Dug univerzuma ne postoji, nema pravde do one izborene krvlju i zlatom

Čekate li da vam nešto padne s neba? Mislite li da vam prostim bivstovanjem univerzum nešto duguje? Samo vi čekajte, ne činite ništa da utičete na izvore svojih nezadovoljstava, a svim počastima i zaslugama ovenčavaće se samo jedan klub i tako graditi kult "Najvećeg u univerzumu". Decenijama na afričkom kontinentu postoji podela na Al Ahli i sve ostale, nezadovoljne apsolutističkom vladavinom egipatskog giganta kontinentalnim klupskim fudbalom. Uzaludna je bila nada mase klubova da će im kosmička pravda pokloniti poneki trofej, da će autoritarnost kairskog velikana jednom prestati. 

Godine prolaze, izazivači dolaze i prolaze, ali je Al Ahli večito ispred svih. Samo je jedan tim shvatio da se imperija obara konstantnim usavršavanjem, preuzimanjem inicijative, ubotrebom svih raspoloživih resursa, uključujući i dva pojma koja mu stoje u nadimku - krvi i zlata. Esperans Tunis je u eri neprikosnovenosti Al Ahlija prigrabio tri trofeja (od ukupno četiri u klupskoj istoriji) Afričke Lige šampiona u prethodnih 13 godina. Fanatičnom požrtvovanoću svojih igrača, sopstvenim priznanjem nesavršenosti i spremnosti na rizike u transfer politici postao je najveći kamen u cipeli jedanaestostrukom šampionu kontinenta. To će biti i ove subote (21.00) u prvoj utakmici jubilarnog 60. finala najkvalitetnijeg klupskog takmičenja podno Gibraltarskog moreuza.

Postoji čuvena priča po kojoj Al Ahlijevi navijači ne spore da je Real Madrid najveći klub na svetu, s tim da svoj nazivaju "najvećim u univerzumu". Zaista se tolika dominacija kluba nekad čini neobjašnjivom, uzimajući u obzir činjenicu da s finansijske strane gledano nije značajnije imućniji od glavnih konkurenata. Više je samo jedan od šest ili sedam klubova sa sličnim mogućnostima. Naravno da kao i uvek u takvim situacijama prevagu na nečiji tas donosi samo jedna stvar (il druga koja je samo agens prve) - sistemski rad i dugoročno planiranje.

21.00: (2,60) Esperans (2,90) Al Ahli(2,85)

Kada Al Ahli napravi okosnicu igračkog kadra ona se ne menja godinama, kada dreši kesu i plati dva, tri miliona evra za nekog kreativnog vezistu iz subsaharskog dela Afrike (a tu su severnjaci poslovično najdeficitarniji) vodi se onom "triput meri jednom seci", a kada menja trenere bira tačno one za koje je siguran (ili bar ozbiljno uveren) da će biti spremni da neke svoje taktičke zamisli i trenerske individulanosti podrede načinu igre koji odgovora klupskom DNK-a.

Dovoljno je reći da "Najveći u univerzumu" nije primio gol na 10 od 11 utakmica u tekućoj sezoni Lige šampiona i shvatiti da je Al Ahli možda i najiskonskiji primer kluba na svetu, koji tačno zna u čemu je dobar, a gde je limitiran i mora da bude revnosan do krajnjih granica. Da, ima i drugih klubova koji to znaju, ali kao da u Kairu postoji neka posebna indoktrinacija racionalnošću. Nikad tu nema umiranja u lepoti, ali bi licemerno bilo nazivati igru Al Ahlija antipropagandom fudbala. Sve je samo u shatanju da se sportska besmrtnost i građenje kulta takvog autoriteta na trusnom području kao što je afričko stiču isključivo razumom. U moru galopirajućih filozofija postani oličenje razuma i više od pola posla već će biti obavljeno.

Kolika je raslojenost između severa i ostatka kontinenta, kako u finansijskom, tako i u taktičkom pogledu sve izraženija pokazuje i činjenica da trofej Lige šampiona od 2016. godine nije otišao podno Sahare, a to su u potpunosti ogolile i polufinalne utakmice. Mazembe iz Demokratske Republike Kongo i Mamelodi iz Južne Afrike samo su prividno bile na tragu da ugroze plasmana Al Ahlija i Esperansa u finale. Rešili su to severnjaci na rutinski način i ukupnim pobedama od 3:0 i 2:0 izborili treće međusobno odmeravanje u borbi za krunu.

Posle trijumfa Al Ahlija 2012. i Esperansa 2018. očekuje nas treća epizoda blokbastera u završnim borbama za pehar, ali će večerašnji duel na stadionu Hamedi Agrebi (nazvano po kultnom igraču Tunisa sa Mundijala u Argentini 1978.) biti ukupno 23. utakmica ova dva rivala račanjući sva takmičenja i sve runde. Al Ahli je pobedio 10 puta, osam puta je meč završen remijem, a Esperans je dobio četiri susreta.

Legendarni vezista Grashopersa Marsel Koler već je osvojio najvažniji trofej prošle sezone, ali će sada pokušati da se izjednači sa Južnoafrikancem Pitsom Mosimaneom i napadne portugalskog rekordera Manuela Žozea (tri titule u Ligi šampiona) na mestu najtrofejnijeg inostranog trenera. Švajcarac se suočava sa manjim kadrovskim problemima, ali 64-godišnjeg stručnjaka može da obraduje povratak golmana, klupske legende i specijaliste za branjenje jedanaesteraca - Mohameda El Šenavija. Nije neralno da ostane i na klupi uzimajući u obzir nesavladisivost rezervnog čuvara Ufe Šubira na prethodnim utakmicama. Neće biti povređenih Amra El Soleje, Ahmeda Nabila, Ahmeda Abdel Kadera, Tahera Mohameda i Mohameda Dauija, a najveće snage biće nekadašnji bundesligaški gogleter Antoni Modest, južžoafrički desnokrilni napadač Persi Tau i defanzivni vezista iz Malija Aliju Dijeng. Ne treba posebno isticati značaj prekaljenih domaćih poput Huseina El Šahata, Ramija Rabije, Emam Ašura ili tuniskog beka Alija Malula.

Esperans je kompletan i spreman da se najvećem u univerzumu suprotstavi svime što raspolaže. Među stranim igračima tu su Brazilci Rodrigo Rodriges i Jan Sase, DR Kongoanac Andre Bukija, Gambijac Keba Soue, Nigerijac Onuče Ogbelu i najkreativniji igrač tima Togoanac Rožer Aoulu.

-------------

Koji je tvoj navijački san?

Da li maštaš o tome da gledaš Liverpul na Enfildu, Bilbao na San Mamesu ili možda Romu na Olimpiku?

Mozzart ti ovog proleća ispunjava želje.

Učestvuj!

-------------

AFRIČKA LIGA ŠAMPIONA - FINALE (PRVA UTAKMICA)

Subota

21.00: (2,60) Esperans (2,90) Al Ahli(2,85)

***kvote su podložne promenama