Dragovićeva ispovest o kraju u Leverkuzenu i srpskoj krvi: Preuveličava se da je Zvezda favorit, ali jeste mi u srcu

Dok ga navijači Crvene zvezde s nestrpljenjem čekaju kao jedno od najvećih pojačanja u modernoj istoriji, Aleksandar Dragović ne želi da 'pali mase' i hladnokrvno poručuje da treba još malo sačekati do njegove konačne odluke. Iz njegovog velikog intervjua u Austriji se zaključuje da je stavio tačku na karijeru u Leverkuzenu i da će uskoro promeniti sredinu. Ne spori da je prelazak u Crvenu zvezdu jedna od realnijih opcija, ali i da će on lično obavestiti javnost kada za to dođe trenutak.

Prvo, zdravlje. Kako si posle polomljenog nosa?

“Nakon poslednje utakmice protiv Union Berlina sam bio pomalo tužan. Ipak sam u Leverkuzenu proveo četiri godine. Iako one nisu uvek bile pozitivne za mene. Bilo je mnogo uspona i padova. Kao naprimer sada: Igrao sam tri utakmice zaredom i pokazao uspon forme. Što je velika prednost pred Evropsko prvenstvo. Ali život ide dalje i treba gledati unapred. Iako su ovo bile četiri godine pomešanih osećanja, ovaj tim je uvek bio ‘kul’ i ostaće mi zauvek u srcu. Saigrači su bili sjajni, poekad bismo zajedno išli na letovanja i tamo se družili. Ima vremena još do subote, videćemo posle toga šta će biti dalje”, počeo je Dragović razgovor za najveći austrijski sportski portal Laola1.at. 

S obzirom da uskoro donosiš tu bitnu odluku, koliko ti je bitno da ti fudbal bude stalna a ne samo povremena zabava?

“Teško je to reći unapred jer niko vam neće garantovati mesto u timu. Uvek morate da se dokazujete na terenu. Da sam pre dve ili tri godine igrao kao u protekle tri utakmice, verovatno bih bio standardan svakog vikenda. Ali nije uvek bilo tako a nisam uvek imao ni fer šansu u prošlosti. Iako sam u prethodne dve godine konstantno igrao dobro. Ali tome je sada kraj i ne želim da kukam. Hoću da gledam unapred”.  

Koji kriterijum ćeš imati prilikom izbora novog kluba?

“Imam 30 godina, nisam više talenat i želim da uzmem u obzir sve faktore. Gde ću se osećati komforno? Gde ću imati šansu da igram na visokom nivou? Gde će ta šansa biti fer? I naravno, mora malo da se vodi računa i o finansijama. Da to nije bitno, svi bismo igrali besplatno. Pokušavam u zahtevno vreme korona pandemije da nađem klub ispunjava sve te kriterijume”.

I kako ide potraga?

“Trenutno stanje je da sam i dalje igrač Leverkuzena i da ću igrati u subotu. Ako bude nešto konkretno, javno ću to objaviti”.

Da li bi imao primedbu na to što se Crvena zvezda navodi kao favorit?

“Da, imao bih. To da je Zvezda moj favorit su mediji malo preuveličali. Ali je zajedno sa bečkom Austrijom moj voljeni klub. I naravno da je jedna od opcija”.

To je na neki način i ostvarenje dečačkog sna. Klub za koji si apsolutno želeo da zaigraš.

“Kao i u životu, tako i u fudbalu postavljaš sebi ciljeve. Kad sam bio mali, uvek sam maštao o tome da jednog dana zaigram za Zvezdu. Isto tako sam maštao da ću zaigrati i za reprezentaciju ali mi ni na kraj pameti nije bilo da ću odigrati 89 utakmica za nacionalni tim. Mnogo toga je išlo baš onako kako je trebalo. Sada kad postoji šansa da odem tamo, važno je ostati hladne glave i ne donositi odluke samo na bazi emocije. Uostalom, nikada ne znate šta je prava odluka unapred. Kada donesem odluku, moram da stanem čvrsto iza nje i da izvučem ono najbolje iz nje”.

Koliko emotivno za tebe je bilo što si za Austriju debitovao baš u Beogradu od svih gradova na svetu? Koliko ti je bilo teško da ostaneš hladnokrvan?

