Dnjepar budi lepa sećanja Grobarima, ali to nije isti klub iz 2005. godine
Vreme čitanja: 3min | uto. 02.08.22. | 14:45
Ovaj je osnovan 2017. nakon bankrota „originala“ iz Dnjepropetrovska
Kada se pomene Dnjepar, navijačima Partizana zablista osmeh na licu. U zimu 2005. godine crno-beli su u dve tesne utakmice eliminisali ukrajinski klub i napravili najdalji prodor nekog srpskog predstavnika na evropskoj sceni od ukidanja sankcija.
Partizan je golom Miroslava Radovića u finišu meča na „Meteor“ stadionu u Dnjepropetrovsku slavio sa 1:0 i prošao u osminu finala tadašnje Lige UEFA.
Izabrane vesti
Današnji žreb u Nionu za Ligu Evrope ponovo je spojio kuglice Partizana i Dnjepra-1. Da, tako se zove rival crno-belih u poslednjem kolu kvalifikacija. Naravno, osnovni preduslov za taj susret i za buđenje sećanja je da Parni valjak, koliko god bio u očajnoj formi, prvo eliminiše AEK iz Larnake.
Ali, da se odmah razjasni sve: Dnjepar-1 sa kojim će Partizan možda igrati, nije isti onaj Dnjepar iz 2005. godine. Šta se dogodilo? Izvorni klub iz Dnjepropetrovska je bankrotirao 2018. godine. Ugašen je posle odluke FIFA, koja je naložila isplatu svih dugovanja, a bilo ih je pozamašno, bivšim igračima, trenerima u klubu.
E, sad, Dnjepar se ugasio. Proces je trajao tri godine, mrcvarenje, borba UEFA i FIFA, koji su od 2016. kažnjavali klub oduzimanjem bodova, pa izbacivanjem u niži rang. Plavo-beli su, zvanično, konačno izdahnuli 2019. godine. Ali, dve godine ranije, kada je svima bilo jasno šta će se dogoditi, osnovan je Dnjepar-1.
Da ne idemo sad u suvišne detalje, uglavnom Dnjepar-1 je probao da izvede marifetluk kakav je prepoznatljiv u srpskom sportu, da posle nekog vremena preuzme sve od izvornog Dnjepra, od ljudstva, trenera, igrača, škole do istorije, ali mu nije prošlo. Odlukom FIFA od 22. februara 2021. godine zabranjeno je da Dnjepar-1 preuzme bilo koji deo istorije izvornog kluba iz Dnjepropetrovska i da se lažno predstavlja. Tako da, hteli-ne hteli, zvanično se vodi da je, nadamo se, Partizanov rival u 4. kolu kvalifikacija, star svega pet godina.
Ali, postoji spona koja povezuje srpski i ukrajinski klub. Zove se Juri Vakulko, nekadašnji je omladinski reprezentativac plavo-žutih, a bio je igrač Partizana u sezoni 2018/19. Vakulko je pre dolaska u Beograd bio igrač izvornog Dnjepra, a kada je raskinuo ugovor sa srpskim klubom, otišao je u Dnjepar-1. Poslednja adresa mu je Riga u Letoniji.
Jedna od prednosti koju bi Partizan mogao da ima u slučaju susreta sa Dnjeprom-1 je što ukrajinski tim nije odigrao takmičarsku utakmicu od decembra prošle godine. Jasno, zbog rata u toj zemlji. Poslednji zvanični meč Dnjepra-1 je bio u gostima protiv Marijupolja i pobedio je sa 3:1. Zvanično je u prekinutom prvenstvu Ukrajine osvojio treće mesto i tako dobio direktnu kartu za poslednje kolo kvalifikacija za Ligu Evrope.
Ukrajinci su trenutno na pripremama u Sloveniji, odigrali su nekoliko mečeva i čekaju da vide da li će, kao što se najavljuje, na neki način početi prvenstvo, mada se ne vidi način kako i gde. Isto tako, pitanje je gde će Dnjepar-1 biti domaćin duela sa Partizanom. Najverovatnije će to biti Poljska, pošto je i Dinamo iz Kijeva u kvalifikacijama za Ligu šampiona igrao sa Fenerbahčeom u Lođu. Tako da i sa te strane srpski predstavnik ima prednost, jer klub iz Dnjepropetrovska neće imati istinski domaći teren.
Kada je tim u pitanju, četvorica stranaca su ostala u Dnjepru-1. Brazilski levi bek Busanelo, koji je na pozajmici iz Šapekoensea, napadač Felipe Pires, koji je proleće proveo na pozajmici u Den Hagu, a ranije je bio u Rijeci i Red Bul Salcburgu, te još jedan napadač Bil, bivši igrač Flamenga. Uz trojicu Brazilaca tu je i Argentinac Fransisko di Franko, takođe ofanzivac, davnih dana đak Boke juniors.
Najzvučnije ime od domaćih igrača je špic Artem Dovbik, koji je reprezentativac Ukrajine, igrao je i postigao gol na poslednjem Evropskom prvenstvu. Dres državnog tima oblačili su i vezisti Aleksandar Pihaljonok i Aleksej Guculjak.
Na klupi je novi trener, Aleksandar Kučer, dugogodišnji fudbaler Šahtjora, koji će, ako sve bude kako se nadaju navijači Partizana, debitovati na klupi Dnjepra-1 baš protiv crno-belih. Bio je inače član Šahtjorovih ekipa koje su protiv Partizana igrale i 2009. u Ligi Evrope i 2010. u Ligi šampiona.