Velikani VS Zvezda: Pele, Garinča i još neki opasni momci...

U danima kad nema sportskih događaja i kad nije baš najjasnije kada će se oni najveći i najpopularniji vratiti na male ekrene, redakcija MOZZART sporta zavirila je u istorijske spise i sprovela opsežno istraživanje pod radnim naslovom: NAJBOLJI FUDBALERI KOJI SU GOSTOVALI U BEOGRADU I IGRALI PROTIV NAŠA DVA NAJPOPULARNIJA KLUBA. Imajući u vidu da se radi o ogromnom broju fantastičnih igrača, odlučili smo da sastavimo idealne timove po decenijama. Dakle, najboljih 11 iz pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina... Pa tako sve do druge decenije novog milenijuma, ove na izmaku. Naravno, za svaku deceniju sastavili smo po dva drim-tima. Jedan od fudbalera koji su igrali protiv crveno-belih, drugi od asova koje su se nadmetali sa crno-belima. Čisto da bude zanimljivije. Malo poređenja, diskusija, neće biti naodmet, zar ne? I naposletku da pojasnimo: konačni izbor rezultat je ličnih utisaka grupe autora serijala (za poslednje četiri decenije), odnosno čuvenje (priče iz davnina), trofeji, golovi i individualna priznanja za velemajstore iz crno-bele ere. Na kraju i sami smo se iznenadili kakvu smo malu istoriju fudbala ispisali prisećajući se svih tih veličina. A proći će ih kroz ove članke više od 500! Pa da krenemo u našu malu avanturu... Uz nadu da nam nije promaklo mnogo vedeta vrednih pažnje i da ćete se fino zabaviti...

---

Crvena zvezda je tokom šeste decenije prošlog veka samo tri puta igrala najjače evropsko takmičenje – Kup šampiona, ali bez obzira na to idealan tim njenih rivala za šezdesete sugurno spada među najatraktivnije u našem serijalu. Na Marakanu su, doduše tek od 1963, kada je izgradnja konačno završena, dolazili Glazgov Rendžers, Fjorentina, Napoli, Valensija, Lacio, Seltik, te u ono vreme super moćna Ujpešt Doža. Dva puta crveno-belima gostovala je Barselona, onda Roma, bečki Rapid, pa čak i Honved, međutim tih godina kvalitetom dosta daleko od tima koji mu je doneo najveću slavu tokom pedesetih.

Za startnih 11 ključna će biti dva prijateljska susreta što ih Zvezda je odigrala protiv brazilskih velikana Botafoga i Santosa. Iz ta dva tima čak šestorica igrača pronašla su mesto u idealnom timu Zvezdinih rivala šezdesetih godina...

► Velikani VS Zvezda '50: Tri Zlatne lopte, trojica strašnih Austrijanaca, magični Mađar i na klupi idol Džordža Besta...

I ovoga puta krećemo od navale. Kako i ne bismo kada je predvodi po mnogima najveći svih vremena – Edson Arantes do Nasimento Pele! Fudbalski kralj stigao je u Beograd sa svojim Santosom u sklopu jugoslovenske turneje 1969. godine. Završeno je nerešeno – 3:3, a beogradska publika imala je priliku da se uveri u neke od Peleovih “nadfudbalskih” čarolija. Postigao je gol za 1:2... O njegovim čudesnim dostignućima izlišno je govoriti. Za ovu priliku biće dovoljno: trostruki osvajač Mundijala, strelac preko 1.000 golova i najčešći broj jedan u anketama koje je trebalo da daju odgovor na pitanje ko je najveći svih vremena.

Mogao je da igra na svim mestima u navali. Zbog limitiranosti nekih drugih, ovoga puta smestili smo ga na levo krilo.

I kad smo već kod krila, teško da je bolji tandem istih moguće sastaviti od ovih koje ima tim Zvezdinih rivala iz šezdesetih godina. Jer prekoputa Pelea je ni manje ni više do Mane Garinča. Jedan od najvećih driblera u istoriji fudbala igrao je protiv crveno-belih 1961...

Pored ove dvojice Brazilaca tu su još trojica iz tima koji je Seleasau doneo prvu titulu prvaka sveta 1958 – golman Žilmar, zatim Mario Zagalo i kao centralni vezista veliki gazda tog tima - Didi.

Pa da sublimiramo: tu su, dakle, trojica od četvorice navalnih igrača osvajača Mundijala iz 1958. (nedostaje samo Vava), najvažniji šraf te brazilske mašinerije (Didi) i kao poslednji, šesti Brazilac u idealnih 11 – Karlos Alberto. Kapiten još jedne šampionske generacije, one iz Meksika 1970. Večno će ostati upamćen zbog četvrtog gola u finalu SP protiv Italije...

Defanzivnu liniju ovog tima kompletiraju Valerij Voronjin i Džon Grejg. Ruski centarhalf celu karijeru proveo je u Torpedu iz Moskve. Protiv Zvezde je igrao u jednom prijateljskom susretu. Ali za SSSR. Važio je za jednog od najfinijih defanzivaca svog vremena, posebno oduševio na Svetskom kupu u Engleskoj '66. O njegovoj tužnoj sudbini pisali smo u jednom od naših PREMOTAVANJA.

Ime Džona Grejga mlađima verovatno ne znači mnogo – pogotovo ako nisu zaljubljenici u škotski fudbal – međutim radi se o sjajnom defanzivcu, štoperu i levom beku, po potrebi i vezisti. Grejg je čitavu karijeru poklonio Rendžersu, igrao 17 godina na Ajbroksu. Navijači će mu zahvaliti tako što će ga izabrati za najboljeg igrača u istoriji slavnog kluba. Mada prevashodno defanzivac, u karijeri je postigao 120 golova?! U čak četiri sezone imao je dvocifren golgeterski saldo i nema godine u kojoj nije postigao makar jedan pogodak.

