Doček nove 2021, trka sa Bregzitom i 250.000 evra za 16-godišnjeg štopera?! Ne zaboravite, ipak je Srbin

Mohamed Salah je bio jasan: otkako je Stefan Bajčetić počeo da igra – najbolji je fudbaler Liverpula. Džejmi Karager ga je proglasio za najboljeg igrača gradskog derbija sa Evertonom. Lepe reči su stigle i od Jirgena Klopa, a danas su se i svi ostrvski mediji pridružili hvalospevima o Stefanu Bajčetiću.

Izvedbom u pobedi nad Evertonom 18-godišnji fudbaler je navijačima pružio kakvu-takvu utehu za inače vrlo lošu sezonu tima. Ali ako već moraju da trpe pogled na tabelu i ime Liverpula na tek devetoj poziciji, onda bar na Enfildu mogu da maštaju o stvaranju nove megazvezde.

Umeju Englezi da požure kada hvale “svoje”. I mada Bajčetić tek treba da prođe put od supertalenta do velikog igrača u medijima pljušte pohvale na račun njegove igre. Lokalni Liverpul eho tako je njegovu partiju protiv Evertona ocenio visokom “devetkom”. Iako i sam priznaje…

“Pomešana vreća svega u prvom poluvremenu. Entuzijazam i energija narušena nekim preterano ambicioznim pasovima. Ali demonstrirao je da brzo uči i posle pauze je bio izvanredan”.

Uprkos tome što ovakav opis baš i ne ide uz “devetku”, mediji na sva usta hvale Bajčetića. Pa dok ugledni Gardijan hvali Darvina Nunjeza i Kodija Gakpa piše i…

“Bajčetić je pravo otkrovenje ovde…. Hrabar na lopti, inteligentno se kreće bez nje, tip igrača koji uvek zna koliko vremena ima sa loptom, koji može da ubrza igru ili je uspori. Što i nije loše za momka koji je bukvalno pre šest meseci još bio dete. Nunjez, 23 godine, potpisao na leto. Gakpo, 23, stigao u januaru. Bajčetić, 18 godina, tek treći put u startnoj postavi u prvenstvu. Ovi momci nisu tu da bi se zabavljali. Oni ne mogu da uživaju na starim zaslugama. Ne nose nikakav teret iz prošlosti koji bi mogao da im usporava noge ili mozak. Oni žude da izgrade nešto novo”.

Skaj podseća da je Bajčetić stigao u klub kao štoper koji može da zakrpi u vezi, da je isprva igrao “šesticu”, odnosno klasičnog zadnjeg veznog, a da je protiv Evertona u odsustvu Tijaga Alkantare pomeren napred na poziciju “osmice”. Rezultat?

“Bajčetić je saigračima stvorio dve šanse, više nego bilo ko drugi na terenu, dobio je sve duele, iako je bio treći najaktivniji Liverpulov igrač kada je reč o duelima. On donosi mir u haos i diktira ritam sa zrelošću koja prevazilazi njegove godine”.

Svi mediji su saglasni u oceni da će Bajčetić novi veliki izazov imati već sledeće nedelje kada će Liverpul protiv Reala odmeriti snage u blokbasteru Lige šampiona. Tijago će opet biti van konkurencije, a trenutno ne deluje da Jirgen Klop ima bolju opciju na raspolaganju.

I sve to iako je malo, vrlo malo nedostajalo da Bajčetić i ne bude tu. Jer Stefan je bio Liverpulovo poslednje pojačanje po starim pravilima, onima koja u Engleskoj ne važe otkako je Velika Britanija napustila Evropsku uniju. Od Bregzita, engleski klubovi više ne mogu da dovode maloletne igrače iz kontinentalnog dela Evrope, a Liverpulov glavni skaut za Pirineje Kiko Espinar – on je Redsima skrenuo pažnju i na Luisa Dijaza – baš je bio zapeo. Upravnik klupske akademije Aleks Ingltorp je bio saglasan i Liverpul se dao u akciju.

