Dođe i decembar, a on je još na klupi: I deluje da će još dugo na njoj ostati

Enco Mareska je već nekoliko puta jasno stavio do znanja, sinoć još jednom ponovio: Čelsi nije kandidat za titulu. Nikolas Džekson navodno ni ne gleda tabelu, pravi se lud i govori kako ni ne zna šta znači šampionska trka. Pridružuje im se i Livaj Kolvil, pokušavajući na konkretnom primeru da pokaže zbog čega londonski tim nije u užem krugu favorita titulu. I sve je to u redu, potpuno razumljivo, jer u zapadnom Londonu ne žele sebe da izlažu dodatnom pritisku, koji bi samo narušio harmoniju za koju dugo nisu znali na Stamford Bridžu. Ne žele da navijačima ulivaju lažnu nadu i na kraju ih, potencijalno, razočaraju. Ali navijači kao navijači, ma koliko su im očekivanja srozana nakon svega čega su se nagledali (i možda baš najviše zbog toga), ne mogu više da skrivaju ambicije.

Mada najmanje je do njih, jer oni su većinski subjektivni i retko koji od njih će situaciju, ma kakva ona bila, sagledati objektivno. Ni neutralna, uvek kritična i sumnjičava ostrvska javnost, više ne može da ignoriše Čelsi. A i kako bi? Najefikasniji tim Premijer lige i pride u najboljoj formi, drugi na tabeli, već neko vreme i najkonstantniji... Nije ni čudo što se o Čelsiju sve glasnije govori kao glavnom Liverpulovom izazivaču. Liverpulu kojem je, nakon što je ovaj prosuo bodove protiv Fulama za vikend, prišao – uz meč više - na dva boda zaostatka uz realnu šansu da distancu dodatno smanji.

Everton na strani, Fulam kod kuće, Ipsvih i Kristal Palas u gostima, Bornmut i Vulverhempton na Bridžu. Čelsi u narednih mesec i kusur dana, do gostovanja Mančester Sitiju na Etihadu 25. januara, ima poprilično lak raspored i gotovo nikakve brige sa strane koje bi ga morile. Iz FA kupa je već ispao, u Karabao kupu mu na noge dolazi Morkamb, pretposlednji tim četvrtog ranga engleskog fudbala, a niz otvoriće utakmicom protiv Šamroka kojom će zatvoriti ligaški deo Lige konferencije što znači da, za razliku od preostala tri vodeća tima prvenstva, u prvom mesecu 2025. godine neće imati obaveze u Evropi. Pa iako će negde vrlo verovatno ispustiti koji bod, u periodu sezone od kojeg zbog gustog rasporeda engleski klubovi tradicionalno zaziru, u zapadnom Londonu to i nije slučaj. Pa opet…

"Bez obzira na to koliko ćemo utakmica dobiti, mislim da nismo spremni da se takmičimo za titulu. Jedan od razloga za to je i što ostali timovi znaju kako da se bore za titulu. Neće primati golove koje mi primamo. Ovaj današnji došao je posle auta koji smo mi izveli. Zbog toga mislim da nismo spremni da se borimo za titulu", izjavio je Mareska posle sinoćnje pobede nad Brentfordom, pete uzastopne prvenstvene – trenutno najduži niz u prvenstvu – a sedme u svim takmičenjima.

Mareskine reči imaju potporu u činjenici da nema fudbalera Čelsijevog aktuelnog tima može da se pohvali kako se naosvajao trofeja i u pohodu na iste odigrao značajnu ulogu (izuzev Marka Kukurelje, Enca Fernandeza, večito povređenog Risa Džejmsa i precrtanog Bena Čilvela) i to odsustvo iskustva moglo bi da odigra važnu, možda i ključnu ulogu u ostvarenju šampionskih ambicija londonsog tima. Prosečna starost Čelsijeve startne postave u Premijer ligi tokom aktuelne sezone iznosi 23 godine i 234 dana - najstariji starter bio Tosin Adarabiojo sa 27 godina – i gotovo dve godine je mlađa od startne postave bilo kojeg drugog tima, a tradicija kaže da sa tako neiskusnim timom Mareska ne bi smeo ni da pomišlja na titulu budući da nijedan klub nije osvojio Premijer ligu sa prosečnom starošću startne postave manjom od 25 godina. Međutim, kada je smišljao dugogodišnji projekat, Tod Boli je od starta zamislio da će njegov temelj počivati na talentu, da će ga nositi snažna, mlada ramena.

"Kada se uzmu u obzir godine igrača, kao i njihov kvalitet, smatram da će Čeksi u narednih pet do deset godina biti jedan od timova koji će dominirati engleskim fudbalom. To sam na prvom sastanku sa čelnicima kluba rekao. I to nema veze sa tim ko je ili ko će biti trener. Siguran sam da će Čelsi dominirati", izjavio je nedavno Mareska.