“Sada sam stariji i mogu da se nosim sa time. Ali naravno da nije uvek bilo lako. Zato sam u poslednje vreme i počeo da radim intenzivno na sebi sa mojim mentalnim trenerom (u daljem tekstu ‘lajfkouč’ op.a.) van fudbala. Ne mislim samo na situaciju oko narednog transfera već uopšteno u fudbalu. Prethodne dve godine mi nisu bile lake. Mnogo ljudi emotivno donosi važne odluke i možda je to u prošlosti bila moja greška. Govorio sam neke stavri na osnovu prvih utisaka. To je ta srpska krv. Nekad emocije proključaju u njoj. Zato mi ‘lajfkouč’ govori da moram biti hladnokrvan”.

Koliko ti on pomaže u fazi kada si frustriran? Ipak si kao rezervista morao da imaš strpljenja.

“Pre svega, moraš da veruješ u principe. Ranije nisam verovao u mentalne trenere. Kada sam bio u minus fazi, nisam znao kako sebi da pomognem. Osetio sam tada da je ispred mene poslednja šansa da počnem da radi sa njim. Ali bilo je potrebno naći pravog! Možda sam pre toga pričao sa pogrešnim ljudima jer mi ti razgovori na kraju nisu pomagali. Ova trenutna saradnja mi mnogo pomaže. Pre svega fudbalski, ali postoji i život van fudbala. Pokušavamo da radimo na svim mentalnim nivoima”. 

Već si u karijeri osvojio šest šampionskih titula. Ali poslednjih godina nisi osvajao trofeje…

“U Leverkuzenu je šansa za osvajanje trofeja ove sezone bila veoma dobra. Ali smo onda eliminisani iz Kupa Nemačke od Rot Vajs Esena. Neposredno pred Božić smo bili lideri Bundeslige, a sada smo šesti. Možda ću zvučati grubo, ali ovo nije bila uspešna sezona jer na kraju nismo uspeli da se plasiramo ni u Ligu šampiona. Ostvarili smo minimalan cilj plasmanom u Ligu Evrope. Što je važno jer Leverkuzen mora da igra Evropu. Ali lično to ne vidim kao neki uspeh jer smo sigurno mogli da budemo bolji. I naravno da boli što nismo osvojili nikakav trofej. Možda se tako osećam jer sam se u prošlosti razmazio sa trofejima. Naravno, moramo biti iskreni i reći da je mnogo lakše osvajati titule sa Bazelom u Švajcarskoj nego sa Leverkuzenom u Nemačkoj. To je očigledno”.

Zvezdin letnji projekat: Drim-tim bez obeštećenja, dve velike enigme, čekaju se odlasci bonusa

Koliko ti je bitno da počneš opet da osvajaš trofeje u ovoj fazi karijere? Imaš 30 godina.

“Svakog dana treniraš da bi postavio neke ciljeve i na kraju ih ostavrio. Jedan od ciljeva je osvajanje trofeja. Bez trofeja nikada nećeš postati legenda. Pomislite samo na Majkla Džordana, Kobija Brajanta ili Toma Brejdija. Na kraju dana se sve svodi na to da li si pobedio ili izgubio. Postoje mnogi dobri igrači, da ne uvredim nikoga… Ali pogledajte Toma Brejdija. U NFL ligi igra i Aron Rodžers, ali on na kraju nije osvojio Superboul već Brejdi ponovo. Ti su za mene pobednici. Na kraju se sve meri trofejima i pobedama”.

Tom Brejdi je sedam puta bio prvak. Da bi se ‘poredio’ sa njim, fali ti još jedna titula…

“Da, on ih sada ima sedam. Mnogo sam ga istraživao u poslednje vreme. Kapa dole za tog čoveka! I verovatno nisam jedini koji to kaže… Imam ogroman respekt prema njemu! Biti draftovan sa pozicije 199 i potom napraviti takvu katrijeru… To je svetska klasa! I pokazuje šta je sve moguće ako jurite svoje snove i naporno radite da biste ih ostvarili”.  

Tvom bivšem klubu Austriji iz Beča trenutno ne ide dobro i prolazi kroz teške momente. David Alaba je kupio deonice kluba da pomogne. Da li i ti razmišljaš o tome?

“Pričamo, razmišljamo… Ne govorim da mi je Austrija jedan od najdražih klubova zbog kupovine deonica. Na kraju, sve dugujem Austriji. Odrastao sam tamo. Od šeste godine do prvog tima. Prošao sam sve selekcije. Austrija će mi zato uvek biti u srecu jer mi je dala sve i mnogo sam joj zahvalan. Iako trenutno prolazi kroz teška vremena, Austrija će opet ustati. Tako je to u životu sa usponima i padovima. Naravno da želim da joj pomognem na neki način”, završio je Aleksandar Dragović.