres Barselone zbog topa u nogama i neverovatnog osećaja za izvođenje slobodnih udaraca, penala... Imao je dijagonalna dodavanja koja su pogađala metu u trepavicu i zbog toga se njegove igre u dresu Barse pamte i danas.

Ronald Kuman ima mnogo više iskustva od Andree Pirla, Frenka Lamparda ili Ole Gunara Solskjera, ali je njegova dosadašnja trenerska karijera bila, poput Bartomeuovog predsedničkog mandata - haotična.

Ronald Kuman kao igrač Barselone (©Reuters)

Zanat je pekao kod Johana Krojfa, Gusa Hidinka i Luja van Gala, kome je čak bio i pomoćnik u Barseloni pre više dve decenije. Ipak, njegov trenerski otac je Johan Krojf koji mu je usadio tendencije dominantnog fudbala, s visokim presingom na protivničku odbranu, ali uz visoku posvećenost odrađivanju defanzivnih zadataka, što je i logično s obzirom da je i sam bio “čistač“.

Znamo ko ostaje, a ko ide iz Barse?

Zbog takvog odnosa prema igri u igračkim krugovima poznat je kao vrlo zahtevan i strog trener, ali i vrlo pravičan kada ekipa ispoštuje ciljeve i zadatke. Međutim, trenerska karijera Ronalda Kumana ima dva lica. Jedno je ono koje smo donedavno gledali na klupi Holandije. Posrnulog evropskog giganta koji nije mogao da obezbedi učešće na dva poslednja velika takmičenja vratio je sjaj nekih prošlih vremena i učinio da se cela Evropa ponovo plaši moćne Holandije. Rutinski je obezbedio plasman na EURO koji će se ipak igrati naredne godine, zamalo mu je izmakao trofej u premijernom izdanju Lige nacija, a sada više nikako nećemo videti onaj konačni proizvod. Odnosno da li bi Kuman na klupi Holandije s osmehom ubirao plodove mukotrpnog rada.

Ostaće, ipak zapisano da je upravo Ronald Kuman imao hrabrosti da napravi veliki rez u svlačionici, poseče gotovo sve repove prošlosti i šansu pruži potpuno novom, mladom timu u čijem su nukleusu Frenki de Jong, Matijs de Liht, Doni van de Bek, Memfis Depaj, potpomognute iskusnijim kajlama poput Rajana Babela, Virdžila van Dajka, Žoržinja Vajnalduma, Kvinsija Promesa...

U Sautemptonu je takođe imao lep mandat. Došao je kao naslednik Maurisija Poketina u tim koji je bio rastrzan od strane bogatijih klubova i činilo se da Svecima sa Sent Meriza preti teška borba za opstanak ili čak ispadanje u niži rang takmičenja. Bila je to obostrana kocka koja je ipak dala rezultat. Napravio je nekoliko ozbiljnih poteza na tržištu, pametnim ulaganjima angažovao Dušana Tadića, Virdžila van Dajka, Sadija Manea, Gracijana Pelea, Šejna Longa, koji su nosili igru Sautemptona na svojim leđima. Tokom dve godine rada na Sent Merizu Sautempton je bio pravi hit Premijer lige, tim koji igra prelep fudbal, a na tabeli Premijer lige bio je odmah iza najbogatijih i najmoćnijih, na sedmoj i šestoj poziciji. Navijači Sautemptona počeli su čak da sanjaju i visok plasman, borbu za Ligu šampiona, ma koliko to nerealno zvučalo sada.

“Kuman je sjajan trener i odlična osoba. Kada je bio u Sautemptonu svi su uživali. Bilo je lako, pogotovo ako si mladi igrač, a pogotovo meni jer mi je pomogao mnogo i velike zasluge za sve što sam postigao idu na njegov račun. Dao mi je šansu i jako sam srećan zbog toga“, rekao je Sadio Mane pošto je Kuman otišao u Everton.

Ronald Kuman na predstavljanju u Evertonu (©Reuters)

Bilo je to u junu 2016. godine. Navijači su bili ogorčeni zbog toga što je Kuman izabrao da karijeru nastavi na Gudison Parku. Klub je tada u saopštenju pecnuo Kumana zbog njegovog odlaska pre isteka ugovora i na nekoliko mesta ponavljao kako je naredni cilj da se “izgradi dugoročni plan za Sautempon, s novim trenerom i stručnim štabom koji će poštovati vrednosti ovog kluba“.

Zvanično: Barselona platila 5.000.000 evra za Kumana

Vreme u Evertonu brzo se pretvorilo u košmar. Iako je Everton u svojoj prvoj sezoni odveo u Ligu Evrope. Tokom leta 2017. Kuman je na rasplaganje dobio najveći budžet ikada izvdojen na Gudison Parku. Više od 170.000.000 evra imao je holandski stručnjak na raspolaganju kako bi izgradio još bolji tim i obezbedio borbu za Ligu šampiona, možda i pehar u Ligi Evrope. Doveo je Gilfija Sigurdsona za 50.000.000 evra, pa Majkla Kina i Džordana Pikforda za po 28.500.000, Davija Klasena za 27.000.000, ali nije uspeo da obezbedi zamenu za Romelua Lukakua, koji je tog leta otišao u Mančester junajted za 85.000.000 evra. Everton je ostao bez krštenog napadača i to ga je skupo koštalo.