Poslednjeg dana 2020. godine sati su odlučivali. Ingltorp i njegovi saradnici su mesecima pregovarali sa Seltom, ali dogovora nije bilo i već je počelo da se spekuliše da će Bajčetić u Mančester junajted. S prvim danom 2021. i jedni i drugi bi izgubili pravo da ga dovedu, jer bi nova pravila stupila na snagu. Onda se Liverpul isprsio i izdvojio 250.000 evra za tada 16-godišnjeg štopera. Stefan Bajčetić je bio poslednje Liverpulovo pojačanje pre raskida sa EU.

Još jednom, bio je i štoper.

I bez obzira na to što je Liverpulova akademija tada platila više no što je isprva planirala niko nije mogao ni da pretpostavi da će Bajčetić tako brzo da odskoči. Struka je obavila svoje. Još i pre no što je stekao uslov da uskoči u U21 tim Liverpula treneri u omladinskoj školi su procenili da mu ipak nedostaje centimetara i kilograma da bi igrao štopera u prvenstvu fizički zahtevnom kakva je Premijer liga. Mada kako piše Telegraf…

“Shvatili su i da, iako ima svilenkastu tehniku španskih maestra, njegova ljubav prema snažnim duelima ima mnogo više veze sa njegovim srpskim korenima”.

Srpski koreni su došli od oca Srđana, nekadašnjeg profesionalca koji je igrao za Vojvodinu, Seltu, Crvenu zvezdu, Bragu… Srđan je sada trener Seltinog trećeg tima, mada se trudi da se ne meša previše u Stefanov razvoj. Španski mediji pisali su već da otac sinovljeve utakmice gleda sa utišanim tonom kako mu ništa ne bi remetilo koncentraciju. Nikada nije bio nametljiv. U Španiji se još prepričava kako je Srđan dovodio Stefana na treninge Val Minora, kluba u kojem je ponikao i pomenuti Tijago, a u kome je Bajčetić igrao do devete godine.

“Otac bi ga ostavio na treningu i mali bi se sam snašao. Nije mu otac bio previše zaštitnički nastrojen. Stigao bi, ostavio bi ga i rekao: ‘Kad završiš trening, sačekaj me ovde’… Tada je radio stvari baš onako kako je trebalo”, govorio je Stefanov trener u Val Minoru Simon Gonzales Banga nedavno u intervjuu za Atletik.

Salah: Bajčetić najbolji igrač Liverpula! Novinari mu dele devetke, Karager podseća da je izbacio iz tima osvajače Lige šampiona

Aleks Otero, direktor Seltine akademije koji ga je kao devetogodišnjaka i doveo u Vigo, i dalje tvrdi da je Srđan jedan od dva glavna razloga što je Stefan uspeo. Srđan je navodno i izabrao Liverpul ispred Junajteda, pa i Reala i Barselone, jer Redsi su pokazali da ga zaista žele.

A drugi razlog?

“Ničega se ne plaši. Ne plaši se greške. Njemu je isto da li igra pred 100 ljudi ili pred 50.000 navijača. Mnogo se razlikuje od ostalih momaka u akademiji, jer mladi igrači više razmišljaju o menadžerima, TV ekranima i velikim timovima. Stefan jednostavno voli fudbal. Samo fudbal”.

Voli ga toliko da ga ni Enfild nije zaplašio. I tu se opet vraćamo na srpske korene. Otero, inače blizak prijatelj sa porodicom, ovako to objašnjava.

“Kada je odlazio znao sam da će ta prva godina biti mnogo važna. Živiš sam u Liverpulu, sa drugom porodicom, teško je, mnogi igrači odu i vrate se. Nije ni engleski govorio dobro, a strašno je teško živeti u inostranstvu sa 16 ili 17 godina. U tom periodu treba da si sa porodicom i da rasteš. Ali sa Stefanom i njegovim karakterom… Setite se, on je delom Srbin, a-ha-ha. Bio je spreman za izazov”.

I te kako, sasvim je očigledno.