Divovski Klasiko - 377. čin

Rio de Žaneiro. Prva pomisao na ovaj grad su Kopakabana, devojke u kostimima koje tokom karnevala igraju na ulicama, statua Isusa na brdu Korkovadu i naravno - fudbal. Dom je četiri velikana brazilskog fudbala, Vasko da Game, Botafoga, Fluminensea i Flamenga. Svi oni međusobno se smatraju rivalima koji formiraju osam zvaničnih klasika unutar grada, dok se u dva slučaja uključuje peti entitet u vidu ne toliko poznatog kluba Amerika.

Večeras je na programu 377. po redu Clássico dos Gigantes - Divovski Klasiko, popularni naziv koji sa sobom nosi sukob između dva, ne može se reći najtrofejnija kluba, pa ne i najpopularnija - sve te odlike prisvojio je veliki Flamengo - ali dva kluba od neizmerne važnosti ne samo brazilskog već i svetskog fudbala: Vasko da Gama i Fluminense!

Susreti ovih ekipa oduvek su se smatrali posebnim, ali tek 17. maja 2006. godine, posle više od mesec dana učešća navijača oba kluba na veb stranici popularnog sportskog lista "Lance" izglasan je danas prepoznatljiv naziv, ovog višedecenijski stvaranog rivalstva.

U 97. godina, gotovo jednog veka dugom rivalstvu, među sobom su u direktnim okršajima čak 12 puta odlučivali o državnom šampionatu Karioka, a kao najvažniji klasik ističe se onaj u finalu brazilskog prvenstva održanog 1984. godine. Čak na jedanaest njihovih susreta, poseta na stadionima je brojala preko 100.000 gledalaca. Divovski klasiko jedini je derbi iz Rija koji se preneo na neko internacionalno takmičenje.

U statutu kluba označen kao "sportska, rekreativna, obrazovna i filantropska organizacija za javnu upotrebu", Vasko da Gama osnovan je 21. avgusta 1898 godine, stim što je odeljenje za fudbal počelo sa radom tek 1915. godine. Osnovali su ga Portugalci, a naziv nosi po poznatom istoimenom moreplovcu i istraživaču kome i danas portugalska zajednica u Brazilu naklonjena ovom klubu. Četiri puta bio je prvak Brazila, jednom je i podigao pehar Oslobodioca Amerike, a 24 puta bio je prvak državnog šampionata Karioka.

Na suprotnoj strani nalazi se Fluminense klub osnovan 21. Jula 1902. godine, od strane Karioka (stanovnika Rija i reč domorodačkog porekla koja znači kuća belog čoveka), pod vođstvom Oskara Koksa. Dom fudbalera Fluminensea je Marakana, jedan od najpoznatijih stadiona na svetu. Kao i Vasko, i klub iz Larenžeireša osvojio je četiri titule brazilskog šampiona. Na internacionalnoj sceni nije bio tako uspešan kao njegov gradski rival, pa tako ima izgubljena finala u Kopa Libertadoresa iz 2008 i Kopa Sudamerikane iz 2009. godine, oba od ekvadorske senzacije LDU Kita.

Prvo sučeljavanje odigralo se 11. marta daleke 1923. godine u prijateljskom susretu održanom na stadionu Rui Figeuroa de Melo, danas zvanom Luis Nazaro de Lima - Ronaldo, kluba Sao Kristovao. Vasko je triumfovao sa 3:2. Dva gola za Brđane postigao je Negrito i jedan Torterolji, dok je za Fluzao dva pogotka postigaonekadašnji igrač Liverpula, Henri Valfare.

Iste godine 20. maja odigran je i prvi zvaničan susret u okviru šampionata Karioka, na stadionu Larenžeireš, danas zvanom Manoel Švarc. Inače to je ostao najstariji stadion u Riju do danas, i u vlasništvu je Fluminensea. Sa tadašnjim kapacitetom nešto većim od 2.000 mesta, na tribinama se našlo 10.900 gledalaca, preteći da se uruši konstrukcija stadiona, policija je uspela da gotovo polovinu istera van. Susret je minimalnim rezultatom pripao Vasku. Prva pobeda za Fluizao izvojevana je 1925 godine takođe u Karioka šampionatu. Trikolori su slavili sa ubedljivih 5:1, pred skoro 30.000 gledalaca.

Prva utakmica na Marakani u okviru brazilskog fudbalskog prvenstva odigrana je upravo između ova dva kluba u prisustvu preko 40.000 navijača Fluminense je slavio sa 2:1. Dve godine kasnije na istom mesto u takođe pobedi domaćina od 1:0, na tribinama velelepne Marakane našlo se 123.060 duša.

