Dužan kao Švajcarska

Mogu Holanđani da odahnu. Više nam nisu „smrtni neprijatelji“ u fudbalu. Dva puta su nas izbacili sa velikih takmičenja u razmaku od dve godine, sa Mundijala 1998. pa sa Evropskog prvenstva dva leta kasnije, te su dve decenije bili simbol našeg stradanja na zelenom tepihu. Sada su tu ulogu najomraženije reprezentacije međ’ Srbima preuzeli Švajcarci.

Ko bi rekao, onako pitoma, neutralna zemlja, simbol sira, satova, čokolade, banaka... I da se nekom tako zameri. Pa još u fudbalu. Za mnogo toga je Švajcarska bila sinonim, za neke druge sportove, ali za ovaj nije. Ali eto, postala je za Srbiju i u „loptanju“ prejaka, kao franak naspram dinara.

Niko nije Orlove tako zadužio poslednjih godina kao „sajdžije“, kako im popularno tepamo. Dva puta u četiri godine, u direktnim okršajima za prolaz iz grupe na Svetskim prvenstvima Švajcarska je pobedila Srbiju. U turbulentnim utakmicama, nabijenim šarenim emocijama.

Što je najcrnje, na oba meča Orlovi su vodili: u Rusiji je bilo 1:0 golom Mitrovića, pa na kraju 1:2. U Kataru je bilo 2:1 golovima Mitrovića i Vlahovića, pa na kraju 2:3. Švajcarska je oba puta prošla dalje zajedno sa Brazilom, Srbija je oba puta morala da pakuje kofere za put kući. Eto, teško da je ikome Švajcarska dužnik u bilo čemu, osim Srbiji. U fudbalu.

Dve godine posle Katara došlo je vreme za nove susrete ove dve reprezentacije. Male su šanse da se iko veselo nasmejao kada je žreb za Ligu nacija spojio Orlove sa starim znancima. Rane su još sveže...

Ali, zato je meč sutra veče u Leskovcu (20.45) šansa da se makar deo tog duga vrati, iako utakmice nemaju ni približnu specifičnu težinu. Bar da se probije taj led i da se posle 23 godine upiše pobeda nad Švajcarskom. Poslednju su, tamo 2001. godine, u kvalifikacijama za Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji, doneli Savo Milošević i Mladen Krstajić u Bazelu (2:1), obojica davno u fudbalskoj penziji. Kao i njihov kolega sa druge strane terena, Murat Jakin, današnji selektor „sajdžija“.

Pitanje je samo sa čim će Piksi izaći pred Murata. Jer, ionako debaklom na Evropskom prvenstvu poljuljana reprezentacija Srbije je dodatno oslabljena izostankom nekoliko prvotimaca: nema Dušana Vlahovića, ni Sergeja Milinkovića-Savića, niti Andrije Živkovića. A, ni sa njima u timu nismo se baš veselo proveli...

Možda se odgovor krije u momcima koji traže da preuzmu palicu igre, svoje mesto pod suncem u crvenom dresu, u Lazaru Samardžiću, Veljku Birmančeviću, Kosti Nedeljkoviću, ko zna, možda i Andriji Maksimoviću sa nadimkom Mesi. Baš ne bi valjalo da te nove snage ponesu odmah na leđima teret loše sreće protiv Švajcarske, da produže agoniju u koju su upale starije kolege.

Nije ni rival stigao u najjačem sastavu u Leskovac, ima problema pogotovo sa sastavom odbrane, ali koga jednom Švajcarci „ujedu“...

Ako nekog uopšte zanima ta računica, samo pobeda nad timom koji je na tabeli Lige nacija ispod Srbije, Orlovi mogu da ostanu u trci za drugo mesto, koje donosi prvi šešir pred mundijalske kvalifikacije. No, deluje kao da to malo koga interesuje...