Kuman je dobio “nogu“ već u oktobru posle teškog poraza od Arsenala (2:5), kojim su Karamele otišle na 18. poziciju na tabeli. Otkaz mu je uručen samo 16 meseci pošto je potpisao trogodišnji ugovor sa Karamelama i sa sobom doveo svog brata za pomoćnika.

Ako je u Evertonu platio ceh loše odrađenog prelaznog roka, u Valensiji nikada neće zaboraviti kako je klub umalo doveo do tačke potpunog sloma. Kuman je stigao kao zamena za Kikea Sančeza Floresa u novembru 2007, u momentu kada je Valensija bila na samo četiri boda do vrha tabele Primere. Ubrzo je sve postalo prah i pepeo. Posle 0:0 na Stamford Bridžu Valensija je završila na dnu tabele Grupe B u Ligi šampiona, a Valensija nije uspela da postine gol u tri utakmice! Potpuni haos koji je vladao u timu doveo je do toga da se sve klupske ambicije rasprsnu kao balon od sapunice. Dobio je samo jednu od uvodnih osam utakmica na klupi Slepih miševa, a u šest navrata tokom tog perioda igrači su pucali ćorke.

Ronald Kuman u Valensiji (©reuters)

Umesto da pokuša da ispravi stvari, Kuman se u jednom javnom istupu pred sam start zimskog prelaznog roka 2008. obrušio na ekipu, a pogotovo na kapitena Davida Albeldu.

“Valensija je brod i svako ko ne bude hteo da bude deo posade biće bačen u more“.

Prema svedočenju ljudi koji su pratili dešavanja u Valensiji, Kuman je imao stalni pik na Albeldu koji je kasnije priznao da se osećao poniženo kod njega i da je zbog toga pokrenuo sudski postupak kako bi raskinuo ugovor. Kuman je pokušavao da pokaže moć pred igračima, umesto toga svlačionica se podelila na klanove, a rat protiv njega započeli su Santjago Kanjizares, Angulo i David Albelda.

“Kuman mi je odmah u lice rekao da nema poverenja u moje liderske sposobnosti na terenu i van njega, a ja sam mu odgovorio da posle 20 dana rada u Valensiji ne može da me upoznao tako dobro da bi to mogao da zna. Ni direktori u klubu nisu imali moć da me tako ponize“, priznao je Albelda.

Podsetimo, u to vreme Valensija je još bila relativno moćan klub, u kojem su nastupali David Vilja, Huan Mata, David Silva, Hoakin... Od svega, Kumanov kratki boravak u Valensiji najviše je ostao upamćen po osvajanju Kupa kralja 2008, što je bio prvi trofej u tom takmičenju za Slepe miševe posle devet godina, te pobedi nad Barselonom u polufinalu. Njegov kraj na Mestalji potpisan je u aprilu 2008. posle gostovanja Bilbau na San Mamesu. Atletik je Valensiju pregazio sa 5:1, a odmah posle toga Kuman je morao da ode.

Hoakin je u jednoj ispovesti kasnije rekao da Kumanov mandat pamti po tome što su “igrači trčali po terenu kao obezglavljene kokoške“, dok je Raul Albiol rekao da je “atmosfera u svlačionici bila kao na sahrani“.

Ronald Kuman po dolasku u Barselonu (©Reuters)

Jedna sezona u AZ Alkmaru i tri godine u Fajenordu pomogle su Ronaldu Kumanu da se malo skloni s javne scene i ne bude toliko u fokusu medija, kako bi pritisnuo dugme za restart i krenuo ispočetka. Dve godine u Sautemptonu vratile su njegovu trenersku karijeru na kolosek, ali je ipak ostao upamćen kao neko koga su protivnički navijači molili da ostane, jer nije odrađivao baš najbolji posao.

Tintin, kako ga zovu u Kataloniji, preživeo je u maju srčani udar, ali opet pokazao spremnost da preuzme Barselonu u najtežem momentu i pokuša da smiri uzdrmanog giganta. Još jedna kocka Barselone, ali i Ronalda Kumana. Iz Barselone je kao igrač otišao s oreolom legende, a dobar posao na klupi koju sanja još od momenta kada je s nje otišao kao pomoćnik pre dvadeset godina, učinio bi ga besmrtnim na stadionu Kamp Nou.

Ali čeka ga mnogo više od čistog rudarskog posla, romanse u Sautemptonu uz čašu vina koje voli da pije ili gađanja milionima na Gudison Parku... Barselona je mnogo više od kluba.