Na susretu odigranom 19. novembra 1967. godine, izvojevana je još jedna pobeda Fluminensea, golovima Klaudija i Rinalda. Trikolori su vodili sa 2:0, kada je u 75. minutu meč prekinut opštom tučom igrača i čelnika oba kluba. Posle jednog od mnogih duela na tom susretu između Adilsona (Vasko) i Denilsona, igrač Fluminensea ostao je da leži na travi. Potom ga je vezista Vaska napao, prvo verbalno govoreći mu kako simulira, a potom ga i šutnuo u leđa. Sve se to događalo u blizini klupe Trikolora za rezervne igrače, koji su u tom trenutku uskočili u teren, a za njima ubrzo i ostatak učesnika meča. Tom prilikom isključeno je 17 igrača, a susret je zaveden dotadašnjim rezultatom.

Dejan Rambo Petković na jednom od Divovskih Klasika (Foto: Reuters)

Najvažniji susreti odigrali su se tokom 1984. godine. Po prvi put Brđani i Trikolori našli su se u finalu brazilskog prvenstva. Oba susreta igrana su na marakani, prvi 24. maja kada je formalno domaćinstvo imao Vasko, meč je završen minimalnom pobedom gostiju, golom u 23 minutu koji je postigao Žulio Romero. Revanš je odigran tri dana kasnije pred 128.781 ljudi, što je najveća poseta u međusobnim susretima,a završen je bez golova.I to je bilo dovoljno da Fluizao po drugi put u istoriji postane šampion Brazila.

Naredne godine obe ekipe našle su se u grupi "A" Kopa Libertadores, zajedno sa argentinskim predstavnicima, bili su to Fero Karil Oeste i Argentinos Juniors. Po okončanju grupne faze, ni jedan od brazilskih klubova nije uspeo da ostvari pobedu, sa tri remija, dva međusobom, oba kluba ostala su na začelju tabele. Međutim prvi susret koji su međusobno odigrali, iako završen rezultatom 3:3, Fluminense navodi da je za zelenim stolom ostvario pobedu jer je u redovima Vaska tada bio Žersinjo koji nije imao pravo nastupa. Ovako nešto nikada nije potvrđeno od CONMEBOL-a.

Krajem devedesetih Fluminense proživljava najveću krizu u istoriji kluba, kada je 1997. godine po prvi put ispao u Seriju B, a naredne godine još dublje potanjajući u Seriju C. Sa druge strane Vasko je te 1998. godine zabeležio najveći istorijski uspeh popevši se na krov kontinenta. U finalu Kopa Libertadores, predvođen legendom kluba Žuninjom Pernambukanom savladao je ekvadorsku Barselonu ukupnim rezultatom 4:1 i tako po prvi put svoje ime stavio na pehar Oslobodioca Amerike. Trikolori su u elitu uspeli da se vrate tek 2000. godine. Iste godine Vasko je po posledni put do danas uspeo da osvoji šampionat. Dok je Fluminense ušao u deceniju renesanse, osvojivši Kup Brazila 2007. godine, dospeli su i dva puta do finala oba kontinentalna takmičenja,2008 i 2009 godine, ali na nesreću po njih oba su izgubili od LDU Kita. Uteha je došla godinu dana kasnije kada je ponovo osvojen šampionat Brazila 2010,a zatim i 2012 godine, što je bila četvrta ujedno i poslednja titula do danas za Trikolore. U međuvremenu Vasko je uspeo čak tri puta da ispadne iz Serij A i isto tako ekspresno se vrati unajjači rang takmičenja.

Neki od poznatih aktera kroz višedecenijske obračune na strani Vaska bili su Roberto Rivelinjo svetski šampion sa Brazilom 1970 u Meksiku, Edvado Neto Vava, Žuninjo Pernambukano i mnogi dugi. Na strani Fluminensea to su bili Luis Ribeiro Pinto Neto, Frederiko Čaves poznatiji kao Fred. A bilo je i onih koji su zastupali obe strane poput Edmunda Alvesa de Souze i naše legende Dejana Ramba Petkovića.

Do danas Clássico dos Gigantes igrao se 376 puta, od toga Vasko je ostvario 149 pobeda, naspram Fluminenseovih 122, a 105 puta susret je završen bez pobednika.

PIŠE: Đorđe Radonjić

BRAZIL 1 - 25. KOLO

Subota

Bragantino - Fortaleza 2:1 (1:1)

Atletiko Paranaense - Atletiko Mineiro 0:1 (0:1)

Internasional - Botaforo 2:1 (1:1)

Palmeiras - Baija 3:0 (3:0)

Seara - Atletiko Gojanense 1:2 (0:0)

Gojas - Gremio 0:0

Nedelja

Flamengo - Santos 4:1 (1:0)

Korintijans - Sao Paulo u toku

Sport Resife - Koritiba u toku

Ponedeljak

00.30: (3,00) Vasko da Gama (3,00) Fluminense (2,55)