Baš kao što je Mančester Junajted, po sličnom modelu, stvorio tim koji će dominirati tokom druge polovine devedesetih godina prošlog veka. Tada je, nakon što je vezao dve titule, Junajted sa trona u sezoni 1994/9 skinula Blekburnova mlađarija, što je navelo ser Aleksa Fergusona da istog leta proda nekolicinu iskusnih igrača poput Pola Insa, Marka Hjuza i Andreja Kančelsisa i u vatru baci klince iz klupske akademije: Dejvida Bekama, Pola Skolsa, Nikija Bata, Gerija i Fila Nevila… I nije krenulo obećavajuće, Aston Vila ih je na startu sezone spustila na zemlju ubedljivom pobedom koja je dala povoda legendi Liverpula Alanu da izjavi kako ‘ne možeš osvojiti ništa sa decom‘. Svi znamo šta se kasnije dogodilo, Junajted je osvojio titulu te sezone, ali i u četiri od narednih pet.

No, da se razumemo u startu, nismo ovde da sadašnji Čelsi poredimo sa tadašnjim Mančester junajtedom, jednim od najboljih timova u istoriji engleskog fudbala, niti, daleko bilo, Maresku sa Fergusonom, već da konstatujemo ono što je već neko vreme jasno, da se Čelsi vratio. Možda su njegovi navijači preuranili kada su na jugu Engleske, pošto je njihov tim spakovao pet komada najgorem timu lige, zapevali ‘dobili smo naš Čelsi nazad‘, ali nakon što su na onakav način dobili ljutog rivala Totenhem, a sinoć i Brentford koji ih je godinama unazad maltretirao, moramo da se usaglasimo sa njima. Čelsi se zaista vratio, i to mnogo brže nego što je iko, a tu najpre mislimo na njegove najvatrenije pristalice, mogao da zamisli.

Jer vratimo se samo nekih pola godine unazad. Bio je 3. jul kada je Čelsi, posle višenedeljne potrage za novim trenerom (Tomas Frank, Kiran Mekena i Roberto de Zerbi takođe bili kandidati), trećim stalnim u eri američkih vlasnika, prekinuo istu i ozvaničio saradnju sa Encom Mareskom. Ni manje ni više na – pet godina! Bio je u startu Italijan prema proceni ostrvskih bukmejkera jedan od favorita da prvi završi na birou, a poučeni prethodnim iskustvima sa Maurusiom Poketinom i Grejamom Poterom, i navijači londonskog kluba nisu verovali da će se mnogo zadržati na Stamford Bridžu.

"Gotovi smo kao klub", "Borićemo se za opstanak – obećavam", "Još jedno moronsko imenovanje Čelsija i Toda Bolija", "Ovaj nasumični trener će biti otpušten posle sedam meseci", "Mareska potpisuje ugovor na pet godina iako će otići posle pet", samo neki su u moru pesimističnih komentara ispod objave na zvaničnom 'X' nalogu Čelsija kojom su iz kluba Mareski poželeli dobrodošlicu.

Navijači se pak nisu poneli tako, oni su ga većinski dočekali sa ogromnom dozom skepse, besni na vlasničku strukturu koja je prethodno srljala iz greške u grešku. I zato je verovala da su Mareskinim angažovanjem napravili novu. Uostalom, Italijan, koji je u sezoni 2020/21 bio jedan od pomoćnika Pepa Gvardiole u Mančester Sitiju, nije iza sebe imao bogzna kakvog trenerskog iskustva. Jeste u sa Lesterom u prošloj sezoni (njegovoj jedinoj u klubu) izborio direktnu promociju u Premijer ligu, ali je prethodno samostalno radio još u Parmi i tamo potrajao svega 14 utakmica.

Zato je mišljenje oko kluba bilo da neće mnogo drže izdržati ni u Čelsiju. A evo, prođe i tih pet meseci otkako je potpisao ugovor, ušli smo u decembar, a Mareska je i dalje tu. I deluje da neće još dugo odlaziti. Štaviše, britanski mediji navode da je ideja čelnika kluba još kada su ga dovodili bila da Italijan postane najdugovečniji trener u novijoj istoriji kluba, da nadmaši i Pepa Gvardiolu u Mančester Sitiju odnosno Jirgena Klopa u Liverpulu… Hoće li uspeti saznaćemo u godinama što dolaze, ali dosadašnje prolazno vreme ukazuje na to da bi mogao.

