Drente ocrneo Ruse i setio se frizeraja u Moskvi: Živeo sam u raspalom gradu

Ukoliko bi se pravila lista najvećih talenata kojima je temperament pokvario planove i sprečio ih da dostignu projektovane visine bilo bi nemoguće ispisati je, a ne ogrešiti se o neki od bisera koji nisu uspeli da zasijaju predviđenim sjajem. Ime koje nikako ne bi smelo da izostane sa iste bez dileme je Rojston Drente.

Još kao tinejdžer u dresu Fejnorda privukao je pažnju svetskih giganata, od prvih koraka se izdvajao kako po fudbalskom umeću tako i temperamentu. U juniorskim danima, igrajući za rezervni tim kluba iz Roterdama, bio je na korak od suspenzije, čak je njegova budućnost u klubu bila dovedena u pitanje, ali je hitri bočni igrač uspeo da usjanu glavu zadrži na pravom putu i sa 20 godina stigne do najvećeg kluba na svetu - Real Madrida.

Deo španskog giganta bio je pet sezona, ali nije uspeo da opravda visoka očekvanja, te se posle perioda na pozajmicama u Herkulesu i Evertonu vratio u rodnu Holandiju gde je otvorio butik. Iako je već odlučio da okači kopačke o klin, planove su mu poremetili čelnici Alanije iz Vladikavkaza.

"Toliko su me želeli da su došli u moju prodavnicu samo kako bi me ubedili da dođem. Već sam se ugojio nekoliko kilograma i rekao im da ne bi trebalo to da radimo. Insistirali su. Bili su uporni, vraćali se pet puta i na kraju sam im u hotelu Meriot, preko puta Glavne stanice, rekao da pristajem i potpisao sam ugovor", prisetio se Drente dešavanja sa početka 2013.

Šestomesečna pauza odrazila se na Holanđanina koji se u februaru, potpuno demoralisan, priključio novim saigračima na pripremama u Turskoj.

"Pitao sam se kako ću da se izvučem iz situacije u kojoj sam se našao. Kako da popravim stvari. Zaista sam mrzeo što sam se vratio u fudbal, ali bilo je odlično jer su mi svi u klubu pomogli da se prilagodim".

Ubrzo potom, 9. marta, Drente je debitovao u utakmici protiv Rostova, a trener Valeri Gazaev nije štedeo komplimente na račun Holanđanina. Ruski strateg istakao je da se radi o sjajnom profesionalcu i idealnom uzoru mladim igračima. Stvari su tekle savršeno, na pohvale se nadovezao het-trik levonogog fudbalera u utakmici protiv Mordovije, direktnog rivala u borbi za opstanak, i pobeda 3:1.

"To je bio šlag na tortu. Znak zahvalnosti svima za pomoć pri adaptaciji", prisetio se Drente.

Dva meseca bila su dovoljna da Vladikavkaz obuzme euforija. Mala sredina nedaleko od granice sa Gruzijom dobila je veliku zvezdu, idola dečacima koji tek počinju da trče za loptom, a predsednik kluba, opijen pobedom, istakao je da je angažman bivšeg fudbalera Reala transfer veka za Alaniju. Poput balona sve je puklo posle nekoliko dana pošto je Holanđanin zadobio povredu koja ga je na više meseci odvojila od terena, te je za ruski tim na kraju upisao samo šest zvaničnih susreta.

Iako mu Alanija nije isplatila sav novac predviđen ugovorom, Drente se u dobrim odnosima oprostio od kluba i sa pregršt pozitivnih utisaka pamti boravak u Rusiji, bez obzira što je apartman u kojem je živeo napuštao uglavnom samo zbog profesionalnih obaveza.

"Period u Rusiji doneo mi je dragoceno iskustvo. Pogledajte gde sam sada. Život nije uvek med i mleko. Vladikavkaz nije bio savršen. Bio je, da tako kažem, propao grad. Ne nudi mnogo toga, čak ni ako imate dosta novca".

Od mnogobrojnih anegdota iz Rusije, najupečatljivija bila je Drenteova potraga za frizerom. Nesvakidašnji temperament nikako nije mogao da ide uz uobičajeni stajling, a holandski fudbaler ostao je prepoznatljiv po dugoj kosi i dredovima. Održavanje frizure bilo je do te mere zahtevno da je Drente bio primoran da, kad god bi dobio nekoliko vezanih slobodnih dana, otputuje u Moskvu kod frizera. Prepreka nije bio ni dvočasovni let.

"Verujte mi, nije bilo dobro. U Vladikavkazu nisam uspeo da nađem dobrog frizera. Čak ni u Moskvi nije bilo idealno", požalio se Drente i istakao da je dolaske u rusku prestonicu koristio da se vidi sa drugim stranim igračima poput Samjuela Etoa i Mbarka Busufe. "U to vreme smo često išli u restoran Maradona. Vlasnik je držao i Reding pa sam tako završio u Engleskoj. Upečatljiv detalj. Nije li ludo? Sećam se da su paste u tom restoranu bile fenomenalne. Votka, takođe. Pili smo je povremeno. Piti votku u Rusiji je uobičajeno, nije predstavljalo problem. Bilo je čak i u klupskom autobusu, to je Rusija", prisetio se Drente.

Holanđaninu je i Reding bio prolazna stanica iz koje je otišao na pozajmicu u Šefild Venzdej, da bi se potom preselio u Kajzeri. Do kraja profesionalne karijere nosio je još dresove Banijasa iz Emirata i roterdamske Sparte. Sa 32 godine, stavio je tačku na fudbal sa karijerom znatno skromnijom od predviđane, a danas, za svoju dušu, igra u amaterskom klubu Kozaken Bojs.