Bitnost Gerharda Hanapija već smo pojasnili u “prethodnoj epizodi”. Činjenica da je u dve decenije “upao” u idealan tim samo potvrđuje njegovu veličinu. Kakav parnjak sa Didijem na sredini...

"Devetku” smo stavili na leđa Ferenca Benea. Možda ne naročito atraktivno ime za mlađe generacije, ali bez sumnje golgeter svetske klase iz perioda dok su se Mađari još ponešto pitali. Cela karijera u Ujpešt Doži – 303 ligaška gola na 417 utakmica. Olimpijski šampion iz Tokija '64, strelac čak 12 golova na pet susreta tog turnira. Cifru od 20 ligaških golova prebacivao je u 11 sezona...

I ostaje nam samo još desno krilo. Odlučili smo se za Kurta Hamrina, jednog od najvećih Šveđana svih vremena. Najbolji strelac u istoriji Fjorentine, član idealnog tima Viole, više puta biran u najbolji svetski tim godine. Postigao 249 ligaških golova. Najveći broj u Kalču, igrajući još za Juventus, Milan, Padovu i Napoli, što ovoj cifri dodatno daje na značaju.

Hamrin je bio član švedskog tima koji je igrao finale Mundijala protiv Brazila 1958. To znači da u ovom “Zvezdinom” timu imamo čak šestoricu aktera tog velikog finala.

Ovaj podatak možda i najbolje govori o tome kakvo se elitno društvance okupljalo u Beogradu šezdesetih.

---

ZVEZDA - IDEALAN TIM 60-ih (3-4-3): Žilmar (Santos) - Karlos Alberto (Santos), Valerij Voronjin (SSSR), Džon Grejg (Glazgov Rendžers) – Kurt Hamrin (Fjorentina), Didi (Botafogo), Gerhard Hanapi (Rapid Beč), Mario Zagalo (Botafogo) - Garinča (Botafogo), Ferenc Bene (Ujpešt Doža), Pele (Santos).

Nije bilo lako ostaviti “na klupi” pola odbrane Seltikove najbolje generacije u istoriji, ali morali smo. Tomi Gemel bio je moderan, ofanzivan bek, godinama standardan kod Džoka Stajna i šampion Evrope iz 1967. Bili Meknil štoper tog istog tima. Neverovatna 23 trofeja sa Seltikom. Na kontu čak 822 meča za Kelte. I velika statua ispred stadiona kao logična posledica svega što je uradio za klub. Bila je velika dilema, Džon Grejg iz redova gradskog rivala dobio je prednost u poslednji čas...

Među prekobrojnima još dvojica škotskih velikana. Levi half Rendžersa Džimi Bakster, čovek kog je Aleks Ferguson proglasio “verovatnom najboljim igračem koji se pojavio u Škotskoj, odnosno najboljim sa kojim je igrao”. I Bobi Lenoks, leva polutka i levo krilo Seltika, član najboljih 11 u istoriji tog slavnog kluba, kome bi mesto bilo zagarantovano i u ovom našem idealnom timu, samo da je za konkurenta imao nekog dugog, ne Pelea.

Bene je ušao u prvi tim, ostali veliki majstori iz Ujpešta morali su da se zadovolje klupom. Među njima apostrofiramo pre svih Antala Dunaija i Lasla Fazekaša. Prvi je strelac 202 gola za slavni mađarski tim, drugi preko 250! Samo u ligi.

Brazilcu Eduu nisu bila dovoljna dva gola na Marakani prilikom gostovanja sa Santosom. “Klupu” greje i zadnji vezni iz istog tima – Klodoaldo, član šampionskog Brazila iz Meksika 1970. Do njega je jedan od najboljih slovačkih igrača svih vremena Jozef Adamec...

Vredni pomena svakako su i neki od najvažnijih igrača reprezentacije SSSR-a iz onog doba – Valentin Ivanov i Slava Metrveli, dok je brazilski centarfor Valdo Maćado zbog nešto “slabijeg” imena izgubio duel sa Ferencom Beneom. Mada je u dresu Fluminensea i španske Valensije postigao blizu 500 golova.

♦♦♦ PREKOBROJNI ♦♦♦ 

Golmani: Viljam Šrojf (Slovan Bratislava), Enriko Albertozi (Fjorentina), Fabio Kudićini (Roma).

Odbrana: Jan Poplugar (Slovan Bratislava), Ze Marija (Botafogo), Đakomo Lozi (Roma), Huan Sol (Valensija), Bili Meknil, Tomi Gemel (Seltik), Hezus Garaj (Barselona).

Vezni red i napad: Antal Dunai, Laslo Fazekaš, Šandor Zambo (Ujpešt Doža), Amarildo, Đankarlo De Sisti (Fjorentina), Klodoaldo, Edu (Santos), Valdo Maćado (Valensija), Evaristo, Hezus Pereda, Đozep Marija Fuste (Barselona), Jozef Adamec (Spartak Trnava), Valentin Ivanov, Slava Metreveli (SSSR), Harald Nilsen (Bolonja), Džim Bakster (Glazgov Rendžers), Stivi Čalmers, Bobi Lenoks (Seltik).

---

PRIREDILI: Dejan Stanković, Aleksandar Gligorić, Predrag Dučić
FOTO ILUSTRACIJE: Mozzart Sport