Dileme u sklapanju Partizanove ekipe: Može li Živković da ugrozi Miljkovića, a Pantić Jovića?

Skica Partizanovog tima za novu sezonu dobija sve jasnije obrise. Nije još definisana, ali se nazire. Posle tri kontrolne utakmice na pripremama u Sloveniji, na kojima je delovao dovoljno dobro u napadu, a na poslednje dve sigurno u odbrani, čini se da crno-beli imaju konture sastava kojim će početi takmičenje u Superligi i kvalifikacije za novoformiranu Ligu konferencija.

Na mečevima sa Murom (2:2), Koprom (3:0) i Krakovijom (3:0) stručni štab je dao šansu svim fudbalerima, izuzimajući Makija Banjaka koji se u međuvremenu preselio u Kairat i četvrtog golmana Lazara Slavkovića (planiran da brani pretposlednji kontrolni susret), te niko ne može da se žali na tretman. Ulaskom u završne dve nedelje pripremnog perioda logično je da se pojedincima povećava, a drugima smanjuje minutaža, a pred dve poslednje kontrole tokom boravka u Ptuju (7. jula sa Tabor Sežanom, dan kasnije sa ruskim Rostovim) čini se da postoje najmanje tri dileme ko će na startu sezone zavredeti status prvotimca crno-belih.

Posmatrano formacijski, prva je na gol-crti. Vladimir Stojković je (zasad) ostao član Parnog valjka, ali ne bi trebalo smetnuti s uma da postoji mogućnost transfera kapitena u Saudijsku Arabiju, što ostavlja brisan prostor njegovim konkurentima za poziciju prvog golmana. Pod uslovom da bivši reprezentativac ostane biće to trka u troje, a ako se iskusni čuvar mreže otisne na Bliski istok za mesto među stativama borili bi se Aleksandar Popović i Nemanja Stevanović.

U stručnom štabu ne žele da se izjašnjavaju ko je u prednosti. Kako sami ljudi u Partizanu kažu, svako od njih ima dovoljno kvaliteta da iznese teret takmičarskih utakmica i samo je pitanje finesa ko će dobiti šansu. Stojkovićev adut je iskustvo, Popovićev mladost u nameri da dokaže da nije branio samo zato što je minule sezone bio bonus (naredne gubi taj status), Stevanović da konačno dobije pravu šansu. Nijanse su u pitanju. Dosta toga trebalo bi da bude jasnije za tri dana, posle generalne probe sa sastavom Valerija Karpina, opšte je mišljenje da će ko bude branio protiv Rostova početi i gostovanje novosadskom Proleteru 17. jula.

Vladimir Stojković (©FK Partizan)

Slično kao i kad se povede priča oko toga ko bi trebalo da igra desnog beka. Celu prošlu sezonu uz aut-liniju špartao je Aleksandar Miljković, ali je tokom priprema u Sloveniji pokazao Marko Živković da i te kako može da mu stane na crtu. Miljkovićeva prednost je u saznanju da je duže u klubu, naviknut na zahteve Aleksandra Stanojevića, pre svega kad je defanzivna postavka u pitanju. Živkovićeva u saznanju da poseduje kvalitetan centaršut što je demonstrirao po dolasku iz Voždovca i tek sad kad je došao Rikardo Gomeš, kad će u napadu imati pokretnu metu, njegove karakteristike o ofanzivi mogle bi da dođu do izražaja.

Hendikep Živkovića je u činjenici da „vuče“ suspenziju iz vremena kad je nosio dres Vojvodine, nema pravo da igra dvomeč sa DAC-om iz Dunajske Strede, pa iako je dosta toga pokazao tokom priprema čini se da je u ovom trenutku Miljković bar za pola koraka bliži startnih 11. Uz napomenu da je u završnici minule sezone, kad je Takuma Asano naprasno napustio klub, imao više problema nego dok je japanski krilni vezista bio u Humskoj, pošto mu je novi član Bohuma predstavljao veliku ispomoć u pokrivanju desne strane. Podatak da im je Stanojević ravnomerno podelio minutažu u tri kontrolna meča sugeriše da se i trener lomi koga i kad da stavi u ekipu.

Za treću veliku dilemu struke pobrinuo se Danilo Pantić. Kad se vratio iz Čelsija, posle ne baš blistave sezone u Čukaričkom činilo se da će biti igrač za rotaciju, međutim, tokom pripremnog perioda deluje posvećeno, kao da i sam gori od želje da dokaže najpre sebi, potom i drugima, kako može da bude bolji nego u prethodnim mandatima kad ga je londonski klub slao na pozajmicu. Ne samo zato što je dao dva gola (Kopru i Krakoviji), već zbog stava, odlučnosti, ovaj Pantić je na terenu otresitiji nego pređašnji.

Danilo Pantić (©FK Partizan)

I baš kao što Živković ugrožava Miljkovića, tako i vezista iz „klase 1996“ ozbiljno napada Nemanju Jovića na mestu levog krila. Mada, ne bi trebalo zaboraviti da je Jović bonus i, kako stvari stoje, u aktuelnom kadru jedini mlađi od 21 godine koji može da pravi razliku u kontinuitetu. Na kraju krajeva, zatresao je i Nemanja mrežu dvaput (protiv Mure), asistirao Marku Milovanoviću za „otvaranje“ Kopra. I potencijal je, naredna zlatna koka kluba, pa deluje logično da igra redovno. Pogotovo što je stigao do A reprezentacije. Jović jeste u prednosti, ali ako Pantić nastavi ovako...

Možda mala dilema vlada kad su u pitanju pozicije zadnjeg veznog. Dva su mesta, a tri kandidata: Saša Zdjelar, Miloš Jojić i Aleksandar Šćekić. Sva je prilika kako će samo finese odlučivati ko će na teren, zavisno od imena rivala i opredeljenja struke koji tandem da upari ispred odbrambene linije. Kako sad stvari stoje, Zdjelar bi trebalo da je siguran, dok bi se Jojić i Šćekić rotirtali, ali je i prolećni deo prethodne sezone pokazao da neke velike razlike ko igra na tim mestima nema.

Ostali bi trebalo da budu „zakucani“: Igor Vujačić i novajlija Siniša Saničanin kao štoperi, Slobodan Urošević na levom beku (dok se od povrede ne oporavi Ivan Obradović i zaoštri konkurenciju), Lazar Marković kao desno krilo, Bibars Natho u ulozi „desetke“, a Rikardo Gomeš u špicu. Uz varijacije na temu ofanzivne postavke kad (i ako) dođe još jedan napadač malo drugačijih karakteristika nego reprezentativac Zelenortskih Ostrva.