I mada se mnogi često neće složiti sa onim što Džejmi Karager ima da kaže, oko jedne stvari bismo morali – ovo što Mareska radi nije nikakva priča o autsajderu, jer Čelsi je samo u poslednje dve godine potrošio preko milijardu evra na stvaranje sadašnjeg tima. Samo što niko nije očekivao da će 44-godišnji stručnjak ovako brzo stvari postaviti na svoje mesto. Ne u potpunosti, jer neiskustvo i mladost sa sobom nose i neobuzdanost, koja i dalje isplivava u određenom trenutku. Ne prepiru se više usred utakmice ko će da izvede penal niti su sebični kada njih trojica istrče ispred protivničkog golmana – možda i zato što nema više Rahima Sterlinga u ekipi – ali pedeset žutih kartona dobijenih na 16 utakmica (više čak i od Sautemptona) ukazuje na to da će Mareska i te kako morati da poradi na disciplini.

Međutim, mnogo je više pozitivnih stvari u ovom trenutku. Čelsi je od maja, kada je krenuo da pokazuje znake napretka, postigao najviše golova (51), dobio najviše utakmica (15) i osvojio više bodova (49) u Premijer ligi, a osvojio je i 15 bodova više nego prošle sezone u ovo vreme (posle 16 mečeva), što je najveći napredak koji je jedan tim ostvario u odnosu na prošlu takmičarsku godinu. Delom i zahvaljujući tome što je naštelovao odbranu, što doduše, posle sezone u kojoj je primio 63 gola u Premijer ligi (negativan klupski rekord) i nije bilo teško. Možda Robert Sančes i dalje nije najpouzdaniji golman, ali sa Livajem Kolvilom, Benoom Badijašilom i Veslijem Fofanom ispred sebe, dozvolio da se Čelsijeva mreža u Premijer ligi zatrese svega 19 puta od starta sezone, vise jedino od Liverpulove i Arsenalove. Nije traga ostavilo ni to što ga je napustio lider ekipe Tijago Silva, a Mareska je po dolasku svesno precrtao još dvojicu iz grupe najiskusnijih i najplaćenijih - Bena Čilvela i Rahima Sterlinga, pride prepolovio igrački kadar u trenucima kada su engleski mediji praktično ismevali londonski klub zbog podužeg platnog spiska, jasno stavivši do znanja na koje igrače računa.

Zajedno sa platnim, skratio je Mareska i spisak povređenih fudbalera. Prošle godine jedan od najgorih u Premijer ligi, dolaskom novog stručnog štaba zdravstveni bilten značajno se poboljšao pa je u dosadašnjem toku sezone manje povreda bilo jedino u Notingem Forestu i Vest Hemu. Sve ovo uticalo je na naglu promenu raspoloženja unutar i oko kluba.

"Bila je to jedna od utakmica (kada je Liverpul pobedio Čelsi u oktobru, prim.aut), možda i jedina kada sam osetio da je jedan tim bolji od nas tokom meča. To ne znači da će oni na duže staze biti bolje od nas, ali tokom utakmice imali su veći posed lopte i bili opasniji od bilo kojeg drugog tima protiv kojeg smo igrali do sada. Nisam ovde da nagađam gde će završiti na kraju sezone, fokusiran sam na naš tim, ali Čelsi je bio impresivan do sada", hvalio je Arne Slot tim Enca Mareske pre nekoliko dana.

I ne, više nisu FK Kol Palmer, kako su ih prozvali navijači drugih klubova. Bledoliki momak iz Mančestera je partijama u prošloj sezoni uterao strah u kosti svim timovima pa sada svi mnogo veću pažnju usmeravaju ka njemu. I opet, napad ne trpi. Čelsi je, računajući sva takmičenja, na 25 utakmica postigao 64 gola, što je njegov najbolji prosek golova po utakmici u klupskoj istoriji. Ima i do toga što Čelsi u ‘pumpa‘ statistiku u trećem po kvaliteti evropskom takmičenju u kojem mu niko nije ni prići (mada je isto tako najefikasniji tim Premijer lige), ali ima i do toga što je fokusiranje protivničkih timova na Palmera ostvailo prostora drugima da se razmašu. Tako je Nikolas Džekson, ne računajući penale, postao treći najefikasniji fudbaler Premijer lige u poslednjih godinu i po dana, Enco Fernandez u nešto ofanzivnijoj ulozi konačno zaigrao kao onda u Kataru kada se i 'prodao', a Mark Kukurelja podseća na onog iz Brajtona, baš kao i Mojzes Kaisedo.

Složićemo se, verovatno, i da su Tod Boli i njegovi saradnici zbog haotičnog načina vođenja kluba s pravom bili kritikovani, ali valja napomenuti da bi, da nije bilo njihove vizije, strategija i sposobnosti da prepoznaju generacijski talenat, isti taj Kaisedo izvesno sada bio u Arsenalu, Fernandez u Liverpulu, Džekson u Bornmutu, a Palmer na kaljenju u nekom od timova iz donjeg dela tabele. Svi oni sada su u Čelsiju i samo je bilo potrebno pronaći nekoga sposobnog da taj potencijal pretoči u kvalitet, da od individualaca napravi tim.

Posle dve godine lutanja čini se da su i njega pronašli.